Fraza koja se koristi kada je nešto u potpunosti beznačajnu, neupotrebljivo, nepotreban, a ponekad i baeznačajno. U stvari, toliko je nepoželjno da bi se crnci u Keniji dvoumili dali da ga uzmu, čak i kada bi bio zamotan u 7o kila dimljene šunke.
-Si vido bre kakvog predsednika imamo? Ja veću budalu nisam video ni na youtubu.
-Bilo bi dobro da ga se otarasio nekako.
-A ko je toliko lud. Jedino da ga zamotamo u 100 evra i bacimo ga preko granice.
...........................................................................................
-Moram da nađem nekoga da mi pričuva brata.
-Mislim ortak, bez uvrede, ali tvoj brat je čisto zlo. Se sećaš da kad smo mu obrijali glavu da smo mu našli istetovirano 666? Pa klinac je nagovarao baba Stanu da ubije njenu omiljenu mačku Milunku? Da ne spominjem šta je radio komšinici Goci. Si ti bre kršten. Bolje da si ga bacio u neku raku ili barem preko granice u hrvatsku, Albaniju.
-Znam, brate. Zamotaću ja njega u 100 evra, pa će valjda neko da se zajebe.
Od 1.januara ove godine nasa pametna vlada je dozvolila slobodan uvoz naftnih derivata u cilju razbijanja monopola na nasem trzistu i sirenja ponude.To je vrlo mudar potez koji bi trebalo da obezbedi bolji kvalitet goriva u nasoj zemlji i vecu ponudu koja bi ,teoretski,trebalo da obori cenu goriva na neki razumniji nivo.
Nije mi bas preterano jasno sto se dize frka oko toga?Zar nismo i u Slobino vreme imali nesto slicno,kada je nasa zemlja bila puna naftnih magnata ,koji su "slobodno "uvozili gorivo iz Madjarske,Makedonije i Grcke,koji su imali razvijenu distributivnu mrezu i gorivo si mogao da kupis ,bukvalno,na svakom cosku......jedino si morao da se snadjes za ambalazu.Cak je i tada bila velika ponuda,imali smo crveni madjarski,zeleni grcki ,itd,sto je zavisilo kojim "Stepom" je krsten i u koje se godisnje doba kupuje.Imali smo letnjie i zimsko gorivo,koje se ralikovalo u kolicini vode u sebi i zimsko je bilo sa manje vode,posto voda ima nezgodnu osobinu da mrzne na niskim temperaturama....
Odmah da se razumemo, ne kritikujem ja crkvu i religiju već pojedince, a to su popovi koji su umislili da su veći od Boga, čast izuzecima. Kako negde sečenje kolača košta 500, negde 300, a negde koliko daš, kako opelo za sahranu košta 7000, negde 5000, a negde koliko daš, jel to znači ako ti daš 7000, pokojnik ima specijalnu VIP ulaznicu za raj i sve pogodnosti koje idu uz nju. Rodi se neko-pare, umre neko-pare, venčanje-pare, slava-pare, sveti vodicu-pare... Nije moja baba luda bila kad me je terala da studiram bogosloviju.
-Dobar dan oče, mi smo došli da zakažemo krštenje, imamo 2 sina i hoćemo da ih krstimo
-Lepo, lepo, krštenje vam je 5000, a kum treba da da još 2000
-Jel’ to za oba deteta?
-Hehehe, za jedno dete
-Dobro, to je 14000, daćemo mi za kuma
-A jeste li vi venčani u crkvi?
-Pa nismo
-E pa morate i vi da se venčate, to vam je 6000
-Pa dobro ako mora, a recite mi jel’ kum mora da bude kršten
-Mora, naravno
-Au, našem kumu je otac bio komunista, on to nije uradio, znači to je još 7000, to dođe 27000
-30000, znate doneta je odluka da svako domaćinstvo uplati po 5000 za obnovu hrama, ali pošto vidim da ste vi mladi i dobri ljudi ja ću vama to da smanjim na 3000.
-Hvala vam oče, puno...
Poklonici najpopularnijeg sporta u Srbiji - parničenja sa familijom, koji su tokom višedecenijskog sporenja, na sudske takse, veštake i advokate dali dovoljno para da se ozida omanje porodilište sa celokupnom opremom.
- Tata, zašto mi nikada nismo išli na more?
- Vidiš sine, sad si dovoljno veliki, sad ću da ti objasnim. Ti znaš da mi ne govorimo sa mojim stricem Rajkom i njegovima.
- Znam, ali ne znam zašto.
- Zašto? Zato što je njegov otac uz`o onu njivicu, jedno dva`es ari dole u jaruzi, levo od zabrana, što je moj pradeda namenio mom dedi.
- Ono jalovo blatište?
- E baš to. Jalovo, jalovo, ali moje jalovo!
- Pa dobro, kakve to veze ima sa morem?
- Ima veze. Mi se sa njima sudimo oko toga još od četresosme. Prvo deda, pa otac pa sad ja. Ni sam ne znam koliko smo dali na sud, na geometre, veštake, advokate. Kad budeš u Beogradu, ti pogledaj Palatu pravde - ono desno ćoše do ulice, to smo mi sagradili. Tu ti je otišlo i more i ekskurzije i novo kupatilo i bolji auto i...
- Pa dokle ste stigli sa suđenjem?
- Šta da ti kažem, njegove sudije, doneli su osmu presudu u njegovu korist, al sam se ja žalio. A sad ću još da mu udarim tužbu za naknadu štete što su traktori zemlju iz moje šume izneli na njegovu njivu, ima da plati tu zemlju, nije mu to deda ostavio nego je to moje!!!
- Bre ćale, što se ne dogovorite i pomirite, sudite se oko gluposti pola veka, umesto da se posećujete i družite, mi rođenijih od njih nemamo.
- Marš tamo, s kim da se mirim? Si ti kršten? Je l` ti to onaj Čeda Jovanović napunio glavu glupostima? Ovo ću da teram dok sam živ, a ti ima da nastaviš, nemoj da te zaklinjem!!!
Pseto bez porijekla i bez adrese. Ne radja se, već jednostavno postoji. Lutalica koja dodje na nečija vrata bježeći od nečije čizme. Taj "neko" iz prethodne rečenice često je ista osoba.
Mješanac uspijeva na Balkanu. To je iz razloga što je za našeg čovjeka pedigre jako cijenjen. Kad se zna da su ti djedovi branili zemlju od Vizantije, Turaka i Austro - Ugara, a da su staramajke mahom radjale junake jedne krvi, koja sad teče i tvojim najplavljim venama, to je neoboriv dokaz kvaliteta rase. Biti jedan od čistokrvnika je sve rjedja pojava, tako da odgovornost nad odabranima je sve bremenitija. Mješanac, džukela, ta njuška bez lične karte, je njihova sušta suprotnost, nasušna za ravnotežu duševne rastrzanosti medju identitetima.
Uglavnom kršten kao Džeki, najčešće se zatiče na selu. Dodje sam, kao što rekoh, ili ga nadju djeca u nekakvom ranom proljeću, u takvom i takvom šipražju šipurka. Zimu ko zna kako je preživio, koje su ga šibe tjerale pa zaboravljale, a on njih pamtio kao ljubavi. Kada ga napokon nečije hrabre ručice odnesu kući, ukućani ga prihvate sa negodovanjem ili ravnodušnošću. To kao da je neki kodeks ponašanja ka lutalicama. I nakon toga, kada se odomaći na verandi, periodično ga tjeraju odatle, da ne zaboravi ko je i odakle je došao. Kad mu mali novi gazda donese hranu, uvijek izgleda kao da se više raduje gazdi nego hrani, što mu je najcijenjenija osobina.
Jedan poseban dio posvećen odnosu Džekija sa gazdom: Džeki je kao mlada ljubavnica uspješnog biznismena, porodičnog čovjeka. U gradu gazda drži haskija. Plavookog, kraljevskog držanja, inteligentnog, riječju, besprekornog. Primjer dobrog ukusa, primjerak za pokazivanje. A na selu, kad se nadje vremena da se svrati, trči za njim mršuljavi Džeki, neotesan, žućkaste dlake, poduže njuške, čudnog trka. Toliko je neproporcionalan da je to lijepo. O dresuri, ili pokušaju iste, ni riječi. Jedan jedini takav.
Mješanac je najlakši za održavanje. Redovne obroke, naravno, ni ne sanja. Ne sanja baš ni povodac, te mu ne smeta što ga uglavnom ni nema. Redovne šetnje su uglavnom u sopstvenoj organizaciji, o sopstvenom trošku, i sa prihvaćnim svim rizicima. Prihvatio je uslove saradnje: To ti je što ti je, ako ti ne valja, put pod noge.
Veliki dječaci se sjećaju Džekija često. "Fali mi to", priča jedan, "da nije ovako usamljeno. Krov je bio niži. Svi smo spavali u istoj sobi. Ujutru nas je budio ustajao vazduh. Džeki bi mi lizao bradu. Nisu mi dali da ćutim tada, ovako kao ćutim sad. Kad sad Doveru pokažem na mjesto, on ode na mjesto. Sjajan pas. A Džeki bi na taj znak samo nastavio da mi grize rukav. Njegovo mjesto je tamo gdje sam ja. Sad svakome sve moram da kažem, pokažem, ili podnesem zahtjev. Niko me ne konta ćutke. Nije da ima bog-zna-šta da se skonta, ali ono..."
- Tata, da mi kupiš vučjaka za rodjendan?
- Kupiće ti tata Džekija sine, zato što je besplatan, ali ne zato što je tata cicija. Niko danas cijenu ne kači ne znajući vrijednost proizvoda. Za 200 eura dobiješ vučjaka od 200 eura, a za džabe dobiješ živu saksiju iz koje sve raste, samo zasadi. Neko čita komande, ovaj će da ti čita dušu, jer će da podijeli tvoju, prvu koru hljeba kad umočiš u mlijeko pa mu daš. Nije Džeki džabe, Džeki samo nema cijenu.
- Ipak vučjaka.
- Naravno sine, tako i treba. Sve po redu.
Dokaz o papučarstvu na nivou kojem bi vam pozavideo svaki pristojan muž. Poniženje je neizbežno k'o pitanja po izlasku iz Velikog Brata.
Nedelja veče, društvo se okupilo kod tebe gajbi, svi Slovenci su već uveliko trezni, a Englezi već nekoliko sati spavaju, i to bez da gledamo razliku u vremenskim zonama. Sedate za tvoje zeleno kinesko govno koje si kupio kod nekog gancija za 1500 dinara.
Ortak 1:'Ajde domaćine da deliš prvi
Ti: Čekaj brate samo da stavim ovaj milje, žena napravila pre neki dan pa da ima svrhu.
Ortak 1:Sti prso? Koj' će ti kurac to?
Ortak 2: Majke mi... Sti kršten pa niko ne stavlja milje na sto za poker... Gde si ti to video majke ti?
Ti: Rekla žena jebiga...
Ortak 1: Hoćeš i da je zamoliš da nam isplete kapice i rukavice, sa'će zima uskoro...
Autobuska ili železnička stanica locirana u sred pripizdine. Od opreme tu se nalaze izanđala klupa, iz koje vire zarđali ekseri spremni da proburaze prdaru svakog nepažljivog putnika i napukla kanta od Jupola koja izigrava kontejner. Nakon što te izbace sa traktora i zapale u oranje, ostaješ sam u nedođiji nadajući se da su vukovi daleko.
-Vidi ovako, ja moram da oteram ovaj kukuruz a ti iskači ovde.
-Dobro deda, nego kad ja imam autobus?
-Ima sine kasnije, kad malo omrkne.
-Šta kad omrkne, dotle ima vukovi da me pojedu. Jel ti vidiš gde si me doveo jbte?
-Šta si se usro, ja sam u tvoje godine ovde dovodio devojke da se valjamo po žitu sve u šesnaest.
-Deda bre sti kršten, pa ovde bi se i Sava Savanović na steroidima usro! Vidi bre onu bukvu kakva je, liči na karakondžulu.
-Sine ljubi te deda, ono je hrast koji sam ja posadio kad sam baba Radojku sobalio u kukuruzu šezdes devete na Đurđevdan. Il beše Vidovdan?
-Jebem te u dupe matoro, nisam došao ovde da slušam tvoje švalerske priče! Idem s tobom da oteramo kukuruz i vraćam se kući. Koje sam kurate sreće ima Sava da mi rascopa glavudžu onim kamenom.
Običaj da, pošto pop krsti dete u svetoj vodici, rodbina i prijatelji nastave sa vatrenom vodom, a bogami i vatrenim oružijem.
- E, završismo i u crkvi!
- Uf, jes' ga pop odužio.
- I ti, kume, nisi normalan kad si ga pitao "Jesi li kršten" kad smo bili da se dogovorimo sa njim. Mislim da ti zato terao inat, kao da to odradi sve.
- Ono istina, i ja bih za te pare ceo dan pevao i držao govorancije. Mada, da je imao još neku tezgu posle, da viš' kako bi skratio. Nego, sad je red da se počastimo.
- Hehehe, imaš li još od one rakije što pek'o pokojni deda Milovan, Bog mu dušu prosti :prekrst:?
- Sumnjaš u mene, a? Sačuvao ja jedno burence za ovu priliku. :namig:(posle nekog vremena dovoljnog da se dođe do dna burenceta)
- A sad bi (hik) red bio da pad(hik)ne jedno šenlučenje. I to dobro.
- Kume, znaš da (hik) panduri nisu gluvi?
- Jesam te upoznao malop(hik)re sa mojim zetom? Pitao li si ga čime se (hik) bavi? On ti je načelnik PU za naš okrug. PU ti je (hik) ako si zabunjen, policijska uprava.
- PU im (hik) i odgovara. Pa?
- Pa rek'o on ovim našim jajarama i supadžijama da nas (hik) ne uznemiravaju.
- Toooo, bre! Daj (hik) artiljeriju!
- Pih, kume, ja mislio da si (hik) neki frajer. Koji ti je to moj? Tetka (hik). Uzmi bar petarde od klinca, vid' ovo! 357.
- I to američko govno si (hik) u gaćama držao? Da je opalilo, ti bi bio tetka. Ono, sad kad si napravio i krstio (hik) dete, koj će ti moj jajca, a? Hehehe.
- Ako si kum, onda (hik) mora u čelo. Nemo' da to (hik) bukvalno shvatim. Aaaa, vidim i Kalaša si poneo. Ček' dok trknem u (hik) šupu do onog pokvarenog zamrzivača da uzmem ono što je u njemu.
- Šta pa tamo (hik) držiš?
- Broving što ćale (hik) drpio kad gulio na ratištu. Zolju ne znam gde sakrio, jedino u (hik) svinjac i septičku nisam gledao. Al' sad bi mog'o i tamo da zvernem.
- Kume, idu nam (hik) žene. Videle da mašemo gvožđurijom.
- Do kurca! Sa'će nam je (hik) konfiskuju. Gore su i od žandara, ni (hik) načelnik nam sad ne pomaže. Brzo rokaj iz toga što imaš dok nisu došle!
Nametljiva osoba sumnjivih sposobnosti ali sa velikom dozom samopouzdanja. Rečit, i uvek u pravo vreme na pravom mestu - da vas jebe u mozak. Bilo da 'opravljaš kola, vraćaš sat na brojilu, ili šaluješ, tu je on da ti kaže da radiš pogrešno, al ne i da ti pomogne, ili ned'o Bog bude od koristi na bilo koji način.
Oseti momenat, kad najviše Zvijezda upeče, žena s terase suflira, a pivo davno ispijeno, da ti pokopa i ono malo volje da završiš pos'o. Samo te prekine, odvuče ti misli i koncentraciju, pa razmišljaš da l' da ga kolješ il' vešaš za nogu na tarabu.
Al jok, kol'ko ga god ljubazno molio da ti se skloni s očiju dok ne završiš, ili ga jednostavno ter'o u kurac, ne mrda, pa taman da mu sekirče skreše cevanče. Uživa, gleda, i tvojom mukom si 'rani, upija svaku kap krvi koju proliješ, i kezi ti se u lice.
- Desi kumašine, nema te nešto ovije' dana. Da nisi pu pu pu zanemoćao štogod? Koja te muka spopade da iz podruma ne izadješ od četvrtka?
- Leptejebo, još mi ovaj stručnjak falio. Pa koji te vetar nanese, ti si mi samo falio. Da nisi ti razvlačio struju, ne bi' se mor'o sad jebavati oko faze, svu si mi instalaciju isfušerio, bre treba d' izginem zbog tebe?
- Ko bre, ja? Hi hi hiiiiii, pa ja kume dok ti nisam razvukao struju, nisi je uopšte ni im'o.
- Pa nisam, kad sam tek zid'o temelje, normalno da nisam. Znaš ti bre da sam paru naš'o u osiguraču, eeej, paru! Treba d'odem u vazduh zbog tebe? Teraj se bre dok...
-:uskače u baru:-
- Ništa se ne boj, saću ja to da ti sredim, uzmi si slobodno dok ne završim. Daj te motocangle čas.
- Jesi ti kršten? Pa deš oko struje, s vodom do pojasa, o kuku majko....
- Ma ništa se ti ne boj, pazim ja, saću da ti... :BOOM: ...ijaooooo...
Delikates za nubove, prženice i slične novajlije koji ga gutaju jednom dahu. Osnovni sastojci su mu dobro izmleven patišpanj, onako dobro nafilovan, kao i lovački začini. Predstavlja najveće kuvarsko dostignuće svakog prvoklasnog barona. Na veliku žalost tih istih barona, ovaj specijalitet ne prolazi pravih gurmana i svih iskusnih likova koji ne vole svoja čula da skrnave jeftinim splačinama.
- O, matori, pa gde si ti? Pa mesecima te nema.
- Pa, brate, nema vas da se javite. Idete na redovno gajbu kod Mine i njenih drugarica. Njih je 4-5, a vas samo dvojica. Kad je muka, tu je Đuka. Kad jebete Đuku ne zovete.
- Pa jbg, kad imaš previše uzan okvir, pa se često ponašaš kao da si kršten kod privatnika. Proganjao si Minu kao blesav da ti sledeći put ne gine sudska zabrana prilaska. Nego, šta radiš inače?
- Malo sam i ja krenuo u štetu, hehe.
- E?!
- Pa, da... Startovao pre par nedelja na Fejsu jednu likušu, neka studentkinja, nije odavde. Četovali onako baš dugo, pa smo se dogovorili da izađemo. Iašli smo uveče, osvanuli smo zajedno sutradan. Evo već treći vikend odlazim kod nje da joj dam sledovanje, hehe. Daje u sve tri rupe.
- Eeee! Eeheeeej! Ej! Nemoj nama da serviraš tu lovačku paštetu, da te sad ne nalupamo, ne varimo mi te bućkuriše. Nego reci ti nama da li si konačno prestao vikendom da premeštaš dupe sa stolice na stolicu i da između dva blejanja u Minine slike sa lažnog profila, na smenu gledaš Zvezde Granda i Parove i zašto nisi?
Kao što je već poznato, pretnje sa juga su najgore, najluđe i bez ikakvog smisla. U prethodnim definicijama sam pisao o dejstvu rakije na matore ljude ("Odi na rakij'cu!"), tako da ću u ovome pisati o dejstvu na mlade ljude.
( "Jutro", oko 1 poslepodne...)
- Brateee, brateeeee!
- Kikvo vikaš bre, jel si kršten?
- Će li idemo ko Šote u kavanu da ločemo pivanu? (pivana- isto što i pivo, vops...)
- Jebem ti pivanu, ajde bre zdravo jednu kruškovaču da iscirkamo i da završimo rabotu!
- Ajde, al sav da doma ne sedim.( Kod Šote u kafani, dešava se sledeće...)
- Izvolte, kikvo biste oćeli?
- Ja ćem jednu kruškovaču, a on...kakvo ti oćeš?
- Ja ću onuj od grojze, zaboravil sam kaki se oka!
- Sa će 'odma!
( 6 minuta kasnije...)-Eve rakija!
- Fala, aj nazdravlje!
- Aj!( Posle četrnaest čašica dešava se ono što smo očekivali...)
- Ti be pederu edn, ovo će ti da platiš!
- A neće moći, ovoj ti plaćš!
- Ti si popil više!
- Nijee, ti si!
- Pička ti materina, nemoj da ti ispreskačem mater ko majmun tarabu!
- Konjino debilska nemoj da te iznapucam da ti poremetim instalajcije ( instalacije ) u tintari!
( Kao što smo navikli, nadalje neću da pišem, jer će me banovati zbog takvih reči, a ako nešto od ovog južnjačkog jezika niste razumeli, slobodno napišite u komentaru i ja ću prevesti...)
Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.
Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.
Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.
Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.
- A mehurići? Šta ćemo sa mehurićima?? Kako može prvi ples bez mehurića???
- Ćero, već sam ti rekla da su u familiji tvog oca sve stipsa do stipse, ne znam ni da l' će se pretrgnu i tu čokoladnu fontanu da plate a kamoli šta drugo...E, a da pozovem ja onu moju tetku-štali što živi u Sidneju, a?
- Bože, mama, pa ona ima 80 banki, gde bi u tim godinama zapucavala čak odatle?!
- Pa, možda i bi, šta znaš...al' barem mož' da pošalje nešto onih njihovih dolara, pa duzmemo one fine kifle 'mesto običnog leba...
Očajničko teranje vode na svoju vodenicu jer u suprotnome, zaobiđe li te tih par kapi tog vodenog toka, niti ćeš jučerašnjeg 'leba jesti niti ćeš mlake vode piti.
Hedonizmu u smislu vrućeg lepca i mrzle vode u ovim redovima nema mesta. Borba je za goli život i za onaj minimum Ustavom i Ženevskom koncencijom zagarantovanih ljudskih prava.
"Slušaj me. Slušaš li me? Ništa ti mene ne slušaš! Aman čoveče, okani se tih bolesti japanskih, crtaća i pipaka, sve ti jebem da ti jebem! SLUŠAJ ŠTA TI PRIČAM!"
"Ovo je Fajnal fantazi trineska. Neću uopšte da ti objašnjavam zašto to nije japanski crtać u smislu u kojem ti poznaješ takvu umetnost, život je previše kratak da bih ga traćio na takav način. Reci, šta si htela."
"Kao prvo, jebaću ti majku zbog ovog bezobrazluka, samo kasnije, sad žurim do turističke agencije da nam uplatim letovanje."
"Gde idemo?"
"U pizdu lepe materine! Rekla sam ti da idemo na hrvatsko primorje, uopšte me ne slušaš!"
"Super, idem šokcima ostaviti krvavo zarađene 3 i po plate, ovaj...ma slušam te ljubičice moja, nešto sam nervozan zbog ove jare, ajde, kaži ti meni kako si ti to isplanirala nama, ajde, šta ćemo sve raditi, kuda tačno idemo?"
"Slušaj ježiću..."
-
"...je l' ti stvarno misliš da ću ja na ODMORU, ne znam da li si primetila kako sam akcentovao i naglasio ovaj odmor, da ću ja na tom odmoru zajebavati petla, ustajati u cik zore i obilaziti kojekakve znamenitosti? Mislim, hoću, hoću ako ćeš mi dati odmah izjutra? U tom slučaju da. Drugačije me nećeš probuditi. I šta, ti si kao na dijeti pa treba i ja sa tobom da berem koprive i lišajeve, alge da ti izranjam za salatu? Da preživarim? Svako jutro dva jajeta minimum da mi se ubiju! Neće Srbin jesti što su šokci zapišavali!"
"Jes' ti kršten? Šta pričaš br.."
"U obilazak tih tvrđava možemo, srednjovekovna arhitektura me oduvek zanimala, tu nemam zamerki, samo predveče kad zahladi, moramo hladne glave planirati takve stvari. U taj šoping centar, odmah da ti kažem, neću da idem. Daću ti novce pa ti idi, meni ostavi koji evro ili kunu, tekuće obaveze da podmirim i miran sam. Tako možemo svaki dan što se mene tiče, naveče prošetati još malo i vratiti se u apartman, šta ide posle možeš već da naslutiš, jarebice moja, he he..."
