Bolest čije simptome mozete lako dobiti, ako daljinski u rukama drzi vaš sin pubertetlija.
Tata: Kako.. (RTS1, RTS 2) ...bre.. (DM, Eurosport 1, Eurosport 2) ...stigneš.. (Discovery, History, RTS 1) ..da..( Duga,Mala moštanica)...vidiš.. (klik,klik,klik) ..bilo šta, prebacujući tako brzo...Daj mi to govno ovamo! Dobiću napad epilepsije zbog tebe!
Bolest mojih tiketa.
Bolest koju najčešće uzrokuju naizmenične i nagle promene boja i osvetljenja u fokusu pojedinca.
Može biti i posledica čitanja radova autora koji su bili pod naletom hepatitisa, mada se to više koristi u hiperboličkom značenju.
Je l' ti pišeš defke ili oslikavaš zastavu pedofila? Smanji sa šoranjem po tastaturi, dobiće ljudi epilepsiju od tvojih linkova! Zato te i loše ocenjuju brt :-)
Stanje koje se uglavnom javlja kod neiskusnih uživaoca alkohola dan posle kupanja jetre u istom. Manifestuje se u vidu drhtavice niskog intenziteta, malaksalosti i izražene metiljavosti.
- Draga, dok te obavijam ovim mojim rukama željnih tvojih vrućih bedara evo drhtim i gubim snagu jer me greješ ti i tvoja jutarnja postelja.
- Majmunčino jedna pijana opet si do kasno u noć tražio dno flaše sa onim propalicama iz kladionice, kako mi tako smrdljiv upadaš u krevet?
- Oh, draga tvoje reči kao da su strele koje razdiru moje grudi...
- Ne razdiru ti moje reči grudi konju jedan nego ste opet pili najjeftiniju brlju. Marš u dnevnu sobu, nema seksa nedelju dana!
- Ali prošao mi je tiket maco, slavili smo, dobio sam 60000 dinara.
- Kuuuuco moj maleni hoćeš otpozadi ili...
Jedan od mogućih uzroka epi napada, šlepi napad predstavlja bezobzirno otimanje nepropisno parkiranog automobila od strane šlep službe.
Sin: Tata, strefio te šlepi napad!
Otac: Šta sereš bre?
Sin: Pauk ti odnosi kola!
Otac: Argh, grgh, bljuv...
Majka: Šta stojiš tu, drži tati glavu dok mu ja metnem kaiš međ' zube!
Šaltati, prebacivati kanale takvom brzinom, da sam pogled na televizor u tim momentima izaziva blagi epileptični napad.
Vjerovatno se koristi u tom kontekstu, zbog munjevitog pritiskanja dugmića na plastičnom daljinskom, koje ima neprijatan prizvuk nekog škljockanja.
- Deder mi dodaj daljinski, da v'dim šta ima, ovo je postalo smor..
- Ma mrš! Evo, pregledaću ja, reci šta hoćeš da gledaš.
- Pa de, daj meni!
- Ne može, samo škljocaš, k'o nezdrav, samo čekam da počnem vid da gubim!
Dijagnoza upućena autorima kojima je merak da zapišavaju svoja dela, da se tako vukajlijaški izrazim.
- Doktore, šta se dešava sa mojim sinom?
- Blaga epilepsija, gospođo, smirite se, znate li šta je poslednji put radio?
- Sedeo je na računaru, čini mi se da je na ekranu bio stih od Dina Merlina, koliko se sećam.
Još jedan u nizu glagola koji označava poigravanje sa nečijom psihom, širenje nečijih granica tolerancije, sve zarad ličnog zadovoljstva i duševnog blagostanja koje se manifestuje mentalnom nestabilnošću vaše žrtve.
Drugim riječima, zajebavanje, al' ono najžešće, od kog se ne odustaje dok lik ne počne da se prevrće po podu u vidu epileptičnog napada od stresa, dok vi grcate u sopstvenoj pljuvačci od smijeha, pokušavajući da dođete do daha.
- Šta je Marku, što ne izlazi više s vama?
- Ljut je već dvije sedmice.
- Pa šta 'e bilo?
- A jedno veče nam došlo, tajno smo ga snimili dok je drk'o, pa stavili na Jutjub, naravno, kao privatan snimak, al' smo njega punili da smo svima slali. Lik poludio, načisto.
- Pa da l' ste normalni, jbt? I ja bih vas poklao..
- Otkud znaš da tvoj nemamo, a? Šalim se, ma joj, jesmo malo pretjerali, al' da se toliko ljuti, de..
- Nadam se da mu neće ostati neke traume od ovoga..
Vremenski interval u kome, ustvari, samog sebe ne možemo da smislimo.
Mačko, da sam znao da ćeš ovoliko da zapeniš posle 10 minuta sedenja na klupi, zakasnio bi sat vremena dok te epilepsija ne ukroti.
Izuzetno loše se oblači.
Nema to puno veze sa kešom, jer Bata ima para pa vidi na šta liči, nego to ima više veze sa potpunim odsustvom bilo kakvog ukusa i nabacivanjem raznog šareniša na sebe nekim redosledom koji uopšte nema veze sa vezom u kom, da stvari budu još gore, dominiraju flafičasta bebi roze prošarana baršunastim, zlatnim detaljima zbog kojih Bata često deluje k'o mongolska mlada. Naravno komičnost Batinoj pojavi dodaje i to da je matora konjina, pa sve deluje nekako još gore.
Izraz se jednostavno koristi za nekoga ko teži individualnosti, makar u svojoj glavi, a nema smisla niti stila da izvede tako nešto, nego navlači na sebe neke kombinacije koje bi čoveku sklonom epi-napadima, sigurno pokrenule taj napad iz momenta.
- Halo.
- Ja sam Mare. Dolazim kod tebe za petnajs minuta pa pičimo u grad, nego sam samo hteo da ti javim da će izgleda i Viktor sa nama. Jebiga, moja i njegova keva se druže, pa su nam ga uvalile.
- Ma nema šanse. Ali ne-ma ša-nse. Ne idem. Tačka.
- A ne seri bre. Pa nije baš tolika katastrofa lik. Malo je čudan, ali nije baš sada toliko koliko ti kenjaš. Preteruješ.
- Preterujem. Preterujem! Prošli put kada smo išli sa njim obukao je crne pantalone sa zlatnim zmajem, plavu jaknu od skaja sa nalepnicom "born to kill" preko celih leđa, koju je raskopčao samo da bi se na njemu lepo videla roze košulja sa onim pufnastim sranjem k'o iz srednjeg veka, žute kaubojke, kaiš sa kosturskom lobanjom i na sve to je natakario zlatni kačket sa cirkonima. O prstenju ne želim ovom prilikom. Znači i gabori su bežali od nas, a spopadali su nas samo muškarci i to muškarci slični njemu.
- A brate, evo rećiću mu da se normalnije obuče ovaj put.
- Samo se ti i Kan Kan lepo provedite i uživajte u izlasku. Ko zna. Ako se obučeš slično njemu, možda vas zaposli neki cirkus. Ćao.
U novije vreme ova Cecina pesma iz zlatnog doba turbo folka sa epilepsija-indukujućim efektima na spotu i tesnim kožnim pantalonama je postala himna, navijački čent i užasno iritantna pojava svih apsolventskih ekskurzija, medicinijada, pravnijada, elektrijada, i svih ostalih jada gde napaćeni studenti idu da šatro ostave srce na sportskim borilištima a u stvari ostave svoje telesne izlučevine u vidu vomitusa, urina, sperme i krvi iz posekotina izazvanih oštricom mehaničkog oruđa u vidu razbijenih flaša širom suncem okupane Budve i katancima okupane Vrnjačke banje. Počinje to da se peva i na apsolventskim i maturskim večerima, po svlačionicama kad se osvoji trofej, a i sasvim spontano u gradu. Ne treba ti ništa posebno, samo izrazit pad IQ-u izazvan vinjauom i lejm smisao za humor. Kako se ispoljava ovaj fenomen? Jednostavno. Najkurčevitiji iz ekipe, najpijaniji, onaj koji je antitalenat za svaki sport, ali jednostavno ide na tu JADU kao vođa navijača, jer ima tu neku harizmu i energiju, počinje da izgovara stihove ove pesmice... Svaki stih ponavlja raspomamljena rulja dobro nalivena pivom, obučena u majice odgovarajućeg fakulteta. Kada se refren ovako iseckan završi, svi zajedno u glas počinju ga pevaju opet. I tako dok ne dosade i Bogu i ljudima. Srpski Harlem šejk. Džiber šejk.
Alfa Pavijan: JEL OĆEMO BRE A, JEL OĆEMO? Ti voliš nju...
Masa: TI VOLIŠ NJU!!!
A.P: A tebe ja!
Masa: A TEBE JA!!!
A.P: O da li to... Čekaj, čekaj, Zaperu, zašto ne pratiš, tebrice?
Z: Ajde beži ukurac.
Zbog velikih batina, dobiti šarolik spektar modrica svuda po tijelu. Obično izazvano neprijatnom situacijom, poslije koje slijedi konflikt, koji (ako su akteri muškog pola) najčešće završava fizičkim obračunom, u kom jedna strana uglavnom momački najebe.
Jebiga, svi se vode onom "nisam pička da bježim".
Zanimljivo je napomenuti i da sam glagol kaže "poplaviti", ali kad se malo bolje pogledaju boje modrica, ima svih, u najranijoj fazi su tamne i mračne boje, te vremenom dobijaju vesele i svijetle šare, najrazličitijih nijansi.
- E, evo me, izvini što kasnim...
- E, zdra... U jebote, šta ti se dogodilo? Gdje poplavi toliko?
- Ma, okliznuo se na pločicama, pa pao na kadu, nije strašno..
- Dobro ciljaju te pločice, mogu ti reći, jesi to imao epileptični napad na njima, pa tako šaren? De, šta se desilo?
- Ma.. Ne pitaj me ništa, 'oću ja da ispadnem šmeker, da se tučem. Jebale me žene.
Najčešće su u pitanju četiri lika, mada ima reklama gde su dvojica, a najređe trojica.
Uglavnom su relativno normalne građe, za razliku od nabildovanih drvoseča, vatrogasaca, sportista i metroseksualnih, polufeminiziranih likova sa prodornim pogledima, koji su provejavali kroz takve reklame pre par godina, a dan danas se mogu videti u reklamama za brijače, kremice i razne druge proizvode za negu muškarca.
Iako na prvi pogled deluje da je to pomak ka manjoj iritantnosti, nije.
Sam pokušaj da se napravi reklama sa običnim, kul likovima iz kraja, koji vole fudbal, bace stonać na gajbi jednog od njih, ljušte roštilj na nekoj poljani, gledaju fudbal u pabu ili bleje na kauču da vide gol svog omiljenog kluba iako im se piša do jaja, potpuno je neuspeo i deluje izveštačenije od grandove pevaljke koja voli iskrenost i kao jedinu manu navodi preteranu veru u ljude.
Da, nisu baš sveže obrijani, frizura im nije nameštena pod konac, isto kao i meni ili većini vas, garderoba im je potpuno obična, normalna, uz neki detalj koji prati boju voljenoga kluba ili reprezentacije. Jeste, često je jedan od njih malo deblji, trapavi ortak koji bi trebao da bude onako gotivan i da doda šmek realnosti u reklamu, a opet sve to iritira i deluje izveštačeno.
Da l’ je u pitanju to što to deluje isuviše kežual, tako da je obrnulo krug pa se stiče dojam usiljenosti ili je možda u pitanju to što oni nisu takvi likovi u stvarnom životu, a kao glumci su go kurac, pa ne mogu da dočaraju tu atmosferu gledanja fudbala sa ortacima. Možda je i sam scenario nekako nadrealan, ortaci ’vataju pivo pre pičke, imaju televizor u frižideru i klonji, pri pomenu čipsa sa ukusom bele vešalice prave face kao da će da jedu pravu belu vešalicu, nekoliko sekundi pre gola počnu da se cimaju nešto kao epileptičari, bacaju taj čips po sobi kada padne gol ili možda čak i to što i ne deluju kao da su ortaci uopšte, nego se baš vidi da su četiri lika koja se prvi put vide u životu, sve je to dovelo do toga da su reklame za pivo totalno sranje i rame uz rame sa reklamama za deterdžente, iako je u njih uloženo daleko više i traju duže.
Izbacite likove iz reklama, stavite samo ime piva na jednobojnoj pozadini i to dve do tri sekunde plafon i prestanite da nas nervirate. Ionako reklama ništa ne znači ako vam je pivo sranje.
Obična, lokalna kafana u kraju, drvene klupe i stolovi, na zidu dve slike, jedna nekog igrača Partizana iz osamdesetih, jedna igrača iz Zvezde sedamdesetih, retro, crno-bele, ali u reprezentativnom su dresu, da se ne ljute ni jedni ni drugi, četiri drugara, malo zarasla u bradu, blago raščupani, kežual obučeni, normalni, jedan je malo deb'o, ostali nisu. Jedan nosi dres reprezentacije, dvojica karirane košulje različitih boja, a poslednji nosi duks pesak, bež, oker ili tako neke boje koje ni ne razlikujem. Trojica su u pantalonama malopre pomenutih boja, jedan je u farmerkama. Debeli obavezno u pantalonama i zaboravih da napomenem, njemu se može desiti da ipak bude jedini obrijan, ne znam zašto.
Na plazmi koja jedina malo ruši sliku retro-rustičnosti, ali je kul, piči neka tekma reprezentacije. Neki naš igrač je u šansi. Sva četvorica počinju da se nešto krive. Tenzija raste. Deru se "Ajde" i tako nešto u tom fazonu. Razrogačili su oči. Debeli briše znoj sa čela. Počinju da stežu jedan drugog za ruke kao homoseksualci. Sada tenziju možeš već nožem da sečeš.
Ispred njih staje vr' pička i pita 'oće da je sva četvorica jebu. Oni je sklanjaju jer ne vide TV. Debeli je gađa čipsom. Naš igrač još tamo dribla, sada već petog protivničkog igrača. Gotovo sigurno će gol da padne.
Najlepši od njih, onaj sa kariranom košuljom i u farmerkama baca ribi mig u trenutku kada pada gol. Skaču, grle se, ljube i urlaju stežući pesnice. Leti čips na sve strane, a debeli je sada klek'o.
Na kraju ide kadar gde se kucaju flašama, a riba je ispod stola, potpuno očarana njihovom muškošću i kuloćom, pristala je da se igraju kamene face. Debeli se osmehuje. Provalili su da njemu blajva.
il' si jelen, il' nisi.
