Jedan od najvećih bendova u ex-SFRJ, poznat i kao Katarina II i Ekatarina Velika.
Ostavili su veliki trag u istoriji rock muzike na ovim prostorima i ogroman uticaj na mlade muzičare. Kult EKV-a je toliko jak i toliko rasprostranjen da se lako može nazvati fenomenom.
Ali, ni krivi ni dužni, članovi EKV-a (a posebno Milan Mladenović) su "zaslužni" za sjebavanje mlađanih muzičara koji i nisu preterano iskoristili blagodeti interneta pa nisu provalili da je EKV bio ispred svog vremena i da je guranje EKV tripa nije sada nešto posebno i spektakularno.
Opčinjenost mladih srpskih rock bendova EKV-om je sasvim ok, ali samo ako se ne ide u patetisanje i klozetsku filozofiju. Jedno je biti inspirisan EKV-om i Mladenovićevim tekstovima, ali nešto sasvim drugo je pravljenje nenamerne sprdnje od toga. Sprdnje, jer je zaista poražavajuće da bend koji je aktivan desetak godina nema nijedan pošten demo, nema ni tri pesme postavljne na MySpace stranici, u nekim polu-intervjuima tupi kako je njihova muzika inspirisana EKV-om. Čast svakome, ali to je smešno. Nije smešan EKV i inspiracija istim, već neverovatna ironija - inspirisani EKV-om nemaju ideje da napišu/iskomponuju jednu pesmu vrednu pomena. Samo su jedan u nizu EKV klo(v)nova, jedan u nizu bendića koji crpe filozofiju i poentu svih stvari iz tekstova Milana Mladenovića, a nemaju ni trunke originalnosti, niti bilo čega svog. Ako su u pitanju tribute/cover bendovi situacija je bolja jer su oni izabrali put benda koji svira tuđe pesme i ništa im više nije potrebno, ali koliko je to zaista bolje? Od 10 takvih bendova nađe se možda samo 1 koji zaista radi obrade na neki svoj način i time zaista pokazuje univerzalnost Milanovih ideja koje se mogu uz drugačije aranžmane iskoristiti i ovo doba. Ostalih 9 su tu da budu neka predgrupica (u najboljem slučaju), muzičkim umećem su ostali na nivou početaka rada benda i ono kako oni sviraju obrade je muzičko kriminalno delo.
Daleko najgori su EKV filozofi, oni koji bend i MM-a dižu u nebesa kao da su božanstva (na neki način oni i jesu božanstva, ali kad ove osobe govore o njima to postaje sprdnja sa zdravim razumom). Toliko veličanje nečega se može videti kod veličanja neke političke ličnosti i to svakoga može dovesti do prevrtanja očima (najblaži oblik negodovanja) pa do ulaska u žučnu raspravu (slom živaca - krah strpljenja zbog naslušanih nebuloza). Problem je u tome što ni o čemu nisu sami razmišljali, što ništa nisu gledali svojim očima već su sliku o svetu preslikali iz Milanovih reči i time svoje ja, svoju individualnost zatvorili u špajz svesti.
#napomena#
Veoma poštujem EKV i nikakva namera mi nije bila da ih ispljujem.
Poštujem i fanove tog benda, kao i sve one inpirisane njime, ali ove patetično-ljigave nadobudne filozofe ne mogu da smislim.
'Toaleti' na filološkom fakultetu.
*Smrde kao ništa drugo što ste u životu imali prilike da osetite.
*Od dve kabine, jedna ne radi.
*U njih ne smeš da uđeš kad su sveže obrisani ako se u blizini nalazi neka od čistačica (Ostaješ bez glave pređeš li preko mokrog poda - jedva živa ostadoh.).
*U njima nema ogledala.
*U njima daske na wc šoljama ne postoje.
*U njima vrata ne mogu da se zatvore.
*U njima možeš sresti ženu koja već 3 dana nema vode u stanu, pa je svratila da opere zube (videla sam, a imam i svedoka).
*Na njihovim zidovima se uvek mogu naći razne telesne tečnosti i ostali sadržaji.
*Po njihovim zidovima su izlepljeni i razni oglasi studenata, sa svim mogućim gramatičkim i pravopisnim greškama (Kakva ironija! Niste li radili prijemni iz srpskog jezika?)*Sve to i još mnogo drugih stvari za 'samo' 120.000 din! Upišite se odmah, dok traju zalihe slobodnih mesta!
:-/
Univerzalna rečenica svakog "kera", koristi se za brzo rešavanje svakog saobraćajnog prekršaja, iznos retko kad dodje do kase organa reda, a vozač nikad ne dobije nikakvu priznanicu od ograna reda. Često se taj prekršaj plaća duplo više nego što je u cenovniku, tako da sam počeo da verujem da ni policajci ni građani ne znaju pravu cenu tog saobraćajnog prekršaja.
Magistralni put Beograd-Obrenovac, ograničenje brzine 80 km/h. Moj nesretni jugic jedva prebacio ograničenje tako da se uopste ne obazirem na blicanje iz suportnog smera. Kad ne lezi vraže, "ker" me zaustavlja uz širok osmeha(bez zlatnog zuba):
Ker: Dobar dan gospodine, saobraćajni i vozačku molim... Jel znate Nikola koliko je ograničenje brzine??
Ja: 80 km/h (uz osmeh zadovoljnog čoveka)
Ker: Znate li da ste vozili 92 km/h??
Ja: (Prvo oduševljen što je moj jugić iz 82 prebacio svoj lični rekord i išao više od 90 km/h a posle malo razočaran pošto sam shvatio da mi je sad i cajger pokvaren) Pa dobro gospodine to je skoro pa nemoguće ali ako vi tako kažete onda ne treba sumnjati.
Ker: Znate li da je kazna 5000 hiljada dinara i 3 kaznena poena?...
duža dramska pauza...
Ker: Da pišem pojas da ne bi dobijali kaznene poene bez potrebe?
Ja: Piši, koliko je danas??
Ker: 3000 dinara i slobodan si.
Ja: Izvolite ( predajem poslednjih 3000 dinara i uzimam nazad svoja dokumenta)
ironija cele situacije: stalno vezujem pojas...
Debela, dosadna, priglupa poznanica je platila neku krpicu tricavih hiljadu evra, i sad zeli svoju odusevljenost da podeli sa vama. Vama ne preostaje nista, nego da uz pomoc stilskih figura opisete vasu "odusevjenost" njenim izgledom u novoj krpici.
Hejtovanje: Novokomponovana stilska figura, uglavnom je koriste mladji adolescenti, nema neku upotrebnu vrednost, dno kreativnosti.
"Odvratno ti stoji, previse ti istice kukove".
Cinizam: Blagi napredak u odnosu na hejtovanje (silazak sa planine na brdo), ima cilj da uvredi, nema zavijenu formu, prosto i jednostavno.
"Da imas 25 kila manje, bila bi riba"
Perfidnost: Pojacani cinizam, zahteva dodatan opis, upotrebu makar par vijuga u mozgu, vredja....itekako vredja.
" Da Vuk Bojovic natovi slonicu Micu jedno 3 tone, i da je obuce u tu krpicu, bolje bi joj stajala"
Ironija: Ovo vec zahteva obilato kosriscene sive mase, uvek ima obrnuto znacenje od izgovorenog, zrtva kapira foru tek posle 5 minuta.
Ti :" WOW, stoji ti super, daj mi tvog modnog kreatora, da i meni napravi jednu takvu".
Poznanica :Jaooo, divan si, bas ti hvala, naravno da cu ti dati broj......(posle 5 minuta)...ma nosi se u tri lepe, znas"!Sarkazam: Vrh ledenog brega, kraljica svih stilskih figura, zrtva obicno nikad ne ukapira atak, dobro kamufliran u njoj nepoznatu grupu reci.
Ti :"Sto dolikuje Jupiteru, ne prilici magarcu".
Ona:" Sta ti to znaci? Verovatno si hteo da mi kazes kako mi super stoji?"
Ti: "Ma da, naravno.(zlokoban osmeh)
Ona: "Jaoooo, hvaaala, bas si miiiica, mwa".
Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.
I da se sada, dvadesetak godina kasnije, preslika tadašnji program BK Televizije, verovatno ne bi imalo tu mnogo toga da se menja.
Ironija na svoj život pun uspona i padova u poredjenju sa psima, koji ustvari, kad malo bolje pogledaš stvari iz njihove perspektive uživaju u istom... Jer, sto ja imam običaj da naglasim, nije srećan onaj koji mnogo ima, već je srećan onaj kome malo treba...
A svima treba mnogo više nego sto mogu da priušte, to je činjenica.
Setim se jednog vrelog dana, sunce opeklo po vrelim stenama, 45 u hladu, na suncu bog te pita kolko je, ne smem ni da gledam termometar, onesevesticu se samo kad ga vidim... Naravno, uvek nesto nije u redu sa poslom, uvek nesto fali, nervozan si, ides tako po stenama i biras gde ćeš da zgaziš i misliš se u sebi: O Bože, što sam ja tebi zgrešio...
I u svom tom samosažaljevanju nakon tih par minuta vrucine i pakla (jer ipak je svakom svoje dupe najosetljivije) vidiš malog Indijanca, koji za razliku od tebe, tu kopa nešto i rmbači celog bogovetnog dana na toj istoj temperaturi, dan za danom, nedelju za nedeljom... Dođeš namršten do njega, ljut zato što misliš da imaš usrani posao, a uz i moraš da budeš namršten i nađeš šta nije u redu sa onim što rade i onda se desi nešto neverovatno (ne, nije ono kad Erik pojede bananu slučaj). Mali Indijanac, koji te ugleda, odjednom mu dodje smešak na njegovo lice, od uva do uva, sav srećan što si mu došo samo, zaboravi na sve svoje muke jer, on je tu da radi šta mu kažeš, ako kažeš da skoči sa mosta, skače, nema tu mnogo razmišljanja...
Ali u svemu tome, osmeh i njegova sreća su ono što bi poslednje očekivao, da je neko ipak toliko srećan svojim trenutnim stanjem, da ne kažem presrećan, to je ono što te prosto dirne nekako i kažeš dal je moguće da neko na takvom jebenom mestu može da bude srećan sa onim što ima i onda se baciš u razmišljanja i povežeš tu situaciju sa sobom. Nesrećan si zato što misliš da nemaš dovoljno para, nemaš kuću na tri sprata sa dve čistačice i vrtlarom pride, nemaš Porsche Cayenne-a ispred parkiranog i ko zna sta sve još nemaš, a hteo bi da imaš... Dok mali indijanac radi šta radi, ima u promilima platu izraženu u odnosu na tvoju, radi non-stop na suncu, na vrućini u nekoj paklenoj vukojebini, ali on je srećan...On je srećan samo zato što ne traži mnogo više od onoga što može da ima, on je srećan što je živ i što ima bilo kakav posao... I najgore u svemu tome je, on izgleda srećniji od tebe... Zato što ti ne umeš da se obuzdaš, da kaže dosta je, uvek hoćeš sve više i više i naravno da si onda nesrećan, pa nisi ti jebeni šeikov sin na kraju krajeva, da imaš sve što se poželeti može...
Nikad nećeš odrasti, mali veseljače...
Digresija na tekst gore, i dokaz da pasji život i nije baš tako loš u svim situacijama ko što ga koristimo u poređenjima (zato ga i nazvah kvazipasji)
U trenucima ljubavnog bola, žali se Marko Vladi:-Brate ne znam šta ću da radim sa sobom, lud sam za njom, zašto su stvari tolko komplikovane, zašto sve to ne može da se uradi na prost način bez ovol'ke patnje i bola...
-E tako ti je to brate moj, da živimo pasji život, sve bi to ustvari bilo lako, dođeš, onjušiš, lizneš, naskočiš i gotovo...nema nikakve patetike ni patnje, ideš dalje kod sledeće...A ovako, ovako se rađala civilizacija, to je osnov svega nastalog...
Ljudi koje viđamo svakog dana na ulicama.
To su ljudi koji pokušavaju da budu true,ali ne shvataju da time ispadaju glupi i idioti svakom normalnom posmatraču
Pozer Pankeri: Nose znak anarhije oko vrata...Kad bih im rekao šta je to,bacili bi to u najbližu kantu za smeće.Pljuju,podriguju po domovima zdravlja,bacaju putokaze preko bedema na Kališu jer to,jelte krasi anarhiste kao što su oni,ljubi ih majka.
Pozer metalci: Nakurčeni klinac koji je obukao Slipknot majicu i stavio killer i on je kao zajeban. Ne shvata da je po tome isti kao običan zeldi.Ako slušaš nešto drugo osim metala,ti si fake... I posle se čude fenserima što ih mrze ( U redu su Slipknot majice i killeri ako je onaj ko ih nosi normalan)
Pozer skinhedsi: Nose Gvozdeni krst oko vrata ( za šta si u ratu neretko morao nogu da daš),deru se SIEG HEIL!! bez povoda,šatro bi pobili sve Jevreje i Cigane. ( Po nacizmu,isto bi se desilo i Srbima,ali te nećemo oni su naši)
Većina njih bi ispustila creva kad bi čuli šta je sve Hitler radio
Pozer gotičarke: Nose crne haljine na 40 stepeni,ni one ne znaju zašto.Valjda da bi se razlikovale. Crtaju ankove po sveskama,iako ne znaju šta treba da predstavlja...Gotičari su inače nastali od HC panka i ideologija im je bila: U svetu je puno zla,i zbog toga sam tužan. I zato nose crno,a ne da bi gomila napaljene klinčadije pričala njoj kako je tru...
Pozer reperi: Nose air šljax,uvlače trenerke u pantalone,sa bižuterijom oko vrata debelom ko prst. Idiotski klinci koji ih slušaju izgleda ne shvataju da su po tome isti kao turbo folk ''pevači'' iz devedesetih. Tekstovi su im: Mala ne ostavljaj me šmrc šmrc volim te i večno ću te voleti ( čitaj: jebati) jer sam ja tatin sin koji od njega pozajmi auto pa se kurči po gradu kako je opasan.
Naravno to rade u kafićima jer pola grada oće da ga omalovaži jer im se kurčio preko fejsbuka.
Pozer darkeri: Šatro satanisti, nose pentagrame i obrnute krstove oko vrata i seru protiv hrišćanstva i bilo čega drugog što mu smeta. Ali to ih ne sprečava da se krste pred slavskim kolačem. Uglavnom su Infernus i Shagrath wannabe.( Za neupućene Infernus je,koliko mi se čini,gitarista Gorgorotha,a Shagrath pevač Dimum Borgira).
Pozer rasta: Imbecil kome je to što je rastafarijanac u pokušaju izgovor da duva. Kao sluša Boba Marley-ja a jedino što zna o njemu je to da je duvao travu i da je voleo zelenu,žutu i crvenu boju.Još je veća ironija kad pozeri mrze crnce
Inače,rasta pokret je nastao na Jamajci sa idejom da je Etiopija obećana zemlja za negroidnu rasu.
Radni naziv definicije:''Idiotizam Srpske vlade''
Godina: 2005.
Krajnje vreme je bilo da se Yugo, koji se već 25 godina proizvodi (sa neznatnim izmenama)zameni.Stanje u državi je katastrofalno, para nema ni za penzije, a kamo li za razvoj novog automobila u Zastavi. Mudraci srpske vlade su došli na ideju da kupe licencu Fabrike Italianskih Automobila Torino, za njihov mali, jeftini, gradski auto Punto2.
*Punto2 je nastao još 1999. kao naslednik uspešnog modela. Godine 2003. je restilizovan kako bi pratio nove trendove u dizajnu, ali je tehnika u njemu ostala ista.
I dogovor beše postignut.Srpska vlada je FIAT-u plaćala licencu za Punto, i određeni procenat za svaku proizvedenu jedinicu ovog automobila, uz obećanje da će se on jednog dana proizvoditi u Kragujevcu.Italijanska fabrika je nastavila da proizvodi Punto2 , samo je sada nosio bedž Z10, i prodavao se na srpskom tržištu, a za svoje potrebe FIAT je izbacio potpuno novi model Grande Punto.
Godina: 2007
Bliži se vreme izbora. Vlada je u krizi, jer tokom svog mandata nije ništa uradila, i svesna je svog kraja.Država je u još većoj krizi.Ministar za prevare smišlja genijalan plan, platiće 400 miliona evra FIAT-u da ''kupi'' Zastavu, i u njoj nastavi da proizvodi i ovaj put i prodaje(bez carine) isti onaj Punto2 pod imenom Punto Clasic, a koji je do juče FIAT prodavao Srpskoj vladi kao Z10. Još veća ironija je, što je ovaj manevar iskorišćen u svrhu predizborne kampanje, i osigurao istoj Vladi novih 4 god. lagodnog života, nerada, i bespravnog bogaćenja.Nemojte da se varate da je FIAT uložio 700 miliona evra u ovaj projekat, 700 miliona evra je iznos kojim FIAT prebija dug Zastave za neisplaćena dugovanja za licencu Z10, jer se ona nije isplaćivala. Vlada koja je dosada pomenuti auto prodavala samostalno kao Z10 se odriče tog prava i profita!! u korist FIAT-a za nadoknadu od 300 evra po jedinici.
Punto se na našem tržištu prodaje kao domaći proizvod(sastavljen kompletno od italijanskih delova u Kragujevcu) po ceni od 6990 evra, sa uračunatim PDV-om, bez carine jer delovi koji stižu u Kragujevac se tretiraju kao poluproizvodi i nepodležu carinjenju.
Konkurencija:
Rumunska fabrika Dacia, izbacuje na tržište potpuno novi model Sandero, koji se sa uračunatom carinom i PDV-om kod nas prodaje za 6990 evra!!!
Godina: 2009
Mi proizvodimo automobil tehnički star 10 godina, koji smo doskora kupovali*čitaj preprodavali; i prodajemo bez carine po istoj ceni, po kojoj rumuni(kojima smo se dojuče podsmevali) prodaju nov, tehnički mnogo bolji, veći, sigurniji automobil.
Primer plastično prenesen na poljoprivredu: Imamo njivu i gajili bi paradajz al' nemamo seme.Kupimo od komšije gotov paradajz i na pijaci ga prodajemo kao da smo ga mi gajili.A onda komšiji platimo da dođe na našu njivu da gaji isti taj paradajz, ali ga sad on i prodaje tj. uzima našu zaradu. Bitno je da se po selu priča da mi pravimo paradajz.
Zaključak:
Naš razvojni put vodi samo u još veća govna.
Ti si novajlija u svijetu navijanja. Mlad, lud… Život je pred tobom a ovo oko tebe je tvoja tribina.
Tvoja stara je vođa navijanja. Da, dobro si čuo, to nije tvoj matori; o njemu će biti riječi nešto kasnije.
Naime, ona je zadužena da predvodi navijanje i da te, čak i onda kad ti muda toliko orunjate da će se jarčevina čuti i zimi ako obučeš uske bokserice, opominje da na pjevaš dovoljno glasno ili da pak ne pjevaš sinhrono sa ostatkom grupe. Uvijek nešto popuje ali jebi ga, zaslužila je poštovanje time što ti je omogućila da budeš tu đe jesi.
E sad stari… Stari je ili najomraženiji ili najgotivniji lik na tribini. Zavisi od toga kako koristi svoj položaj vođe huligana. On je tu da se prodere kad matoru niko ne sluša odnosno da zvekne par šamara ako se prodere a niko ni njega ne sluša. Često šteka utoku na gajbi i iznosi je u vanrednim situacijama.
U suštini on je dežurni policajac (koja ironija) koji vodi računa da te niko ne dira ali isto tako traži od tebe da ni ti ne diraš druge. Pošten dil ako mene pitaš.
Međutim to njegovo iživljavanje nad ostatkom tribine može biti prisutno čak i kada za to nema povoda pa se onda tribina nerijetko podijeli na dva tabora i ti si prinuđen da biraš stranu. Jebi ga.
Elem, kako živimo u doba nekakvih eldžibitijeva, ne treba čuditi i ako se i stara ponaša kao vođa huligana. Štaviše njihove uloge katkad mogu biti i zamijenjene. Ponekad čak neko od njih i nedostaje… Ponekad i oboje ali onda to više nije prava tribina (bar ne dok ti ne napraviš svoju ali o tom - potom.)
Baba, tetke, ujaci… to su oni likovi koji su tu već duže vrijeme. Iskusniji su od tebe ali na njih ne obraćaš previše pažnje osim ako nijesu baš gotivni. Ti se ugledaš na vođu navijača i pritom se paziš od vođe huligana a oni su tu za tebe kao neki stariji klinci za koje ti se čini da te gotive samo jer ste u istoj grupi a inače bi im pucalo za tebe, međutim to je obično daleko od istine.
Braća i sestre su oni likovi koji su tu negdje tvoja generacija. Neki od njih su tebe doveli na tribinu, a neke od njih si doveo ti. To je ona ekipa sa kojom ćeš da purnjaš ispod strehi orunulih autoboskih stanica pazeći da vas kakav golub ne posere, da poslije dobijenog derbija stojiš u redu i skačeš skandirajući ime tvog kluba i strijelca pobjedonosnog gola ali isto tako i da tuguješ kad vam neki vunderkid iz Popovih Drača šukne gol u zaustavnom vremenu.
Najbolji drug… Dolazimo i do njega. On je onaj lik sa kojim si se odmah skapirao na tribini. On je prvi strejndžer koji ti je rekao “Zdravo” kada si kročio na nju. Kao da je tu došao samo zbog tebe.
Sjedićete jedan do drugog kad busom idete na gostovanja, pićete pivo na stanicama i jedan drugom paliti baklje (prim. aut: nijesam tako mislio)
Kad se usereš od protivničkih navijača ili milicije nećeš potrčati to da kažeš nikome osim njemu a on te neće zajebavati jer je i sam vjerovatno u istoj situaciji.
I tako, padaće batine, pendreci, ćuskije i ostali oblici materije koji ti mogu trajno izmjeniti fizionomiju lica i poglavine ali ono što je bitno jeste da ćeš jednog dana steći dovoljno iskustva da zamijeniš vođu navijanja, odnosno huligana, da nastaviš tradiciju kada oni odu i kažeš da si sada TI glavni na tribini.
A onda? Onda treba da dovedeš neke nove klince koji će sjutra stajati na tvom mjestu.
Nisam vidio nešto mnogo tekstova posvećenih slavama, krmokolju, rakijskom kotlu I drugim našim svetkovinama, pa sam odlučio da vam pišem. Elem, radi se o tome da je moja porodica počela ove godine da slavi slavu , nakon prekida od nekih 50-ak godina. Nismo slavili dok je deda bio živ, jer je on bio zakleti komunista. Da ironija bude veća, pošto smo mi skorojevići, poslije rata, kad je pravoslavlje ušlo u modu, dedi su došla čak tri popa da pjevaju na sahrani. I sad se sjećam kako su se zgledali među sobom, sve se bojali da će Vojin ustati iz groba, pa ih okupiti k’o ondak kad su dolazili svetiti vodicu. A sad, rješili smo I mi da počnemo slaviti.
Pošto mati nije vična kuhinji, sve smo nabavili iz pekare, uostalom 21. je vijek, ko će se pržiti oko šporeta. Ne znamo mi ni obreda, ali doći će pop pa pokazati, a ima I stari prika on to isto zna. Poč’o narod dolaziti , sve to izgleda dobro još uvijek…
Posjelo se malo, popila se ona dočekuša, stig'o I pop, čekamo 7 sati pa da počnemo.
Došlo I tih 7 časova. Veli pop, prvo slavu da očitam, ja ,pa onda ti mali, tj. ja, očitaj Vjerovanje I Očenaš, onda rakija I pajajnje.
-“Jel’ jasan protokol ?”
“Jeste”- odgovorišmo složno.
Odjednom neko upita popa čim maže kosu kad mu je tako sjajna , ovaj odgovori:”Ničim”
A moj mlađi brat, poluglasno :”Kurcem te spičim”. Počeli se mi keseriti, veli pop “Angeli s tobom, dijete…”
-“Jeb’mu ned’lju pope, dijete je, neće više.”- veli ćaća. Nastavišmo mi…
Veli pop:”’Aj mali okadi.”
A ja nikud pristao nisam, ne znam ni kako se kadi , a mati već gura paljak sa pepelom I tamjanom u ruku. Počo ja vintati paljkom, k’o konj u gumnu, veli prika: “U lijevu ruku dijete, desnom se krstiš jeb’la te ned’lja, nepismena, pa kad se prekrstiš, oko svijeće tri puta, pa onda nas okadi.” Sve ja to nekako uradim, al’ kad sam trebao druge kaditi, tu se opet zajebem. Uzmem onaj jebeni paljak pa od jednog do drugog nosim I desnom rukom nanosim dim na njih da se kade. Umrli mi ljudi od smijeha, vele : ”Nemoj se džaba truditi, sami ćemo mi naćerati dim na nas, pa se okaditi.”
Očita pop slavu, šta će, čoek zna, sve zapjeva, k'o Vitni Hjuston Kevinu Kostneru u Tjelohranitelju. Došao red na mene, Očenaš sam nekako I smlatio, al’ ono Vjerovanje me pošteno sjebalo, taman kad sam došao do onog dijela đe se Isus ovaplotio od Marije Djeve, počnem se smijati k’o da mi je 5 godina, I zapnem. Šta’ š kad nema refrena k’o u slavi “Vo slavu I čest” pa nemaš đe odmoriti. Odape mi pop I ja nastavim I dovršim. Krenule I rakije, kod nas idu tri repice, proseravanje, ali ne znam što… Mada, kažu, ima sela gdje broj zdravica uveliko prevazilazi broj gostiju, jer se nazdravlja I snajki što je kru umjesila, kravi koja je otelila vočića, I tako čega se ko sjeti, pa pola gostiju I ne dočeka sarmu a već ih iznesu…
U međuvremenu, stari se našo pajati, pa kad ga je glas poč’o izdavati, ubacio u sporohodnu , nikad kraja. Pa onda rezanje slavskog kolača u pravom hrišćanskom duhu, tu ćaća nazdravi rječima :”Što u desnici ruci – Dušmanu povuci.”
E, tu je pop već popizdio, vidim krvave mu skočile, jedva je doček’o da se obred završi pa da ide. Stignem ga na vratima da se izvinem, velim:“ Jebi mu sunce pope, izvini, prva nam je slava, pa ne znamo joj ništa, praštaj.“
Veli on:“ Znam da niste do sad slavili, imate tri zagrijancije, a poslije nema zajebavanja.“
Dalje na slavi sve se zna, supa, sarma, red rakije, red mesa, red pive, sve uz potresanje basom...“
Slava, omiljeno okupljanje u nas Srba. Jedino pozitivno po čemu smo jedinstveni u svetu. Na slavu ti dolaze samo najmiliji. Nećeš komšiju nadžaka zvati na slavu sigurno (osim ako sam ne dođe, ali ni tad ga nećeš oterati). Posle dobre slavske hrane uvek mora i dobro da se zalije. E baš to zalivanje i prelivanje domaćim vinom i rakijom je zapalo za oko jakim stranim vojnim-političkim silama (čitaj - Americi). Posle 9-10 bokala vina, i ljudi koji se prvi put u životu vide će se pobratimiti i zgotiviti, a kamoli kad ti na slavu dođe kum, brat, pašenog i sl. Planovi protiv njih koji mogu da se skuju u tom stanju gorepomenute sile sprečavaju tako što uvek uoči neke velike slave izmisle ili plasiraju neki događaj u svetu, ne bi li onako pjana Srbadija pričala o tome do jutra. Samim tim oni opstaju, jer znaju da samo mi (čitaj - nebeski narod) možemo da im se najebemo milosne majčice.
20.Janurar 2012 - Jovanjdan - Amerika izdaje naređenje da se evropskoj uniji dodeli nobelova nagrada za mir (ironija). I umesto da se raspravlja o tome što se narod mrzne na barikadama na Kosovu, vodi se druga priča.
R - I dobiše ova govna iz jevropske unije nagradu za mir, dete im jebem.
V - Ko dobio?!
R - Pa oni.
G - Koji?
R - Evropska unija bre.
H - Kad?
R - Malopre čitah u vestima.
J - Pa sunce im okupatorsko, sve bi ja to strelj'o.
V - Koja unija?!
R - Ne daj kumu više rakije, vidš da je ubeutio.
V - Ko ubeutio?!
R- Pa ti nesrećo
V - Koji Srećko?! (povraća) :buaaaaarrgrgrhrggrrh:
--------------------------------
6.maj - Đurđevdan - Pesma Evrovizije se približava...
M - Ako onaj muškarčić :hik: Šerifović ne pobedi, pa jajca ću :hik: da mu odsečem!
M - Ma to ti je golman Partizana, za pesmu ti pričam budalo pijana.
V - Ona je učestvovala pre 15 godina bre. :hik: Odma posle Bebi Dol. Sad je Željko :hik: Joksimović.
R - Uuuuu, za njege će da glasamo, spremajte telefone, i za 15-ak dana da pošaljemo 1000 poruka bre. :hik:
J - A da zapevamo mi našu evrovizijusku kako dolikuje?!
Svi zajedno - Laaaaanee mojee ovih daaaanaaaa....
-----------------------------------
21. Novembar - Aranđelovdan - Za mesec dana čuveni smak sveta, a i Skok Felixa Baumratabtatjashbdjha...R - Kako ćemo d'izginemo za 30 dana, k'o Mančester.
V - I ti veruješ u to.
R - Pa budalo, biće ti smak sveta!
V - Neće
R - 'oće
V - Neće
R - 'oće
V - 'oće!
R -Neće!
V - Neće.
R - 'oće.
V - A šta?
R - Crni kume, pa ti luđi od one budale što skoči s meseca, jebeš mi sve.
V - Ko skočio?! Ma to namešteno bre, nemoj da si luud!
R - Nije
V - Jeste
R - Nije!
V - Jeste!
.........--------------------------------
19. Decembar - Nikoljdan - 2 dana do smaka sveta, Amerika istrošila sve adute, nema više šta da nam uvali za Novu godinu, ali olakšava im stvar činjenica da za proslavu Nove godine većina Srba nije u stanju da govori a kamoli da kuje zaveru protiv dušmana. Apokalipsa i dalje glavna tema.
K - Daj da popijemo i ono drugu :hik: bure bre gazda, pa da odemo na onaj svet k'o ljudi.
G - Ma i to što:hik: kažeš, sad ću zovem komšiju da dođe sa kranom dan ga prebaci ovde u dnevnu, ioanko će se :hik: sruši kuća prekosutra.
J - E ja moram da idem, treba vozačku :hik: sutra da obnovim.
K - Koji će ti :hik: kurac vozačka, da nećeš po oblacima da voziš juga?! hihihiihihihihihihi
Prema međunarodnoj SI nomenklaturi, solarna skala se predstavlja kategorije otpornosti ljudskog organizma na sunčevo zračenje u skladu sa zanimanjem i ima deset stupnjeva:
1. rudar
Najniža vrednost na skali. Kao neko ko provodi pola života ispod zemlje, rudar je u ozbiljnoj opasnosti da u kontaktu sa sunčevim zracima, poput vampira dobije opekotine trećeg stepena, rak kože ili privremeno/trajno slepilo. Da ironija bude veća, rudari po pravilu spadaju među ljude sa najtamnijim tenom.2. programer
Zanimanje čija je glavna (i jedina) prednost to što najčešće rade u prostorijama sa prozorima i prirodnom svetlošću. Kako postoji dosta programera koji rade od kuće, te samim tim nemaju ni potrebu da se izlažu Suncu putujući na posao, oni su na ovoj skali ispred običnih kancelarijskih radnika. Tegobe izloženosti Suncu su nešto blaže u odnosu na rudare, ali ipak mnogo gore nego u poređenju sa ostalim zanimanjima.3. kancelarijski radnik (sve vrste)
Radnik koji najveći deo dana provodi u kancelariji, ali ipak ima povremenu priliku da se nađe na Suncu i stekne kakvu takvu otpornost na zračenje.4. menadžer
Zanimanje koje se u originalnoj skali svrstavalo u predhodni stupanj, uprkos celodnevnom radu u zatvorenim prostorijama ipak ode povremeno na golf sa poslovnim partnerima, te je i njegova otpornost nešto viša od predhodne kategorije.5. srpski kancelarijski radnik
Posle dugog većanja, ova kategorija je ipak uvršćena u zvaničnu skalu, uprkos sličnosti sa kategorijom 3. Iako po definiciji rade isti posao, srpski kancelarijski radnik tokom jedne godine uzme više nedelja bolovanja, od čega se više od pola koristi za izlete, piknike, roštiljanje, kupanje ili mali fudbal/košarku. Kada se svemu tome doda krsna slava, devojačka slava, komšijska slava (x3), Srpska nova godina, Božić, Uskrs, Sveti sava itd, jasno je da srpski kancelarijski radnik, za razliku od svojih kolega iz inostranstva, provodi znatno manje vremena u kancelariji, te je i njegova otpornost na sunčeve zrake veća.6. neradnik
Iako nije zvanično zanimanje, prestavlja zlatnu sredinu između izloženosti Suncu na plažama u letnjem periodu i sedenja u hladovini u baštama kafića. Sve o tuđem trošku naravno.7. poštar
Radnik koji se naizmenično kreće ulicom i ulazi u zgrade u pravilnim intervalima, pri čemu se stvara srednje visoka otpornost na sunčevo zračenje.8. građevinski radnik
Fizikalac koji dan provodi na Suncu u mešanju maltera i malterisanju fasada, zidanju i ostalim poslovima na gradilištu. Odlikuje se preplanulim telom i licem i vratom crvenim od alkohola.9. putar
Nešto ekstremnija varijanta predhodnog zanimanja. Mučenik koji je za razliku od običnog građevinca konstatno na Suncu, bez mogućnosti da ode u hlad, sa kapom ili šlemom ispod kog ključa mozak. Kada se na to doda i temperatura asfalta koja dolazi odozdo, jasno je da ne postoji mnogo onih sa većom otpornosti. Momenti predaha dolaze u vreme predizbornih kampanja kada gomila političara navali na puteve i koridore na otvaranja početka radova, sredine radove, skoro pa završetka radova itd (u Srbiji je kraj radova na putevima još uvek naučna fantastika). Tada ih ljudi iz protokola političara nesebično počaste kiselom vodom i smokijem.10. prodavac krofni na plaži
Apsolutni nadčovek. Šampion otpornosti na sunčevo zračenje. Osoba koja bez problema, po najgoroj vrućini u julu/avgustu mesecu na 50 stepeni ide plažom, držeći tacnu sa krofnama i tako dnevno prepešači nekoliko kilometara. Šegrti u ovom poslu koriste određene zaštitne elemente, kao što su krema za sunčanje, šešir, sunčane naočare itd. Istrenirani hardcore profesionalci plažom idu bosi, bez majice, kreme ili bilo kakve druge zaštite. Uprkos ekstremnim uslovima u kojim rade, nikada im se ne desi da se zajebu na svoju štetu prilikom vraćanja kusura, mada se neretko desi da se zajebu na štetu mušterije.
