Za ljubitelje RP igara, gadna stvar. Na primer, neki lik ti predloži nešto ultra zajebano, tipa da pođe sa tobom u sred bitke sa demonima, zmajovima, mutiranim ljudima bogomoljkama, iako zna da barata samo aparatom za kafu, a ti treba da sačuvaš i sebe i njega. Pošto ni lud na to sam ne bi pristao, namerno ti je ponuđena samo opcija ''važi se''. Mož' da se koristi kad upadneš u teška govna ili situaciju koju ne možeš nikako da izbegneš. Mora se i gotovo.
-Mala, gasi te repate plavokose i dolazi ovamo. Menjaj papagaju novinu i očisti kera.
-Ali mama, bojim se da priđem tom divljem kondoru, znaš da me je ujeo prošli put!
-Nema ali, ti si kupila tu ptičurinu, ti se o njoj brini. Ti si se igrala sa kerom u blatu, ti ga i peri.
-Ionako nemam drugu opciju u dijalogu...
____________________________________________________________________
-Aragorn, njemu je izgleda dijalog toliko bio zabagovan da za svaki zadatak kaže da.
____________________________________________________________________
-E, prijatelju, heroju Tamriela, spasitelju!
-Kaži, Martine? Šta treba? Mislim da mogu da ubacim poneki zadatak između popravljanja kuće lokalnom đuvegiji, lova na vampire, skupljanja korenja po kanalizaciji, učenja za čarobnjačke ispite, ubijanja nekromanta i roštiljanja sa nekim banditima i minotaurima.
-El bi mog'o sa tobom u bitku, kad ću već postati car? Jeste da sam bio sveštenik pola života, mač sam pipnuo možda dva puta, i to pogrešni, ako me razumeš, ali eto, ide mi se da vodim narod, a i tebi će biti zanimljivije pošto moraš da me održiš živim plus da se boriš sa demonima, uletiš im u leglo i zatvoriš demonsku kapiju? A, šta kažeš?
-(U sebi: %$%&"##$%"#$#!!!!!!!!!) Može.
-E, da... Tražili te neki stražari jer si ukr'o jabuku na trgu. Kažu opirao si se hapšenju, pa treba da te ubiju.
Najčekaniji događaj u nekom selu. Svako selo ima svoju slavu i tog sveca za čiji dan selo upetostruči svoju populaciju.
U nekim selima postoji i dalje taj stari običaj da jedan od seoskih domaćina bude centralni domaćin, dok u današnje vreme se pribegava pojedinačnim slavljima što zbog devastacije, a što zbog fenomena enormne posvađanosti domaćina međusobno.
Ali onda to nije nikakav razlog da gost prokrstari celom mahalom, jer ga domaćini bukvalno vuku za rukav da uveliča i njihov slavski ručak.
Česta su prepijanja, prejedanja i prefudbaliranja, kao i prekoncentracija ciganskih duvačkih orkestara u selu.
Uveče, i saobraćajna policija dolazi na scenu jer zauzima strateške pozicije na lokalnom putu slavljeničko selo - obližnji grad.
Posle toga, selo odumire i živi da bi sačekalo narednu godinu što uveliko oslikava fenomen: "Nemamo, nemamo, stiskamo se, a za slavu puknemo para ko Srbija za Koridor 10."
1. Prva slava...prva rakija, prva kafa dočekuša, prvo meze, prva čorba, pet rakija, prvi roštilj, prva torta, prvi trubači, pet piva, još jedna kafa, prvi fudbal na poljani sa gostima iz prve kuće.
2. Jedan gost te vodi u njegovu kuću...onda druga slava...tri rakije, preskačeš meze iako se domaćin vređa, odmah povratiš njegovo poverenje sa kafom, pet rakija, dva roštilja i pečenjem, i sa još dva piva...
3. Prvo sranje i prvo povraćanje u poljskom WC-u...drugi fudbal na poljani protiv tima drugih trubača.
4. Štoper te zove kod njega, inače ti se pada teča, pa udri: treća slava...sedam rakija...jako meze...prvo posustajanje: piješ kiselu...prva kafa...pečenje, prvo koškanje zbog Dačića i Tadića...parče torte...četiri piva...jurite treće trubače jer dokle više da im dajete pare mamu im jebem...treća fudbalica, onda čorba i kafa sikteruša...
5. Drugo sranje (broj mokrenja je toliko velik da beži tvom razumu), povraćanja nema više...flašu kisele nosiš sa sobom...
6. Domaćin te vodi da vidiš njegovo novo tele...osam rakija dok blagosiljaš tele...ulaziš na četvrtu slavu...kafa, meze, čorba, rakija, pesma, slikanje za fejsbuk, prase...dolaze četvrti trubači...tvituješ...opet Dačić i Tadić...
7. Kradeš trubu od jednog Cige i sad ti sviraš trubu dok igraš fudbal...devet piva.
8. Svađaš se sa saobraćajcima...
9. Budiš se i pojma nemaš kako si došo kući...
10. Duhovi se slave tri dana, krećeš u novo selo, i opet tačka 1.
Alternativni rock bend, koji su činili 6-torica momaka sa Balkana : Darijo, Janez, Vukota, Edin, Toše i frontmen Živorad. Bend je sastavio menadžer Josip 1945. godine i predstavljao je pravo osveženje na svetskoj muzičkoj sceni posle višegodišnje vladavine naci-death metala. Pošto se njihova muzika nije mogla svrstati ni u jedan od dva postojeća muzička žanra, njihov menadžer ga je nazvao nesvrstanim i tako stvorio novi žanr. Svi bendovi koji su svirali ovakvu vrstu muziku, okupljali su se na festivalima nesvrstane muzike a prvi je bio u Beogradu 1961. godine.
Sve je funkcionisalo savršeno. Njihove pesme su bile slušane a članovi benda poštovani širom sveta. Njihov hit "Hleba i igara" postao je evergreen i sinonim za dobru pesmu. Iako su zastupnici neutralnog žanra činili većinu njihovih fanova, bend je bio simpatičan i poklonicima ostala dva žanra. Mnogi su im i zavideli zbog jačih pojačala i kvalitetnijih instrumenata. Bend je dobro zarađivao, tako da su svi članovi benda bili zadovoljni svojim primanjima, a od viška novca su bili potpomagani manje popularni izvođači poput Hašima.
Čak i posle smrti menadžera Josipa 1980. godine, bend je opstao i nastavio sa uspešnim radom, zbog čega su se mnogi menadžeri utrkivali da preuzmu bend. 1980-te izdaju album "I posle hleba hleb" s kojim uživaju slavu narednih nekoliko godina...
Bend je nekako uspevao da izrdži čestu smenu menadžera sve do 1991. kada dolazi do raspada benda zbog sve češćih nesuglasica, da bi nešto kasnije došlo i do krvoprolića zbog autorskih prava. Raspadom benda dolazi i di raspada fan kluba među kojima se stvara netrpeljivost i mržnja...
Prvi iz benda odlazi Janez a neduga posle iz benda odlaze i Draijo, Edin i Toše, da bi Živorad i njegov brat od tetke Vukota nastavili da rade kao duo. Počeci solo karijera svih članova nisu bili laki ali ni njihove pesme nisu bile kvalitetne. Zbog slabe prodaje svojih albuma, svi članovi su pored muzike počeli da se bave i kriminalom...
Janez, kao najuporniji, prvi je dobio priliku da se kao solo izvođač pokaže na evropskoj sceni već 2004. godine, što i koristi i krupnim koracima grabi ka main streamu. Ostali su nastavili da lutaju između amaterizma i undergrounda.
Fanovi dua SRJ, nezadovoljni poslednjim albumom, 2000-te smenjuju dotadašnjeg menadžera Slobu a bend pod novom upravom pokušava da pravi veseliju muziku iako za nju nema optimističke tekstove.
2003. godine, Vukota, umesto da samo svira, počinje i da peva, zbog čega bend menja ime u SCG. Tri godine posle, zbog nemogućnosti uklapanja tonaliteta, Vukota i Živorad se sporazumno razilaze i započinju svoje solo karijere. Da bi iskazao svoju originalnost, Vukota izmišlja novi jezik, proglašava ga za maternji i počinje da piše pesme na svom "maternjem" jeziku.
Živorad sa novim menadžerom Borisom počinje da stvara komercijalnu muziku, koja nažalost još nije pronašla put do evropskih slušalaca. Po poslednjim informacijama, demo snimak koji smo poslali evropskoj izdavačkoj kući najšao je na pozitivne kritike, ali do sticanja prava na snimanje albuma trebaće nam još puno godina dokazivanja.
Zbog nedostatka novca za opstanak karijere, menadžer Boris je prinuđen da na međunarodnoj berzi rasprodaje zlatne ploče i gremi nagrade ostale od benda SFRJ za budzašto, iako se fanovi oštro tome protive. Pored svega toga, dugogodišnji muzički saradnik Hašim planira solo karijeru i već je skupio tim menadžera i napisao pesme za vodeće svetske muzičare, međutim još nije pobrao dovoljan broj simpatija ostalih svetskih izvođača, koji bi mu dali saglasnost za izradu radne dozvole.
Situacija na balkanskoj muzičkoj sceni je neizvesna i napeta. Očekivanja su velika iako su mogućnosti male. Menadžeri obećavaju samo hit pesme a najbolje što dobijamo jesu loši remixi stranih izvođača. Dok se ostali članovi bivšeg benda nalaze na dobrom putu, Živorad je previše zaokupljen ličnim problemima, tako da na novi album i eventualno pojavljivanje na evrosongu možemo očekivati tek oko 2018-te godine.
Mnogo nostalgičara se nada ponovnom okupljanju benda, međutim želje su jedno a realnost nešto sasvim drugo.
Osecaj koji svi glavni junaci americkih filmova poseduju i tacno u svakom trenutku ,znaju da li je ispravno ono sto rade.Nedoumice ne postoje,jer kad godne bi bili bas sigurni da je to sto rade ispravno,dovoljno je da bace pogled na americku zastavu,koja se moze nalaziti i na boci od mleka i odmah ce da se sete svog pradede,cukundede,koji su poginuli za pravdu u gradjanskom ili nekom drugom ratu i sve sumnje u ispravnost njihovih postupaka ce nestati!
Brus Vilis u filmu "Surogati",koji gubi svog robota,odlucuje da se svima najebe majke i shvata da je drustvo bolesno.Tada se u njemu budi americki osecaj za pravdu i pocinje da se bori protiv nepoznatog neprijatelja,da bi na kraju pobedio,normalno,a zatim bez razmisljanja unistio sve robote na svetu,tako sto je preko mreze uploadovao virus.
To je baja,jebote!
To se kod nas u Srbiji nikada ne bi desilo!Kod nas bi se prvo konslutovao oko svojih planova sa zenom ili kumom,koji bi zatim rasirili pricu po komsiluku,gde bi lokalne torokuse njegov plan rasirile brze od interneta.Zatim bi Ivica Dacic dao izjavu na RTS-u,kako nasa policija radi u interesu gradjana.Tadic bi pozirao i nesto odmudrovao,sto bi razumela samo baba Zivana iz Stepojevca,Kostunica bi bio neobavesten....
Onda bi skupstina,koja se i inace bavi glupostima,odlucila da glasa ,da li da ga podrze u njegovim nastojanjima da pomogne ljudskom rodu,ali bi radikali bili protiv,zato sto smo mi srbi nebeski narod i ako pomremo ,samo prelazimo u novu kucu,G17 zato sto to znaci da Srbija nece u Eu...dok bi SNS bio za ,ali ako ovaj izjavi da ce Tominu sliku drzati pored kreveta dok je ziv ,bas kao i Vucicevu sliku u novcaniku.Jadnom Vilisu bi se verovatno smucilo i sve bi ih oterao u kurac i otisao na pecanje na Dunav,da uz hladnu rakiju,pobedi neprijatelje,bas kao sto smo to uradili i '99 u borbi protiv nadmocnijeg Nato pakta....
Kao sto vidite,americki heroji nemaju ove prepeke na putu,tako da im nije problem da spasavaju svet i ljudski rod od svih nedaca!
je onaj ko postavlja apsolutno sve na ovom svetu iza odanosti svojoj navijačkoj grupi.
Pitah jutros kolegu koji se malo bolje od mene razume u sport i te stvari,da li je možda gledao vesti sinoć,i kakvi su to amandmani LDP-a usvojeni juče i da li to ima ikakve veze sa navijačima.
Dobio sam otprilike ovakav odgovor:-Ma jebaćemo mi onu Čedinu drogiranu kurvu i sve iz LDP-a,a Čedi ćemo ruke da posečemo.Ma neće on da prodaje drogu po školama.A i onu kurvu Brankicu ćemo da silujemo.I spalićemo B92.Znaš kad će da zabrane Partizan?Nikad.Nikad bre!Pa milicija ne sme ni da stane ispred nas.Pa oni će ovde da mi uvode Evropsku Uniju?Pa vidim doneli su i zakon da se održi gej parada.Pa jesu li je održali?Pa što je ne održe već jednom da ih sve pomlatimo na jednom mestu.I Čanka i onu Kandićku.I oni mi zabranjuju alkohol na stadionu.Pa Tadić prvi pije.Pa mi smo ih bre i doveli na vlast.A ne one pičke ciganske.Pa mi smo branili Kosovo,a oni su ga prodali za sitne pare.I Hrvatsku i Vukovar.A Mladić je javno rekao da navija za Partizan.Zato ga i traže za Hag.Pa koliko je Srba pobijeno u Hagu?I Miloševića su ubili.I što drže Šešelja tamo bez razloga?Pička li im materina,da im pička materina svima njima i Amerikancima.Pa sve ćemo ambasade da im popalimo.Ko nije Srbin ima da ga nema u Srbiji...
Pomislih u sebi "Koji sam ga kurac pitao?",ali rekoh "Pa dobro-u pravu si."
Klasicna svetska poslovica koju koriste pesimisti najcesce.
(2 lika gledaju tenis ,ana ivanovic - tamo neka )
lik1 : EEee brate vidis ti ovu Anu ?! Vidi bre kakva je ?! Vodu iz picke da joj pijes !
Znas ti da je ona meni namignula kad sam bio u Areni da je gledam uzivo.
Lik2 : Kenjas ?!!!??!?!?!?
Lik1 : Ljubice mi ,ne pomerio se smesta , a znas kako kazu gde ima dima tu ima i vatre !
100% bi htela da se jebe sa mnom samo da sam uspeo da je vidim posle meca al jebiga.----------------------------------------------------
Baba Milja : Sine jel istina da ce Tadic da nam poveca penziju za 40 % ??
unuk : Odakle ti to ,majke ti ?!
Bm : Pa rekla mi luda Zora da joj reko neki njen bivsi stanar ,on ti ja sad u vladi,a znas kako kaze nas narod ,de ima dima tu ima i vatre .
U : Oce oce ,ako ti je luda Zora rekla ,onda ce 100% !
-----------------------------------------------------------------
CAle : maliii idi bre vidi da nije ona luda keva ostavila peglu,smrdi nesto u kuhinji ?
Sin : Idi ti ,dopisujem se s picke !
CAle : Id' u tri lepe picke materine bre ova Slavka nije normalna ,oce da izginemo svi odreda.Pegla ostala ukljucena, osetio sam ja dim ,znas kako kazu ljudi de ima dima tu ima i vatre !
Sin : Ne kenjaj cale !
Bežite od njega... Bežite pre nego što izgovori bilo šta jer je velika mogućnost da od nečega što izađe iz njegovih usta dobijete epileptični napad i trajne posledice po nervni sistem. Oličenje enciklopedije izraza od kojih vam se kenja, baljezgarija od kojih vam se javlja osećaj kao da vam onaj lik iz 'Teksaškog masakra' reže mozak na dva dela, ali ne! Njemu iznenada nestaje gorivo i sada uzima onu malu testericu, znate onu malenu za tehničko, i njome nastavlja da siluje vaš, od jebanja dovoljno napaćeni mozak, samo što to sada radi analno!
Lik dolazi mrtav umoran sa gradilišta, zavaljuje se u fotelju i otvara Master od četres' kinti i pali TV, na kome se pojavljuje Naše pravo da znamo sve. Upravo idu vesti od presudnog značaja za njegov usrani život:
- Predsednik TADIĆ(ovde se junak naše priče naglo trzne) je danas prisustvovao otvaranju toaleta u Malim Mošnicama, gde je imao tu čast da prvi obavi veliku nuždu. Izjavio je da je zadovoljan novosagrađenim kompleksom i da je sve po EVROPSKIM STANDARDIMA(ponovo se trzne i oseća bolno pulsiranje u glavi). Otvaranju je prisustvovao i visoki zvaničnik EVROPSKE UNIJE OLI REN(oseća udar groma u glavu), koji je izjavio da je Srbija ovom impozantnom akcijom dokazala da je ozbiljan kandidat za PRIJEM U EVROPSKU UNIJU. Kako Vaše pravo da znate sve saznaje, gradnja ovog objekta biće od presudnog značaja za PRIJEM SRBIJE U EVROPSKU UNIJU!!!
Ovo je već previše. U ušima mu hipnotisajuće odzvanja reč 'Evropska unija' dok na TV- u gleda Dačića kako, ionako već zamašćen, ždere pečenje rukama. Polako ustaje i kreće po konopac, ali iznenada pada i počinje da se trese, dok pena počinje da mu izbija na usta...
Zlo, Sodoma i Gomora koje izmisliše korporacije i vlade kako bi od omladinaca stvorili bezvoljne, zatupljene i ženskaste potrošačke mase koje ne žele da se bune, nemaju muda da se bune ili se bune na pogrešan način zbog pogrešnih stvari. I kupuju precenjena sranja koja im ne trebaju. Kao da su žene. Dobro, što žene to rade, pa ženama je to prirodno u genima i treba to rade, al' muško si bre majke mu ga steram, mi kupujemo samo ono što nam treba. One razlikuju i znaju poimence 32-bitnu paletu boja, mi znamo da parkiramo. Genetika i preživljavanje najsposobnijeg jebote.
Ti omekšivači, to su proizvodi masmedijalne industrije za zatupljivanje koji za cilj imaju da u omladincu pobude pogrešne vrednosti, da samo treba biti lep i sladak, da je bitno koliko imaš, a ne kakav si čovek i da je svako ko nekome razbije glavu da odbrani sebe i svoje samo jedna obična sirovina. Uče te da treba da se pirlitaš, nosiš majčice i košuljice na prugice, pa još "rozle sa cinober dangice do ispod pupak i na struk" i kockast kačketić sa šljokicama malo na stranu, pa još na vr' glave, a ne kako bi trebalo i kako je predviđeno da se nosi. Da slučajno ne smeš da uprljaš ruke tovatnom mašću. I da nije poremećaj već potpuno normalna stvar da zaista voliš svog drugara. Da kada te neko jebe dobro je da tražiš jače i dublje, ne da mu otkineš jaja ako samo pokuša.
Pa treba i pomadicom da se mažeš i briješ guzu da ti koža bude lepa i nežna. A za lepu i nežnu kožu lica imaju specijalni gel za brijanje i brijač sa šurnjaj's oštrica i nežna talasasta guma da ti lepo zategne kožu, da se slučajno ne posečeš zlato mamino, mogla bi creva da ti iscure. Pička ti bre materina, tvoj Đed im'o 'ladan potok i bajonet i ništa mu nije falilo. Još je Švabu dvaput nagario nazad do Berlina i kao zahvalnicu doživeo da za unuka ima tebe debila.
Sve ti to serviraju koristeći stare dobre hormone. Devojčice ubede da su mali slatkiši "jao što bi ga gricnula, cmok" i zato ti dečaćić kome se iz čista mira diže dvaj's puta u toku velikog odmora 'oćeš budeš sladak i fensi. Ko oni Vandajrekšni, Bekstritbojsi, Skrileksi, Džastis Biveri, Smouki d Berovi i ostale korporativne maskote. Prelazak na Milana Stankovića je pitanje dana kada te puste na splav da mećeš čašu na čelo uz retardirane tekstove o muskulatornoj paralizi i suzama koje prkose 1. Njutnovom zakonu. Ne znaš ko je bio Njutn? Ugasi jebeni ajpod što ti je mama kupila i slušaj na časovima, pa ćeš znati.
I plači, pičko razmažena. Lepo je da plačeš, a ne da budeš jak. Ti mišići iz teretane su za pozu, kada stvarno zagusti ako je veći od tebe plači i beži. Budi osećajan i neinformisan, gutaj šta ti se servira, utopi se u mediokritet. Oni narkomani rokeri, metalike, reperi i pankeri, a i ona stoka seljačka što ne ide u "kafaning" i na splavove već u pravu kafanu su prljavi i smrde. I glupi su. I hoće da se biju, sirovine jedne. I ne koriste pomadu. Pitaću te za pomadu kada u pedestoj shvatiš da si život straćio radeći kao konj da bi onaj čije proizvode kupuješ kao blesav i protiv koga se nisi bunio karao ono zbog čega si i počeo da nosiš kačket na vr' glave.
A ona stoka smrdljiva će izaći na crtu kada svima bude trebalo. Izaći će na crtu kome god bude trebalo. Da se bori i za tebe dok ti sediš kući i mamička ti kuva griz i toplu čokoladu. Onda ne očekuj prava i da te gledaju kao da si jednak sa onima koju su glavu poturali, prava nisu predviđena po rođenju, za njih se boriš u životu, to ti ne kažu Biberče i Kenjac Vest, to lupetaju onaj rahmetli 2Pac i prolupali Dejv Mastejn. Vreme da se bori će doći, na Balkanu živiš dečko. Ona stoka smrdljiva što se brijala bajonetom čije gene nezasluženo nosiš ti je svedok.
Za razliku od nalepnice "beba u autu" koja učesnicima u saobraćaju stavlja na znanje da opreznije voze, beba u autobusu u kojem se vi vozite jeste znak od boga koji vam kaže "grešio si, pička ti materina, sad ćeš da ispaštaš i to debelo". Oznaka da ste najebali na više nivoa, da ćete biti arčeni trofaznim vibratorom u mali mozak tokom vožnje, i da budete ljubazni sa brkatom babom koja sedi kraj vas u busu jer ćete vrlo uskoro verovatno tražiti od nje pešest bensendina. Vozikanje u autobusu gde se nalazi beba deluje vrlo stimulativno, na više nivoa: sociološkom (razmišljate da li je vredno imati porodicu, kad će najmlađi član biti toliki antihrist), psihološkom (pitate se kako je moguće reći za tako kmezavo stvorenje da je slatko, i da li ste vi jedini nenormalan kretenčina koji malog seratora mrzi iz dna duše), religioznom (komunikacija sa bogom da vas uzme sebi i prekrati vam muke).
11.00 h: Žis autobus, polazna stanica Novi Sad, krajnja Gradiška, brakati preldžija šofer, standardna konfiguracija od desetak studenata, dve feMserke koje sede skupa i ne jebu živu silu, par debelih baba sa dvajest kesa i sendvičima od ribe. I na kraju, ponosan bračni bar sa četveromesečnim sinom.
11.03 h: Beba: "Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Kmeeeeeeeeeeeee... Rrrrrrrrr. Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee". Putnici sede mirno, komentari tipa vidi kako je sladak, koliko ima meseci, je l' redovno sere kad se naruča.
11.42 h: Beba: "Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Kmeeeeeeeeeeeee... Rrrrrrrrr. Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Hik. Hik. Kmeeeeeeee." Mater mu vadi sisurdu da nahrani bebu. Studenti šacuju sisu. Babe žderu neki čips. Fenserke i dalje ne jebu živu silu.
12.39 h: Beba: "Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Kmeeeeeeeeeeeee... Rrrrrrrrr. Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Hik. Hik." :usr'o se. Ponosni roditelji skidaju pelenu. Studenti se čude kako je neko toliko mali može toliko da iskenja. U međuvremenu svi umiru, lagano od radijacije. Carinici se dvoume da li da vrate autobus sa granice, biohazadska opasnost je velika. Eskaliraće sukob, pa će se Tadić morati izvinjavati BiH zvaničnicima. Ipak puštaju bus. Fenserke i pored zvukova najnovije pesme Goge Sekulić "Biznismenu, arči mi rč za 'iljadu evra" koji dopire sa njihovih roze mobilnih telefona, u znak protesta napućuju usne i nalakiranim kanžama od 6.3 cm zapušavaju noseve. Babe jedu neki mladi luk.
14.00 h: Pauza na Lončarima. Vozač i kondukter leče živce uz par rakijica. Šmekaju Slađu, garu konobaricu od dobrih tridesetpet banki. Studenti gledaju u sise mlade mame. Iz autobusa izlazi zeleni dim što je bebac ispodrigiv'o i isprdio. Štene koje je slučajno prošlo kraj busa ostalo brez dlake.
14.20 h: Put se nastavlja... Neka im je Sveti Vasilije na pomoći. Gradiška je daleko....
Reč suvišna u ljudskom rečniku. S obzirom da su ljudi jedina bića koja poznaju govorni jezik, a pritom su smrtni, u realnosti ne postoji nikakvo utemeljenje za korišćenje reči sa neograničenim rokom trajanja.
(Muž i žena za ručkom.)
- Ne znam, kaže muž, možda su Živana i Miljan dobro uradili; nema veze što ona ima dvoje dece iz bivšeg braka, ali... ako su se voleli, nema veze što sad iznajmljuju stan. Važna je ta ljubav, ma koliko to smelo zvučalo...
- Tihomire, bre, on ima podočnjake do zuba, on ne spava, plaćaju stan plus komunalije, Živana ne radi, on juri tezge danju i noću... šta je tu ostalo od ljubavi?
- Pa ostalo je, vidiš, i dalje su zajedno, i podnose to, i njega ne mrzi da juri tezge danonoćno... dok imaš snage da se boriš znači da ljubav ima svoje mesto u životu.
- Pa da, ali šta oni mogu da očekuju, bre, ovde nikad neće biti bolje, samo će da se muče. A nisu venčani, Miljan bi lepo mogao da počne život sa...
- Mislim da mi ne možemo da koristimo tu reč. Kratkotrajni smo...
- Kako misliš: kratkotrajni?
- Mislim, "nikad" je suviše dug termin... otkud znaš šta će biti za 500 godina?! Tako su i Rimljani govorili: "Naše večno carstvo", pa im carstvo pade u govna kad je došao Odoakar...
- Ma kakvih, bre, 500 godina, Tihomire; ja mislim o vremenu dok smo mi živi, šta me briga za posle...
- Mora da te bude briga, pogotovo ako kažeš "nikad"; jer tu su deca, i posle njih njihova de...
- Koja, bre, deca, Tihomire?!? Ti i ja nemamo decu...
- Nemamo, Ljubice; ali ima onih koji imaju.(Tišina. Jelo je pojedeno. Ali vino; nikad neće biti popijeno).
Lično svojstvo koje bar pola biračkog tela uzima za presudni faktor kada odlučuje za koga će glasati. Nema veze ko je, šta je, šta nudi - bitno da nam je predsednik lep čovek, da se ne obrukamo kada ode u neku banana državu da rasprodaje državnu imovinu i da se bez pitanja izvinjava u ime svih nas.
- Za koga ćeš da glasaš na predsedničkim izborima?
- Kako za koga? Pa za Tadića!
- Opet ?!! Izvini, gde ono beše radiš?
- Ne radim. Bila sam prošle godine mesec dana probno u Maxiju, doduše sad se ta firma zove Delhaize. Na kraju su u radni odnos primili neku sisatu a meni dali 10.000 na ruke. I radila sam tri meseca pre četiri godine u nekom kombinatu, dok ih nisu uveli u stečaj, doduše platu još nisam dobila nego moram da se sudim ...
- A muž gde ti radi?
- Ne radi ni on, vozi neki taksi na crno pa od toga živimo. Ja i ne tražim posao, izbacili klince iz vrtića jer nismo plaćali, pa ih čuvam. Još se mama nešto razbolela a nema se za lekove, muka živa! Hoće i struju da nam seku!
- I zašto ćeš opet da glasaš za Tadića kad tako živite a on je na vlasti godinama?
- Pa ne mogu za Tomu! Čovek je izdao kuma, sve što priča laže, matora drtina ...
- Dobro, dobro ... ali zašto Tadić? Jel' on možda govori istinu?
- Pa ne baš ali najlepši je, moraš da priznaš! Baš je bio sexy u onoj potkošulji kad se vakcinisao a i građevinski šlem mu lepo stoji. Pljunuti Džordž Kluni! Mada se dvoumim, i muftija Zukorlić mi se čini markantan, podseća me na Sulejmana Veličanstvenog u onoj odori.
- Cccc ... a što malo ne razmisliš glavom i ne daš šansu opoziciji? Možda ljudi nešto promene nabolje, nikad se ne zna.
- Hoću i to! Glasaću u Beogradu na lokalnim izborima za onog malog Šarovića. On mi je sladak, liči na Kijanu Rivsa. Muž kaže da će za Jadranku Šešelj, lepa je žena.
Ekvivalent izrazima nećeš jebati (za kilave muškarce) i nećeš rađati (za ogavne žene), s' tim što se ovaj termin upućuje nesuđenim vlastodršcima. To su oni kojima je svako upinjanje uzaludno jer ih narod neće pa neće. Mogu da se opredele ekstremno levo ili ekstremno desno, da glume centar, da dele šećer, ulje i brašno, da drže pod kontrolom sve medije u Srbiji, štrajkuju glađu i žeđu, sede na stiroporu, prave proteste, kupuju glasove - opet džabe, no pasaran!
Naporan rad u kampanji, koji se uglavnom svodi na ljubljenje sitne dece i stoke i asfaltiranje ulica, može ih dovesti čak do 49.99% glasova. Čak i u tom slučaju oni neće vladati jer se neće naći budale da sa njima uđu u koaliciju i namaknu većinu. Razlog je isključivo taj što njihove napuderisane i našminkane njuške iz nekog razloga iritiraju više nego njuške ostalih, mada su realno svi podjednako loši.
Beograd, 2012.
Pičkousti Aca - Šefe, šta ćemo? Znate, ja bih da budem gradonačelnik. Prošlo put je malo falilo pa su me ispalili ...
Toma Grobar - I ja bih da budem premijer pa ne ide!
Aca - Zar niste rekli da biste da budete predsednik?
Toma - Otom potom. Sad je ovo aktuelno!
Jorgovanka - Hajde stvarno uradite nešto, da preuzmem već jednom državnu kasu! Čekam dvadeset godina, prvo u radikalima pa sad ovde ... hoću da vodim finansije!
Aca - U koje se razumeš k'o Marica u kriv kurac!
Toma - Smirite se, idemo polako! Da vidimo sa kim bi mogli. Imamo 45% sa Veljom, fali nam jako malo da napravimo većinu.
Aca - Niko neće sa nama. Demokrate dogovaraju sa radikalima.
Jorgovanka - A da pozovemo mi demokrate i lepo se ponudimo?
Toma - Jes' pa da mi Tadić otme mesto premijera! Nema šanse!
Jorgovanka - Da zovemo onda radikale?
Toma - Nikako! Da me Pop-Lazićka ubije što sam onomad pričao da diže noge predamnom ... ne mogu sa njom, jedva smo se razveli, mislim profesionalno. A i plašim se da ne počnu da me kunu ...
Aca - A da probate preko Šešeljeve porodice, ipak ste im kum?
Toma - Ne vredi!
Aca - A Dačić?
Toma - Taj nas je prošli put zajebao, više ne pregovaram sa njim! Mali je zajebaniji nego što je svojevremeno bio Sloba. Probao je Velja da zove Mrkonjića ali se ovaj ne javlja.
Jorgovanka - A Koštunica?
Toma - Taj ni ne zna da su bili izbori.
Aca - Čeda?
Toma - Pitao sam. Spominje neke zmajeve i nekih trista čuda ali neće!
Jorgovanka - Ljajić i Ugljanin?
Toma - Hoće ali neće zajedno. Ili jedan ili drugi a odvojeno nam ne znače, nije dovoljno. Mađari hoće ali opet nije dovoljno. Čanka ne smem ni da pozovem.
Jorgovanka - Jebiga!
Aca - Tomo, šta da ti kažem ... nećeš vladati! Jedino da opet pravimo novu stranku, još se nismo oprobali kao socijalisti i levičari ...
Izjava upućena osobi koja na sve načine pokušava natovariti dozu neizvesnosti na svoju spiku ili određenu misao izgovara sa pregršt uvoda, polurazboritih reči i isprepletanih misli. Sve to sinergetski u najmanju ruku izazivaju zabod, te se ovaj izraz koristi kao svojevrsan restart i okidač nove ali u ovom slučaju razboritije misli. Izraz nastao zbog nedvojbene sličnosti između zauštenosti i pripreme za kij.
...i njihov protivnik će biti Tvente.
-Sad izvlači kuglicu iz trećeg šešira, iiii Partizan. Ko će biti protivnik našem predstavniku u kvalifikacijama za Ligu Evrope? Koga će valjak ugostiti i nadamo se samleti u hramu fudbala? Ko će ostati smrznut pred fanatičnom podrškom beogradske publike? I protivnik Partizana je, protivnik Partizana je... Ko li će to biti?! Sa Partizanom u narednoj rundi kvalifikacija koplje ukršta, koplje ukršta...
-Kini bre više!
-Iiii ko li će to biti? Gospodin Bekenbauer izvlači kuglicu iiiiiiii, iiiiiii, protivnik Partizana je norveški Tromzo!
-OPAAA JEBI TROMZOA!
_____________________________
-Beži bre! Moram hitno kod Borisa!
-Ali gospodine Vojo boris je trenutno na tretmanu volumizacije i mislim da nije dobro prekidati ga !
-Bež bre. Hitno je!
-Ups! Otkud ti ovde Stipe?!
-Ta, kaj otkud ja?! Zakaj si ti ovde? Borise rekel si da je diskrecija zagarantovana!
-Vojo nije onako kako izgleda!
-Tišina! Imam hitne novosti!
- Govori!
-Jao zaprepašćenja! Čuh jutros umal se nisam frapirao!
-Pričaj!
-Ovaj kako da vam ovo saopštim?! Verujem da je ovo prvi put da sam ja među prvima obavešten. Heh, ne mogu da dodjem do vazduha od uzbuđenja.
-Ta govori više!
-Danas mi je Đilas rekao strogo u poverenju, strogo u poverenju. Rekao mi je Dragan. Danas mi je. Dragan rekao. Danas.
-Kini više!
-Rekao je da ste vas dvoje u šemi i još mi je bacao neke priče o krosanima punjenim Srbinom al taj deo nisam razumeo. Ne želim da verujem da je istina ono što onaj bezočnok priča! Kaži mi Boki da je to samo laž! Kaži da sam ti jedini! Kaži da voliš samo moju dojku!
-A šta kažete za trojku?
Sediš ispred zgrade na niskom betonskom zidiću. Sve miriše na proleće. Čekaš društvo. Uzbuđen si jer je fudbal strast koju deliš sa njima. Gledaš u onaj improvizovani teren na parkingu. Još uvek osokoljen jučerašnjim golom, zamišljaš sebe u dresu omiljenog tima na ogromnom stadionu.
Nije to bio baš bilo kakav gol. Skočio si i šutnuo loptu iz vazduha. Golman nije mogao ništa da učini. Zatresao si mrežu. Bio si zvezda te utakmice i iako umoran i oznojen, beskrajno srećan dok su te drugovi nosili na rukama, najkraćih 200 metara ikad, do ulaza zgrade.
Iz daljine ti mašu Bane i Stefi. Otpozdravljaš i pokazuješ im rukom na sat. Kasne. Ni Miloš nije tu, a lopta je kod njega. Sedaju pored tebe i još jednom ti čestitaju na jučerašnjoj igri.
Dok po ko zna koji put raspravljate najvažnije pitanje na svetu, ko je najbolji igrač, zaustavlja se dečko na motoru pored vas. Prepoznaješ ga i pre nego je skinuo kacigu. Na kraju, njega svi u kraju znaju. Voleo bi da se družiš sa njim. On je kul, svakog dana ga viđaš sa drugom devojkom. Mada, znaš ga bolje od ostalih, ipak je to sin najboljeg druga tvog oca. Vidiš to kao neku svoju prednost.
Udara te pesnicom u rame, onako drugarski. Boli, ali ti si muško, stisni zube... Prija ti divljenje u očima drugara dok te pozdravlja Maki Točak kao nekoga sebi ravnog.
-Gde si bre ti mali…?
-Nisam ja tako mali, Maki… imam skoro šesnaest… Samo sam 5 godina mlađi od tebe…
-Dobro, dobro… nego, jebeš li šta?
-Nađe se tu i tamo neka ribica…
Odgovaraš, a znaš i sam da ribice viđaš samo u izgužvanim časopisima što te verno čekaju ispod dušeka.
-Lepo, lepo…
Vadi paklu i upaljač iz kožne crne jakne. Uzima jednu cigaretu i primače je ustima. Pali je onako šmekerski, žmirkajući na jedno oko od jačine plamena. Izbacuje dim iz pluća a onda te nudi. Gledaš u otvorenu paklu i savršeno poređane cigarete. Pružaš ruku i vadiš jednu. Dobacuje ti upaljač.
Nisi siguran kakav je to pogled u očima tvojih drugara ali čini ti se da nema onog divljenja od malopre. Čuješ prepoznatljiv zvuk paljenja upaljača a ubrzo nakon i osećaš miris cigarete. Ne dopada ti se. Pokušavaš da uzmeš vazduh ali umesto toga samo dim nemilosrdno guli put do pluća. Suze ti oči dok se trudiš da ne kašlješ baš toliko.
-Navikao sam na one malo slabije.
Pravdaš se iako ti niko ništa u vezi toga ne govori. Sledeći put nećeš povući tako jako, kažeš sebi. Oponašaš Makija i način na koji on drži cigaretu.
On se smeje kratko kroz nos dok baca pikavac u travu, a onda se vraća na motor.
-Vidimo se mali, možda te povedem jednom sa mnom u zezanje…
Namiguje ti kratko i ostavlja tebe i tvoje drugove u prašini i dimu motora i tvoje prve cigarete.
Dok se društvo polako skuplja ti se i dalje boriš sa cigaretom. Nisi ti neki balavac, izdržaćeš i vrtoglavicu i gorak ukus u ustima. Sledeća će biti bolja.
-Ok, većina je tu… krećemo igru?
-Idite vi… ja očekujem jedan poziv za par minuta, doći ću kad završim razgovor…Sediš i gledaš drugove kako igraju. Čekaš da te prođe mučnina. Nije moguće da si takav mekušac, misliš… pa toliko ljudi puši, niko se ne oporavlja od jedne cigarete ovoliko dugo. Kupićeš sutra sam paklu od novca za užinu, dokazaćeš sebi da si frajer. A onda ćeš pozvati Makija da te povede s njim do grada... to je život… ima važnijih stvari od igranja fudbala sa ovim klincima.
Mitsko biće, koja god da je garnitura na vlasti. Iako na izborima vladajuće stranke osvoje preko 50% (što je teorijski barem četvrtina punoletnih građana), kada postane jasno da oni nisu ništa bolji od onih prethodnih, njihovi glasači misteriozno nestaju, stope se sa masom nezadovoljnih.
Tako se desi da neko eventualno zna nekog ko zna nekog ko je možda glasao za aktuelni režim. Svi ostali su listom protiv njega.
A: Lepo sam ti rekao da ovaj Vučić nije ništa bolji od Tadića... Ma kakvi, on je gori i od Miloševića!
B: Što meni to kažeš, ja nisam glasao za njega...
A: A ja sam kontao da si rekao kako treba da pobedi, jer ne može gore da usere od žutih...
B: Pa to sam rekao, a to nikako ne znači da sam glasao za njih...
A: Dobro, dobro... Brate, ja stvarno ne znam nikoga ko je zapravo glasao za njih...
B: Ja znam da je Maja valjda iz zezanja glasala za SPS.
A: Ma Maja je izašla na izbore zato što su joj to prvi izbori u životu.
B: Doduše, ja nešto sumnjam na Mileta Sarajliju da je glasao za SNS prošle godine. Njegovi izbegli iz Bosne i dobili državljanstvo tek kad su ovi došli na vlast.
A: Ma gde, Mile mi je rekao da bi pre glasao za Aliju Izetbegovića nego za Vučića...
B: Da... stvarno čudno. Onda ne znam nikoga.
A: A oni kao u većini
...
(pet godina ranije)
A: Lepo sam ti rekao da ovaj Tadić nije ništa bolji od Koštunice... Ma kakvi, on je gori i od Miloševića!
B: Što meni to kažeš, ja nisam glasao za njega...
A: A ja sam kontao da si rekao kako treba da pobedi, jer ne može neko tamo Kosovo na kome više od pola Srba nikada nije bilo da nas ograničava...
B: Pa to sam rekao, a to nikako ne znači da sam glasao za njih...
A: Ja znam da je Lena valjda iz zezanja glasala za SPS.
B: Ma Lena je izašla na izbore zato što su joj to prvi izbori u životu.
A: Doduše, ja nešto sumnjam na Peru Knindžu da je glasao za Tadića prošle godine. Od "Oluje" je čekao da dobije državljanstvo i tek prošle godine se to sredilo.
B: Ma gde, Pera mi rekao da bi pre glasao za Franju Tuđmana nego za Tadića...
A: Da, stvarno čudno. Onda ne znam nikoga.
B: A oni kao u većini.
Ukras klubova i mamipara za neiskusne mušterije. Ne pokušavaj, nećeš jebati - možeš samo da ostaneš lakšeg novčanika, u boljem slučaju. U gorem, dobićeš batine..No, kako to zapravo funkcioniše?
- Udješ u klub, čist, pedantan i sredjen kao Tadić, u nameri da ne potrošiš koliko ne moraš a opet se provedeš, popiješ i na kraju pojebeš. Prva stvar koju te kurac nanese da ugledaš je mlada, zgodna i oskudno obučena seks bomba koja bacaka noge i sise do plafona.
- Zapaziš kako te nasmejana pohotno gleda s vremena na vreme, i činiš prve dve greške : zaključuješ da si frajer i po i da tako gleda samo tebe, i pomišljaš kako ćeš je cugom i pričom posle fajronta odvući negde da je karaš.
- Pošto je sišla sa šanka da odmori, praviš treću grešku - prilaziš i naručuješ piće njoj i sebi. To te košta crvenu, pošto si u jebenom klubu a ona pije duplu vodku i red bul. Sad više nema nazad, i rešavaš da ti se ovaj trošak isplati.
- Nazdravljate, i narednih par minuta sa tobom priča opušteno i umereno - provokativno, što ti diže testosteron i status alfa mužijaka u tvojim očima. Pošto ti deluje da situacija obećava, praviš četvrtu grešku i naručuješ još jednom isto, ne primećujući koliko te je šanker skratio na balantajnu koji piješ jer košta kao pivo, a ipak je viski.
- Uz dvosmislene konotacije, namigivanja i dodirivanja rukom i kolenom, sad već postaješ siguran da ćeš ne samo jebati, nego ćeš dobiti i oralna zadovoljavanja jaja i stopala, pošto si je svojom pojavom i pričom naložio toliko da jedva čeka fajront pa da je odvališ od seksa. Ni ne sluteći da si u zabludi naručuješ još dve ture, trošeći dosta više nego što si planirao..
- Sad već polu - pijan razmišljaš kako nemaš para, ne znaš šta ćeš jesti naredna tri dana, ali to ti deluje sasvim nebitno jer spavaćeš ribu i po, što ćeš naredne dve nedelje prepričavati celibatošima u kladionici, i drugarima koji će te hraniti. Ne moram ti valda reći da grešiš..
- Nakon pola sata suvog grla, jer potrošio si sve što si poneo i nemaš pojma kako ćeš kući, osoblje te tera sa šanka jer ne cugaš, a tvoja draga pije i vata nekog levog lika, što u tebi izaziva osećaj odbačenosti i iskorišćenosti. Rešavaš da joj pridješ i baciš neku foru, no dobijaš izvinjenje i odgovor da mora da radi i da joj je drago što ste se upoznali. Pizdiš.
- Peta i kobna greška - zaključuješ da te je kurva zajebala, i rešavaš da za uložen novac dobiješ makar neki povraćaj, odlaziš do šanka i hvataš je za noge dok igra. Nakon pola minuta, dva grmalja te hvataju i nose napolje, usput te psujući i udarajući. Izbacuju te iz kluba kao kesu sa djubretom.
- Sedeći ugruvan na zemlji, pitajući se šta te je to snašlo i što ti je to trebalo, shvataš da tvojim nevoljama nije kraj : onaj namrgodjeni rmpalija koji te je sve vreme boravka u klubu gledao ko žitelji Harlema zalutalog belca, je u stvari njen ljubomorni momak upravo pušten sa robije, koji je rešio da ti se najebe milosne majke.
Epilog - ideš kući krvav, izubijan, pocepan, peške i bez dinara u džepu, suva kurca. Nemaš ni za burek bez jogurta.
Tek što je sunce zašlo polako prilaziš nesigurnim korakom dvojici ljudi ispred sebe. Laknulo ti je što ih ima svega dvojica, očekivao si ih već tridesetak, namrgođenih, zamišljenih. U ruci nosiš torbu sa vodom, guaranom i sendvičem, u drugoj ruci stoličicu ( hoklicu ).
-Dobro veče dobri ljudi, i vi celu noć?
-Evo, kao što vidiš.
Zauzimaš busiju i sedaš. Gledaš na sat- 20:00.
Kreću priče, šta, gde, koliko. Trudiš se da se zbližiš s njima, mogu ti valjati u odsudnom času. Poneka šala, vic čisto da vide da si šaljivdžija da nisi neki mrgud.
Prilaze još trojica.
- Vi ste ovde već?- pitaju začuđeno
- Šta ćeš? Uz osmeh mu odgovaramo, ne očekujući odgovor.
- Uh breee, vrte glavom začuđeno i odlaze.
Ti ne veruješ da je tek 20:30, polako sedaš na hoklicu i smišljaš strategiju: "WC tamo, sigurnosni izlaz tamo, radi 1,2,3 i 4., oni će ovde, mi ovde..."
Polako počinju da dolaze. Sada vas je već dvadesetak. Ti se držiš svoje grupice, nadajući se da neće ispaliti. Razmišljaš o situaciji u kojoj si. "Ma biće sve u redu! Mora!!", tešiš samog sebe, "neće valjda biti tolike pizde da ništa ne daju..."
22:00, ljubazno smo zamoljeni da siđemo nešto niže niz stazu. Kažu, kvarimo im koncepciju. Atmosfera je i dalje na nivou. Optimistični smo. Već nas ima pedesetak. Ležemo po betonu, dobro je, još je topao od sunca prethodnog dana. Šalimo se, dobacujemo...
00:00 Ušli smo u novi dan. Trudiš se da budeš tiši, jer je dosta njih polegalo oko tebe. Na tvojih 30cm2 koliko imaš na raspolaganju uspevaš da sedneš i nađeš pozu u kojoj te ne bole noge. Smenjujete se na hoklici uz opasku:"Istekao ti žeton"
02:00 Kriza. Masa je utišala. Sad nas je već stotinak. U daljini se čuje neki pijani klinac: "Ja vam kažem,igraće finale Lige Šampiona Zvezda i Partizan, i pobediće ili Zvezda ili Partizan, igraće se u Barseloni i ja ću gledati". Opšti smeh, raja se polako budi. Dečko, od milošte nazvan Španac biva zatrakivan od starijih mangupa da i dalje priča.
Neki debeli pokušava da pocepa papirnu reklamu sa ograde i da je postavi na beton umesto čaršafa. Negde je zapelo
- Ajdeee
- Možeš ti tooo!! Za Srbijuuu!!
- Daj bolan, snima li ga neko??!! Bravoooo!!!- prolomi se pošto je najzad otkinuo.
04:00 Opet tišina. Mir. U neko doba podiže se masa, njih 200, stampedo krenu ka tebi. Ne znaš šta se dešava. Okrećeš se u smeru u kome i oni idu i shvatiš da ih je neko rosno zeznuo i da ćeš nadalje morati da stojiš. Osećaš se kao budala.
Sviće. Konačno je vidiš u svim svojim bojama. Oronulu i trošnu, ali ipak nekako "tvoju"... Marakana. Od blagajne te deli svega 30 metara. Ti si među prvima, ali masa je sve veća, tenzija raste. Još 6 sati do otvaranja blagajne. Neki debeli i neki kosijaner se zezaju u masi koji je prdnuo i koji od njih voli dečake. U početku je zanimljivo.
06:00 Uveliko je svanulo. Naklon kretenskog stampeda svi stojimo zbijeni. Ona dvojica smoriše više i Boga i narod. Dolaze dva kera, mužjaka, i jedan naskače na drugog. Opšti aplauz i podrška. Ovaj manji mu ne da, ovaj veći ga naskače i imitira pokrete parenje. Masa u ekstazi, da li će se uzeti.
07:30 Simpatična devojka prolazi pored stadiona uz opšte odobravanje mase, pesmica kreće: "Baci sisu da se igramo..." Glupo ti je da pevaš, a opet nekako smešno...
08:00 Konačno dolazi policija, koja je trebala da dođe u 23:00. Komešanje, vreva, psovke. Držiš se onih sa kojima si bio celo veče i ostvario neko "prijateljstvo". Valjda te neće izneveriti. Gledaš onu ogradu i pokušavaš da predvidiš gde će je otvoriti, kako proći...
Oni kreteni koji su jutros došli i lepo se naspavali pokušavaju da se probiju do nas. Dreka, arlaukanje, psovke.
Kreteni pandurski i obezbedjene trideset puta pomeraju ogradu levo-desno, ne znajući kako da nas usmere do blagajne. Mi pogrdno čašćavamo sve te Ajnštajne i Tesle.
09:30 Kulminacija, spremaju se na juriš. Na proboj ograde. Razmišjaš šta će sad biti. Nije valjda da ćeš izvisiti. 13 sati čekaš. Tako blizu, a tako daleko...Dogovaramo se da malo, neprimetno razmaknemo ogradu. Polako osvajamo desetak po desetak cm prostora do blagajne.
10:00 Rekli su nam da ćemo tada biti pušteni. Svi se deru i negoduju zašto smo još u kavezu. Glavni policajac, dobar neki čovek, se pravda nama prvima kako nije on ovo smislio i kako je i po njemu ovo debilizam. Mi mu nekoliko puta kazujemo ko je prvi stigao i odakle da pušta. Vidim da je čovek shvatio i lakše mi je.
10:10 Konačno su se smilovali blagajnici da dođu, iako je radno vreme od 10:00. Prate ih najgore moguće psovke od strane svih nas.
Počinje...pritisak udara u glavu, treseš noge posle celonoćnog stajanja, moliš se da sada ne otkažu u odsudnom času. Puštaju po deset. Ti si u drugoj grupi. Sigurno dolaziš do karte. Rulja otpozadi juriša, gura, kičma puca, neki pandur viče da ne smeš da pređeš liniju, a rulja te nosi...
Dolazi red na tebe, prolaziš, blagajna....konačno!!
-Imate sever? Tri karte! - Uzimaš, ne možeš da veruješ!!!
Brzo oko stadiona pa u kola...deset dana razmišljaš i smišljaš šta da radiš, kako doći do tog pišljivog komada papira, budući da nisi ni Miškovićev ni Bekov sin, niti su ti Dinkić, Tadić ili Nikolić poslodavci...
A sada, čekaj 09.09.'09. i štedi grlo za: SRCE NA TEREN!!!!
Uobičajen naziv za svaku teritoriju koja se odvoji od države u kojoj živimo.
Drugi dnevnik, 21.7.2143. godine (i dalje tačkast, počinje zvucima paramparamparamparam pam pam paaam)
Botoksirana spikerka: Dobro veče, dragi gledaoci, ovo je drugi dnevnik Radio Televizije Beogradski Pašaluk. Počinjemo vestima sa naše jugozapadne granice. Naš izveštač Bekljulj Krasnići će nam reći nešto više o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Demokratske republike Požeška Nahija.
Krasnići: Dobro veće i vama. Demokratski izabran predsednik, nasljednik tragićno nastradaljog u avionskoj nesreći velikog vojvode autonomne pokrajine Velika Šumadija Velimira Ilića Četvrtog, danas je proglasio nezavisnost ove nove države aljbanskog naroda. Podsetimo se da koreni ove države sežu do 18. veka, kada se otac Miljoša Obrenjija, poznatijeg kao Miloš Obrenović doseljio u ove krajeve. Naš narod je osećao svetu dužnost da opet naselji ovaj prostor posle pomenutog jer je to naša obećana zemlja. Nama je Alah poklonio ove divne predele, šume, malinjake i plodne njive u dolini Skrapeža i Rzava.
Botoksirana spikerka: Hvala vam, kolega Krasnići. Sada ćemo se uključiti u video link preko 16G mreže Mobilne Telefonije Beogradskog Pašaluka kako bismo čuli šta o tome ima da kaže predsednik Beogradskog Pašaluka Boris Treći Nikolić Šešelj.
Predsednik: Dobro veče. Zvanični stav vlade Beogradskog Pašaluka je da se nikad neće odreći Požeške Nahije kao kolevke srpske civilizacije. Naš narod nikad neće prihvatiti nikakve kvazi države na svojoj teritoriji, tako da možete samo da prihvatite da nam popušite kurac. Svako odstupanje od rezolucije UN petnes iljada šesto šeset šes' biće novi razlog za proteste naših vlasti kod evropskih institucija, kako biste pojeli sva govna koja ste izasrali.
Krasnići: Gljuposti, ova država je već priznata od strane 134 države sveta.
Predsednik: Da, ali od šesto i kusur država koliko ih trenutno ima. Napomenuću ipak da je naša vlast za mirno rešenje konflikata sa vlastima ove kvazi države. I kome ti da je glup, jebem li ti dete od kilo?!
Krasnići: Tebi, pićka ti materina veljikosrpska!
Predsednik: Čekaj samo da ti dođem dole, silovaću te kornetom od sladoleda što si prodav'o dok ti Tuljanić nije sredio da radiš na televiziji! Pokazaću ja tebi đe se telad vežu!
Najpatetičnija auto emisija ikada... Nađu lika kome zdipe auto, zajebavaju ga nedelju (čitaj godinu) dana, srede taj krš kako im pada napamet, i onda dovedu lika da cmizdri pred kamerama kako on to nije zaslužio (ali su to ipak suze radosnice)! Hvala ti Čipe Fuse!
Dan Prvi
Ovo je Naš Kapiten Čip Fus, Ja sam Ej Džej, ovo je naša žrtva Willie, a naš insajder je njegova bivša cura Maja... Ona bi da se ovime izvini Williju što je usrala motku i obnovi vezu kao nekad... Ovo je Willijev auto, Opel Rekord olimpija P1 serija od 1959... Da li ste ikada videli takvu kantu... A da... ovo ide na TV, u ovom autu čuči prelepi klasik.
Dan Drugi
Dragi gledaoci, ovo je specijal generalka! Ja, Ej Džej, ću za Willija dizajnirati auto, a Čip će da obuče minić, napravi veštačke sise i da se čepi...ovaj da vodi emisiju! Naša insajderka Maja! Kakva radost! Šta bi Willie uradio sa autom, Majo? Pa evo, on se baš divi Čipu, uradite kako vi hoćete, biće zadovoljan...
Dan Treći
U Kvantum Tekstar su upravo naštelovali špljicne, pa sad teramo ovu nakazu u Spid Šop da mu zašprengluju cukštoker... Inače, sad je tri ujutro, a mi trenutno farbamo... Da li ćemo stići?
Dan Četvrti i Peti
Sad kad smo ga skarabudžili, idemo da jebemo Willija u mozak! Willie, auto su ti ukrali šiptari da bi u njemu nosili drogu... Lično će Tadić da priča sa Albancima o tvom autu... Činimo sve da ga nađemo... Ostali su završni radovi... (De)Bil Dan je doneo enterijer, a sad teramo auto u Kvadrafonik Braders da mu ugradimo saunding... Inače da kažemo nešto o našoj žrtvi... On je mlad i perspektivan, voli Španiju i uči španski, sluša kantri, voli dobre ribe, a za auto je jako emotivno vezan...
Dan Šesti
Evo sad smo ga skarabudžili, ostalo je još samo da naprcamo bumbolcne, sad je pet ujutro...
Dan D
Willie, ja sam Ej Džej, ti si u generalci... Da li je to moguće? Jao super... Evo, da vidiš auto... Willie gleda u svoj metalik roze Opel na čijim vratima piše Voli te Maja... Upravo plače... ali to su suze radosnice... (Ustvari od muke, auto nije trebao tako da izgleda) A sad će Willie da vidi ko je zaslužan za ovo! Oh, Majo, sve ti je oprošteno, volim te, da sam samo znao... Auto je divan! Ostatak ekipe gleda i aplaudira... Aj, pojebite se tu ako možete! Ja sam Willie i upravo su me generalizovali!
Maja jedva čeka da se ugase kamere jer zna da će dobiti na poklon auto koji je zasrala!
Mesto gde se komšiji uvek seti onoga što je 'teo da pita u dnevnoj sobi a pritom je u momentu zaboravio.
10:00h Komšija: Jaooo šta sam beše hteooo.. Offff.. Ne mogu da se setim..
10:00h Joca: Maaa ajde, setićeš se, ima vremena..
10:15h Joca: I komši, jel si se setio?
10:17h Komšija: Ma nema šansee, na vr' jeizik mi je i ne mogu bre!
10:17h Joca: Auu komši pamćenje te slabo služi deluje ova žuta ljuta..
10:18h Komšija: Ma ne bre, ja da se zaljubim ja sam ozbiljan.. Oženjen.. Nemoj tako..
10:18h Joca: Ma ne sekiraj se to znamo samo ti i ja..
10:20h Komšija: E, komši ja sam samo svratio na po jednu idem kući imam obaveze neke.
10:20h Joca: Ma sedi bre, rano još..
10:21h Komšija: Ne mogu komši, ne mogu idem, idem..Ispred ulaznih vrata:
10:25h Komšija: Eee eto setio sam, šta sam 'teo :onomad:, znaš onu burgiju što sam imao univerzalnu?
10:25h Joca: Da, znam šta sa njom?
10:26h Komšija: Ma dao sam je nekom' ne znam kom' i sve mislim da sam je tebi da, ne znam što!
(sledi dugo razmišljanje)
10:34h Joca: Ne komši da te nemam, što bi ja tvoju burgiju uzimao..
10:35h Komšija: Kakoo bre nije kod tebe jaooo bree..
10:36h Komšija: Ma zajebi burgiju, stvarno li je Milovan teško bolestan priča se tu.od 10:36 do 11:00h sledi konverzacija o Milovanu.
11:05h Komšija: Aaaa komši lep dan, sunce, mogli bi malo u ribolov.
11:05h Joca: Pa mogli bi zašto da ne..od 11:06 do 13:00h konverzacija o ribolovu (ko je najveću upecao, najbolje mesto za pecanje, vreme, mamac, štap, koja riba najbolje radi..)
13:05h Joca: Komši aj da udjemo da sednemo i da popričamo, ne mogu da stojim noge me bole
13:05h Komši: Ma idem bre, žurim e još samo ovo šta misliš o Japanu ovo što im se dešava?
13:06h Joca: Jebem li ga, kataklizma komši, kataklizma!
13:07h Komši: Ma mamu mu, trebao i Amerikance da zakači uff dete im, njih malo da prodrma da vide kako je, ne samo da se mešaju vidiš u Libiji šta rade, za sve su oni krivi, 'oće naftu, Gadafi ne da, i u pravu je čovek. Sve oni ovo izazivaju što se dešava u svetu, oni kontrolišu..od 13:08 do 13:30h Sledi politička konverzacija ( Srbija, Libija, Japan, Tadić, Dinkić, Milošević, Šešelj..)
13:31 Joca: Komši slošilo mi se izgleda šećer mi pao, tresu mi se noge, ne mogu da stojim više, aj da sedenom ako 'oćeš, ako ne ništa, ja moram!
13:32 Komši: Pa aj kad si zapeo na brzinu da sednemo da popijemo po jednu pa da si idem, poče ovo sunce baš da greje..
