Onog trenutka kada si uveo internet, tvoj cyber-zivot je poceo. Rodjen si onog trenutka kada prvi put pristupis na Google. Mozes otici gde zelis, raditi sta si oduvek zelio (biti farmer, pecati ribice,...), mozes gledati filmove koje zelis, utakmice, spotove, pricati sa ljudima, upoznavati se,... kao malo dete koje ne zna na koju ce pre stranu krenuti. Prvi si u tome, pre svih na Vukajliji, Krstarici i Karikama si odgledao Avatara i 2012 film. Od slucajnih prolaznika cujes da se najbolje zurke prave na MySpace-u. Odes tamo i upoznas puno novih, divnih drugara, svi su oni lepi, divni, dobri, savrseni, ali ti neko likovi kazu da MySpace vise nije aktuelan, sada se najbolje zurke prave na Facebook-u. Tamo mozes ne samo upoznati jos vise drugova, vec zapoceti i sopstveni biznis, kupiti svoju kucu, farmu, pecati ribe i upoznati jos vise cura. Odlucujes da napravis nesto od svog zivota.
Vise nisi klinac koji gleda filmove i slusa muziku, zelis postati ozbiljan poslovni covek i upustas se u taj biznis. Tvoj kapital nenormalno brzo raste, pravis sve vece i vece kuce, povecavas broj radnika zaposlenih na farmi, produktivnost raste, prihodi rasti. Sve si jaci i mocniji. Tvoji posedi se sire vrtoglavom brzinom i niko ne sme da ti zine, inace ces ga ili banovati ili poslati mafiju iz MaafiaWars Security System agencije sa dugim devetkama da ga ucutkaju. Sve komsije ti zavide jer imas vise od njih, a curama postajes sve privlacniji. Kada otvaras postansko sanduce, sve je vise pisama. Boze, kako je zivot lep, saznajes da si postao dobitnik nagrade od 1.000.000 dolara u nagradnoj igri u kojoj nisi ni ucestvovao, ali znas da si to zasluzio, jer sreca prati hrabre. Stizu i pisamca od nepoznatih obozavateljki, one su cule za tebe, saznale sve o tebi i htele bi da se upoznaju sa tobom, za njih vera, nacionalnost, razlika u godinama i udaljenost ne predstavljaju prepreku za ljubav. Poslale su ti i svoje slike i adrese na kojima mozes da ih posetis. Toliko te opsedaju da vise ne znas sa kojom ces da budes.
Jesu sve one lepe i zgodne i pametne, ali ti ne zelis da budes sa bilo kojom. Tebi se svidja jedino HotJessica jer ti je poslala najvise slika i u nju imas najvise poverenja jer te je pustila da vidis i neke njene privatne slike. Cak ti je pomogla i u Yoville-u da dobijes najnovije farmerice po duplo nizoj ceni. Odlucujes da je pozoves da zajedno izadjete na MSN. Ona prihvata poziv i eto tebe na prvom ljubavnom sastanku.
Ona ti se smesi (salje smajlije) na svaku tvoju izjavu i loluje svaku tvoju provalu. Ti pohvlis njen izlged, sarm i smisao za humor, a ona se zarumeni. Poklonis joj ruzu, ona se postidi, das joj i medu, ona ti posalje poljubac. Zatim joj poklanjas bombonjeru, i tu je obaras sa nogu. Gotovo. Tvoja je, osvojio si je. Ona te obasima recima hvale i poljupcima, ti si prvi koji je uspeo da je tako ocara za svih prethodnih 25 godina zivota. Njoj su oduvek prilazili neki debili, ali ti si pravi muskarac za nju, ona zeli samo tebe i nikog vise. Odlucuje da te odvede u carstvo snova i ispuni ti sve zelje, ali joj je potrebna tvoja kreditna kartica da bi mogla da kupi najeroticniji donji ves za tebe. Ti joj naravno dajes, ona je cura tvojih snova. Nista nije skupo kad kraj sebe imas pravu zenu. A uostalom, ti si bogatas, imas vise posadjenog povrca i zaposlenih radnika i vecu kucu od svih svojih prijatelja i komsija. Ali ne zelis da je odvedes u svoju vilu, zelis da je odvedes u najluksuzniji hotel na svetu sa 7 zvezdica - "LiveCam" hotel u kome ce ona ispuniti sve tvoje zelje i fantazije. Platio si dvokrevtnu sobu za sebe i nju, posluzeni ste najegzoticnijim vocem, lezite zajedno u queen-size krevetu i caskate dok upaljene svecice, crvene zavese i muzika Robie Wiliams-a u pozadini upotpunjuju romanticnu atmosferu. Onda ona pocinje da se skida,. Skida bluzu i baca je sa strane dok te zavodnicki gleda, zatim suknju i pocinje da mesa kukovima kako samo profesionalne igracice to znaju....
Odjednom, gase se svetla. Ali je mracnije nego sto si ti mislio da ce biti. Zoves Jessicu, ali ti ona ne odgovara, govoris joj da upali svetlo, ali te ona ne slusa. ne vidis nista oko sebe... Onda cujes glas svoje majke kako te doziva; "Pero, vidis da je nestala struja, a i dosta si bio za kompjuterom, ajde idi zameni te carape, operi noge, osisaj se, iseci nokte i okupaj, sve si se usmrdeo".
Izraz kojim se na slikovit način opisuje vrlo teška finansijska situacija u kojoj se određena osoba nalazi. U govnima do guše. Zaglibio preduboko.
- Brale, da nemaš jedno pet glava na zajam?
- Uh, slabo. Al' baš sam krenuo kod druga Mocarta, malo da se igramo. Taman možemo zajedno, možda nešto i zaradimo?!
- Joj, pusti me toga. Možeš misliti koliko sam zakopan kad sam od tazbine tražio pare, i budala odem na rulet i tako... Ne kažu za džabe, nije majka klela sina što se kockao nego što se vadio. Ja sam ti drugar već u jami. Ja dalje od ovog ne mogu. Još samo neko da me zakopa, ako ne, kako sam krenuo i to ću sam da uradim.
- Baš teška priča. Ti možeš rukom naftu da vadiš.
- Da, da, crno mi se piše.
. . . . . . . . . . . . . . . . .
- Tata, mama, odlučio sam. Oću da idem u Beograd da studiram.
- Ali sine, znaš u kakvoj smo situaciji, nemamo ni za 'leba. Ko će zemlju da obrađuje? Ja sam to ne mogu, znaš i sam. Bio bi to veliki udarac na kućni budžet a već sam u dubokim dugovima.
- Ne lupaj Milovane, snaći ćemo se. Joj ljubi ga majka tako pametnog. Pa imaćemo konačno nekog obrazovanog u familiji.
- Ma daj bre, šta će mu škola?! Bez veze se nikad zaposliti. Em gubi vreme, nama troši pare a na kraju će se opet vratiti ovamo. A ček, a koji fakultet?
- Rudarsko-geološki.
- Eto, vidiš li Rado, ja i bez te njegove diplome pa vidi me sad. Vadim rukom naftu iz bušotine.
Diploma zanatlije, nekada veoma cenjena, samom vlasniku svetinja, dokaz znanja i zvanja; ponosno istaknuta na najupečatljivijem mestu u radionici, dostupna na uvid svakom oku. Dokument na koji se s dikom, punog srca poziva u situacijama likovanja, nakon profesionalno odrađenog posla ali takođe i u trenucima narušavanja ega, sumnjom ili prozivkom.
Danas ovaj nekada časni dokument gubi smisao, čak i nepravedno dobija posprdni karakter, koristeći se u šaljivo-ironičnoj konotaciji prilikom kurčenja poludebilnih ljiga, takozvanih kvazi intelektualaca, sopstvenom ''stručnom spremom''.
- Molim vas kako to komunicirate sa jednim doktorom nauka prestižnog...
- Izvini doktore nisam te prepozn’o... jebi ga, nis’ okačio majstorsko pismo.
______________________________________________________________________U nekoj dalekoj inostranoj državi... tortura zloglasne komisije nad našim čovekom, koji pokušava da stane na svoje noge.
- Dragi Nebojša, daleko od toga da mi sumnjamo u vaše kvalifikacije i preporuke, ali propisi nalažu da svaki budući vlasnik radionice dostavi određenu dokumentaciju.
- Naravno, evo mog majstorskog pisma i preporuka, izvolte slobodno pogledajte.
- Dobro, da vidimo... mentor majstor Mića. Khm, khm... nažalost ne možemo da uvažimo ovaj dokument, majstor Mića se tereti za falsifikovanje sopstvenog majstorskog pisma, tako da to povlači sumnju i u verodostojnost vaše dokumentacije.
- Šta? Pa ovo je sramota, pa ja nemam veze sa tim... ja sam časno pred komisijom odbranio svoju temu.
- Nemojte se nervirati... proverićemo sve i obavestiti vas blagovremeno.
- Dobro, dobro... u redu, majstor Mića i nije na nekom glasu... ali kako možete da sumnjate u preporuke majstora Ace, kod koga sam takođe radio kao šegrt.
- Šta da vam kažem? Propisi su propisi.
- Ali molim vas... evo vi ste bar čuli za majstora Acu, i kad on povuče... pa pogledajte samo ovo šegrtsko uvo.
- Sve je to u redu ali žao nam je.
Metodom dlake na jeziku bez, glasno reći ono što svi, pak, misle. Isterati na čistac sve eufemizme i idiome i streljati ih sačmom autentičnih narodskih reči i izraza. Demistifikovati, jebiga, tj. ako među vama ima i onih koji će u neodređenoj budućnosti pretendovati na mesto u SANU.
Jer naš narod iznad svega i posle svega najvoli istinu. Pa, čak i kad laže. E sad, to što su kroz eone nad istim opštili, opšte ali i opštiće raznorazni demagozi (eto, na primer, sad ne nazvah stvar "pravim imenom") samo dokazuje onu čuvenu krilaticu da izuzetak potvrđuje pravilo. Čak i kada isti traje eonima. Prijatan dan.
Evo primera primene tehnike iz naslova kroz analizu razgovora vođenog između dve, naizgled, zaljubljene nebeske jedinke:
- Znaš, Milane...ti si jedan jako sladak i dobar dečko... - hoću da raskinemo
- Znam, dušo, i ti si, hehehe... - mislim da te volim zato što se jebeš sa mnom
- ...ali mislim da bi trebalo da napravimo malu pauzu u viđanju... - hoću da raskinemo
- Što, Marina? Zar ti nije lepo sa mnom? Mislim...lepo nam je zajedno, super se slažemo, juče smo bili i u Zoološkom Vrtu, hehe... - mislim da te volim zato se jebeš sa mnom, juče smo se po'vatali i kod one bare sa patkama
- Da, ali...(hoću da raskinemo)...zar ne misliš da bi oboje možda trebalo da upoznamo neke nove ljude? (već sam upoznala nekog novog i ima bolji kurac) Mislim, čisto da proverimo da li je ovo što imamo prava stvar? - čisto da proverim da li gosn Boljikurac deli moje mišljenje o "ekskluzivnom viđanju"
- Štaznam, ja sam mislio da je ovo što imamo na dobrom putu da bude "prava stvar", kako ti reče...- pitao sam najboljeg ortaka da mi bude kum, on mi zveknuo šamarčinu, al' boli me kurac jer te volim...a da - KURVO RASPALA!
- Pa, "na putu" jeste al' gde će taj put da završi...- jebote, stvaaarno želim da raskinem sa tobom, vibrira mi telefon, znači, sigurno me ON zove, jebote!
- Dobro, Marina, ako si tako odlučila...ono, nisam ja neki debil koji na silu želi da te zadrži pored sebe...- udaram ti čežnju al' džaba kad si već pušila drugom, KURVETINO JEDNA!
- Znala sam da ćeš razumeti, Milane! :cmok u obraz: Ništa, vidimo se po gradu, ok? - Vidimo se na fejsu dok te ne izbacim iz prijatelja
- Vidimo se...Marina...- KURVETINOOOOO!!!!!
U sličnoj je upotrebi kao sinoć, samo što se odnosi više na period posle ponoći nego na rane večernje sate.
Upotrebljiv je u svim mogućim vremenima.
-E, ćale, eo me!
-Gde si do sad? Nemoj k'o žena prošli put sad da uzmem tepsiju i da te omlatim k'o komarca! Već će sedam ižjutra!
-Došao bih ja u tri nego što me noćas muvala pevačica, nisam mogao a da ne buljim u njene dojke, eo sad odoh do klonje da platim ono što sam uzeo na odloženo...
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Noćas su se sudarila dva šlepera ispred mene... Popadalo je konzervi i konzervi K-Plus pašteta i narezaka, maznuh stotinak komada i pobegoh glavom bez obzira... No, zvah te da ti dam malo, nemam gde da ostavim sve ovo.
-Je li to jutros bilo na vestima kao: "sudarila se dva kamiona oko 1 ujutru kod Brankovog mosta, oba vozača zadobila lakše telesne povrede"?
-Upravo.
-No, jesi video šta je u drugom šleperu?
-Staropramen.
-A, pa sad kapiram zašto si k'o čep i što vonjaš k'o svinja u blatu...
--------------------------------------------------------------------------------------------------
-Noćas peva Soraja u Tifaniju!
-Uf...
--------------------------------------------------------------------------------------------------
-Padaće sneg noćas, sine, nemoj kišobran da zaboraviš, ljubi te baba!
Tanko.
-Šta je bre ovo za malo da udarimo u ovog imaš li ti gume ili banane na felnama, diskovi ovalni kao kalcone vidim, preskaču kao kenijac prepone, trola je za ovo majbah.
-Zimske od preprošle godine istanjile se ko pica kad je picajolo zavrti u vazduhu. Znam ja sa njima ne brini se, nego me uhvatio grč. Godinama ja vozim sa ovim menjačem ide kao kroz parmezan, svetla u paru samo kad su duga i još niko nije sleteo zbog mene a brisači ne rade nego po osećaju vozim kad je pljusak. Ja sam sigurniji vozač dok upravljam laktovima i kolenima dok telefoniram a u drugoj držim sendvič ispred Slavije u trieskecu, nego žena u Jarisu na izlazu iz parkinga Ušće, kome bi radije dete dao, ali iskreno, e pa onda ćuti ili idi gradskim, dosta mi je saobraćaja i putnika a ne još i tebe da slušam ne znaš crevo da staviš na slavinu i sad ti tako žvalav meni, jednom masteru saobraćaja da držiš predavanje o kočionom sistemu i pneumaticima.
...............................................
-Šestica kolega, kao italijanska pica, od tri pitanja jedva ste i jedno odgovorili, jedino što vam otac, automehaničar Kreka, ima čudan kapric inače bi bilo ćinkve stađoni pa radi treću u pekari za studije.
Baba iz predela Homoljskih planina . Visine su maksimalno 150 santima,obično udate za nekog Vlaha od dva metra. Poznate su po veštini Vlaške mađije .
Svaka Vlajna ima tri stadijuma.
1. ''Pastirica kose plave''
Vlajna od 15-30 godina. Plavokosa lepotica koja se dobro sporazumeva srpskim jezikom mada se kod nekih oseti uticaj rumunsko-tračanskog dijalekta . Uglavnom magnet za muški pol, pogotovo za šumadince.
2. Gastarbajterski zonfić
Vlajna od 40-55 godina. Počinje furanje kratkih frizura koje su najčešće u bojoj slonove kosti ili trula višnja. Interesuje se za svoj rodni kraj i baštu.
3.Babetine - baš Vlajne
Standard . Znači babe koje su oguglale svoj zanat. Bave se Vlaškom mađijom, naplaćuju ljudima svoje usluge i tako zarađuju nešto novca, koji čuvaju u svileno maramče. Klasična odevna kombinacija - Crna uniforma ili raznobojno - da tera satane i akrepe. Obavezan parfem od belog luka i venac vezene ljute paprike oko vrata,neka se nađe.
-Brate šta je ono crno tamo u ćošku,samo mu oči sjaje?!
-Ma to moja baba donela sira,znaš da mi je keva od Vlaške strane.
Komplikovan naziv ovo Makslio. Treba prevrtati jezik da se izogovri. Lakše sam naučio da kažem onu brzalicu "Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom!", nego ovo. Tri dana mi je trebalo. Meksiko.... ovaj Maskilo..... Ovaj Maksilofacijalna. E da, to!
Poseban skup ljudi, i žena... koji čine jedno od dva, kako mi je deda rek'o (valjda ne laže), najkvalitetnija odeljenja u zemunskoj bolnici, a kaže i u gradu da su najbolji u tome. U Maskisklaklgkloo.... E JEBIGA NE ZNAM! Tom nekom sranju, razumeli ste već!
Izgubiš kontrolnu nad kolima, skreneš u kontejner, i sjebeš glavu malo. Da dođeš k sebi, odeš do Pinokija, na jednu toplu s' Nutelom i plazmom i pravac kod njih. Šta ti je to, da prepišaš! Da vide da l' si zbog sudara poremećen u glavu ili nisi? Čisto reda radi.
Uđeš, odma' na prizemlju desno, vataš krivinu i tu si. Živ još uvek, zdrav delimično. Kažeš tamo onim pičkama od sestara šta ti je bilo, dok im gledaš u sise i dupe i onda čekaš. To je povoljnija okolnost. A lošija je ako si baš došao u smenu kad su sestre koje rade babuskare od šesetšpet pa ti još onako, em ti nervozan, em one nervozne, sole pamet. E sad to čekanje je interesantno. Ima caka jedna koja jebe mnogo. 1 DOKTOR! Jedan jedini koji radi i u ambulanti i gore operiše na četvrtom. Ako ga ne zatekneš dole, nema ti povratka kući ceo dan! Nek se nose u tri lepe! Naše cenjeno zdravstvo! Moraš zbog lošeg automehaničara, da blejiš sa ljudima koji poseduju najrazličitije viruse, boleštine, AIDS, liče na sve samo ne na ljude, i još to pola dana.
Baksuz si jebiga, šta da ti kažem!
Načelnik - Prava ljudina! Isti Dino Merlin. Vidi se da je obrazovan čo'ek. Istorijom barata k'o Mikelađelo iz Nindža Kornjača sa nunčakama. Priča sa onim sestrama (pičkama, ne babuskarama) o Napoleonu i Borodinskoj bici, dok one u sebi misle: "Zajebi Napoleona matori, oću tvoju kitu da pušim!" Vidi im se u očima to, šta ćeš. Opaaaa stig'o si na red, aj upadaj....
Uš'o si u ambulantu i tu opet imaš dve solucije k'o i na šalteru. Ovaj put ne dve sestre, nego dva doktora. Sad pošto sam već napisao da radi jedan, to je malo čudno za objasniti, i trebala bi mi knjiga čitava a ne defka, ukratko.... koji te usere! Šanse su 50-50. Doktor ili Primarijus. Zvezda ili Partizan. Pasulj ili Sarma.
Doktor - Trajče. Od nekog jednookog stvora u čekaonici si čuo da taj firca k'o lud. Drži sve konce u rukama. Prevod - nisi im'o sreće.
Primarijus - Povoljka, Poljovka... jebemliga kako, komplikovano ko Maskiolio....... AAAAAAHHH U KURAC! Kao što mu i sama titula kaže, voli da prima.... Pacijente.
Taj ti radi 200 na sat. Brzina svetlosti. Ne stigne ni da stavi Andrićke koje nosi, završio te je. Tri puta. Ako se zajebe, povratka nema, družićeš se s' Svetim Petrom. Prevod - opet nisi imao sreće.
Završio si. Jesi kurac! Izaš'o si iz ambulante i rekli ti da dođeš za 2 dana na kontrolu i misliš da će to biti to. JEBAĆE TE ONI JOŠ MESEC I PO DANA MOJ PRIJATELJU DOK KONAČNO I NJIMA NE DOSADIŠ, PA ĆE TEK ONDA PUSTITI! Odeš u bolnički toalet, da izdrkaš na one sestre, obrišeš kurac ako ima toalet papira, ako ne ništa, vratiš ga u gaće, izađeš iz bolnice, opet u Pinokio, ovaj put uzmeš sa Nutelom, plazmom i višnjom, hasaš je i jednom onako po srBski opsuješ: JEBEM TI MAKSILOFACIJALNU!
Nego, jebeš udarac u glavu, bosanska je, neće joj biti ništa, 'oće tebi škodit' tol'ke palačinke?
Ultimativni apgrejd imenice niko. Ili prideva živ, nisam još konačno odlučio, jebiga. Sve u svemu, sintagma koja na pomalo ciničan način upućuje na totalno odsustvo podataka u statističkoj koloni "Ljudi: prisustvo & drugi zločini". O zločinima, pak, nekom drugom prilikom. Srdačan.
- Brate, 'sti siguran da smo mi potrefili pravu adresu? Ovde, fazon, nema nikog živog...
- Ma, veeeruj mi, brate, 'nači, sto puta sam dolazio ovamo...E, evo ga auto, opušteno...
- U, jebote, kol'ko likova zbog jednog albuma sa sličicama...
- Pa, da, ovaj, ozbiljna je to stvar, mnogim ljudima je bitno i to...Kjo është e tij. Mushkëritë dhe bubrëgu.
- A, bre??
- Ma, ne kažem tebi, tebra, kažem njima. Ae, vidimo se, tebra...
- Čekaj, stani, šta je ovo, jebote? Što me ovi likovi gledaju k'o da će da me ubiju??? 'Ste vi došli za taj album, a? ALBUM, hehehe? Eeeeeeej, Baške, brate!!!!!!
- Baškim, brate, i nisam ti ja brat. Shqipëria do të përjetësisë!!!...
- E, ekipo, danas ćemo malo da radimo zadatke na tabli. Za ocenu, naravno. Da vidim - ko se dobrovoljno javlja za "streljački zid", hehe? Šta? Niko živ, a? Pa, dobro - pošteno. Ni ja se ne bih javljao da sam na vašem mestu, hehehe...Petrović? Ti si hrabar momak, je l' tako? 'Ajd na tablu, junačino...
- A, profesore, što pušite kurac kad ste već na početku odmah mogli svima da nam zabiberite kečine?!?!...
- Je l' znaš ti, brate, da postoji neko ostrvo na svetu sa koga se niko živ nije vratio? Čit'o jutros u Kurajberu...
- Uuu, ne seri...A 'de je to ostrvo, jebote?
- Niko živ ne zna, u tome je i fora, majmune...
...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...
Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!
Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...
... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!
definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...
Dragi moji,
posle puno razmišljanja, premišljanja i ostalih vidova ispijanja velikih količina piva, odlučio sam da i pored ogromnog pritiska većine zemalja sveta da to ne činim i nekoliko vrlo maštovitih pretnji smrću od država sa prostora Balkanskog poluostrva, ipak napišem i četvrti, nikako poslednji nastavak "Stereotipa po nacionalnosti". U isto vreme, razlog ovolike vremenske pauze između trećeg i trenutnog dela ove značajne istorijske studije, upravo leži u činjenici da sam zbog burnih reakcija svetske javnosti nakon izdavanja jedinog ali ekskluzivnog primerka Trećeg Volumena bio primoran da se povučen na sigurno, bezbedno mesto, na kome će moja revolucionarna glava nekako ostati pripojena sa ostatkom tela. Odatle vam, uostalom, sada i pišem. U atačmentu vam šaljem novu lista omraženih nam naroda i narodnosti sa ključem razumevanja te iskonske ali opravdane mržnje. Nadam se da ćemo se uskoro videti, dragi moji. Čuvajte se od ovijeh vrućina i slušajte vaše majke. I ako se meni nešto dogodi, Stefan Kostić je.
Vaš Th___
Tip mržnje koji osećamo prema čuvenoj kraljevini "s onu stranu" Lamanša nikako se ne može svrstati u red onih svakodnevnih, uobičajenih, klasičnih hejtova. Pre svega, on je relativno skorije prirode, odnosno datira iz vremena naše inficiranosti komunizmom i čuvenog slogana "Amerika i Engleska biće zemlja proleterska". Doduše, nije pomoglo ni to što je tadašnja srpska kraljevska porodica iz ratom zahvaćene zemlje i sa koferima punim zlata zapalila upravo na teritoriju gorepomenute monarhije. I uopšte ta čitava stvar sa monarsima ( NE sortom leptira; prim.prev.)...Koji su, bre, oni kurac pa da ih ja slušam i pokoravam im se?! Uostalom, neka im njihovi dabldekeri, zagušljivi pabovi, Bitlsi, fudbal sa sve Dejvidom jebenim Bekamom, prokleti čaj šurnaest puta dnevno i kraljica koja nikada ništa teže od šešira nije podigla! Mi smo, bre, ruska gubernija!...pardon, REPUBLIKANCI. Za sada, barem...
Francuski pederčići. I muslimani. I crnci. I modni kreatori. I francuska kujna. I Asterix&Obelix. I Žak Širak, krv mu nepristrasnu jebem! I David Guetta. I fudbalska selekcija čamuga. I Ajfelova kula. I "vidi Pariz i umri". I smrdljivi sirevi. I Toni Parker smuvao jebenu Evu Longoriju! I "La vie en rose". I lepe žene...pardon, NAJRUŽNIJE ŽENE NA SVETU. I slovo "R" kad pričaju. I profesorka francuskog iz osnovne, kurva raspala! I "Impresionisti". Et enfin, c'est fini.
- IRSKA
Zeleno, zeleno, zeleno, zel...a, da. Celt je već objasnio neke stvari...
- ŠPANIJA
Pre nego bilo šta kažem - ustanite. Jer treba ustati i odati priznanje tako moćnoj i staroj zemlji koja je i pored svojih unutrašnjih problema odvojila vreme da stane i na stranu nas sirotana ne priznavši samostalnu državu Kosovo! E, Španci, stvarno ste SRBENDE! Imate do jaja muziku, igrate najbolji fudbal na svetu, pičke vam uopšte nisu loše ( kada bi vam računali i one "kolonizovane" preko Atlantika, zajebali biste i našu ženskadiju! ), paelja je baš hranjlivo jelo a i pinjata - jer zvuči k'o da je vaša - nije loš trip! Oprostili smo vam i to što ste kraljevina i to što ste zagriženi katolici i to što je Barselona pukla i to što nas redovno prangijate na sketu. Po pitanju bikova smo, pak, i dalje neodlučni. Jebiga - jebu nas ove iz Orke. Uglavnom - Te Quiero, Espana!
Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.
Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.
Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.
Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.
- A mehurići? Šta ćemo sa mehurićima?? Kako može prvi ples bez mehurića???
- Ćero, već sam ti rekla da su u familiji tvog oca sve stipsa do stipse, ne znam ni da l' će se pretrgnu i tu čokoladnu fontanu da plate a kamoli šta drugo...E, a da pozovem ja onu moju tetku-štali što živi u Sidneju, a?
- Bože, mama, pa ona ima 80 banki, gde bi u tim godinama zapucavala čak odatle?!
- Pa, možda i bi, šta znaš...al' barem mož' da pošalje nešto onih njihovih dolara, pa duzmemo one fine kifle 'mesto običnog leba...
Klasičan maler.
To ti je kao ono kad upadneš u bob stazu jednog baksuza, pa možeš samo da mrdneš malo levo pa desno, što bi jedna pesma rekla. Ali ne možeš da izađeš iz nje kad hoćeš, nego kad se poklope sve kockice.
Loša sreća je kada si okoreli fan Nedeljka Bilkića, kupiš kartu za sedište na dva metra od bine i dan pred koncert dobiješ zauške. Kada te banuju u trenutku uplaćivanja ktitor naloga. Kad te potera cvrca kod ribe na gajbi. Ili kad protivnik za tvoj blef ukapira da je blef. Pa shvati da laješ a ne ujedaš. Odnosno shvati da kokoška koja mnogo kokodače, malo jaja nosi.
:::Bašta u blizini zatvora Bastilje, omrznutog simbola monarhije u Francuskoj. Razgovor između komšija Pjera i Žaka. Današnji datum: 14. jul 1789. godine:::
Paradajz Žak: Imam neki gadan predosećaj. Grče mi se žilice u semenu. Bode me pod list.
Jabuka Pjer: Je l' si ti gledao vesti jutros?
Paradajz Žak: Nisam. Vodio sam dete na čas kuvanja kečapa. Toliko mu se svidelo da nije hteo sa mnom da se vrati. Što pitaš?
Jabuka Pjer: Slušaj. Neću da te lažem. Javili su da marva kreće ka ovamo. Dvaesiljada njih se pobunilo protiv kralja. Ako krenu da gađaju tvorza, velika je verovatnoća da ćeš najebati, brale.
Paradajz Žak: Kuku mene! Poterala me loša sreća u poslednje vreme. Prvo mali, pa grčevi, pa sad to! :čuje se neko kršenje preko ograde:
Jabuka Pjer: Izgleda da se približavaju!
Grašak Žorž: Dobar dan.
Banana Gael: Dobar dan.
Jabuka Pjer: Izvinite, da niste slučajno zalutali?
Grašak Žorž: Je l' ovo Kvejkovo sokače?
Jabuka Pjer: Ne, brate. Promašili ste skretanje. Trebalo je da cepiš levo pre, cirka, 50 kilometara.
Grašak Žorž: Au, jebote! Imam još jedno zrno u rezervoaru, a kasnimo u pičku materinu! Ništa. Izvinite na smetnji. Prijatno i hvala. Gael, navuci jaknu, oš se pre'ladiš! :odlaze:
Paradajz Žak: Vala, ima nas raznih.
Jabuka Pjer: Da znaš. Ali to ne menja činjenicu da si ga najebao. :uključuje MP4 plejer i pušta Marseljezu:
Paradajz Žak: Šta radiš to?
Jabuka Pjer: Ispraćam te kako dolikuje. Bio si dobar drug, dobar komšija, dobar čovek ♡♡♡
Paradajz Žak: Pomolimo se za mene. Daj granu ovamo.:::U blizini se čuje čopor razuzdanih duša. Nezadovoljni naviru sa svih strana. 20K likova se sjatiše ka Bastilji. Muzika iz reklame za Kalgon piči u pozadini:::
Paradajz Žak: Nek mi je Bog u poooooomoooći! Ne booooojim se umreeeeeti, AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!
Lik iz mase: Hvatajte jabuke, one su tvrđe od paradajza! Gaaaaađaaaaaaaj!
Jabuka Pjer: :Slow Motion: I-M-A-T-E P-O-G-R-E-Š-N-U B-I-Lj-K-U, J-E-B-E-M V-A-M O-O-O-O-O-C-A-A-A-A-A!Pisano za takmičenje: Pojzenizam
9389. godina, uživo
Grmi i seva ođe! Đe me nađe, pa ja osta zadnji od našeg naroda Srba! Tore, jebem li ti majke, sad si naš'o da me štrecaš dok izveštavam!
:Šššš:: HALO, MILICCCIJAAA????? :KssKss: Malicija!
Poštovana milicijo i poštovano Društvo Ujedinjena Jevropa,
Saću vam poslati u ovom pismu izveštaj šta se sve dogodilo sa narodom Srba i zbog čega je on nestao i zbog čega sam ja, jedan običan pitnik, Usain Bolt Jr. Vukajlijaš uspeo da preživim sve nedaće i ostao jedini potomak naroda Srba! Pa da počnem....
Što bi jedan, sad već poodavno pokojni, pevač srpski rekao: "Šta je bilo bilo je...." Da, ostaje... Zabeležio sam. Veliki broj Srba je nestao zbog latinice koja je postala glavno pismo nažalost, a kao što vidite i ja pišem istim jer da pišem pravim pismom nas Srba ne bi me ništa razumeli. Zbog toga je veliki broj mojih državljana nastradao što zbog pisanja suprotnim pismom od latinice, Ćirilicom, u borbama za očuvanje tog pisma, što zbog samoubistva, jer više nisu mogli podneti da se piše latinicom. Okej, možda vam je ovo sada smešan razlog ali tako jeste bilo.
Baba Vanga je nešto ubola, a nešto promašila! Kina je 2018. postala najjača svetska sila. Postali su najjači jer prodaju igračke. Konfučije ih gleda sa neba sada i ponosan je na njih mnogo! Zavlad'o je i komunizam bio, a i ljudi su postali roboti 2111. go što je i rekla dotična Bugarka sa Kozuh planina. 3005 izbija rat na Jupiteru, a ne na Marsu što je rekla i u tom ratu 2 milke Srba gine od posledica radioaktivnosti. Tada nas ostaje još 4 milke.
4599. ljudi postaju besmrtni. Ali do tada su svi Srbi, osim mene koji sam imao SUPER SREĆU, nestali. Sada ću vam reći kako sam ja jedini od Srblja preživeo, poštovana milicijo i Društvo Ujedinjena Jevropa. Tada, beše to ja mislim neki avgust mesec 4184. ili tako nešto ne sećam se baš, bio sam mali, našu državu su zbog misterioznog mineralnog bogatstva napale sve zemlje sveta. A nas je tada zbog negativnog prirodnog priraštaja ostalo 2 milke. I čak nas je i Kina napala! SA IGRAČKAMA!
I svi Srbi su u toj borbi izginuli, ali ja sam se izvukao jer je tada padala kiša i bile su jako velike oluje sa grmljevinom i sevalo je i svašta bilo, svaka mu čast kako je bilo vreme! Ja sam se tada kupao zbog tog vremena sa šamponom od koprive zbog one stare narodne poslovice "NEĆE GROM U KOPRIVE!" I tako sam imao super sreću da preživim! Tu je izginuo ostatak Srblja!
Pre toga se dešavalo još dosta toga. Ne mogu godine da pišem jer to baš i ne pamtim, imao sam neku slabu dvojku iz istorije kad sam išao u školu. Bilo je i to da su bili Maldivi i Farma i Veliki Brat u isto vreme na televiziji i tada je veliki broj starijih žena umrlo na ovim prostorima zbog visokog stepena zračenja. I baba Nada, za koju se znalo da Nada umire poslednja je umarla tada. Nije odolela Zmaju od Šipova.
U svetu sporta smo i dalje dominirali dok smo postojali. Sveti Stefan Jr. Đoković XXXIV je takođe kao i njegov daleki predak Nolo bio 1. na svetu i niko nije mogao da ga pobedi. U ženskoj konkurenciji smo i dalje imali kobile i to se nije promenilo. Vaterpolo nismo ni igrali jer su nam svi predavali bez borbe. Igrali međusobno, podelili se i tako se par njih udavilo u vodi iz sprdnje. Košarka, Crnokosa Kosjerić dobija San Antonio Sparse ko iz pičke po 60+ razlike. Ostalo standardno sportovi. Fudbal u Srbiji nije sport.
Politička scena je propala još od kad je umro Tito, a toga se sećate svi pa ne moram da pišem. Na tom planu ništa nije napredovalo, a nazadovalo je sve naravno!
Tako je izgledala situacija u ovoj državi i tako smo nestali svi u jadu i bedi.
Poštovana milicijo i Društvo Ujedinjena Jevropa, osećam da će mi crći internet sada, ovaj Tor nije normalan sa ovim gromovima, tako da vas ovom prilikom srdačno pozdravljam.
S poštovanjem, Vukajlijaš Usain Bolt Jr.
gledali ste u prethodnoj epizodi
- Šta se ovo desilo. Zadnje čega se sjećam je blijesak jarko crvene svijetlosti i od tada je sve crno. Sestro, jesi li okej?
- Dobro je, stomak me nešto boli, kao da osjetim neke leptiriće na njemu, baš čudno. Čitala sam sa cimerkom da nam ovakve stvari radi 5G mreža, astralne projekcije i slična sranja.
- U pičku materinu, gdje smo sad, gdje nam je lerdi?
- Stvarno ga nema, a maloprije sam mu plaćala peticu DS. Možda je ono najgore?
- Pao je?!
- Ne debilu, tata ga je se dočepao.
- Auuuu, onda smo najebali. I ja cu u podrum sa tobom sekice draga. Čekaj da upalim google maps, ne mogu nikako da provalim gdje smo... Nema signala, shit. Probaj ti, tebi svakako hvata signal u podrumu dok ti zakljucanoj prolaze dani.
- Baš si duhovit brate. Ček, ček... ovo nije moguće, kaže da smo u Kongu. Brate ovo nas neko zajebava, 100%, sipali su nam neku haludžu u DS, ja ne vidim drugo rješenje.
- Ma da, onaj lerdi osušeni idiot opet sere. Hajdemo prošetati, možda ga i nadjemo, a i prijaće nam šetnja.
- Hajmo, šetnja po vedrom Slaviši mi uvijek prija.
- Sis, ovo nije Balkan, pogledaj zemlju, crvena je i kao pijesak, a ona rijeka tamo nije ni Morava a ni Drina. Mozda... mozda smo stvarno u Kongu.
- Uu jebote, ja sam čitala da je Fredi iz Kvina nastupao na riječnom kruzeru koji plovi Kongom. Taman kad je zapjevao onu našu Kongom plovi jedna mala barka pozli mu i odvedu ga doktoru. Legenda kaze da su mu tad ispumpali pola litra sperme iz stomaka.
- Marš u podrum nazad, gdje si naučila tako da mračiš?
- To nam je tata pričao pred spavanje, zar se ne sjećaš?!
- Uuu, da. Nastavimo prema onom velikom drvetu, tamo mozemo potražiti zaklon ako nas šta napadne. Ako ne možeš hodati sestro, hajde krkače na ledja.
- Awwww, je l’ se to opet igramo Bugara s ledja? Znas da mi je to omiljena igra.
- Tiše, čuješ li? Nešto se približava...
- Plašim se bato.
-I ja sekice. Drvo je blizu kreni trčati. Ja ću ostati da im odvučem pažnju... Brzoooo... Aaaaa Hijene aaaaaa. Hajde još malo, skači na to drvo. Uhh za dlaku. Jesi okej sekice?
- Jesam brate, samo me brine kako ćemo sići sa ovog drveta i ostati živi.
- Hajde šta kukaš, posle podruma ovo je hotel sa milion zvezdica. Šš, čuješ li hijene kako trče i cvile, možda su ljudi... baciću pogled brzo. Jesu, ljudi su sestrice, spašeni smo. Mašu nam. Pogledaj.
Bela sestra i beli brat, Slavišina deca. Sidjite dolje. Vaš Slaviša naš prijatelj. Mi vama pomogli.
-Ajmo brate, hvala tati pa smo na sigurnom.
Lutajući kroz do sada nevidjena prostranstva afričkog kontinenta brat i sestra su se konačno osjećali sigurni nakon dužeg vremenskog perioda. Kako su se peli prema sjeveru Konga i kako ie zemlja sve više oskudjevala biljkama tako je i njihova nada polako odumirala. Bili su svjesni da je sve ovo zamka.
Slavišina djeca... morate se razvedriti. Vi sa vama putem 5G mreza doveli jednog zlog duha. On svrsava na stomak mojoj mami. Ja ljut, puno ljut. Tvoja sestra mamac, ti piješ čaj. Hajde, razlaz
- Nisam se ni okrenuo seka mi je nestala, a meni je crnkinja bujnih usana služila čaj dok mi je mazila srednju nogu pored vatre. U jednom trenutku vidjeh beživotno tijelo moje sestre i lokvu sperme na stomaku. Aaaaa kako se usudjujete crne pičketine.
Polako sinu Slavišin, miran biti reče glas crnog poglavice. Tvoja sestra tri dana svrš na stomak, zli duh uhvaćen, svi srećni
- Prošao je i drugi, i treći dan. Sekino tjelo djelovalo je sve više i više iscrpljeno. Poglavica mi reče da se ovo dešava jednom u 500 godina. Ako je zli duh prodavao droge istjerivanje traje 4 noći.
Tako i bi, pade mrak, svi ćute, na sekin stomak krenuše padati kapi bludnog sjemena. Svi skočiše i uhvatiše čovijeka bez lica.
zli duše pokaži svoje lice
- Ču se veliki krik, i seka se probudi od njega.
- Daj brate, opet si mi svršio na stomak, pa gadjaj sise ili facu, koliko sam ti puta rekla.
- Duga priča sis, pričam ti posle.
- Žustrim korakom išli smo za duhom do kuće na kraj sela, tamo nas je dočekala strašna slika. Zli duh je bio naš lerdi. Skočih da ga ubijem. Aaaaa pičko banjalučka, ti ćeš skrnaviti moju sestru. Crnina mi pade na oci. Sledeće čega se sjećam da su me okretali na ražnju. Ubio sam lerdija. To je bila kazna za ubistvo u Kongu.
Lerdi je bio mrtav, ja na izdisaju. Zadnje čega se sjećam je da pobinjeničke vojske siluju moju sestru, a posle biju. Mislio sam da je kraj, već sam čitao Oče naš kad se pojavio tata, nikada srećniji bio nisam.
Slaviša veliki, vi dobar čovijek reče vodja pobunjenika, birajte, hoćete sina reš ili srednje pečenog, a ćerka silovana ili prebijena?
- Pustite govno da izgori, a nju silujte i ubijte.
Slaviša se pohotno smijao sebi u facu, njegov plan je izvrsen, dvoje djece izroda narkomana i osoba koja ih je trovala i uzimala njegove pare su mrtvi. Te noći su dijamanti bili krvave boje, jako su mi se dopadali
Nastavice se
Konkurs koji mogu proći samo oni studenti koji poseduju spravu za putovanje kroz vreme. A da bi saznali da li su prošli potrebna im je teleport mašina.
Ajde da se prijavim da budem instuktor za popis. Zaradiću neki džeparac za faks, a taman ću i steći neko praktično iskustvo. Imam prosek preko 9, položio sam statistiku sa 10, rad na računaru mi nije problem, govorim i engleski, nemački i francuski, takođe su i rekli da prednost na konkursu imaju studenti i nezaposleni, a ja sam i jedno i drugo, ma garant prolazim... Čekaj, (otvaram google.com), da vidim gde treba da se prijavim (kucam "popis 2011")... aha, tu sam. Klikćem na link "potrebni instruktori i popisivači..." i unosim potrebne podatke o sebi:
Ime i prezime: Pera Ždera
Adresa stanovanja: Ul. Pere Detlića 3,14
Opština: Diznilend
...
Najviša završena srednja škola:Gimnazija (pa imam gimnaziju, ali za mesec dana branim diplomsk, šta da napišem, gimnaziju ili fakultet (zovem ministarstvo i kažu da napišem gimnazija iako ću uskoro biti diplomirani ekonomista), ma napisaću gimnaziju, nema veze što će me svrstati sa nekim ko je položio jedan ispit na Megatrendu)
Zanimanje: Student (pa šta ću drugo, taman ću imati prednost kao student...)
Da li ste nekada radili neke poslove za zavod za statistiku: Ne (Pa kada i kako sam mogao kada sam tek napunio 23, imao sam 12 kada je bio prethodni popis, valjda će uzeti u obzir broj godina i činjenicu da sam student)
...
Čekaj, a gde su napomene, kako oni mogu znati ko sam ja i šta sam, da li sam student prve ili četvrte godine, da li imam prosek 9.5 ili 6.1, da li govorim strane jezike ili ne, da li znam šta je standardna devijacija, medijana, varijansa, ili nemam pojma sa statistikom, da li znam rad na računaru ili ne,... Ma ozbiljna država je ovo, uzeće oni sve to u obzir, znaju oni šta rade.
...
Dve nedelje kasnije. Izašli su rezultati konkursa.
Zovem ministarstvo:
-Izvinite, interesuju me rezultat popisa
-Zovite opštinu u kojoj ste se prijavili.
Zovem opštinu:
-Izvinite, interesuju me rezultat popisa
-Dođite lično u Ulicu Miki Mausa, tamo su istaknuti rezultati
-Ali ja nisam u Diznilendu trenutno
-Ne znamo mi ništa, rezultati su tamo
Šaljem mail opštini:
-Izvinite, interesuju me rezultat popisa, nisam u Diznilendu, pa ako biste mogli da mi kažete da li sam prošao. A da li vaš sajt od 100.000 eura ima mogućnost da se na njemu izbace rezultati, pošto postoje ljudi koji nisu u mogućnosti da dođu u opštinu? Znate li vi šta je internet?
-Ne znamo mi ništa. Dođite lično u Ulicu Miki Mausa, tamo su istaknuti rezultati
....
Zovem Nindža kornjače:
-Donatelo, možeš li da skokneš do Ulice Miki Mausa da vidiš da li sam prošao na konkursu za instruktore
-Naravno Pero, sve za tebe.
...5 minuta kasnije
-Ej Pero, nisi prošao, imaš 2 poena od 10
-Hvala Donatelo
Zovem opštinu:
_Izvinite, kakvi su vam bili kriterijumi za prijem instruktora za popis, ako ja kao student sa odličnim prosekom, znanjem stranih jezika, rada na računaru, statistike i sl. nisam mogao da prođem?
-Ne znamo mi ništa, rezultati su u Ulici Miki Mausa
...
Puštam TV:
-"Upravo su izašli rezultati konkursa za instruktore za popis stanovništva 2011. godine. Kriterijumi za prijem su bili" stepen obrazovanja, rukopis i iskustvo u radu u zavodu za statistiku..."
-Pa ma** vam je***, pa kako sam sa 23 godine mogao da imam iskustva u Zavodu za statistiku, i što me niko nije zvao za testiranje rukopisa?...
...
Zovem opštinu:
-Izvinite, zašto me niste zvali da proverite mj rukopis prilikom konkursa za instruktore za popis?
-Ne znamo mi ništa, rezultati su u Ulici Miki Mausa.
Gastarbajterski usud. Najgora kazna. Prvo i prvo, ženi se jadan što mora, da se osigura za budućnost. Drugo i drugo, mora to i da plati, sve što je jadnik rmbačeći skupio mora da dadne nekoj strankinji ili strancu, i prepusti se na milost i nemilost. Treće i treće, ta persona obično ne liči na ljudsko biće, još nisam čuo da je neko oženio prepičku za papire. Ali jebiga, otišao si trbuhom za kruhom, ne vraća ti se u rođenu vukojebinu i bijedu gledas kako da izbjegneš deportaciju, kontaš "dadnem nekoj švabici pare, ponesem četkicu za zube, izdržaću ja to..." Neki uspiju.
Srce kuca tika taka, ulica je puna mraka... Dosada ovladala, tuđa zemlja nema osjećaja, nikog ni da me zovne na pivu... Odjedoč poruka na kompjuteru zveknu...
Pozdrav!
Kako ste mi danas, želim upoznati moje samo za vas prije nego što sam mogao ići dalje, ja sam Jessica po imenu sam došao preko tvoj profil ovdje na facebook.com što stvarno zvuči toliko zanimljivo za vas, tako sam odlučio da ispadne bilješku da znaš da sam ja zainteresiran za vas, za prijateljstvo. Molimo vas da ako ste zainteresirani ja ću kao da mi e-mail , tako da se možemo upoznati jedni druge i dijeliti fotografije, mišljenja, stavove, savjeti i kultura bez ikakvog posebnog sebičnih interesa. Ja sam na čekanju da biste dobili odgovor od vas uskoro. od Jessica Hvala.
Svetu joj nedlju šta da napišem ovoj guski, ja engleskoga ne znam...
HRK PU!-Gdje si Jessica kuco stara, sta ima? Vidim malo te jebucka google translate-r, al stas mu ti. Kazes zainteresovana si. Lijepo je to, stvarno lijepo, pocastvovan sam. Nego kako vrijeme tamo kod vas? Kod nas nista, toplo, ovo zime nije vidilo. Ja se taman onomad na pocetku kad pade onaj snijeg ponadao da cu napraviti ogromnog snjeska, jelte da mu glava bude proporcijalna sa onim mojim mrkvama iz Podlokve. Hvala Bogu rodile ove godine, a nisu samo mrkve rodile i sljive su i kuruzi i senica bjelica. Malo su nas jabuke izdale, ureko ih komsija. Svako jutro ustane izadje na prozor i kune u drvo u kamen. Eto ukleo mi jabuke, ne rodise kako treba, ali bilo je za pojesti i slatke bile. Elem, kazes da si na cekanju. I ja sam, evo vec tri godine otkako sam zavrsio ovaj fakultet i nema posla. Nisam druug, clan stranke sto neizostavno moras biti da bi radio i kao konobar. To ti je ono da se bakces sa pijanom gospodom. Sta jos da ti kazem? Eto javi se ponekad, pusti avaz od sebe da se siti ispricamo i izjadamo jedno drugom, duse da olaksamo bice nam lakse. Tako bar moja baba kaze! .
A ona je mnogo mudra zena. Eno i kum tamo umene je citirao par puta, a zna se koga kum citira i cije misljenje uvazava taj sigurno nesto vrijedi. Da jos upoznas kuma da vidis kakva je to ljudska gromada pa ti bi se tek onda odusevila. Divan covjek, divan. Doduse malo kratkih zivaca. Ali nije on za to kriv, nego rat. Bijese to 94-e prisle ustase nasoj rodnoj grudi (koju ce te i vi posjetiti cisto da nam pokazete demokratiju i objasnite kako ona funkcionise), osuli paljbu po nasem malom gradu udaraju topovima, vbr-ovima, nekad i po koja avionska granata zaluta nama (nije ustasa imao avione cisto da razjasnimo) cak su nas iznenadili i sa nekim bombama sta se ispaljuju sa brodova. Tako meni rekao ludi Goja, a on nikad ne laze. I tako mi cucimo u podrumima i cekamo sudnj cas kad dodje komanda da se krece. Krenuli mi. Dvije kolone auta iidu iz grada, a treca traka slobodna, e njom idu kamioni u grad cisto da izvuku nasu teskom mukom stecenu imovinu da ne pane neprijatelju u ruke. Moj kum dijete od 7 godina sjedi u autu (registrovanom za 5 putnika) sa sestrom i jos dvoje djece , njegovi rodjaci. Pored njih tu su jos i tri odrasle osobe. Posto je bilo dovoljno mjesta u autu je jos bilo stvari brat bratu traktorska prikolica. Tako spakovani stoje oni u koloni automobila i cekaju dalja upustva dok bljesak svake eksplodirane granate osvijetli nebo, a zvuk zapara usi. Uputstava nije bilo nego se kolona pomjerala laganim tempom da bi put od 17 kilometara presla za rekordnih 7 sati. E kad je proslo tih 7 sati dodjose na policijski punkt gdje rekose da se odvajaju od kolene i idu da pokupe dida i babu jer steta je da auto ide poluprazno. Uz male pregovore i vjesto sarmiranje policajca od strane kumove tetke isti ih pusti da prodju i jos im obezbijedi pratnju do mjesta odakle bezbijedno mogu da odu po dida i babu. Dalje je bilo kako je bilo da ti ne duzim pricu. Usled svega toga kum tamo umene otanjio sa zivcima postao prijeke naravi Boze sacuvaj odma covjeka posalje u tri lijepe. Da si se njemu kojim slucajem javila jos bi on u drugoj recenici iznio svoje misljenje o svemu, a ti bi vjerovatno bila nagradjena odredjenim epitetima. Vidis imas srece sto si se meni javila. Ja sam bjezao drugim putem na traktorskoj prikolici pokrivenoj ceradom koja je bila na jednom mjestu suplja (progrizla je krava Dikulja) pa mi je malo kislo za vrat. Inace je bilo dobro imao sam jesti. Dva puta u tri dan. Djavlu malo bilo. I tako poceo sam ti govoriti da imas srece sto si se meni javila jer ja cu da budem ljubazana i da ti na lijep nacin kazem da od naseg upoznavanja i druzenja nece biti nista. Aj ziva bila, u zdravlju ostaj.
FROM JESSICA:
IDI U PIČKU MATERINU JA MISLILA TI NEKI GASTGARBAJTER, DA NISI NI NAUČIO SRPSKI, DA TE OBRLATIM ZA PAPIRE- Oš ti na pivu da odemo neđe?
