Ne, nije to slavni četverac mutiranih astronauta iz istoimenog filma, koji su kasnije napušili onog likusa što svaka druga klinka i njena stara svršavaju na njega.
Nije, ali i oni spadaju pod ovu grupu.
Fantastična četvorka u širem smislu te riječi jeste default sastav ekipe koja treba da se obračuna sa bilo kojom značajnijom prijetnjom po čovječanstvo ili po čovječanstvo i američkog predsjednika koji se nije stigao sakriti u atomsko sklonište na vrijeme, kako to obično biva.
Ekipa nastupa u relativno stalnom sastavu koji čine glavni lik, jedan snagator, jedan filosofos i jedna dobra riba.
Često umjesto nekog od njih može biti prisutan i neki totalni nelord, mada ta uloga nerijetko može pripasti i samom glavnom liku.
Elem, da pređemo na opis likova.
Glavni lik je od svih njih najvarijabilniji po pitanju fizičkih i psihičkih karakteristika. Može biti sve od mlitavog klinje koji još drka u gaće pa do ratnog veterana sa sve šampionskom facom koji se vucarao po nekim vukojebinama koje ni sam ne može ubosti na karti.
Ono što je zajedničko za sve glavne likove jeste to što su, pogađate, glavni likovi... Dobro, većina ih se još zove i Džek i uglavnom nema roditelje...
(prim. aut: Mislim realno, da ih stvarno ima, sigurno bi se sjetili da ih nazovu da vide šta koji kurac izigravaju neko mudo dok im neke čamuge iznose televizor i frižider iz kuće.)
Snagator je uglavnom Rus ili crnac. Ako je već bijelac, onda je svojevremeno bio olimpijski šampion u rvanju, kamiondžija ili visoki vojni činovnik.
Ako ekipa koristi neko konvencionalno prevozno sredstvo, on je obično vozač istog.
Filosofos je tip koji ima (najčešće) zdravo rivalstvo sa glavnim likom i uglavnom je glas razuma u ekipi. Izbjegava rizične situacije ne zato što nema muda, nego zato što ima za nijansu više mozga od ostatka ekipe (izuzetak je često i snagator koji je nerijetko iznenađujuće inteligentan ali više popustljiv od filosofosa). Uglavnom je potpuni kontrast glavnom liku.
Npr. ako je glavni lik flafičast, ovaj je onda alfa-mužjak ili ako glavni lik džri krst okačen na retrovizoru, onda ovaj ima pentagram...
Ako ekipa koristi neko nekonvencionalno prevozno sredstvo, tipa spejs šatla, on obično upravlja njime.
E sad, dobra žemska... I ona dosta varira.
Može biti mnogo opasna i često sposobnija u obračunima više nego bilo ko drugi iz ekipe. Ako je to slučaj, vjerovatnoća da će imati neku seksi scenu je veća nego da se Milić Vukašinović ili Era Ojdanić u 2014. pojave u bar jednom rijalitiju.
Ipak, može biti i totalni smarač kojeg glavni lik sa ostatakom ekipe uvijek izvlači iz govana i sve tako dok se na kraju filma ne uzmu...
Mada kapiram da i onda vjerovatno smara kad joj auto stane na 20 kilometara od Popovih Drača pa treba da dođe da je šlepa.
Suma sumarum, jako generična postava koja uprkos tome rijetko dosadi. Valjda zato što smo više manje svi u nekoj sličnoj ekipi... samo ne završimo sa dobrim ribama, jelte.
Leto, prešlo preko polovine, terena.
Popio si neku sitnu uvredu, ispao si magarac, svi su bili protiv tebe u jednom trenutku a znaš da si bio u pravu ili si bar tako mislio, zabolelo te to, ostavilo trag a sasvim neka nebitna stvar, dobri si ti to drugari, nema tu zle krvi, al eto jednom, nešto bio težak dan, svi uskurčeni, i ti isto, i plop, nešto je krenulo, nešto se odvrnulo, ušao je đavo u srce Judi, kom Judi, ko je izdo, ne znam dijete, ali krenulo je, tako sitno, gotovo neprimetno, neka grudva je krenula padinom da raste, spremaš osvetu, postaješ zao i erik katmen, spremaš prefinjenu osvetu, sećaš se kad ti je on dao korektnu zazu a zadržao elitni sweet za sebe, ovaj drugi kad te pištoljem na metkiće pogodio u čelo namerno, a ovaj treći da ti nije bacio loptu kad si bio sam, a eto imaš tog brata od tetke, igrao u Zastavi, mlađe kategorije, visok taman da niko ne mož da ga čuva, sa dve fore sa tri treninga, roling radi bez greške i apsolutno nepotrebno, dovodiš ga i kažeš pederski e mi imamo trojku, priključivši nekog nebitnog lukovskog kao trećeg i kreneš, deljete redom, vidiš im namrgđene face, uživaš u pobedama koje se ređaju 21:13, 21:15, 21:11, ne mašiš ni ti, svi u protivničkom timu nadrndani samo što ne izbije svađa između njih sve dok... posle pete pobede ne vidiš da se mire međusobnom mržnjom prema tebi.
Eto, ispuco si svoje, osvetio se, bilo ti je slatko, oni odlaze da kupe piće, sok se još pio tada, step, frutela, ili otrov treći neki, a tebe ne zovu, čak i Lukovski ide s njima a ti ostaješ sa svojim bratom od tetke da mu dodaješ loptu da se on iživi i zakuca pedestri puta na vašem trošnom košu gde su iza na tabli vaša imena ispisana visoko malo izbledela od kiše i sunca. I gledajući po malo tužno u ta vaša združena gnežđena imena shvataš da s ovom pritkom i buzdovanom nemaš šta da pričaš i razmišljaš koliko je glup i kako samo da odeš kući, dok ti i on, sa otkinutim obručem u rukama, ne kaže e brate odo i ja sa njima na sok dodaj mi taj top pauer - to ti je obična voda unutra - to je brate TOP PAUER ćale mi kupio.
Postoji i druga varijanta: obična si jajara koja voli uvek da pobedi i zato je dovela tog profi košarkaša umotanog, ko mumija, u znojnice, sa pravilnim zagrevanjem i istezanjem pre meča a na prašnjavom terenu saplitanja o svinje.
Neka laž bi od ovoga napravila bog zna šta, trenutak prestanka detinjstva i te gluposti ali jednostavno verovatno se posle dva dana sve vratilo na staro, jebiga, upućenost jednih na druge drži ljude zajedno a misliš možda i nije bilo loše pokazati zube, pokazati čvrstinu, šta znam, prvobitna akumulacija sebičnjaštva iz koje se posle brzo ružno rascveta ono što se zrelošću zove, mada mislim da je trebalo to na drugi način da odradiš, nekako mi je ovo funjarski, dovesti Marjanovića među Piksije, nekako je bezveze, možda bolje da si ispao džek, možda i nije da ne bi ispao budala, jbg ko zna, šta sad, ništa nije idealno, nije ni bitno, večeras opet pićete kod tebe, čega se ti sećaš brate.
U davna vremena, ultimativna muška kapara na ženski polni organ, da ne kažem, "najdžentlmenskiji mogući potez" koji je jedan muški primerak bio u mogućnosti dizvede u ne-noćnoj interakciji sa jednom damom, da ne kažem, "manje dlakavom predstavnicom ljudske rase". Nesebični čin ukazivanja poštovanja prema narečenoj vlasnici vulve - nastao negde u vremenskom kontinuumu oko Renesanse i muške epifanije da ne moraš, fazon, jednu ženu da SILUJEŠ kako bi im'o snošaj sa njom ili dideš u javnu kuću u istoj nameri a samo da bi kasnije rikn'o od sifilisa u 21-oj godini života - koji je izumr'o sa seksualnom revolucijom, a preciznije, na dan kada su žene po DRUGI PUT izašle da glasaju. Ono - prvi put, jebote, niko nije verovao šta se događa i to...
Elem, ovaj nekada umnogome nehigijenski potez, danas je prisutan isključivo kao već do jaja izanđala šovinistička fora u crtanim filmova kategorije Draguljčeta, Viteza Koje & Duška Dugouška i američkim filmovima "Đ" produkcije, gde nesluteće žensko čeljade propadne kroz naslovni ogrtač ili jaknu iako se to nedvosmisleno protivi svim poznatim i nepoznatim zakonima fizike.
Šta? Kao, nisi mogla da ideš okolo, je l'?
1573 god., oblast jebenog Jorkšira...
- Hoćete li mi pomoći da izađem iz kočije, ser Lohnese?
- Da, naravno, milejdi! Prihvatite moju ruku...
- Hval...Ah, kakva grozna bara podno nogu mojih, to je naprosto užas!!!
- Ništa ne brinite, milejdi, ja ću vas spasiti! :svuš, svuš, rk! satenskim ogrtačem u tobla sa svinjskom crkotinom u poodmakloj fazi raspadanja:
- Ah, ser Lohnese, vi ste takav džentlmen...'Biste li pošli sa mnom unutra na jednu zasluženu eksploataciju mog analnog otvora?1893 god., jebena oblast Londona, Engleska...
- Gospodine, hoćete li mi, molim vas, pomoći sa ovim paketom? Bojim se da je pretežak za mene, hihi...
- Ne možeš da nosiš paket al' zato možeš da glasaš, a?! DABOGDA TE ZAKL'O DŽEK TRBOSEK, ŠČULA!!!2014 god., oblast Rijada, jebena Saudijska Arabija...
- Amina, 'ajde lezi...
- Ali, Rahime, danas nije red na men...
- Ma, ne kažem ti zbog toga nego hoću duzmem neki DVD sa police...
- Aaaaa, dobro onda...
Bolero , nije to dugačka kompozicija Morisa Ravela komponovana za buržuje i ostale slojeve koji nas gledaju sa visina , nije to ni onaj rock 'n' roll bend iz Osijeka na koji često sumnjaju. Bolero je nešto sasvim drugačije.
Bolero je način života i način življenja. Paradoksalno , riječ je o djeliću smušenog vremena u kome ponavljanje istih stvari i sitnica kod čovjeka izaziva gubljenje pojma o vremenu. Jednostavnije rečeno , Bolero je kad shvatiš da ti sve ovo nije potrebno , nisu ti potrebne ni ružičaste televizije , nije ti potrebna ni smaračka muzika koja neminovno okupira čitavu bivšu Jugu , nisu ti potrebne ni one silne reklame i ljudi iz tog odvratnog svijeta advertajzminga koji ti pune glavu nepotrebnim sranjima i tvoj mozak i um naćeraju da pomisliš da su ti ti silni produkti modernog svijeta u stvari potrebni. Nisu ti potrebna ni otrovna gazirana pića , nije ti potreban ni dim iz kontejnera , nije ti potrebno ni popovanje starijih, ni nagovaranje mlađih.Bolero je kad shvatiš da si potreban sam sebi , kad čvrsto noktima zgrabiš život i odlučiš da ge ne puštaš jer je samo tvoj. To je onaj trenutak koji dođe iznenada.
U suštini , svi od rođenja tripujemo da ćemo postati rok zvijezde , glumci , fudbaleri , manekenke, astronauti , Lackovići .. i što više starimo shvatamo da to u stvari i nije moguće , Bolero je kad zajebeš sve te misli i shvatiš da je život realniji a da ga ipak treba proživjeti do kraja i udahnuti punim plućima. Ako ne živiš kako ti želiš ,život koji posjeduješ na kraju počne da posjeduje tebe.Bolero je kad živiš na ler , kad živiš kako oćeš.
- Vidi , vidi onu budalu što vozi traktor !
- Koga ?
- Brate, ima li na ovu ulicu šeststo traktora ?
- Aaaaaaaaaa , onaj što vozi sa naočarima za kupanje u moru ?
- Jes , taj brate , gledaj koji je to kreten , skinuo se go ka od majke rođen , na glavi naočari za kupanje , pije Dzek Daniels , vozi traktor , a na blatobranima metnuo dvije malezijske prostitutke.
- A slušaj mu muziku , Žare i Goci.
- Ovoga treba strijeljat'.
- Tebe treba strijeljat' govedo jedno. Vidiš li da čovjek živi život punim plućima ? Jebe mu se za sve. A ne ko ti , te mi kukaš kako te je ostavila Maja , te kako se jahala sa tvojim rođenim bratom , te kako su se jahali posle sahrane tvoje majke , te kako si jedva skrpio za tu sahranu , te kako sad ne možeš da vratiš dugove... Idi nađi dvije boce rakije , kupi koju ovcu i idi na neko brdo da živiš , pusti muziku i zajebi sve , probaj , samo probaj da živiš Bolero.
- Šta ispriča to ,jebote ?
- Ništa , odjebi.
Konstatacija apropo situacije kada kulminira uzavrela atmosfera između dva "partnera", tj. kada naginje ka vrhuncu.
Ova pojava je lako uočljuva zbog činjenice da dva "golupčića" u neposrednoj blizini, varniče ko livnica čelika. Uzajamna privlačnost raste i teži beskonačnosti. Ali usled ustezanja obe strane (kolege na poslu, ne tako bliski rođaci, privlačnost na sahrani, ortakova riba i najbolji ortak...) ta privlačnost se samo skladišti u vidu potencijalne energije, barem dok se ne pretvori u kinetičku.
Dotle samo ostaje ta barijera sazdana od niti nagona koja postaje sve deblja do te mere, da se na kraju može seći nožem...
-Tebra, jesi video kako krca štoperski tandem Luiz-Silva?!
-Ma...
-Šta "Ma"? Jebu kevu!
-Kevu, sumnjam...
-Kako to misliš?
-Sa fudbalskog aspekta, nema šta... Dobri su! Elem, liče mi da su Legolasi!
-Ma daj!
-Svi ti fubalerčići su latentni gejpederi. Em što previše vremena provode zajedno, što na terenu, što van njega... Em, kad god ih kamera snimi, seksualana tenzija se može seći nožem između njih dvojice.
'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
-Gospodine Džek, ja mislim da se ja vama sviđam!
-Tišina tamo! Gde li mi je onaj nož...
-Zbilja tako mislim, cakle vam se oči kad me vidite, teško dišete, usta su vam otvorena... Naprosto se seksualna tenzija može nožem seći!
-EVO GA! SAD ĆEŠ DA SKVIČIŠ KO PRASE ZA BOŽIĆ!
Iako je Rusija jako velika zemlja koja je pritom i sa društvenog i prirodnog aspekta jako raznovrsna, u Holivudu se drže provjerenog obrasca prema kojem je ista zemlja vječite zime okovana ledom u kojoj ljudi nose isključivo duge zimske kapute i šubare koje krase komunistički simboli uprkos tome što je režim za koji su isti vezani pao sada već prije više od 20 godina (žao mi je ako sam učinio da se osjećate matoro). Jedini izuzetak za ovo poslijednje su ruski mafijaši koji su uvijek u odijelima.
Sve ovo gore nabrojano jako teško je vidjeti kada se radnja odvija napolju obzirom na to da snijeg pada toliko jako da gledajući film na momente možete pomisliti kako se radi o onom snijegu koji se na TV-u sreće kada oslabi signal a jedino što vas može razuvjeriti jeste kadar u kojem se kroz oluju jedva nazire crkva svetog Vasilija Blaženog (prema mišljenju stručnjaka iz Holivuda sjajno snajpersko gnijezdo) koja se pojavljuje bar par puta u toku filma jer je radnja gotovo uvijek smještena u Moskvi. Ako se radnja filma kojim čudom tamo ne odvija, onda je obično smještena u nekom logoru u Sibiru a ako nije ni tamo onda je vrlo moguće da uopšte ne gledate holivudski film.
Scene koje se ne odvijaju na otvorenom smještene su obično u podrume i striptiz barove a time se na neki način gledaocima stavlja do znanja da je Rusija mračna podjednako koliko i hladna.
Rusi su u američkim filmovima takođe i teški alkoholičari (što i nije tolika greška) i jedino piće koje piju je votka koju nose sa sobom u čuturicama a kriminalci su pritom bez izuzetka zavisnici od kokaina.
Ako je vjerovati holivudskim filmovima, Rusi govore engleskim jezikom sa jako grubim i specifičnim akcentom a jedine ruske riječi koje koriste jesu "da", "net", "zdravstvuj" i "vodka".
Za razliku od Azijata u Holivudu, svi Rusi nijesu kriminalno angažovani ali su u stanju da pruže otpor u svakoj borbi. Dok su Azijati brzi, sitni, zalizani i najbolje barataju hladnim oružjem i vatrenim oružjem manjeg kalibra, Rusi su snažni, krupni, ošišani na opasno i vični upotrebi AK-47 atomatske puške poznatije kao Kalašnjikov a snajperisti uvijek koriste Dragunov snajpere.
Ruskinje su kao i sve žene koje nijesu porijeklom iz amerike u filmovima njihove produkcije obično sponzoruše a pritom su u najvećem broju slučajeva plavuše sa dugim nogama, plavim očima i grubim akcentom pored kojeg jedan prosječan američki muškarac zvuči kao djevojčica koja još nije ušla ni u pubertet.
Ukratko, Rusija u Holivudu još uvijek važi za komunističku državu koja je pritom preplavljena votkom, kriminalcima, prostitutkama, ledom i opet još malo votkom.
A: Halo Vasili! Čekamo te sa robom.
B: Jesam li ti rekao da ne dovodiš američkog špijuna sa sobom, sad ćete platiti obojica za tu tvoju grešku.
tu tu tu tu tu tu
A: Vasili!... Vasili! Džek, moramo da pobjegnemo brzo.
C: Ured... Aaah! pada nakon što biva pogođen od strane snajperiste sa krova obližnje zgrade
B: Kreće da bježi i prolazi kroz neku mračnu uličicu ali ga na kraju presrijeće drugi lik naoružan Kalašnjikovim koji u njega isprazni cijeli šaržer.Par dana kasnije u bijeloj kući
D: Predsjedniče i dalje mi nije jasno zašto ste me pozvali.
E: Agente Džonson pozvani ste jer vas šaljemo na tajnu misiju u Moskvu. Jedan naš agent je skoro tamo ubijen i sumnjamo da Rusi rade na prototipu novog oružja za masovno razaranje.U rusiju agent stiže tako što u neku tundru sa pištoljem sa prigušivačem iskoči iz aviona padobranom i nakon toga očisti neki logor od ruskih vojnika u kaputima (jedan uvijek odlazi da pripali cigaru) ili tako što pristigne na aerodrom u Moskvi gjde ga naravno već čekaju mafijaši, korumpirani političari i ostali značajni Rusi sa tendencijom da zavladaju svijetom.
Za stepen nekreativnosti i besmislenosti ovoga što bi trebalo da predstavlja naziv za reklamu još nije smišljeno ime.
Nagadjam da je u ta davna vremena kada je nastala ova cepanka od kovanice nekome palo na, nazovi ga, pamet da gledaocima treba malo predaha od napetosti vestern filmova ili zavodljivosti Ričarda Bartona. Neko je tada zaključio da gledaocima u predahu, i dok im se puls i krvni pritisak polako normalizuju a mozak polako počinje da pati za kiseonikom, nije loše uvaliti (u sasvim komercijalnom duhu) i koju reklamu. Ne mogu drugačije da objasnim ovu stupidariju od naziva za najobičniju i napornu reklamu. Reklame se danas sve redje nazivaju “komercijalni predah” i hvala bogu na tome, ali nisu prestale da budu podjednako iritantne. Ako niste sigurni u ovo evo jednog mog malog iskustva od proletos. Mesto zbivanja Kanada, Ontario.
Baš kad su exDžon Lok i doktor Džek bili u koštacu pojavi se žena koja riba WC šolju. (Inače u Lostu su nagli prelazi iz jednog u drugi svet normalna pojava).
Šta je sad?, ... koji ku*ac, šta bi?
Da’l je Flash Forwards da’l je Flash Sideways
Nit’ je Flash Forwards nit’ je Flash Sideways,
nit’ je Džonova draga nit’ je Džekova sobar’ca
već reklama za sredstvo za čišcenje WC šolje.
E do ku*ca, baš sada.
To nije bila jedina reklama već ceo blok. Trajao je toliko dugo da sam otišao do prvog megamarketa kupio reklamirano sredstvo za čišćenje WC šolje, oribao svoju WC šolju i na vreme se vratio da spokojno odgledam dugo očekivano finale Losta. Konačno kraj.
Menjam kanal i istog trenutka iz ekrana iskače spiker sa reklamom za mast “H” protiv hemoroida. Mleo je kao da gori pola Kanade. Otprilike je iš lo ovako:
“Ej, ti! Imaš hemoroide, a? Onda kupi mast “H”! Naredjujem ti! Upamti taj naziv, svaki debil može da ga upamti! Možeš i ti! Mast H! A i ako nemaš hemoride dabogda ih dobio i kupio mast “H”. Kako ga god okreneš, imao ili nemao hemoride moraš kupiti mast “H”. Mala dramska pauze, pa drugi glas (ženski) smireno i onako majčinski dodaje: “Od sada i sa ukusom jagode”.
Junak i tragičar. P.S. Priča je duga ali nadam se razumljivim odgovorima, svako mišljenje je ok ali tolerantni budite, molim Vas. :)
Majkl Džozef Džekson je rođen 29. avgusta 1958. Šest godina je bio ono što je trebao biti...
Zahvaljujući svom ocu ludom, zlostavljan i nesrećan, ubačen u profesionalnim vodama sa 6 godina. Do 11 godine je imao 4 br. 1 singla kao vodeći vokal porodične grupe poznate kao Džekson 5 i osvojen Zlatni Globus uz nominaciju za Oskara za najbolju originalno muzičko djelo. Nakon što se odlučio okaniti svog ludaka koji ga je uoči nastupa uvijek nazivao Nosonjom, riješio je krenuti sam na svijet. Osamdesete su predstavljale za njega i dream come true i OMG, WTF!!! Izdaje tri albuma uzastopno koja su i dan danas nenadmašeni- Off the Wall, Thriller i Bad- ukupno prodata u 170 miliona kopija. Zatim je izdao humanitarni singl sa još oko 40 super izvođača poznat kao We Are the World koji je pomogao gladnim u Etiopiji. Vlasnik je nekoliko Ginisovih rekorda među kojim i za osobu koja je podržala najviše humanitarnih akcija ikada, sa 300 miliona dolara datih od kojih je veliki dio doniran krišom od javnosti. 1991. izlazi najuspješniji nju džek sving album svih vremena, Dangerous, 1995. najprodavaniji albuma na više diskova, HIStory, a 1997. najprodavaniji remiks album, Blood on the Dance Floor: HIStory in the Mix. U međuvremenu, 1993. je optužen za seksualno maltretiranje od strane dječaka imena Džordan Čendler i njegovog oca Evana- na Evanov nagovor. Optužbe su odbačene usled nedostatka dokaza i dogovora obe strane. 16 godina kasnije pomenuti dječak tvrdi da se ništa nije desilo kritikujući svog oca koji ga je pokušao neshvatljivo ubiti- ali razlog za to je bio mentalni poremećaj koji ima. Uz to i drastičnu promjenu izgleda, Džeksonova karijera se gasi a privatni život postaje razonoda za tabloide. Valja napomenuti da je imao četiri plastične operacije nosa i jednu operaciju podbratka sa tim da nije izbeljivao kožu već imao zaraze zvane vitiligo i lupus. 2001. izdaje album Invincible koji se odlično plasirao ali nije bio zadivljujući poput prethodnih izdanja. Sa 2 miliona prodatih u SAD, tj. 13 miliona prodatih kopija širom svijeta postaje razočaranje dok neka izdanja poput albuma BackstreetBoysa i Iglesiasa su bili senzacije sa nekih milion kopija ili 5-6 u svijetu. 2003. Džekson neshvatljivo čini nešto što mu niko ne bi smio oprostiti, podižući svoje dijete na balkonu mašući kao sa igračkom. 2005. biva optužen na sudu za maltretiranje dječaka Gavina Arviza i oslobođen svih optužbi. Zbog predrasuda, netolerancije, biva nazivan svim mogućim nazivima- da se razmisliti da je bio kriv kakve bi kritike dobijao. 2009. se pojavljuje niotkuda najavljujući svoje završne koncerte koje nije održao zbog smrti. Nakon smrti nastaju teorije mnoge kako on bježi od dugova i čega sve još i da pije koktele sa Elvisom Preslijem. Umro je 25. juna 2009. Ostaće zapamćen po svojoj umjetnosti i uticaju na mnoge generacije. Teško je naći onog ko nije čuo za njega pa makar i zbog optužbi. A te optužbe su bile popularne jer je i on popularan.
Dok čoveka ne snadje najgore režiran scenario koncipiran od strane takozvane više sile, u mogućnosti je da najblaže rečeno levitira, sa ubedjenjem da moze da utiče na to gde će kuglica završiti. Na kraju, ipak spozna hladni kroše, ne teškaša, već malog zakržljalog boksera velter kategorije, zvanog Život. Crveno, crno, mala, velika kad krupije zavrti više nije ni bitno.
Krajem avgusta smo zakazali venčanje, ona je bila iznad svega, najlepša stvar koja mi se dogodila u životu, sedmica na lotou, džek pot, bio sam izdugnut iz mediokriteta kojim sam lagano plovio ceo život. Ne mogu reći da su me "zanela svetla velikoga grada" , iako je ta pesma koju volim himna staleža u kom sam obitavao od rodjenja pa sve do sada, dok je nisam upoznao. Borio sam se žestoko da stignem ovde gde jesam, od ničega sam stvorio nešto, preko kariranih košulja, domova, studentskih organizacija, Zelene Malicije, sarme koja je stizala u paketima od kuće, bez love bez ičega, ali i ispita u roku. Ona je bila šlag na torti, kruna na uloženi napor i jednostavno simbol pravde izvagan na način koji meni odgovara.
Sve je bilo kao u bajci, jedino mi se nije svidjalo to što su tamburaši trebali da nam sviraju na svadbi, no dobro, za moju pahuljicu za Severa bih učinio sve, pa čak i da mi Lole sviraju na uvce na dan svog venčanja. Volela je čardaš.
Svadba, bilo je četristo duša. Bio sam ispunjen, tu su bili moji Šumadinci najbliži, njeni najbliži, prijatelji, kumovi, osećao sam se kao Pepeljuga pre no što ostane bez svoje cipelice duboko u noći. Samo me je jedna stvar onako s vremena na vreme kjuckala ravno u potljak, a to je bio opori zvuk tamburice propušten kroz prste vojvodjanskih muzikanata.
Kako je veče odmicalo, likovao sam u sebi. Osećao sam se kao pobednik, kao tinejdžer koji je stigao do druge baze. Šetajući se sa čašicom u ruci izmedju redova i pozdravljajući goste posmatrao sam je krajičkom oka, a ona me je ljubila kad god sam bio blizu. Bila je moja pobeda.
Kasije je počela malo i šljiva da me radi koju su moji iz dedinog sela doneli. Dobra je bila, žutela se ko sunce, apsolutna ko Bog. Voleo sam ipak svoj rodni kraj, koreni u dubini su radili svoje. Razmišljao sam u sebi, samo da nije proklete tambure koju čujem u pozadini, da čujem ono naše, pih, možda bi i zaplakao. Ma čak mi nije ni aleva u predjelu smetala nimalo. Nosio sam odelo bez mašne.
Pokušavao sam da uhvatim ritam, već bogami polu pijan, uz zvuke strune koji su me u mali mozak gadjali kako katkad podrugljivo šaljivi argumenti njenog oca da nisam dostojan njegove jednice. Ona me je zvala da igramo. Nije išlo.
Seo sam za sto i usuo još jednu čašu, ona je ostala da igra. Prešao sam na špricer. Kroz glavu mi je prolazilo milion stvari, alkohol je radio svoje. U jednom momentu najavili su tortu, muzika je stala, svi se ćućorili, stari tamburaš tada zapita: "DA LI MLADOŽENJA IMA NEKU SPECIJALNU ŽELJU?". Tad sam se razdro ko nikad u životu, napustila me je životinja koja je dugo čučala u meni, vrisno sam više nego kad prvi put udahnuh vazduh zemaljski: "AMA, ZNATE LI ŠTA OD SINANA?!?!?!?". Nastao je muk. Svi su ćutali. Ljudi su bili gordi, nisu znali da imam potrebu ga čujem.
Pisano za Pačiju školu.
Ne džukela nego pevač, reper ili šta je već... Predstavlja sinonim za komercijalu i fura imidž zajebanog momka, ćelav je kao i većina zajebanih momaka, i skoro uvek nosi naočare tipa Luj Viton Mile Kitić special edition proleće/leto 2016. Proslavio se pesmom ”Znam da me želiš, znaš da te želim”, kad je skontao da nakon tog hita neće moći svojim umećem da učini nešto više sam rešio je da se udruži sa pevačima koji su pripadnici potlačene mase u Americi, tj. latinoamerikancima i čamugama, te s njima snima duete. Stil pevanja (ako se to tako može nazvati) mu je sličan onom Šona Pola, peva nerazumljivo, ubacuje puno španskih reči, a pesme su mu naravno jebačke.
Ja sam budžovan koji ima sobu u Holidej Inu, te ćero dođi ti meni vamo da ti pokažem mog Kubanskog pastuva, ali ja sam neumorni jebač i ti mi nećeš biti dovoljna, nego povedi i svoje drugarice pa da vidite šta je Kastrova škola. Ako mi ne veruješ pitaj Dženi, Karolinu, Kristinu...
Suve, suve, atalanuve, palante, lante, no mi e pagar, nabo sam džek pot, dž, dž, dž, dž… Nabacio sam dijamantsko prstenje i završio školu za zajebane momke. Lutko, spasi me od ove igre, jer moj je život kao film Martina Skorsezea, život je kučka, a sad se jebi i isplati me…
Ja sam gos’n 305 i mnogo sam lud, sad ulećemo ja i moj brat Enrike, na nas vlaže sve mlade latine, a bogami i ostale jer smo mnogo zaebani momci...
Princezo, ja te mogu učiniti kraljicom i arčiti te celu noć bez prestanka, zaključavam se ko Lindzi Lohan, moš se kladiš u život da će arčenje večeras da bude fenomenalno, al za sutra ne garantujem…
Diž se na astal, dale, diž se na astal, dale, diž se na astal, dale, poludi, ja sam mnogo lud, ja ulećem u mozak kao insepšn, no nemoj se plašiti, n, n, n, no ne daj se zbuniti, čonki kong bla, šebi, natro bi te tu na tom podijumu kao i uostalom ovu Dženifer, dale…
Trenutak u konverzaciji kada sagovornik, ogovarač, samo na kratko prekine laprdanje, pozove se navodno na degutantnost ili poverljivost ostatka priče, malo podigne svoj moral a mnogo više znatiželju kod druge strane, iako je već 99% sadržaja izneo.
- I kažeš da ste tek tako pokupile te pijane momke?
- Aha...
- I?
- Hihihi! A nadalje nije za priču!
- Govori!
_______________________________________________________________________
- E Džek ne seri, kako nije za priču? Čoveče, roknuo si devicu... Ajde završi, šta je bilo onda?
- Ehh moj Fredi... baš sam se sjebao nakon toga. Jbg, pogreši čovek! A tako je ličila na...
- Daj pusti patetiku, šta je bilo posle?
- Pa kažem ti, mnogo sam se loše tada osećao, ništa nisam mogao, morao sam da je uvaljam Lektoru.
- Ništa? Au brat... gadno! Šta se dešava sa tobom, mnogo si smekšao? Brineš me!
Znao sam da će da dođe i mojih pet minuta, ali ne i sat, dva, dan, pa ovo ne prestaje.Suviše dobro da bi bilo istinito. Trenutak kada počinješ da sumnjaš u realnost događaja, kada ti sve liči na san, štipaš se. Boli!
Sve vode idu na tvoj mlin. Pune tvoj ego i samopuzdanje. Trenutni osjećaj neuništivosti te diže do božanskih visina. Cijeli svijet je tvoj, čitav univerzum. Svi vjetrovi duvaju u tvoju vejtrenjaču. Sve blagodeti ovog svijeta samo za tebe. Čitav švedski sto neostvarenih snova, na izvol'te.
Moga'o bih i sutra da umerem, ne bih žalio.
-Ćale, zavuci ruku u džep.
-Koje ti sad kurčeve daovirje trebaju.
-Ćale, nemoja da si taki. Devetka ćale, devetka, sa potipsom.
-O Gospode Bože čija li je majka jauknula za ovo.
-Ćale niko nije jauk'o. Zar ja ne mogu sjesti i naučiti?
-Možeš možeš...evo ti stoja da imaš za advokata.
-Ćale džek si, majkemi.
-Znam, znam...
...
-Stoju na Juventus.
-A da razmisliš jo jednom.
-Žensko pa mi govori na koga da se kladim. Čuješ šta sam ti rek'o.
...
:pi-pi-pi-piii-pi-pi-pi-pii:
"Večeras sam sama ustanu, pa ako hoćeš da zajedno gledamo neki film".
...
-Tri dureksa, molim.
-Koje ćeš?
-Malina, ekstra lardž!
...
-Uđi, raskomoti se. Eto imaš tu neke filmove, pa ti odaberi. Eto mena, za sekund.
-Nemoj da te čekam dugo.
-Hihihih...
...
-Jesi odabrao film? Ja bih neku akciju.
-Stiže akcija!
-Ne bluzu, nova je!
:cijepa:
...
-Dobar film, a?
-Nisi loše odigrao.
-Hehehe, za oskara.
-Dobro sad.
-Kol'ko je sati? U jebote, Juventus. Daj daljinski.
-Šta ti je?
-Milan-Kijevo, to ništa. Roma-Atalanta, ništa. Juventus! AaaaaaAAAaaaa... nebo se otvorilo, novčanice padaju...
Osoba sklona konstantnom baronisanju, preuveličavanju stvari i nelogičnim poređenjima u svom svakodnevnom govoru. Tarzan.
- Buraz, znaš kakvu sam ribu video sinoć u klubu, znači mrak, i priđem ja njoj, a ona sve nešto nadrkana digla nos u jednoj ruci drži neki Čivas ili Džek Denijels jebem li ga, a u drugoj one Sobranje pljuge što pućka Putin nabijem joj ga majci kao da joj je ćale jebeni Bil Gejts i đuska onako u separeu al' vidim ja da me gleda ko keruša u teranju komšijskog pit bul terijera na steroidima, pa se rešim da joj priđem, a ona ovlažila curi joj niz kolena ko da tad došla sa pecanja na Tisi i kažem ja njoj "mala, oš da se jebemo", a ona jedva dočekala i odma riba vadi ključeve kao možemo u njenim kolim, a meni tu padne mrak na oči, vidim riba vozi jebenog Mini Kupera, pa je tu lepo ispičkaram kao zadnju drolju u fazonu "aj beži, jadna, da te ne išutiram u glavu" i krenem kući, a ona poče da plače ko unuk student kad mu baba kaže da još nije legla penzija. Reci koji sam kralj, a?
- Au, brate, kako ti sereš... Ladno možeš da pišeš na Tarzaniji, Dnevnjak plače za tobom.
- Pa, brate, ja i pišem tamo. Ja sam Ćićo, svađam se sa Aljošom oko faksa...
- NA KOLENA PRED VUKAJLIJAŠE!!!
Rezultat degradacije fizičke aktivnosti kod ljudi iz godine u godinu i iz generacije u generaciju, koju sebi dopuštaju gubeći i ono malo živosti i pokretnosti koje imaju.
46. milenijum pre nove ere, Neandertal:
Kamenko: "Jesi video kako Kamenko juče jeba mater onom mamutu, okupiti se nas desetorica, gadjamo ka kamenjem, ne možemo pola sata da ga ubijemo, samo on dodje, uze jedan kamen, slagaću te, al' težak k'o omanje tele, pogodi ga u čelenku, ovaj leže, Kamenko uzme koplje, i nabi mu ga kroz glavu do pluća, nije znao šta mu se desilo. "
Kamenko:" Ma, beži to ti je ludak, jak je za desetoricu, video sam jednom kako sam seče i donosi kući ceo jedan hrast, ako nije bio po' metra preko panja, ovde me seci!"5. vek pre nove ere, Olimpija:
Stavros: "Jesi video kako je Tragos juče bacio onu kuglu, ko zna šta će uraditi danas, od takvog čoveka se sve može očekivati"
Filos:"Da, pričao sam s njegovim trenerom, ima baš ubitačne vežbe, rvanje s pitomim medvedima, trke sa konjima, bacanje otžanog koplja, stvarno ga je forsirao za ove Igre, ako neko može da pobedi u dekatlonu, on je"13. vek, Engleska:
Ričard: "Ej, Džone, da ti pokažem nešto što me naučio Robin juče s mačem"
fu, fiju, fa, tras, pap, trš, cangrrrrr.....
Džon:" E, moj Ričarde, pusti ti njega da to radi, a ti prvo lepo vežbaj na ovoj lutki, našao si s njim da se porediš, on od osme godine svako jutro po dva sata vežba mačevanje, može da te polomi k'o mače muškatlu, kad 'oćeš"15. vek, Japan:
Tacuhiro: "Kolege nindže, odlučio sam da vam danas mao olakšam trening, budući da večeras mnogi od vas treba da se vide s ribama, pa su mi se požalili da ne žele previše da bazde na znoj i prljavštinu. Radićemo samo standardno bacanje kratkih bodeža, sat vremena katanu, malo zgibova, pola sata trčanja, pedesetak serija sklekova i zgibova i.....slobodni ste."
Učenici: "Jeeee, to, sensei, baš ste car, bravo majstore, Mladića za kralja!"
Tacuhiro:" Molim, ko je to rekao? To je to, radićete i sat stava na pesnicama!"20. vek, Amerika:
Džim: " Džek, hoćeš sa mnom do teretane posle?"
Džek: " Ma, ne mogu, bre, smorilo me, odem stalno isti ljudi, onaj manijak vrti neki haus k'o da nije tačan, oni naloženi majmuni stenju kao da rađaju blizance, a i lakše mi je kod kuće, prirodno, nabavio sam neke tegove, bolje sto puta nego sprave, keve mi, trebalo bi da probaš"
Džim: "Putuj, igumane..."2015, Srbija:
Sandra:" E, mačko, slušaj ovo: "Naučnici sa Instituta u Masačusetsu dokazaali su da se treptanjem može skinuti višak kilograma, smanjiti obim, oblikovati zadnjica, izbaciti višak toksina,povećati grudi i izbeliti zubi. "Čovečanstvo je do sad bilo u zabludi, otkriće da je orbicularis oculi, u stvari, jedad od najaktivnijih potrošača energije u ljudskom telu, odmah posle drk-mišića, doneće revoluciju u spravama za vežbanje", izjavio je jedan od članova istraživačkog tima. "Jaoooo, ekstrica, moramo da probamo ovo večeras!
Sonja:" Važi, ribo, donosim dva filma, ima da vežbamo celu noć!"I tako u narednih trideset godina, dok se ne dokaže da je čista snaga volje dovoljna da čovek smrša, ojača, stekne kondiciju, zdravu cirkulaciju, izgubi neprijatan zadah, perut, naloži šporet, napravi čvarke, a da se ne pomeri iz kreveta.
U filmovima i emisijama na TV-u nabija se glasnom i obično nepotrebnom i iritantnom muzikom klavira ili violina u, nazovimo, važnim trenucima podržana odgovarajućim izrazom lica glumaca/voditelja/učesnika.
- Ove nedelje ekipa emisije "Sve za ljubav" je u Frankfurtu pokušavajući da obnovi prekinute veze, izgubljene nade i spoji (ozbiljna faca, tn nnn tn) rastavljena srca. Dobro veče Domoljube, izgubili ste kontakt sa rodbinom u Srbiji proteklih godina provedenih u stranim nam zemljama, ali najviše žalite za sinom kog je vaša bivša žena odvela u svoje rodno selo Škrbulj na Šar planini.
- Tako je gospođa, otkad je lani ona moja pobegla kod svog, da prostite, jebača (tn tn tn nnnnn) nisam ni M čuo od mog Mudonje.
- Gospodine, da li vi poznajete tog (nnnNNN) jebača?
- Tom smradu sam, posle smrti Tita, na dve njive posejao kuruze, i tako mi on vraća kad sam otišao iz Majke Srbije da se (suza u oku, tn tn nnn t) mučim.
- Šta imate da poručite sinu Mudonji ovom prilikom?
- Sine (pogled u kameru and/or ozbiljan drhtavi glas and/or suzne oči AND tn nn tn nn tnnn) drži se bez mene, naći ću ja tebe a toj tvojoj majci ću da jebem majku, kao i njenom jebaču. Onda ćes ti da radiš u tatinoj priznatoj firmi za skupljanje đubreta i imaćes sine svoju (oooOOO) Mečku.
- Kako potresno *smrc*.* * *
- Jack! Ja(krklj)ck! DŽEK! (krupan kadar, zaprepašćena faca, gej u moru, tnnn NNNNN n n NNN)
* * *
- Mene treba (tn nn tn nn tn nn NNNNN) grašak.
Svi mi koji živimo u malo većem selu znamo da kako bi se omrsili za snošaj moramo otići u ono manje. To je jednostavno jedan od paradoksa u kojemu danas živimo, oni sa sela beže u gradove, a oni iz gradova jure u selo. Dobro de, samo vikendom. Jedan od razloga je taj što te u tvom lokalnom mestu (ukoliko to nije prestonica ili jedan od dva sporedna grada sa više od 200k stanovnika) već skoro svi poznaju, a devojke znaju da mešaš rakiju sa pivom i posle par sati taj koktel serviraš na njihove skupe štiklice, da
nemaš keša i da ti je mali. Pričaju međusobno jebiga, budi uveren da znaju. Stoga, ne preostaje ti ništa drugo nego da skupiš ekipu, kintu za gorivo i muda, te se uputiš u obližnje selo.
Razlozi za takvo putešestvije su i više nego opravdani. Kao prvo, napupele seljančice isto tako poznaju sve svoje lokalne džibere u rozim majicama na cirkone, belim kaiševima i patikama blatnjavim od svinjaka te i više nego prijatno dočekuju monahe iz drugih mesta. I pored toga što su zdrave, nabubrele i ne depilirane, nećeš verovati, prirodne su. Ne nafurane. Na tvoj prilazak i jeftinu opasku neće odgovoriti šamarom nego osmehom. Na tvoj „slučajni“ prelaz rukom preko bedara neće napraviti scenu i pozvati sekjuriti nego ti se približiti. Treba ti još razloga? Pazi ovaj: jeftina cirka. Pivo 80-100 (ako ubodeš promociju i po 60), žestina od 100 do 120 dinara (ukoliko dodješ do 12h, džaba!) Još se nisi primio? Jebiga onda, navuci svoj šal od kašmira i idi popij koktel sa svojom debelom drugaricom.
Naravno i kad se nađeš u ovakvoj nirvani moraš obratiti pažnju na određena pravila ponašanja, pošto, granice iako su pomerene, ipak postoje. Te stoga pažljivo isprati sledeća uputstva:
(Preterano) kurčenje:
Ovo je prilično relativan pojam sa kojim će ti verovatno trebati najviše vremena da se upoznaš pošto je prilično tanka linija između razbijanja flaše o beton i tvoje glave alatom iz Fergusona. Možeš slobodno da se opustiš, više nego u gradu i daleko od toga, ali moraš gajiti respekt za lokalnu ekipu pošto budimo realni, na njihovoj si teritoriji, muvaš njihove ženske, kurčiš se, a i njih je više. I jaki su. Nisu odrasli na pašteti i mesnom naresku nego na slanini i pihtijama. Sa sedam godina nisu spajali lego kocke nego priključke na traktor. I dok ti uglavnom nisi u životu digao ništa teže od kašike, oni su dizali kilaškim lopatama kuruz na čardak. Stoga, bilo bi poželjno da imaš ortaka sa studija koji je rodom iz tog sela ili bar poznaje lokalce. On je tu da vam kupi poštovanje od istih i služi kao Umproforac ukoliko ipak dodje do incidenta. Ukoliko i nemaš takvog, opusti se, gledaj svoja posla, ne njihove ribe i trebao bi biti ok.
Muvanje
Kao što već apsolvirasmo, seljančice iz ruralnih predela više vlaže na mužjake iz okolinih mesta nego na lokalne šabane. Možda je to zbog pretpostavke da imaju para, ukusa za oblačenje i rešeno stambeno pitanje. I iako je to samo pretpostavka, ti možeš da je ubediš da je verodostojna, jer kako bi za ime Boga mogla da dokaže da nije? Ipak, budi upozoren na određene, jer kako u svakom žitu ima kukolja, tako i ovde ima izuzetaka od kojih bi trebao da držiš dalje ruke i svog vršnjaka. Za početak, nađi najveću od svih, maticu, onu koja igra na improvizovanom stolu od bureta i šperploče, eksira boktepita koju vinjak-kolu i vrišti u transu dok joj džiberi poređani oko nje kidaju zubima najlonke i lupaju je po strijama na butkama. E sad odvrati pogled i ne šalji ga nazad u tom smeru. Jer pored toga što bi ti ta ista donela samo nebrojene posete urologu zbog kondiloma i bradavica, donela bi ti i probleme sa ekipom od pasus iznad, i to u paketu. Tvoja meta treba da budu mala ekipa devojčuraka, koje su došle bez muških i metroseksualnih prijatelja, da se opuste, zapiju i provedu. Ukoliko čak nemaju ni debelu drugaricu u društvu koja služi kao tenkovska podrška, smatraj da si ubo džek pot, a ukoliko je ipak tu i strelja te svojim zabreklim pogledom, pošaljite najpijanijeg iz društva kao žrtveno jagnje, nek je sobali ako uspe, biće i njoj drago oko tog ledenog srca. E sad, ako si odredio prioritete i devojčicu u koju bi penetrirao, priđi slobodno i odradi posao. Svaki razlog za nesigurnost je neopravdan jer čak i ako te kojim neverovatnim slučajem odbije, priđi drugoj, svaka je prilika da će pasti i na tvoju istu otrcanu foru.
(Atmosfera)
Ako si uspešno apsolvirao prva dva pravila, možeš da se opustiš. Pevaj, žderi, raširi ruke u transu i uživaj. Postoji mogućnost da nećeš znati sve numere iz MIDI asortimana lokalnog benda ali opušteno, izgovaraj samo zadnje slogove u stihu ili prećuti prvi refren pa ga ubuduće ponavljaj, neće ti biti teško. Razbij flašu o glavu, zapali buksnu i gurni prstenjak ovoj do tebe. Sve ti je dopušteno. Razbaškari se do kasno u noć ili rano jutro a onda odvedi ribicu u šaš ili ćaletovu „samaru“ i uradi ono zbog čega si došao. Misija uspela, svi srećni i zadovolj(e)ni.
Osoba koja se ne uklapa u opšteprihvaćene norme društva i bogohuli na Onog Čije Ime Ne Sme Da se Spomene.
Hanioti, Grcka. Deset sati uveče. Drugar i ja šetamo gradom.
U kafiću pedesetak ljudi u afektu, kunu nekog jadnog Amerikanca kao Vjerica Radeta u PMSu.
Drug je prvo prebledeo kao leš a onda krenuo da se krsti.
M -O Bože, oprosti! Dozvolio sam da me nešto odvuče sa Svete Misije!
A -Koj' ti je moj? Jesam li ti lepo rekao da ne mešaš Džek i votku?
M -Kako smo mogli da zaboravimo, Novak igra danas?! O Bože! Kako će bez našeg navijanja?!
A -Ma jebo te on, gledaj gde su one klinke od juče...
M -Čekaj samo malo. - Dotrčava do mase, kune protivniku dete nerodjeno i mrtvu majku i smiruje se pomalo.
A -Već mogu da vidim objavu na fejsu - "Aleksandar će prisutvovati događaju Masovna masturbacija na Novaka Đokovića". - Marko ne odgovara i blene otvorenih usta u ekran. Par puta sam pomislio da se pretvorio u zombija i bio na korak od instaliranja protivpožarne sekire u njegovu kičmenu moždinu od čega su me odvratili povremeni uzvici u ekstazi.
M - To care, opšti mu sa nerođenim detetom! Sve mu agresorsko u vaginu!
A - Aj se sklonimo odavde, možda je zarazno.
M - Daj matori, to je još 3 seta, 2 gema i 15 minuta vatanja devojčice koja skuplja lopte za sise...
A - Lepo, lepo... A koliko je to za nas nevernike koji ne računamo vreme po Grand Slamovima? Daj neku odrednicu, koliko snošaja, piva, u kranjem slučaju minuta...
Neki čiča konačno skuplja mošnice da iskaže protest cele sekte okupljene u kafiću.
-Znaš šta dečko, ne treba da se tako šališ... On je naš ponos i dika, gine na terenu i nije izgubio meč 1130 minuta i cirka 20 sekundi... . On je najveći Srbin ikada...
-Ajde da ne preterujemo... Tesla, Sveti Sava, Car Lazar... Ako ćemo tako mog pradedu je mučio Gestapo i umro je u mukama tri dana kasnije, a ovaj fićfirić trči i mlati reketom, preterujete ljudi... - stajem u pola rečenice zato što se ceo kafić okrenuo i preteći me gleda. Oglašava se čiča od malopre
-Jorgos, protivpožarnu sekiru, parakalo. Dajte stolice da napravimo lomaču na trgu, ja častim pivo!
Ekipe koje ne ne gube vreme po turnirima raznih karaktera i tipova kako bi tamo učestvovale i dobro se zajebavale, već kako bi pokupile nagrade od kojih u suštini i žive. Turnamenti su zajedno godinama, poznaju se u dušu i majstori su svog zanata. Ne propuštaju ni jedno takmičenje na kom može da se uzme ok lova, kvote na njih su redovno najmanje, a ostalim ekipama ostaje da se nadaju da će ih izbeći makar do polu-finala. Ne poseduju takmičarski duh, nemaju milosti - došli su sa namerom da rutinski odrade par mečeva, uzmu premiju i odu dalje.
- Futsaleri - ekipa sa malog fudbala, krajnje nemilosrdnog tipa. Svi su trenirali godinama u nekim zajebanim timovima, uvek znaju gde se ko nalazi na terenu, tehnički su veoma potkovani i svi osim golmana bombarduju protivnički gol i sa pola terena bez problema. Dodaju se bez gledanja, uigrani su pod konac, a tezgare po seoskim slavama i jačim gradskim turnirima, ne kako bi zaradjeno popili u lokalnoj kafani već kako bi nahranili ženu i decu i platili struju. Često ih ima po petnaestak u timu, i na turnirima učestvuju u dve ekipe kako bi pokupili što više nagrada. Nose prave dresove, sportske kompanije se otimaju da ih sponzorišu, i uvek reklamiraju neku jaču firmu. I u četrdesetim godinama osvajaju 70% svih turnira na kojima se pojave.
- Basketaneri - tri lika, jedan igra pod košem, a dvojica pucaju iz svih pozicija, retko maše i šut im je gotovo nemoguće braniti. Nekada velike nade nacionalne košarke, od malih nogu odrastali po kampovima sa Radmanovićem, Bodirogom i Stojakovićem, nisu naišli na valjanu podršku i niko ih nije pogurao, tako da svoj talenat uspevaju da unovče na turnirima uličnog basketa, još od dana kada je sinalko delio table osnovnim i srednjim školama. Konkurencija su im uglavnom tri - četiri slične ekipe sa kojima raščišćavaju račune godinama u završnici takmičenja, do koje dodju nakon par rutinskih pobeda.
- Gejmeri - ljudi kojima su video igre mnogo više od ubijanja vremena ili puke navike. Kanteraši, wow-ovci, generali, starkrafti..Čekaju velika takmičenja kako bi se oparili i apgrejdovali svoje mašine koje i onako jedu malu decu i piju vruću vodu. Sa sobom nose tastature, miševe i podmetače, njihov gild je nadaleko čuven i svi u ekipi imaju neke vrlo zajebane nadimke, godinama gradjene. Legende sajber sveta, neretko učestvuju i po inostranim takmičenjima.
- Barmensi - nastupaju uglavnom pojedinačno, redje u ekipi. Sa nekoliko šejkera i flaša sa kojima izvode prava čuda, ovi momci se probijaju na svetskoj listi bartendera sa jednom namerom - da budu broj jedan. Rezidenti su u klubovima po Njujorku, Dubaiju i svim većim gradovima, a nastpaju svuda - na otvaranjima klubova i hotela, rodjendanima glumaca i pevača, na proslavama gde im je tezga dobro plaćena. Njihovi nastupi na takmičenjima se dugo prepričavaju, a uz to su uglavnom i zaštitna lica red bula, džek denijelsa, finlandije..
- Snukeraši, kockari, pikadori, bilijardžije.. - uvek nastupaju sami. Ne treba im nadimak, njihova imena bude strahopoštovanje, a u svojoj branši imaju tek nekoliko dostojnih protivnika, sa kojima se nadmeću više iz prestiža nego zbog para. Vide kroz karte, ubadaju centar zatvorenih očiju, jednim udarcem bilijarskog štapa šalju četiri kugle u rupu. Mašine.
Zanat je kru' u rukama. Škola ponekad i izda, ali đubre nikad. Život nam je podmetnuo koru od banane pa danas svaki kurac ima neki fakultet, svako je neki menadžer, pravnik , ekonomista, ili nešto, jerbo niko ne voli da umoči guzicu u nauljeni kanal ili da se jebe razvodeći nekome vodu i struju po kući. Samo daj 20 deka fakulteta i uvali me u kakvo državno preduzeće, da zaskočim poreske obveznike kao Leptirca Petra Božovića. I otimaju im, otimaju, dok ne dođu do tih istih ruku, uzeli bi i njih da što udobnije češu jaja zavaljeni u fotelje, a onda ta ista ruka tljane šamarčinu , da te otrijezni, jer koliko god misliš da si bitan u svojoj foteljici, zanatlija zna da sve dođe i prođe, osim njegove sposobnosti da bude samodovoljan.
Sjedio sam u kući i maštao o svojoj diplomi okačenoj na zid advokatske kancelarije, u stvari, na istoj sam mogao izbušiti rupu i okačiti je na kurac. Usljed te besposlice čuo sam dida da nešto kucka u podrumu pa sam odlučio da siđem da vidim šta se radi.
-Đe si dide, šta radiš?
-Je l' ti opet treba para, eno ti tamo u kaputu, uzmi i da te ne vidim, vidiš da radim...Trebalo mi je para, ali sam ipak odlučio da pomognem čovjeku prije nego što uzmem koju žutu za kavu.
-Ma ne treba, došao sam da ti malo pomognem, samo reci...
-Ne laprdaj, nisi ušao u podrum ima 18 godina otkako si tražio da ti napravim drvenu pušku da se možeš igrati rata, pravim kosišta, a ti ako hoćeš da pomogneš oteši štilu i nasadi capin.Moj prazni pogled je zapitkivao : Šta da uradim, šta da nasadim? I slična pitanja...
-Joj, ned'ljo, uzmi sikircu, i teši štilu dok ne dođe na debljinu da se uklopi u ležište capina, k'o što tešeš onu svoju debelguzu, nasadio te Bog! I ošini jednu rakiju, valja se.
Počeo sam sa radom... I već poslije par zamaha vidio sam kako didu krvave skaču, dok navija rakiju iz flaše i gleda u mene, kao Džek Nikolson.-Sine, nisu tebi obe lijeve. Ti ih nemaš nikako. 'Aj radi, radi, šta si blen'o u mene.
Nakon nepunih 3 minute izbio mi je žulj, a nakon 5 isti je prokrvario...
-Joj mati što me ne pobaci! Sreća pa smo sami, da se narod ne ibrati gledajući sramotu. Pa ne moreš ni biti muško kad kašike u životu nisi podigo. Oš da ideš materi da piri da prođe?
-Dide, ne seri! Ja sam završio fakultet, nisam navikao da radim, nego da učim, samo me država jebe.
-Da, zato i uzimaš od mene pare za kavu. E moj sine ja sam s ovije deset prsta napravio i kuću i sve što vidiš, i prošao kroz sve ratove i države, otimali komunisti za društvo, otimaju i ovi za sebe, al' ruke ostaše i zanat u njima, nikad nisu izdali. Jebo te tvoj fakultet, vazdan za kompujterom gledaš one drekavce, samo se bojim ostaćeš sam kod kuće pet dana, crk'o bi od gladi ne bi sebi znao narezak otvoriti. 'Aj sad izoblaj ovo kosište, mekša je ručka, ako ga uvaliim nekom za trideset maraka na konju smo, daću ti pola, a ono koje sam napraviš ako prodaš, hahhaha, ako prodaš, hahahahah uzmi sebi pare.Mislio sam da će crknuti od smijeha...Nastavio sam sa radom...
-E dide, eto ti konjske muve na jeleku,sreća, garant ćemo prodati kosište danas.
-TLJAS ( što je letila letila je)! Da je tako, moja bi kobila crkla od dragosti, radi i ne pričaj.Utom nam uđe lokalni političar...
-Dobar dan, čuo sam da vi prodajete kosišta, pošto je, došla nam neka delegacija iz Beograda, pa da im poklonimo kad kovač nasadi, ipak smo mi poznati po kosama?
-80 maraka-odgovori did...
-Da nije malo skupo?
-Jebo ga ti, nećeš ga ti plaćati, al evo tebi za 70, a vidi kakvo je, ko metak!
-Dogovoreno.Kad je otišao, did se okrenu meni...
Ovako i ti deri stoku, kad budeš radio.
Na kraju dana, i ja sam završio kosište, koje nije ličilo na kosište, ali ipak me učinilo ponosnim, dok je did samo kratko prokomentarisao:
-Sine,samo knjigu u šake i metaniši nad njom, nije alat za tebe.
Izraz koji metaforički opisuje krajnji stadium pucanja živaca nekog pojedinca, nakon primljenog analnog seksa.
Obično nastaje usled sudara atoma „ Strpljenja više nema“ i „E jebo sam ti milosnu majku“.
Naravno da i nedostatak vazelina (citaj: skidanje maske) izvršioca ovog seksualnog čina moze izazvati ovu rekaciju.
Upoznao si neku vrh ribu, koja svojom mimikom tj. femkanjem očigledno pokazuje da si je zainteresovao.
Želiš što pre da je vidiš, ali pokušavaš da ispadneš Džek, pa je ne cimaš odmah, nego čekaš večernje sate sledećeg dana, da drndaš po dugmićima svog telefona.
Prospeš neku foru koju si pokupio sa Vukajlije, koja je nasmejala celo tvoje okruženje, a ona, ledena kraljica, ti odgovori tipa: ja sam fina devojka i ne volim vulgarnosti.
Tad obično dolazi do „Malog praska“ u tvom mozgu, ali izgled ove ribe očarava, tako da pokušavas ipak da iskuliraš i ponavljaš u sebi: „Sve ću dvore da ti kupim, samo kurcem da te lupim“.
Zakazivanje sastanka sa ovom, iz tvog ugla „Ribom nad ribama“ postaje borba sa vetrenjačama. Moderni tokovi i civilizacija, doprineli su tome, da i žene imaju mnoštvo obaveza.
I dok ti pokusavaš da se potpuno iskombinuješ i odjebavaš sve ostalo da bi se video sa njom, ona ti cepa klempe pričom da ima puno da uči, da mora da pomaže kevi, ćaletu, da ima obaveze, da ide na manikire, da radi i još 100 kojekakvih kuraca….
Ti kuvaš. Pominješ familije Dinkiću i Merkelovoj.
Čak joj i kažeš, da te to malo nervira.
E tu si se zajebao… Na tvoje zaprepašćenje, ona kreće da te napada: „Ti si netolerantan, previše impulsivan i osetljiv“.
Kao po običaju spuštaš loptu i pokušavaš da vratiš sve u prvobitno stanje, iako osećaš da ti polako puca film.Konačno se nalazite u nekom kafiću i nakon dugog monologa, naravno proizvoda njene divne mašte, o tome kako je ona oličenje poštenja, morala, dobrote i privlačnosti, uspevaš da je poljubiš.
Ispratiš je lepo do kuće. Nakon rastanka krećeš da pevušiš. Odjednom počinju da ti se sviđaju pesme Sergeja Ćetkovića, Vlada Georgijeva i ostalih pičkopaćenika…Narednih par dana se odigrava scenario jurnjave mačke i miša. Ona odgovara na tvoje poruke na takte od po 2 sata. Tebe potera inat pa kreneš i ti na 2 sata da odgovaraš na poruke.
Naposletku ti stiže od nje poruka kako se ponašaš čudno u zadnjih 2 dana. Ti se naravno vadiš, kako imaš malo više obaveza ovih dana i da ne možeš odmah da odgovoriš na poruku.
Neverovatno je da riba sad počinje da produžava taktove odgovora sa 2 na 4 sata.
Ti si naravno u međuvremenu izvadio par pasusa iz pesama gore navedenih pičkopaćenika, spremnih za iskazivanje najdublje romantike, koja je tvojoj duši trenutno potrebna i koji čekaju da ih prepišeš na sms poruku….
-…Ona može tek eventualno sledećeg vikenda da se opet nađe sa tobom.Sad ti definitivno puca film i pokušavaš opet da joj to saopštiš. Uzimaš telefon u ruke, odlučan i zoveš.
Ona opet kreće sa napadima, kako si preosetljiv. Ti počinješ da se pitaš, da li stvarno sa tobom nešto nije u redu.
„Meni je potreban dečko koji će da mi toleriše neke stvari“ (misleći time da joj treba junac, koji će da trpi, još i da gotivi to što ga neko vuče za rogove i da bude tu samo kad se njoj digne mali prst na desnom stopalu ili je nešto zasvrbi).Srećom shvataš da te ona smatra za većeg magarca nego što si bio do sad u tom vašem odnosu.
I sada nastupa „Bracin prasak“, kao u filmu „Kad porastem biću Kengur“.
-„Kenja mi se od vaših dijeta, bokova, kukova….Jebite se manekeni, jebite se!!!!“
Oteraš je naravno u neki od dva ponuđena polna organa, sa obaveznim atributom „lepi, lepa, krasni i krasnu“.Sutra ujutru krećeš na posao i kaješ se zbog svega, nervozan i skenjan…pokušavaš da stupiš u kontakt sa njom i iz tebi nepoznatih razloga postaješ još veći magarac nego što si bio, ali nije ti ona Iris pa da ti se ponovo javi, dok ti sediš polu go na krovu solitera sa ortacima iz kraja….
