Usta.
Deo govornog aparata homo sapiensa.
Početak probavnog trakta mnogih životnih oblika.
Prostorija za zube.
'Ma, nemoj ti meni da pričaš, ti si jedan prevarant i kreten'.
'Bolje pazi šta pričaš, da ne dobiješ po labrnji!'
Razbiti nekome predajnik zvučnih signala, koji za posljedicu ima nestanak slike i standardno crnilo na ekranu istog.
Raspaliti bekendom. Mlatnuti nekog nadlanicom po labrnji.
Obično je onaj koji udara siguran da mu neće biti vraćeno, što ovom udarcu daje dodatnu ponižavajuću notu.
- Nosi to fino, nemoj da prosipaš! :postavlja ruku u bekend položaj: Ako te prevegarim jednom...
- Ma, koga ćeš ti da prevegariš, jebem li ti neđelju!?
- Š-šalim se. Šta se odma' ljutiš...
Old skul roditeljski izraz za šamarčinu preko usta, mada u današnje vreme može da se iskoristi i kao pretnja devojci da ćeš joj uvaliti nešto drugo u usta dok bude spavala.
- Ajde samo malo mi popuši i neću te smarati.
- Ne mogu, kažem ti boli me glava i umorna sam.
- A malo samo.
- NE!
- Ma dobićeš ti po labrnji čim zaspiš. Samo ti zapušim nos i munem ti ga u usta, pa ti gledaj kako ćeš.
Način na koji ortak želi da skine sumnju sa sebe kada ostali pomisle da se našao u priči koju je neko iz društva ispričao. Pokušaj da se ogradi od nečega što je kazao, a što je na drugi način propraćeno kod drugih. Čak i da nije to mislio, velika je šansa da dobije po labrnji.
-Mile: I šta kažeš brate...kar'o bi Galetu ribu?
-Đole: Ja to nisam rek'o. Samo kažem da dobro izgleda.
-Bole: OK je brate...razumemo te.
Zadnja lična greška, žuti karton. Poslednja opomena pre nego što izbije šorka. Ukoliko ne želiš da skupljaš zube po oglasima, začepi labrnju i napusti objekat. Dok su ti kolena na sred nogu. Inače možeš laganeze da kupiš parcelu na Lešću i priznaš ćaletu da si prodao akumulator sa jugića kako ti Steva Pajser ne bi uzeo nogu za privesak.
-Alo indijanac, šta si izgubio ispod stola?
-Ma ništa brate, gledam. Onako, bezveze.
-Vidim ja gde buljiš, gledaš mojoj ribi pod suknju.
-Nisam care, majke mi. Ispali mi ključevi tu negde pa ih tražim.
-Slušaj Hijavata, ako ne izneseš to svoje dupe odavde, sledeća rupa koju ćeš videti biće grob.
-Dobro bre, nemoj da se žestiš odmah, idem.
-Ljavaj, da ne vadim tetku!
Lagano podjebavati
"a jebo sam ti majku,kurcuješ me dva sata,a karti nema,vraćaj pare ili ode labrnja"!!
Sinonim glagola govoriti, reći i kazivati, ali intonativno na nekom brdskoplaninskom nivou, sa posebno akcentovanim efeom u prvom slogu.
To je glagol ovog trenutka i postoji samo u prezentu i imperfektu. A kako nema infinitiva, gubi svaku mogućnost da dobije svoju prošlost i budućnost.
Osim vremenske, poseduje i prostorno-kulturološku ograničenost tj. lokalni karakter.
Kljajićevo
Sin: I tako on meni veli da sam cuko!
Majka: A jeba ga ti, šta mu njesi labrnju oma rascopo?!
Sin: A jeba te ja, ako mi pravo ne veliš!
Onaj koji nam već duže vreme ide na ganglije, ali ga trpimo sve dok nam ne prekipi. E, onda je najebao i bolje da beži kako zna i ume.
-Šta bi sa onim malim Markićem, čujem dobio po labrnji?
-Brate, nagoreo mi je odavno, još od kad je smarao moju Milicu ono veče na splavu kad smo bili.
-A nije ni ona naivna, ako me razumeš...
Ogovarati, prenositi abrove, tračariti o nekome ili nečemu.
-Mileva, dođi 'vamo, odma'!
-Šta je sad bilo, eno tek mi počeo Sulejman, ne diraj me, more!
-Šta si lajala o Mari, mog gazde ženi, a? Evo, došao čovek danas, zove me u kancelariju. Uđem ja, on mene gleda, a obrve mu se spojile gore neg' u Šojića kad truća na engleskom. Vidim ja, neću se lepo provesti. Pita on mene, gde si ti. Ja kažem kući. On pita, kako ti znaš da je njegova Mara bila onomad sa Obradom, kod reke dole. Kaže, nije ona potočara i da bi bilo bolje da te udarim dva - tri puta po labrnji da se opametiš. I usput, dobio sam otkaz. Sad ćeš ti decu da 'raniš, kako znaš i umeš. Idem do kafane sad, kad se vratim, vratio sam se.
-Nisam ja, 'leba mi, znaš da ja ne lajem, samo kad sam s prija Ružom, a i to retko. E i sa prija Mirom, al' dobro.
Malerčina. Pred njim se zatvaraju šalteri zbog pauze za doručak, semafori uvek pokazuju crveno, a ulične svetiljke se gase dok prolazi mračnim ulicama. Baksuz nad baksuzima.
A: Ćao komšo.
B: E šao.
A: Šta šuškaš. S' to protezu radio?
B. Ma jok bre, šlomi mi lik neki dan vilišu u banši.
A: U banci!?
B: Ono neki dan, kad šu je pljaškali. Ja taman štig'o na red da pažar uplatim, ižvadio keš da dam onoj ribi, kad uleti lik š' pištoljem. Polegašmo švi na pod, on pokupi njihove pare, moje pare...
A: Nisi valjda pokušavo heroj da ispadneš kad ti je vilicu slomio?
B: Ma vilišu mi šlomio ovaj iž obežbeženja, dok sam pokušavao da ubedim šalterušu da prikaže da šu moje pare uplašene. Ona ni da šuje. Ja tu pošnem da višem, kad ulete taj lik, mamu li mu jebem, i žviž, ni pet ni šešt, puše labrnja.
A: Pa dobro, šta, tuži ga. Taman pokri štetu.
B: Kuraš, tu išpred mene še oni dogovoriše, da kažu da me je pljačkaš udario. Kamere nemaju, mogu da še šlikam.
A: Druže, ti kakav si maler u Mrtvom moru bi se udavio.
B: Ma kakav šam maler, ižvukli bi me taman kad še nagutam dovoljno vode da mi bubreži otkažu, da posle čitav život idem na dijaližu.
Svi se mi posle par popijenih piva osećamo znatno pametnije i imamo potrebu da svoje enormno znanje Serbske istorije predočimo ljudima koji nas okružuju u tom trenutku. U alkoholisanom stanju dolazimo do ishitrenih i neretko pogrešnih zaključaka. Tako je jedan moj prijatelj skontao da ga devojka vara i da je šipovala Halilu (kao da čovek zna kakav je ukus sunećenog muslija), da bi nakon toga raskinuo sa njom, a ona jadna u stvari samo jela tunjevinu.
Elem, hoću reći da su takvi zaključci normalni, sve dok ne rešimo da uradimo nešto povodom istih.
Unutrašnji monolog jednog pijanca
Asam se otkinuo, jeb'o sam mu mamaru. Saće ćale da mi razvali labrnju što zdibam na rakiju i povraćam po kući, ali jebi ga. I on se ispovraćao na otiraču jučer kad je doš'o sa Mićine slave. Kad smo već kod otirača, trebao bi da je ključ tu negde ispod. Nema ga. Jao baba jebem te senilna, opet si zaboravila da ga ostaviš ispod! Ništa, moram da zvonim iako je to samodruk.
5 minuta kasnije
Nema odgovora. Do kurca. Kad pijan zakačim regal to čuju, a petominutno izdrkavanje na zvonu ne čuju! Pa svi oni imaju lak san. Ako ne baba, ker bi me bar čuo. Da se nije nešto desilo? Šta?! Pa ovo moja keva vrišti! Ladno keva vrišti! Nisam gudriran da to tripujem! Unutra je provalnik garant. Ali koji kurac, pa mi nemamo ništa vredno! Jedino možda.. Tako je! Babina pozlaćena vilica! Sasam ti jeb'o mamu! Sve možeš da mi diraš al' za pivo i babu ubijam!
:veranje uz uzemljenje:
Dobro je, na terasi sam. Šta sad? Razbiću prozor, uzeću sataru i izvršiću dekapitaciju jednim potezom.
:lomljava prozora, posekotina ruke:
Ko me jebe kad se kurčim pa lomim prozor pesnicom. Dobro, u kuhinji sam. Vidi ga ker, spava. Mamu mu jebem i Džekija je uspavao da ne budi komšije. Dobro, sad satara. Jebem ti državu, pa ja nem' sataru! Nemam ni nož normalan bre! Ej živote tugo! Dobro, poslužiće i ova oklagija babina za razvijanje kora.
To je to! Trenutak istine! Pokaži da imaš muda pičko! Pokaži da si mudonja iako nisi smeo da priđeš Maji drolji! Koji kurac? Što iz sobe piče Osvajači? Mamu ti jebem bre onu nenormalnu, pa ti uz muziku mučiš ljude? Saću da ti jebem mamu.
:ulazak u sobu:
Drži se kevoo! Džeronimoo! :udarci oklagije po grbini provalnika: Uh, dosta je. A sad da vidimo tvoje pravo lice pičko sadistička!
:otkrivanje jorgana, zaticanje golog ćaleta u položaju nad kevom, mentalni krah, a kasnije verovatno i fizički:
-Sine, jeb'o sam ti mater pijanu.
-Jeb'o si mi ćale, vidim.
