Mislim da o ovoj kompoziciji nema puno da se prica, posto je pocetkom srecnih devedesetih bila poznatija od Smoke on the water-a.
Vrhunac cele price nije bio samo smekerski ritam i jebacki tekst koji nikoga nije ostavljao ravnodusnim, vec cinjenica da je datu kompoziciju nama donela hrvatska grupa Electro Team 1992. godine kada su nasi odnosi sa Hrvatskom dostigli vrhunac bratstva i jedinstva.
Diskoteka Bona Fides 1994. godina.
Radi snop svetlo, ekipa je mnogo opasna, kozne jakne (shoferke), Air Max 2, zalizana kosa (model lizala me krava), Dzek Denijels i mrki pogledi i naravno ziljave picke koje oko njih dzuskaju.
Krece "riff" sa klavijaturama... atmosfera pada u ambis... Momci u crnom blago klimaju glavama u znak odobravanja sami sebi da mogu da promene pozu u kojoj stoje. Ribe odusevljeno skacu i pevaju refren uglas sa pevacicom Vannom. Sve u svemu, totalni trash.Nakon ove pesme, da bi smo se vratili u Srbiju, DJ nam pusta srpske izvodjace Gagija i Anabelu Djogani - "Samo u snu"
Fudbalski žargon za maksimalan kontakt noge i lopte u letu, koji rezultuje snažnim i preciznim volej udarcem, poput onog Zizuovog zavlačenja Leverkuzenu.
Generalno i svako drugo savršeno pasovanje ''oruđa'' i nameštenog objekta, te meraklijska egzekucija.
Džek: Snađi se!
Fredi: Op, op... :Buuuuffff:
Džek: Šta uradi bre to? Ko će je sad naći po ovom mraku?
Fredi: Uf kako mi je sela na punu...
Džek: Koji si ti debil! Pa znaš da više ni kod Lektora ne prolaze obezglavljene?
Fredi: Ma opušteno... jebeš glavu, uvaljaćemo telo Frankiju... znaš da on ne bira.
Nama samo alat može da pomogne. Nije bio lud onaj Hića kad je stavio natpis "Rad oslobadja". Ni onaj Tito što je organizovao radne akcije. Radilo se, gradilo, sticalo, ljudi su se upoznavali i družili, i sve je nekako funkcionisalo. Nismo bili gldni, ali nismo imali ni snage da se svadjamo ni vremena da zadrignemo u masti, dosadi i perverziji. A danas nema više diktature, i ode sve u kurac..
Kramp vama treba. Kramp, čekić, ašov, lopata, motika..Zašto? Zato što ste postali odvratna bezlična stoka, jednaka u prividu različitosti. Želudci i debela creva. Ako bude i malo pravde, neće se sve okončati u jednom bezbolnom prasku - ne. Prvo će da zavlada neka opšta gvozdena diktatura. Zašto? Jer smo poziljaveli do kurca, i dokoni smo u pizdu materinu. Zbog lajkova na fejsbuku, 186 komentara na definicijama, zbog svadbi od 5 000 000 dolara, ferarija, prade, kurca palca..Zato što rad zaista oslobadja.
Ako mi zlatna ribica, jednorog, irski patuljak ili neko drugo mitološko čudo ponudi jednu želju, poželeću da budem vaš lični diktator. A onda..Onda ću da vam se najebem majki.
- Ali ja sam bogata! Imam plave krvi, uostalom i nokte sam nalakirala..
- Ovoj motiku. Onu veliku i tupu. Dalje!
- Ovo dvoje grešnika su venčali svoje dve pudlice, uz ceremoniju od 20.000 dolara. Provereno znamo da im ni na kraj pameti nisu bila deca u sirotištu koja umiru od žutice.
- Bukagije na noge. Njemu kramp, njoj ašov. I neka grade vrtić za decu. Sleduje im po komad hleba i dve čaše vode, ako se žale zazidajte ih u temelj ostalima za primer.
- Ali kako možete da budete tako surovi?
- Svet je oduvek surov. Zato je svet a nije raj. Do sad su jedni bili okrutni prema drugima, sad ću ja prema svima. Sledeći!
- Dobri moj gospodaru, da se nagodimo. Zovem se Diter, i jako sam bogat čovek..
- Bogat! Ti? HA! Pa to je sve sad moje! Na mešalicu! Jebaću vam majku ja krvavu, da vidite kako mogu magistrale, vrtići i škole da se izgrade, samo kad se hoće! I priroda da se očuva, ali ne - gospodu boli kurac! Zlato, kola, bunde, pičke, džek sa kolom, kavijar, bolinže, prcanje za pare, zavist, oholost, bezobzir..E pa sad 16 sati medjunarodnog patriotističkog rada u znoju i krvi! A kad završite ima u horu da pevate Jednog dana rešio moj tata i Odu radosti! Ja ću da vas naučim..
Ljubavnički dnevnici ili spomenari, u koje ljubavnici zapisuju sve osobe, sa kojima su imali seksualne odnose tokom života, sa svim potrebnim generalijama tih osoba.
Ne mešati karačke teftere sa seksovnicima.
U seksovnike se hronološki upisuju seksualni odnosi, osobe sa kojima su isti bili upražnjavani i da li se koristila zaštita...
Stari ljubavnik, osamljen prelistava i letimice čita svoje karačke teftere...
Žare (Razmišlja naglas.): Šta kažu tefteri?...
... Sanja... Sara... Saška...
Selena. Ima nezgodnog muža, već joj je 50 godina i ne liči više ninašta... Šteta, a kakva je ženska bila...
Sonja... Promiskuitetna! Prenela mi hlamidiju!...
Slađana. Udala se pre 7 godina i otišla u Australiju... Jebi ga!...
Slavica. Srednjeg rasta, prirodna crnka, brazilske guze i grudi prirodne četvorke... Neudata, 34 godine, mlađa 8 godina od men'! Džek-pot!... Bila mi najbolja do sad'!...Uzima telefon, zove...
Žare: Halo... Dobro jutro, je l' to Slavica Ljubičić?...
Skok iz sadašnjosti u neko potpuno drugo vreme, ravan Kjubrikovoj koski zafrljačenoj u vazduh da ostane tamo i dalje u beskraj, ali i pucanj prstima, odsečan i kratak kao trenutak samospoznaje ulješure iz nekog drugog dela i vremena, smišljen da zabavi, ali i zamisli. Koga? Koga može.
- I šta sad?
Presekao ga je pogledom oštrijim od katane kojom je upravo raskomadao sve njegove pomagače. Nem od bola, frustriran nemogućnošću da ostvari ono što je naumio, Džek podiže ruke, najpre odlučno a zatim sve laganije, oklevajući, kao da iščekuje neko iznenadno čudo da preokrene rezultat u njegovu korist. Leslijevo lice ostade nepomično, samo je lagano disanje odavalo prisutnost, ali, u isto vreme, njegov haragei je divljao, predosećajući...
Lagan šum sa druge strane vrata. Odsečno "klik" i dva pogleda u tom pravcu. Kosmata prilika širom razgoračenih očiju i dobroćudan osmeh Gige Moravca:
- Ja hoću život, bolji život...
Prva misao koja se javlja kad se u standardnom američkom filmu u istom kadru sa glavnim likom pojavi avion riba.
Džek, vijetnamski veteran sedi za šankom u memljivoj kafančini negde u Teksasu. Dok preko dima cigarete gleda u jednu tačku prisećajući se strahota rata i svojih herojskih podviga, odjednom, mračnu prostoriju obasjava dnevna svetlost i ulazi prepička sa kaubojskim šeširom i čizmama dok njeno telo, oznojeno zbog surovog teksaškog sunca privlači poglede lokalnih đilkoša.
-Brate, ovu će na kraju da jebe. Dok budu bežali sa parama. U Meksiko. Bežeći od eksplozije u poslednjoj sekundi.
-Dobro je, brate, pusti da gledamo, dobar film.
-Jes moj kurac dobar, ovaj malopre ubio pikavcem snajperistu na vrhu zgrade. Odo' da gledam nešto pametnije, npr. "Veče sa Ivanom Ivanovićem".
ovom izrekom obavestavamo sagovornika da mu ne verujemo ni jednu rec kada pocne da nas ubedjuje u svoje gnusne lazi i da bi trebao da se vrati u realnost
mirko:kako bilo u las vegasu?
marko:extra,bio kod tamare,super me docekala bilo sve ok.
mirko:e jesi li kockao malo?
marko: jao cuti,ubacim dolar u slot ono kad me usra dzek pot 50 soma dolara .
mirko:ne seri? pa de ti je lova sta si uradio?
marko:jao brate ne pitaj tu je odma pocela festa s nekim plesacicama,sampanjaci kurci palci pa se odnekud pojavi majk tajson da mi cestita pa rec po rec s njim,zavrsi smo na after party kod njega sa par cura,ujutro mi bilo dosadno pa se sibnuo do majamija.....
mirko:eeeee posoli cigo,posoli posoli
Pravi uzrok bar 50% kvarova svih mogućih električnih uređaja i čest uzrok frustracija pri pokušajima da se isti popravi.
- Vidi crkla sijalica!
- Sa'ću da je promjenim!
(pet minuta kasnije)
- Ma kurac je crkla, loš kontakt u grlu, ja je malo namjestim ona svijetli, prođe minut, opet se ugasi, pa onda žmirka, jebo ih onaj ko je smislio ovakvo grlo!--------------------------------
- Crko ti je izgleda desni zvučnik!
- Ma kakvi crko, to me opet ovaj jebeni kontakt zajebava, moram po tri minute namještat džek, i onda opet poslije nekog vremena neki zvučnik se ne čuje, nekad lijevi nekad desni. Ito je ovo novi kabl, kupio sam ga jer me i stari na isti način zajebavo.-------------
- Vidi sad neće komp da mi prepozna mobilni! Opet nije dobro uvatio kontakt u USB priključku.
Svako od vas se, barem jednom u svom životu zapitao, dok je razmišljao o velikim stvarima, jedno od najvećih pitanja ljudskog postojanja i postojanja uopšte: ko je jači, nindža ili gusar? Još je Konfučije govorio o tome u svom velikom delu klasične kineske filozofije-私は愛します イワーナ, odakle su čuvene reči: "Jebo orla ako ti misliš da će se nindže i gusari ikada pomiriti!"
Elem, sve je počelo pre 50 miliona godina u Tomasmorolikoj Utopiji poznatijoj pod imenom Atlantida, kada je Sašimi Sasuke, legendarni nindžucu majstor i sin čuvenog japanskog kimono-šnajdera Sašimi Sakoa, sreo Sandokana. Niko nije siguran šta se tada tačno dogodilo. Marko Aurelije u svom čuvenom delu "De bello nindži et gusari ab urbe condita" kaže kako je Sašimi jeo kiflu, a da je Sandokan "počeo da se kurči, s rečima:"Šta je bilo pičko darkerska, šta će tebi kriva leba?", dok pak naš čuveni istoričar Kurd tvrdi da je "za sve kriv Toma Sojer i da takve priče ne bi trebalo da postoje". Elem, Sašimi je izvukao vakizaši, Sandokan je izvukao šmitar i od tad se ne zna gde se nalaze ostaci Atlantide.
Thus, the ninja-pirate wars begun has...
Joda, O ratu nindži i gusara.
Ubrzo se ceo svet podelio na dve strane: Sveta Emo-Darkerska Alijansa na strani nindži i Vikinško-Epikureanski Front Omladine Gusarske, na strani gusara. U americi, Hopi indijanci i Klint Istvud-tip kauboja su stali na stranu nindži, dok su Apači i Čarls Bronson-tip kauboja stali na stranu gusara. Kod nas, hajduci i uskoci su (zbog prirode posla) odabrali stranu nindži, dok su četnici odabrali stranu gusara(zbog brade).
Prva veća bitka bila je poznata kao Zaseda kod Dijen-Bijen Fua. Elem, Kapetan Žika Vrabac (DŽek Sperou) je svojim durbinom ugledao jedno veliko X na ostrvu Gospa od Škrpjela. Pomislivši da je tu zakopano blago, Žika Vrabac je, sa svojom posadom od 14-oro ljutih gusara, okrenuo kormilo ka Gospi. Ubrzo se ispostavilo da je to bila vrlo pametna zamka Luna Kralja Ponoći, koji je bio toliko efikasan, da je sa odredom od 14 nindži-ubica, postigao rezultat 14-14.
(Lun Kralj Ponoći i Žika Vrabac su preživeli bitku i danas su ljubavnici. Tako je nastao prvi Nindža-Gusar, ali o njima ćemo posle. Kako je nastao, to ne znamo, ali znamo da je kod gusara i nindži sve moguće)
Rat se i danas vodi, ali preko neta. Naime, Bečkim kongresom je ustanovljeno da će se rat nindži i gusara nastaviti, ali samo preko neta, zarad opšteg dobra. Ovo pravilo je ustanovljeno zbog toga što:
1. Niko nikad nije video kako izgleda susret između nindže i gusara i preživeo da priča o tome.
2. Svi koji su bili u radijusu od 200 kilometara od poprišta bitke između gusara i nindži spadaju u grupu koja o tome ne može da svedoči.
Za sada, nindže vode.
Ali niste još videli kraj gusarima.
Životinja koja je toliko ružna da je mene prosto bilo greota nju da gledam.
A: Au brate, snimi onog Jazavca tamo. Orah iz ruke da joj ne uzmeš!
B: Ma bratučed onde se nakupio ceo brlog!
A: A ona treća koliki nosinger ima! Frizura joj je zovi me na litije. Pa ja ono ne bi ni kontuzovan karao!par minuta kasnije...
Konobar: Momci, šta ćete da popijete? Žensko društvo sa susednog stola časti.
A: E sad kad već pitaš, donesi brajko Džeka i pet red bula. Večeras moramo da oslepimo!
B: Jebi ga, idemo na visinske pripreme.
Konobar: Odma dođe!
Ljudi koji mogu da priušte da plate seks. Dok će prosečan muškarac radi pičke da učini sto čuda ida izmišlja razne glupe fore za muvanje lepšeg pola jer jebiga nije u mogućnosti da bude "galantan", dotična gospoda će samo okrenuti broj telefona, ugovoriti "sastanak" i poneti keš na ugovorenu lokaciju. Kartice ne nose, a i realno gde i da ih provuču. Epilog se da zaključiti.
Zanosna brineta izraženih oblina i dugih nogu nudi nezaboravno druženje u njenom smeštaju u širem centru Beograda galantoj gospodi uz nadoknadu.
Kontakt telefon: 063-55-47-XXX
A u stvari tudentkinja iz nekog levog Pičkovca se jebe za pare jer joj trebaju za školarinu i splavove negde na periferiji Beograda u pičkoj materini. Nije neka pička ali dočekuje jebače u haljini sa mature.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- I tako, brate... Izvadim ja one pare i bacim po njoj kad smo završili, a novčanice padaju svud po njoj, sve se ulepile. Reci koji sam Džek, a?
- Brate, ono... Jebo si Žaklinu ciganku na vašaru za sedamsto pedes dinara i to si joj iskeširao u novčanicam od po dvajes i pedeset.
- Pa kake veze ima? Jebo sam, to se računa...
- Ma da... Vrlo galantno.
U bašti neće sleteti na cvet,nanjušiće pasje govno,dok je drugima nebo plavo njemu prokišnjava,caša mu je uvek polu prazna i većiti je negativac. Operisan je od pozitivnog gledanja na svet.
- Šta joj fali majke ti,pogledaj kakvu ima guzu,uhhh !
- Pa pod jedan,pije vinjak,gde si ti video da gotiva cura pi'e vinjak,pod dva ima fleku na bluzi ,znači da je neuredna i ima taj lančić na nozi,meni je to tako ružno i tužno,kao da je nedaj Bože bila u nekom kavezu pa mugnla na slobodu !
- Ae Bobane ne jedi govna više,od sad te zovem Muva,pični taj Džek i fataj to bre nemoj da te bije maler.
- Misliš a?
- Ma stopostotno !
- Ae poslušaću te,al nemoj to za muvu,znaš da ne volim insekte...
- Ma ja to u šali,onako,ae briši tamo i nemoj da zujiš puno oko nje !
- Maršu kurac !
Čovek koji delu javnosti nije poznat po otkriću naizmenične struje, prvom radio aparatu ili ostalim blagodetima civilizacije već po drugim stvarima...
Jedna škola u Americi :
Nastavniica : "Dobro deco danas radimo poznatog naučnika Nikolaja... pardon, Nikolu Teslu. Šta mi možete reći o njemu ?"
Džek : "Znam ga nastavnice, on je bio naučnik iz Evrope kojeg su kidnapovali Rusi i koji su ga naterali da pravi ogromne električne robote sa kojima su oni pokorili celu Evropu, video sam u Red Alertu !"
Nastavnica : " !?! "
Ken : "Jok bre, on je bio ludi naučnik koji je napravio nacistima ogromne Električne topove koje su stavili na zombije, koje je kasnije pobio onaj vojnik iz Wolfenstaina..."
Mark : "Ma nemojte da serete, on je onaj iz Dark Voida koji pravi vanzemaljske letelice sa kojima spašava ceo svet."
Džon : "Nemojte da se zezate on je zapravo sam vanzemeljac, pa on ih je sazvao pomoću intergalaktičkog generatora sa kojim je pokušao da osvoji ceo svet, ali ga zaustavlja Kejn u Tiberium Wars-u !"
Nastavnica : " DOSTA, DOSTA ! Sram da vas bude da blatite tako velikog naučnika... šta je Marija ?"
Marija : "Nastavnice, Nikola Tesla je bio Srbin iz Like koji je..."
Nastavnica : "Dosta Marija ! Ne znam u kojoj si to igrici to videla da je potomak tih vanzemaljaca Srba ili šta već, ali mi se ovde bavimo važnim i tačnim istorijskim činjenicama. Dakle - Nikola Tesla je bio Amerikanac, nepoznatog porekla..."
Zapovjedni način koji se koristi pri konverzacijama u kojima nam sagovornik na potpuno nejasan način saopštava većinu svojih informacija.
Česta upotreba ovog glagola može da nas, na prividan način, prikaže glupima zbog nerazumijevanja, no u većini slučajeva glavni krivac za toliku upotrebu je sam sagovornik i njegov loš odabir riječi pri sporazumijevanju.
- Izašli mi tako prije 3 dana, u onaj klub, znaš kakva je, prekin'o sam se..
- Stani, ko? Ona plavuša?
- Ma jok, ona smeđa, što je stajala na 7 sati od nas..
- Stani, stani! Ona zrikava?
- Nije zrikava, to joj je nasljedno, naručim ja šampanjac, da ispadnem džek, al' prc, alergija je uhvati.. Frka izbi..
- Čekaj, stani! U klubu to veče, il' kad ste izašli, prije 3 dana?
- Šta prije 3 dana? Juče, brate, na drugom sastanku.
- O čemu ti pričaš? Stani, aj' sad ispočetka. Počni od onog izlaska prije 3 dana.
- Ma, ovo sinoć je bilo zanimljivije, a i sad sam ti rek'o za taj..
- Jesi ti drogiran?
Reklame su svuda oko nas pa su se tako uvukle i u knjige, jedan od najboljih primera je pisac Den Braun koji je u svoj bestseler ”Da Vinčijev kod” ubacio koka-kolu i sitroen gde god je mogao, sličnu stvar je uradio u knjizi “Izgubljeni simbol” gde je ubacio blekberi i ajfon.
Startovah svoj kompjuter, hladnjak na moćnom AMD-ovom procesoru se začuo, uzeh u ruke svoj Genius-ov miš i privukoh k sebi Jetion-ovu tastaturu, neverovatna svetlost Philips-ovog monitora me je uzbudila. Kraj sebe sam imao limenku izuzetno osvežavajuće Pepsi kole, uz nju sam i pripalio svoju omiljenu Marlboro cigaretu. U trenutku sam se setio sinoćnjeg izlaska, dovezao me je drugar svojom pouzdanom Opel Vektrom, kako smo se samo proveli uz muziku Dejvida Gete, pili smo Džek Denijels, iako ja ne pijem viski, ukus Džeka je bio izvanredan, u razmišljanju me je prekinuo poziv, moja Nokia se glasno začula, “kako moćan zvuk”, pomislih u sebi, to je bila poruka od mts-a mog dragog i najboljeg mobilnog operatera. Konačno sam se skoncentrisao i preko svog Gugl Hroma otvorio sam tabove fejsbuka, ju tjuba, i naravno vukajlije, tu počeh da pišem definiciju...
Ovu definiciju vam je omogućila veća količina proizvoda Apatinske pivare.
Žanr uglavnom akcija/triler. Autor živopisno uobličene pretnje skoro uvek uberkul I zajeban lik. Muževan, hrapavog glasa a la Klint Istvud, guste grive ili ćelav (sredine nema). Može biti heroj ili antiheroj, svejedno je.
Domišljatost pretnje upućene protivniku ga čini još nezgodnijim. Hladnokrvan, staložen, šmekerski lagano pali cigaretu. Puca njemu kurac što je okružen tucetom likova sa bejzbolkama, njemu je najbitnije da u datom trenutku smisli takav ujeb da svi izneveruju. Mrko pogleduje ispod gustih obrva ka'no Kraljević Marko, baca cigaretu i oblizuje usne. Reći će. Maštovitost izgovorenih reči upućenih oponentu je često na granici gledaočeve sposobnosti da opisani prizor zamisli u trenutku.
Njegov protivnik se zbuni, oseti neku jezu, prikriva to, ali ne baš uspešno. Konta da se možda zajebao, al' šta je tu je. Nazad nema.
-Došao si Loko… Vidim I svoje momke si doveo. Šta je, plašiš se mraka pa te čuvaju, ološu?
-Vidi vidi, imamo jednog komedijaša ovde. Slučaj Džek, policajci kao ti ne opstaju. Držiš se nekih principa, poštenja… Sve to je sranje! Pridruži nam se I učiniću te bogatim.
-Slušaj vucibatino, deda mi je bio pandur. Pošten. Ćale isto. Život je dao za pravdu. Nastradao je od takvih kao što si ti. Staću vam na put, i tebi i ostalim krimosima koji uništavaju živote običnih građana.
-I keva ti je isto bila poštena, sećam se te kučke.
-Pomeni mi majku još jednom i otkinuću ti glavu, posraću ti se u grlo, a tvojim jezikom ću obrisati dupe. A kitu ću ti odseći i nabiću ti je u čmar. I sve ću to uraditi dok si još svestan tih par sekundi.
-Aaa?! Khm, prokletstvo... Momci drš'te ga!
Veoma interesantna grupacija. Kad bi duze posmatrali kretanje copora, primetili bi koliko psi imaju navika i osobina slicnih ljudskim (ili je obrnuto?). Fali im samo da progovore.
Uobicajeni clanovi su:
-Glavni: Muzjak. Ni mlad ni star. Uglavnom najjaci. On odredjuje pravac kretanja copora, ostali ga prate. On odredjuje na kog ce biciklistu ili automobil da se zalaje. Kad on stane da pisa, ceo copor obustavlja kretanje. Pri nailasku na nepoznatog psa, on je taj koji vrsi proces identifikacije pola istog.
-Zenka: Uglavnom trckara uz glavnog, i dosadjuje mu (osim kada glavni ima, hmmm...potrebe). Jedina ne shvata zakone lajanja, medju kojima je glavni da kada biciklista ili vozac automobila napusti vozilo, mora da se bezi.
-Pistavci: Stenci. Kao najmladji i najmanji, vole da budu u centru paznje, pa stalno trckaraju ispred glavnog, a kad se laje, oni vole da budu najistureniji, i ispustaju pistave zvukove, i obicno se u zanosu preture preko dupeta.
-Matori: Ovoga mrzi da zivi. Obicno hramlje na jednu nogu, mada mu to ne smeta pri bezanju. Namcor. Da ljudi mogu da glume pse, ovoga bi glumio Dzek Nikolson.
-Radoznali: Taj mora da proveri svaki kontejner ili kutiju. Uvek se negde zagubi, u potrazi za koskom, koju ako pronadje, glodje u tajnosti.
Naime, radi se o iskonskoj potrebi Srbina da mu, čak i u najgorim situacijama, guzica bude nahranjena i napojena, jer se tako, bar u našoj zemlji, svaka muka lakše rješava. Ne kažem da to nije neophodno, naravno da jeste, ali, ako postoji neka zemlja u kojoj su hrana i piće jedna vrsta božanstva - to je ova.
Prosječan Srbin će svaki utrošeni dinar, bez obzira na šta ga je dao (bio to plaćen račun za struju, ispit, ćerkina maturska haljina, sinovo prvo izvođenje djevojke u grad), u glavi (a i na javi) pretvoriti u pečeno prase, flašu vinjaka, jagnjeći but ili bilo kakvu vrstu hrane koja mu je uskraćena zbog dotičnog, njemu nemilog događaja.
Poslije će proklinjati taj događaj dok se ne pojavi sljedeći koji će mu zaokupiti pažnju i tako ukrug, do kraja života.
- Tajo, znam da sam već kupila one cipele za maturu, al' nešto su promijenile boju, moram da uzmem druge, našla sam neke, na sniženju, samo 12 hiljada, bolje da ih odmah uzmem, dok nisu prodate!
- E, jebem ti ovakav život! Kakvu crnu boju promijenile? Pa za onih 15 crvenih što sam dao za njih sam mog'o mjesec dana svaki dan u restoranu ručat', a ne živjet' na patelini i somunu od juče! Jebala te i matura i sve! Na, bježi mi s očiju!-------------------------------------------------
- I, jebem im mater, opet povećali cijenu prijava ispita, sad hiljadu i dvjesto! Eeej! Pa za te pare mogu 10 dana jest' u Karibiku, sa sve Kolom!
-------------------------------------------------
- Jeeej, uplatiću ktitora, baš sam kul!
- Šta će ti to sranje? Koliko to košta?
- Ma, samo 250 dinara, nije strašno..
- Konju, ti si student, mo'š dvije dvolitre kupit', mo'š otić' u London i dva piva popit', k'o džek!
- Ne seri nindža.
Astralno psihička faza koja nastaje usled ortodoksno enormne doze dosade i nemaštine zabave koja bi prouzrokovala neki vid intrepretacije zanimljivosti koja bi išla ka cilju ubijanje novonastale mrtve situacije.
Svaki član bleje bi doprineo svoj vid i dozu mašte, na koju bi se nadovezali ostali članovi i tako stvorili novu, zabavniju i intrigantniju atmosferu tokom ubijanja vremena.
Istina, neki vole da preteraju u tome, te samim tim nakon toga ne bi znali da li zaista jebu crnkinju na Kubi, dok mu Šejk liže okolomudni znoj ili sedi kao poslednji klošar pored obližnjeg dragstora i cirka ona malo piva koje je kupio od uzetog reketa klinca iz zgrade.
Ruku na srce, svi smo se našli u ovakvoj situaciji i jednostavno nismo znali kada je dosta.
Šomi: Zamisli da smo sad u Vegasu. Kupimo žetone za oko milionče i igramo na šta prvo sednemo ili vidimo.
Džoni: Ček, ček. A je l' bi obukli svi odela ili ovako?
Šomi: Odela, naravno. Čak bi imali i leptir mašnu. Seo bi za rulet i rekao - sve na crveno!
Deki: Au, kako bi izgledala pička što radi za šankom?
Mare: Sto posto neka Erika Bela. Dala bi nam Džek svakih deseta minuta, a u međuvremenu bi se sagla da nam očisti sir sa glavića!
Šomi: I onda, kad bi uzeli svu kintu u kazinu, otišli bi do obližnje plaže, skinuli se goli i razbacivali parama.
Džoni: Ne, ne. Još bolje bi bilo kad bi nam tu neko ponudio uloge u nekom Holivudskom filmu. Da glumimo neke bosove iz Italije.
Mare: Ja bi se zvao Don Franko.
Deki: A ja Đan Karlo Kanduti.
.
.
.
Ćale: Alo ti, Đan Karlo, dolazi 'vamo da isečeš ova drva, pička ti, bre, materina!
Deki: Evo, ćale, idem.
Pomodarski način snimanja filmova, prvobitno atmosferičan, a sada izanđao i iritirajući. Iako je korišćen i ranije, ovaj trend je na veliku scenu vratio film ''Projekat veštica iz Blera''. Služi režiserima, pretežno horor žanra, da sa minimalnim ulogom u produkciju zgrnu ogromne pare i ugled ozbiljnog stvaraoca. Sve što im je potrebno je jedna ili nekoliko ručnih kamera, par anonimnih glumaca (po mogućstvu prijatnog izgleda), jeziva lokacija i malo vizuelnih i zvučnih efekata (u slučajevima ekstremnih cicija i kvazi umetnika samo zvučnih). Kao šlag na govnjivu tortu, ovaj tip filma nastoji da nas ubedi u svoju verodostojnost i činjenicu da gledamo ekskluzivne snimke duhova, ubistava i drugih radosnih pojava.
Prvih sat i dvadeset minuta filma protiču u nebitnom nizanju događaja. Onda se desi nekoliko neobičnih stvari i ubistava (uglavnom u mrklom mraku)
1:36:00
Loš fokus na mračno stepenište
Paničan glas sisate studentkinje-kvazi-gotičarke iz pozadine -Adame, šta je ono tamo?!
Polu šaputanje Adama, sportiste-odlikaša-režisera u pokušaju -Ne znam Stejsi, mislim da je bolje da proverimo.
-Ma daj, Džek i Meri su već mrtvi, a onaj crnja tonac je nestao! Gubimo se odavde!
-Čekaj... Šta je ono tamo?! Nagao zaokret ka zidu, mutan snimak devojčice koja otkriva zube i munjevito leti ka kameri
Vrisci, tumbanje kamere, a zatim je u kadru Stejsina izubijana i uplašena faca. Ona leži i curi joj nos. Nešto je odvlači u mrak.Crna pozadina bela slova Ovo su neizmenjeni snimci poslednjih sati života mlade grupe entuzijasta, koji su nastojali da ispitaju ukletu dvoranu za kuglanje. Šta se stvarno dogodilo ostaje nepoznato.
(Nema odjavne špice)
