Bolest čije simptome mozete lako dobiti, ako daljinski u rukama drzi vaš sin pubertetlija.

Bolest mojih tiketa.

Bolest koju najčešće uzrokuju naizmenične i nagle promene boja i osvetljenja u fokusu pojedinca.

Može biti i posledica čitanja radova autora koji su bili pod naletom hepatitisa, mada se to više koristi u hiperboličkom značenju.

Lik iz kraja koga ne služi zdravlje.

Стање које се углавном јавља код неискусних уживаоца алкохола дан после купања јетре у истом. Манифестује се у виду дрхтавице ниског интензитета, малаксалости и изражене метиљавости.

Jedan od mogućih uzroka epi napada, šlepi napad predstavlja bezobzirno otimanje nepropisno parkiranog automobila od strane šlep službe.

Шалтати, пребацивати канале таквом брзином, да сам поглед на телевизор у тим моментима изазива благи епилептични напад.
Вјероватно се користи у том контексту, због муњевитог притискања дугмића на пластичном даљинском, које има непријатан призвук неког шкљоцкања.

Dijagnoza upućena autorima kojima je merak da zapišavaju svoja dela, da se tako vukajlijaški izrazim.

Још један у низу глагола који означава поигравање са нечијом психом, ширење нечијих граница толеранције, све зарад личног задовољства и душевног благостања које се манифестује менталном нестабилношћу ваше жртве.

Другим ријечима, зајебавање, ал' оно најжешће, од ког се не одустаје док лик не почне да се преврће по поду у виду епилептичног напада од стреса, док ви грцате у сопственој пљувачци од смијеха, покушавајући да дођете до даха.

Vremenski interval u kome, ustvari, samog sebe ne možemo da smislimo.

Izuzetno loše se oblači.

Nema to puno veze sa kešom, jer Bata ima para pa vidi na šta liči, nego to ima više veze sa potpunim odsustvom bilo kakvog ukusa i nabacivanjem raznog šareniša na sebe nekim redosledom koji uopšte nema veze sa vezom u kom, da stvari budu još gore, dominiraju flafičasta bebi roze prošarana baršunastim, zlatnim detaljima zbog kojih Bata često deluje k'o mongolska mlada. Naravno komičnost Batinoj pojavi dodaje i to da je matora konjina, pa sve deluje nekako još gore.

Izraz se jednostavno koristi za nekoga ko teži individualnosti, makar u svojoj glavi, a nema smisla niti stila da izvede tako nešto, nego navlači na sebe neke kombinacije koje bi čoveku sklonom epi-napadima, sigurno pokrenule taj napad iz momenta.

U novije vreme ova Cecina pesma iz zlatnog doba turbo folka sa epilepsija-indukujućim efektima na spotu i tesnim kožnim pantalonama je postala himna, navijački čent i užasno iritantna pojava svih apsolventskih ekskurzija, medicinijada, pravnijada, elektrijada, i svih ostalih jada gde napaćeni studenti idu da šatro ostave srce na sportskim borilištima a u stvari ostave svoje telesne izlučevine u vidu vomitusa, urina, sperme i krvi iz posekotina izazvanih oštricom mehaničkog oruđa u vidu razbijenih flaša širom suncem okupane Budve i katancima okupane Vrnjačke banje. Počinje to da se peva i na apsolventskim i maturskim večerima, po svlačionicama kad se osvoji trofej, a i sasvim spontano u gradu. Ne treba ti ništa posebno, samo izrazit pad IQ-u izazvan vinjauom i lejm smisao za humor. Kako se ispoljava ovaj fenomen? Jednostavno. Najkurčevitiji iz ekipe, najpijaniji, onaj koji je antitalenat za svaki sport, ali jednostavno ide na tu JADU kao vođa navijača, jer ima tu neku harizmu i energiju, počinje da izgovara stihove ove pesmice... Svaki stih ponavlja raspomamljena rulja dobro nalivena pivom, obučena u majice odgovarajućeg fakulteta. Kada se refren ovako iseckan završi, svi zajedno u glas počinju ga pevaju opet. I tako dok ne dosade i Bogu i ljudima. Srpski Harlem šejk. Džiber šejk.

Zbog velikih batina, dobiti šarolik spektar modrica svuda po tijelu. Obično izazvano neprijatnom situacijom, poslije koje slijedi konflikt, koji (ako su akteri muškog pola) najčešće završava fizičkim obračunom, u kom jedna strana uglavnom momački najebe.
Jebiga, svi se vode onom "nisam pička da bježim".

Zanimljivo je napomenuti i da sam glagol kaže "poplaviti", ali kad se malo bolje pogledaju boje modrica, ima svih, u najranijoj fazi su tamne i mračne boje, te vremenom dobijaju vesele i svijetle šare, najrazličitijih nijansi.

Najčešće su u pitanju četiri lika, mada ima reklama gde su dvojica, a najređe trojica.

Uglavnom su relativno normalne građe, za razliku od nabildovanih drvoseča, vatrogasaca, sportista i metroseksualnih, polufeminiziranih likova sa prodornim pogledima, koji su provejavali kroz takve reklame pre par godina, a dan danas se mogu videti u reklamama za brijače, kremice i razne druge proizvode za negu muškarca.

Iako na prvi pogled deluje da je to pomak ka manjoj iritantnosti, nije.
Sam pokušaj da se napravi reklama sa običnim, kul likovima iz kraja, koji vole fudbal, bace stonać na gajbi jednog od njih, ljušte roštilj na nekoj poljani, gledaju fudbal u pabu ili bleje na kauču da vide gol svog omiljenog kluba iako im se piša do jaja, potpuno je neuspeo i deluje izveštačenije od grandove pevaljke koja voli iskrenost i kao jedinu manu navodi preteranu veru u ljude.

Da, nisu baš sveže obrijani, frizura im nije nameštena pod konac, isto kao i meni ili većini vas, garderoba im je potpuno obična, normalna, uz neki detalj koji prati boju voljenoga kluba ili reprezentacije. Jeste, često je jedan od njih malo deblji, trapavi ortak koji bi trebao da bude onako gotivan i da doda šmek realnosti u reklamu, a opet sve to iritira i deluje izveštačeno.

Da l’ je u pitanju to što to deluje isuviše kežual, tako da je obrnulo krug pa se stiče dojam usiljenosti ili je možda u pitanju to što oni nisu takvi likovi u stvarnom životu, a kao glumci su go kurac, pa ne mogu da dočaraju tu atmosferu gledanja fudbala sa ortacima. Možda je i sam scenario nekako nadrealan, ortaci ’vataju pivo pre pičke, imaju televizor u frižideru i klonji, pri pomenu čipsa sa ukusom bele vešalice prave face kao da će da jedu pravu belu vešalicu, nekoliko sekundi pre gola počnu da se cimaju nešto kao epileptičari, bacaju taj čips po sobi kada padne gol ili možda čak i to što i ne deluju kao da su ortaci uopšte, nego se baš vidi da su četiri lika koja se prvi put vide u životu, sve je to dovelo do toga da su reklame za pivo totalno sranje i rame uz rame sa reklamama za deterdžente, iako je u njih uloženo daleko više i traju duže.

Izbacite likove iz reklama, stavite samo ime piva na jednobojnoj pozadini i to dve do tri sekunde plafon i prestanite da nas nervirate. Ionako reklama ništa ne znači ako vam je pivo sranje.