Visokoturistički autobus u Srbiji je kulminacija svih svetskih dostignuća u izradi turističkih autobusa u poslednjih 30 godina. Ima delove od 5-6 komada na osnovi jednog, plus dobar broj ručno izrađenih od strane raznih firmi. Počeo život kao TAM u užičkoj Raketi, a onda se obreo u rukama vlasnika firme kao što bi mogla biti npr. Daradan Reisen, Buha Expres ili Matić Tours, u skroz drugom obliku, boji i sa up-to-date-ovanim enterijerom, i to pod parolom da niko nema pojma o autobusima i neće primetiti genetiku tog meleza.
Servis Klepobus, nedovršena kuća/garaža/hangar u selu Donja Pipirevka, negde u Srbiji...
Godina je 2011, servis vode tri brata - Mile, Rile i Gile. U njihovim rukama se obreo 30-godišnji Neoplan, 7 puta havarisan, uvoz iz Austrije preko Bugarske i Rumunije... Kupili ga za 1000 evra i gledaju da ga ukombinuju sa onih 10 na sličan način pazarenih autobusa koji leže u dvorištu.
Hmmmmmm, motor od TAM-a lepo paše sa Sanos-ovim menjačem, misli Gile i ubudžuje to za jednu laganu noć pijenja piva i komandovanja trojici klinaca šegrta... Sutradan Rile nabacuje prve fiberglasne blatobrane koje ima i puni ih gitom da se upasuju sa onim bočnim poklopcima uzetim sa Setre. sa drugog Neoplana uzimaju stakla, jbg, ova je druga modernija od prve, titanizirana su, primeti se.. Ma nema veze... Uzimaju prednji deo od Mercedesa, farove i tako to, naravno i znak, mecin znak svako ceni i što se kaže u unutrašnjosti, rešpekta ga... Potom od firme AutobusoKrp iz Pančeva naručuju fiberglasni poklopac motora i fensi branik, kopiju Irizarovog, npr. Ispostavlja se da taj branik ima okrugle rupe za farove za maglu, a oni takve nemaju... Žvakanje čačkalice ubrzava rad mozga, eureka... proseći će rupe za male kockaste obične farove sa tečinog Yuga i iste oblepiti žutom Oracal folijom... Paše savršeno... Dotežu galerije za prtljag unutra, ubacuju poluispravnu klimu, kućevni TV prerađen da radi na jednosmernu struju, kradena fensi sedišta švercovana iz Turske, stavljaju hromirane ratkapne, grozni drveni volan iz kineskog visoko-turističkog busa i najnoviju šalt tablu koju mogu da nađu. Na kraju ga obavezno nakite niklovanim elementima sa svih autobusa sa kojih su mogli da ih skinu, često problematično upasovanim i neprikladnih oblika.... Obavezno se dodaju ratkapne, peškir sa reprodukcijom Predićeve Kosovke devojke u nisko-kvalitetnom printu je mogće vidljiv, trpaju se zastavice, kurasi i nalepnice u fazonu zapadno-evropskih zemalja - zastavice EU, austrijski parking tiketi isl. Uz pomoć plave koverte, polaže se atest. Ukupno ulaganje oko 15 000 evra. Traže 60 000 za njega, Mitić Lajns ga ipak kupuje za 55 000 evra. Ulaže 20 000 za tri meseca da to čudo uopšte ide, a zatim ga prodaje za 40 000 Daradan Rajzenu, da smesti konkurentu. Ovaj ulaže još 10 000, ali da mu ne lipše krava, iliti firma, proda ga za 2 meseca Lalović Turs-u, koji ga opet, posle 12 000 evra ulaganja, uvaljuje Tijana Expresu, a gazda koji je dao ime firmi po svojoj ženi, misli kako će ga ova ubiti ako stavi njeno ime na takav krš. Ostavlja stare nalepnice i dodajesvoju, malu. Izaziva konfuziju kod putnika, ali ne zadugo. Autobusu se zapali motor, on izgubi pravo na obavljanje prevoza i da bi platio kazne proda ga Riletu, Giletu i Miletu. Tamo još čeka da postane kolekcija delova za drugi trodecenijski krš....
Pošto sam juče istražio neke od najčešćih slučajeva parničenja u dragoj nam Srbiji (a i šire), vreme je da se pozabavimo i nekim specifičnim slučajevima, koji- ispostavlja se- nisu tako retki kako bi to moglo da se pričini.
1. Parnica sa RTS-om
Prilično srodno parnicom sa državom, ali je poprilično novog datuma- otkada je pre nekoliko godina uveden harač na javno laganje. Naravno, prema RTS-u, dotični plaća 90% graždana, što deluje naročito čudno, jer (gotovo) niko u vašem komšiluku dotični ne plaća (i tako po celoj Srbiji). Jer, da 90% graždanstva zaista plaća pretplatu, valjda bi RTS imao novac za sudske takse da podnese tužbe protiv onih 10% što ne plaća (da, dobro ste čuli, RTS nema novac ni za sudske takse, i upravo je to razlog što nema masovnih "utuženja"). Ukratko rečeno, RTS nije pod kontrolom graždana, jer da je tako, ne bi našiiroko omraženi Tijanić bio direktor 10 godina, tako da narod ne vidi zašto bi dotičnu kuću "častio" sa gotovo 10 evra mesečno. I tužbe su krenule- RTS je poput neke pičke prvo utužio stanovništvo nekih sela po zapadnoj Srbiji, gde sve žive neke babe i dede. Za primer! No, ispostavilo se da javni servis nema signal po ovim selima, pa se ovaj "istorijski" proces završio krajnje neslavno po RTS- sudskim porazom. Stoga su nova utuženja na "stend baju", jer za razliku od parnice sa državom, čini se da novu vlast zabole nešto dupe za Tijanića i njegov upravni odbor, pa neće da im čuvaju leđa u nečemu što može da se pretvori u opštu bruku i rasipanje državnog novca.2. Parnica pred Evropskim sudom pravde
Razmišljao sam da ovo poglavlje nazovem i "Parnica sa državom višeg reda". O čemu se radi? Otkada je Srbija pre desetak godina pristupila Savetu Evrope, graždanima je omogućeno da traže reviziju svojih parnica; te pretres svojih pravnih problema pred Evropskim sudom pravde, gde će najeminentnije kontinentalne sudije hladne glave razmotriti ono što ih mori. Naravno, broj parnica koje nisu protiv države se (iz razloga navedenih u prošloj definiciji, odnosno, zbog činjenice da ih je na domaćem sudu gotovo nemoguće dobiti) sveo na nivo statističke greške. Tome je naročito doprineo podatak da u jednoj susednoj državi koju nećemo imenovati, mali građanin dobio većinu parnica pred ovim sudom. I tako, počeše Srbi da idu od osnovnog do višeg suda, a kada bi i dotični presudio da je država u pravu, preskočili bi vrhovni, i zaputili bi ljubavno pisamce pravac u Strazbur. Ako bi Strazbur presudio u korist malog građanina, teorijski, to bi trebalo da bude obavezujuća presuda. No, razlika između teorije i prakse se još jednom pokazuje kao surova...
Državni tužilac: "Pa šta ako je tamo neki Francuz rekao da si ti u pravu!? Neće valjda neki stranci nas učiti našem pravnom sistemu! To što ti tražiš nazad je državna šuma i nema Boga da se to promeni!".3. Parnica sa NATO paktom
Ova vrsta zajebavanja otpočela je u drugoj polovini sada već istorijske 1999. godine, kada su pred beogradskim okružnim sudom pravosnažno osuđeni strani državljani Solana, Havijer; Klinton, Vilijam; Bler, Entoni i Širak, Žak, na osnovu optužnice da su počinili ratne zločine. Mada će se i najrazumnija osoba složiti sa time da dotični jesu zločinci, naravno da je bila reč o mlaćenju prazne slame. Ne samo da u trenutku presude ni jedan od uhapšenih nije bio dostupan srpskim organima gonjenja, već nismo mogli ni Interpolovu poternicu da raspišemo za njima, jer, avaj, bejasmo izbačeni iz Interpola. I ne samo to- ni jednom od silnih policajaca koji su se 2 godine kasnije našli iz bezbednosnih razloga na ulicama povodom dolaska Havijera Solane na razgovor sa novim vlastima nije palo na pamet da mu stavi lisice i odvede ga na izdržavanje kazne u CZ, Zabelu, ili pak da vadi krompir u Padinskoj Skeli (iako mu presuda još nije bila ukinuta). No, ova presuda je bila samo uvod za još veće mlaćenje prazne slame, kada su razni pojedinci, porodice žrtava i organizacije počeli masovno da tuže NATO pakt, zemlje članice i njihove vojske zbog ratnih zločina, materijalne štete i duševnog bola. Ukratko, posle same "Republike Srbije"; "NATO pakt" je postao drugi omiljeni sudski protivnik. Ovi procesi su se uglavnom vodili pred sudovima u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Naravno- neuspešno. Ni jedan od 20ak poznatih procesa (nepoznate ne možemo da komentarišemo) nije se završio u korist građana Srbije. Čak, velikom igrom sudbine, NATO- koji je povukao okidač- ispao je nevin za pogibiju 16 radnika RTS-a, dok je istovremeno tadašnji direktor televizije dobio od našeg suda 10 godina ćorke za "nepreduzimanje mera zaštite u slučaju napada". A ko je izveo napad? Upravo onaj ko nije kriv: NATO!
PAZARAC(22.12.-21.01.):
Rođeni u ovom znaku ne vole sredinu. Ili su skromni, dobri ljudi, ili teže ka ostvarivanju bogatstva. Snalažljivi trgovci u oba slučaja. Prodaju ti za čas dva broja veće patike, ti im budeš zahvalan, osjećaš se kao faca, i daš pare unaprijed za još jedan par. Može i na veresiju. Vole modu. Ne vole modu prošle sezone. Vole Samsung uređaje bez ruba(edge). Imaju NP registracije plus broj. Slažu se sa rođenima u znaku Konobarice. Ne vole knjige, bosanske ćevape, Tutince i rođene u znaku Žare i Goci. Njihov simbol je troduplo slovo P, izvezeno zlatnim koncem(Philipp Plein Pazarac).
edit-dodatak: Pazarac ne mari za privatni konkurs, jer je na ženu. Ni za drugi. Ni za treći od bau-firme. Firma je na amidži, a stan na tašti. Ima brata u svakoj evropskoj metropoli.
BAUŠTELAC(22.01.-21.02.):
Ove osobe često najebu. Iako čvrstog karaktera u poslu, imaju svoje poroke. Često samci, pa sve što zarade, ostave petkom u obližnjoj kafani, jer misle da konobarica ima pik na njih. I tako mjesecima. Neće da shvati da konobaricu guzi neki firmaš sa X-peticom, koji je pokupi iza ćoška, nakon što ona izbroji Bauštelčev bakšiš. Kad shvati da će ostati suvog spolovila, ogovara je, pričajući da je teška kurva. Druga verzija Bauštelca sjedi u kladionici i još rijeđe trti. Kad dobije tiket, ide u studio "Ming-Ling", i jebe bubuljičavu Tajlanđanku za trideset eura. Na poslu sutradan laže kako mu je bilo super, iako nije svršio, i kako mu je kurva dala privatni broj telefona. Slaže se sa znakom Žare i Goci, a ne podnosi se sa Firmašem. Njihov simbol je sintetička majica sa V-izrezom.
KONOBARICA(22.02.-21.03.):
Rođeni u znaku konobarice su prepuni avanturističkog duha. Skloni sujevjerju i misticizmu, osim kad naiđe vidovita Ciganka, koju tada ismijavaju. Najčešće razvedena, preko 25 godina, sa djetetom "dole", zbog kojeg radi, jer kako kaže, ne voli da čisti švapska govna, a i bolja je para u kafani. Ili pak mlađa, stalno okružena muškarcima sumnjivog morala, ne vara dečka, nedaj bože je l', to radi jer ne može naći bolji posao, a i što da ne spoji izlaske i novac, a pušenje u BMW-u prije spavanja nije prevara. Slaže se sa svim znakovima i podznakovima, osim Bauštelca, a njen simbol je ljubavni par, Albanac i Slovakinja.
POŽAREVČANIN(22.03.-21.04.): nema opisa
FIRMAŠ(22.04.-21.05.):
Njihov zaštitnik je kreditni institut "Stefan & Meri". Vole da riskiraju. Odlikuje ih snalažljivost u neplaćanju redovnih radničkih plata, te u organizovanju skupih motornih vozila na "lizing". Ne podnose drugačije od njih, pa se uglavnom grupišu. Njihov moto je "šta će ti stotka za djecu, kad meni treba za dvije pjesme uživo". Nevole Bauštelca, plaćanje Krankenkasse, a slažu se sa Gošom Prevarom i Selfie-Boemom.
Njihov simbol je "kleiner brauner" i ispružen mali prst.
CIGANIN(22.05.-21.06.):
Izrazito osjećajne osobe, sklone depresiji, ukoliko im ponestane Asbacha. Inače vesele i snalažljive. Ovo je najsujevjerniji znak. Štede mjesecima da bi platili veselje, na kojem onda sve pare daju na armuniku i ćemane. Za razliku od rođenih u znaku Vlauca, ovi znakovi se tada iskreno, i iz duše izvesele. Psuju majku jedni drugima na youtube, jer se ne slažu oko toga, ko je bolji, Aca Čergar ili Dejan Kostić. Po mišljenju naše redakcije, Kostić je ispao šupak jer je upao Čergaru u foršpil kad su svirali zajedno, a Čergar ionako jede govna sa predugim improvizacijama. Skala gore-dole. Mrš u kurac!
Slažu se sa osobama u znaku Žare i Goci, Bauštelcem, Konobaricom, mrze Vlaucu, a njihov simbol je, u zavisnosti od plemena, "GRAND-sala", "Kazablanka" ili autoplac u 21. Bezirku.
VLAUCA(22.06.-21.07.):
Najvrijedniji znak u našem horoskopu. Ujedno i najštedljiviji. Voli cvijeće žute boje, kao npr. suncokret. Voli zlatno prstenje. Ponosi se srpskim rodom i hrvatskom domovinom. Ček, ... ne, ...to je bio Nikola Tesla, koji također rođen u ovom znaku(10.07.). Radi više poslova odjedno i to voli da pokaže statusnim-simbolima, poput zlatnog lava koji ubija zlatnog tigra na zlatnoj Versace-ogradi. Sa muzičarima se prije veselja dogovara oko kasnijeg vraćanja bačenog bakšiša, da se trotz raskoši ne ugrozi zidanje petog sprata na njegovom domu. Ne podnosi pijanice, raspikuće i nevjerne žene. Slaže se sa rođenima u znaku firmaša. Njegov simbol je žuta, na dva sata iznajmljena, dugačka limuzina marke "Hummer".
CAFE-CREAM(22.07.-21.08.):
Ovaj znak odaje najveće poštovanje svom zdravlju i izgledu. Samoprozvana elita i nešto kao metroseksualni-htio bih biti-mangup. Još-ne vegan ili vegetarijanac, jer potomak balkanskih mesoždera, ipak pazi šta će tokom radne nedjelje pojesti, ne bi li što manje uvlačio stomak prilikom ulaska vikendom u najpopularnije bečke fancy klubove. Ukoliko ne diže ruke u trećoj generaciji na "sve je postalo pepeo i dim", svoje vrijeme provodi sa istomišljenicima istih frizura, najčešće u "Fit-Inn-u"- Ottakringerstraße, te u solariumima sa prefiksom "turbo", "turbo-max", "turbo-turbo-pharaone", itd., slušajući na mp3-playeru i Dr.Dre "beat" slušalicama turbo-folk. Odlično se slaže sa Vlaucom, ne podnosi Bauštelca i Ciganina, a njegovi simboli su očev Audi A6, Rasta i Ana Nikolić, te maslinovo ulje, te majica na bretele.
GOŠA PREVARA(22.08.-21.09.):
Jedan od najtajantstvenijih znakova. Bečki Džejms Bond nula, nula, nula. Svuda ga ima, a niko ne zna gdje stanuje, za što postoji debeo razlog. Naime, ovaj znak je sklon upućivanju neistine sagovornicima. On vreba friško meso u gradu, naivne bauštelce, konobarice, osobe koje ne vladaju njemačkim jezikom, birokratijom, te im obećava šarenu lažu, poput sređene A2 diplome, bugarskih papira, mađarskog pasoša, sređenog stana, te raznih drugih bajki, za koje se dobroćudni naivac može uhvatiti. Naravno, traži jedan dio para unaprijed, a potom se pravda još većim bajkama ili se jednostavno ispari, kao prdež-mamurac.
Slaže se sa Selfie-Boemom, Cafe Cream, mrzi Bauštelca, Konobaricu i obećanu riječ. Simboli su mu tašna-aktovka i Baron iz filma "Kad porastem biću Kengur".
PAPIROLOVAC-OPTIMISTA(22.09.-21.10.):
Znak sklon optimizmu i u najtežim trenucima. Muzički jako nadaren. Kao Vojvođanin, on vlada svojim emocijama poput hladnog špricera, ne shvatajući realnost oko njega. Svoju pozitivnost projicira na druge, pa nerijetko uspjeva u svojim namjerama. Ne kao drugi, zabrinuti i uspaničeni, on zamišlja već čim uđe na teritoriju EU, kako će naguziti debelu Švabicu i sa njom opušteno provesti pet godina, a potom dovesti familiju. Ženi će reći da ju je platio, a da ga muči CIA da joj sve prizna, ...neće ništa reći, ...jer mu je mrsko. Slaže se sa svim znakovima. Njegov moto je "daće bog", a simbol mu je jezero Balaton.
ŽARE i GOCI(22.10.-21.11.):
Teška dobričina od horoskopskog znaka. Kao od brda odvaljen, zdrav, pije, puši, a ima sve zube, koje mu čuva vedri duh. Mrzi drogu i malo pivo podjednako. Tuguje za rodnom grudom i zlom sudbinom što ga natjera da zatvara kafane u tuđini. Kad ga pitaš što se ne vrati, kaže "idupičkumaternu, vrati se ti". Kad si njegovog mišljenja, voli te k'o brata, grli te, tjera da pjevaš i časti sve redom. Ako se ne slažeš "šnjim", onda ga nisi dostojan, nisi "čojk", a iza leđa si ponekad šupak i peder. Njegov moto je "eeeeeepaaaa", "ojhaaaa" ili "držse mala držse", slaže se sa Konobaricom i Bauštelcem. Ne podnosi Pazarca, ne podnosi kad neko pije na crtu pa ne plati. Simboli su mu tespih, tetovaža manastira Ostrog ili krunica svetog Ante, u zavisnosti od plemena.
SELFIE BOEM(22.11.-21.12.):
Umjetnička duša željna pažnje. Voli napredak i tehniku i stavlja je ispred duhovnih vrijednosti. Uvijek opremljen najnovijim inovacijama, u kući i u džepu. Jako komunikativan znak, naročito preko društvenih mreža. Pazi veoma na higijenu. Ali ne kao Cafe Cream, ovom znaku je više bitan izgled na društvenim mrežama, nego uživo. Legenda kaže da se ovakve osobe mogu naći i van Beča. Voli da fotografiše naručeno piće, najradije kantu Red Bulla s ledom, kantu s Vodkom, kantu sa Heinekenom, ...uglavnom naručuje na kantu. Kad kanta opremljena vatrometom stigne na sto, ovaj znak se naglo oraspoloži, slika kantu iz svih uglova, onda sebe, onda sebe sa pićem, onda sebe i društvo sa pićem, onda sve to objavi munjevito na Instagramu i Fejsu, zatim se opet smrkne, skloni kes, i nastavi čeprkati po mobilnom uređaju. Sa ovim znakom je provod zagarantovan. Super se slaže sa Cafe Cream, iako ga ovaj ogovara. Također se slaže sa Vlaucom. Ovi znakovi su u astrološkom smislu čak u srodstvu. Ne podnosi rođene u znaku Žara i Gocija, te Pazarca, unatoč sličnim karakteristikama. Njihov moto je "samo jednom se živi", a njihov simbol je japanski turista iz Fukušime.
Blago domaće televizije čije bi kasete trebalo čuvati u katakombama u Egiptu, pribaviti autorska prava iz najstrože kategorije koja postoji i još bi trebalo serijal proglasiti kulturnom baštinom Srbije a po jedan primerak kompletne emisije trebao bi da se čuva u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i arhivi Rts-a. Traktat groteske, neshvatljiva, komična, edukativna, emisija na koju bi svaki gradjanin Srbije zaista trebao da bude ponosan.
Ugostiteljski objekat "Roda", porodična firma sa problemima u menadžmentu, sastav: Dragan Vučićević, odevna kombinacija džemper, štofane teget pantalone i pripadajuće cipele, vlasnik lokala; zatim dve brkate kuvarice, pijani kelner, gazdarica-šankerica i ćerka konobarica po potrebi.
Voditelj emisije kreće sa upoznavanjem vlasnika, srdačno rukovanje nije uticalo na oštricu Saše Mišića koji je bez ustručavanja predočio gazdi sloj novina ispod nogara jednog od stolova. Mahovinu na slaniku i korišćenu pikslu ostavlja za kasnije, da bi ostvario prisniji kontakt za publikom, jer on šapuće i svi moramo da se približimo. Cilj je da se u tajnosti izvrnu sve grozote ove udžerice ispred objektiva Prve TV a iza gazdinih leđa. Zatim sledi ispit za konobara. To je najlakše jer ako je konobar loš onda je on glavni šraf i onda se treba zameniti i onda je Sale već napravio jedan veliki i siguran korak za restoran Dva Em u Lisičjem potoku. Onda malo uđe u kuhinju da se posere po kuvarima malo prelazi prstom po najzabačenijim delovima gle crno pa pokazuje, zatim se sapliće o nepostojeće kablove, da bi na kraju ako slučajno nešto padne sa neke police stavio limeni šlem na glavu kako bi šaljivo interpretirao opasnost do koje dolazi kada je radni prostor neuredan.
...Saziv osoblja: kuvarica se bekelji dok je Saša ne opomene, gazda 'vata muve a gazdarica nepomično stoji kao da čeka smrtnu presudu, sa najteatralnijim izrazom lica koji ste videli.
Gazda vi ste krivi za sve, šta ćemo sad?
Odsutan pogled polako prelazi u zabrinutost jer gazda ne može tačno da se seti šta ga je saša pitao dada slane palačinke ovaj...šta ste me pitali, ono prvo šta ste pitali?
Prasak u smeh, gazdarica se isprdela kako nije u životu, ćerka propada u zemlju, sve će to moći da se emituje već za 2 meseca i svaka šuša će moći da vidi kakvi su to snobovi od roditelja. Osoblje rezervisano, nazire se osmeh, ali bez ismevanja, jer gazda već sutra kada se ugase kamere može da im nalupa šamare i skreše platu. Kad je gazdarica zatvorila ventil za zadovoljstvo, gazda stavio uzde da se iskontroliše, popio bensedin i sa najvećim naporom upregnuo sve moždane vijuge koje su mu preostale i uopšte kada se cela atmosfera stabilizovala mudri Saša je ponovo otpočeo za predavanjem. Na kraju sastanka ovi svi kao dižu stisnute ruke kao u teletabisima to matori ovo čekam. Sutradan sve isto, Sale se osvrće na jedan tipičan dadaistički način problemima restorana jer njemu je više dosta, na početku je bio pokretač ali sada želi da stvar sama ide. Nalepnice sa logom preduzeća se lepe na ulazu, postavlja se mali reklamni bilbord, mikrofon se penje na dva i po metra do govornog aparata majstora koji upravo završava i nije mu do zajebancije, škale su starije i nisu baš sigurne ali ajde kad već dajete pljeskavicu i fantu mislim da je ovo trebalo i ranije da se napravi odličan posao prava stvar sve je dobro idemo srbijo na noge duh radničke klase nije izgledao veselije u istoriji prokleto želim da napravim tu jebenu reklamu sa imenom restorana! Pred veče gazda lokala je podelio flajere po trgovačkoj školi i hrpa studenata i školaraca bez dinara u džepu pohrliće da pojede sve što nesrećni kuvar bude uspeo da napravi. Sledeća scena veseli studenti u kadru, na pitanja se odgovara sa potpunim izostankom teatralnosti i iskreno, svi su oduševljeni kvalitetom usluge i sigurno će u budućnosti još nebrojano puta navratiti ovde. Na kraju cele pustolovine, kao simbol trijumfa, Sale izabere najvrednijeg člana preduzeća da mu okači kecelju oko vrata. Ako je u pitanju zadrigla brkata kuvarica samo se uhvati za krajeve i rastegne kao dres na promociji novog fudbalera.
Pokušaj da na fin način nekome kažete:
- da taj ili neko treći nema pojma;
- da ne biste da mu/joj rušite Sneška, ali da morate to da uradite za njegovo/njeno dobro;
- da nije to baš tako kao što izgleda vašem sagovorniku;
- da umete i znate da uradite nešto bolje od nekoga.
Bilo kako bilo, ovo ume da bude često uvod veće svađe i rasprave.
_______________________________________________________________________
- Da ti kažem, onaj naš Gare, predsednik skupštine opštine, je stvaro dobar čovek. Hoće stvarno da pomogne.
- Gare Gnjida pomaže nekome?
- Što Gnjida? Pa baš je dobar čovek. Pre neki dan mi je pomogao oko nekih dokumenata, otvaramo novu firmu pa je potrebno da se neke stvari ubrzaju. A i rekao mi je da će da mi ugovori posao sa nekim Italijanima jer kaže da je u interesu naše opštine da što više ljudi radi. Samo me je zamolio da mu obezbedim stotinak paketića za decu, a opština će sve da plati do kraja januara. Svaka mu čast, uspeo je da se snađe, vredan čovek. Ama stiže sve.
- E, moj ti... Tebi kao da je ispran mozak. Ti kao da ne znaš kakav je Gare. Pre 5 godina je počeo da se muva po stranci, ulizivao se i tetkicama što su čistile stranačke prostorije isto koliko i onom našem glavonji. Glavonja ga je vodio na putovanja sa sobom, pomogao mu je i da završi višu školu. Gare je sad njegov verni pas koji se predstavlja kao uspešan poslovni čovek. Počeo da cinkari ljude, čak i one sa kojima je bio veliki prijatelj. Ja sam ga jedno vreme bukvalno 'lebom 'ranio, sedeo je više kod mene nego kod svoje kuće, jeo džabe kobasice, čvarke i kavurmu, pio džabe moje vino i rakiju, a posle je išao u policiju da me prijavi kako prodajem genetski modifikovani kukuruz, onda kad sam tražio od opštine da mi plati onaj kukuruz od prošle godine. Dolazile su mi razne inspekcije 100 puta, išao sam na salušanje u policiju kao da sam tajkun, a ne seljak. A znaš kad ćeš pare da vidiš? Nikad! Kao ni ja! Kome je opština plaćala poslednjih godina? Nikome! To ti je, brate moj, društveno-koristan rad, zaboravi na te pare, nego gledaj kako ćeš u firmi da opravdaš gubitke. I Gare je dobar? Svaka njemu čast, ali ja toliko govno ne umem da budem.
______________________________________________________________________
- O, školski, gde si ti, nema te 100 godina. Šta radiš?
- O, školska, otkud ti? Pa ti sve mlađa i mlađa. Hehehe... Ništa naročito, školska, preživljavam kao i svi. Završio faks, 3 godine tražio posao, jedva sam ga našao pre 3 meseca. Radim kod kod Gileta, rintam za minimalac po 12 sati dnevno, i to na crno. Vidiš da je jebeno vreme. Teško se nalazi posao, a i plate su male. Ti?
- E, školski, pa ne možeš tako da pričaš. Treba maksimalno iskoristiti svoje potencijale. Eto, i ja sam završila faks, pa sam i konkurisala na tri različita mesta, odmah su mi svi ponudili posao, ali mi je sadašnja firma ponudila nabolje uslove, još sam posle 2 meseca dobla ponudu jedne nemačke kompanije da pređem kod njih i da odem za Nemačku. Ali nisam htela. Dečko mi je jedan od direktora u firmi pa nisam htela da ga napustim jer smo se verili.
- Svaka tebi čast na diplomi, ali i ja da sam direktor i ja bih te primio sa tolikim sisama. Nešto se ne sećam da su ti tolike bile u srednjoj. I kako toliko sposobna se baš uhvati za direktora, a ne za nekog od radnika?
- Kako te nije sramota? Na šta ti ja ličim?
- To na šta mi ti ličiš nije potrebno da ti kažem jer i sama znaš odgovor. Misli ti da sam ljubomoran ili iskomplekisran, ali znam te više od 20 godina i nemoj da mi prodaješ te priče. Ponvaljam, svaka tebi čast, ali nemam ni pičku, a ni takve dojkare da mogu da budem toliko uspešan. Aj zdravo!
_______________________________________________________________________
Damir Handanović: "Vidi, Brajo, tebra, što sam uradio Dženanu pesmu, a samo sam malo preradio neke Cecine pesme. A i nisam ga mnogo odrao, samo 10 000 evra sam mu uzeo. Hehehe!"
Dragan Brajović - Braja: "Svaka tebi čast, ali ja sam uzeo jednu marokansku pesmu, ubacio par semplova neke kubanske muzike, sklepao tekst od Stanijihih tvitova i prodao Seki Aleksić za 80 000 evra. Opaaaa!"
Damir Handanović: "Auuuu, matori, skidam ti kapu! Kad za ovo saznaju Futa i Marina, ima da puknu od muke."
_______________________________________________________________________
