Sretoh ga pre neki dan u prolazu. Prva pomisao mi beše: "Kakav jebeni Bilbo Bagins !!!" Ista šulja, iste lone, isti oker somotni sako sa "modernim" pečevima na laktovima, ista zurka i kljun, isti komando hod i samouvereni pogled matematičkog genija neajnštajnovske provenijencije.
Vizuelni atak na moje ganglije beše prejak i neokorteks mi zabagova, a malo zatim kreira sistem ristor point na početak četvrte godine gimnazije.
Stojim i čitam spisak profana za tu godinu. Skoro sva stara ekipa je tu: Žana Valžana, srpski, Marija Sajlans-deco, engleski, Žika Ratus, bios, Žile Infuzija, fizika, Kaća Crnogaća, hemija ... Nedostajao je samo Gligor Logaritam, matematičar, Bog da mu dušu prosti. A bio dobar čovek. Ko li ga je zamenio, pitao sam se. I onda – paf ! Na dnu liste stajalo je – matematika: prof. Balša P !
Ime je samo po sebi bilo iritirajuće, a pojava me je dotukla.
"Dobar dan svima, ja se zovem Balša P. i ove godine predavaću vam matematiku" zaplovio je njegov više bari nego ton kroz učionicu, izazvavši masovno lučenje vlage kurava iz razreda. Sreća da razredne dukatlije ne mogu da vlaže inače smo komotno mogli šampinjone uzgajati bez puno ulaganja. Razred mi je, inače, bio kalambur svih vrsta i podvrsta meštana, a ja možda jedini cinični kreten, tako da sam ovako nešto i očekivao, ali ipak sledećeg časa je izrekao rečenicu koja mi je pomerila centar za ravnotežu, a kao što će se ispostaviti, i ono što se zove profesionalno opredeljenje.
"Uzmem ja, gospodo, juče, jednu od mojih mnogobrojnih zbirki zadataka da zavirim šta to mladi Belgijanci rade, i nađem ovaj zanimljiv zadatak ..."
"Mladobelgijanci ?!? ... Vau, kako kul ..." – pomislih.
Od tada sam njegove časove provodio u sejf-modu, prepuštajući retikularnoj formaciji da vodi brigu o onome što ljaljani zovu pažnja na času, istovremeno zabavljajući mozak situacionim analizama:
- vozim cisternu ledeno-hladnog Knjaza kroz Saharu i nekako ne primetim nasmrt žednog i iznemoglog Balšu kako kraula kroz pesak ... i jebiga.
-ložim Balšu da se sviđa profesorki geografije, zvanoj leponoga Beti, koja nije brijala noge otkad je Cobi uveo višestranačje u Srbiju, inače deklarisanoj lezbači
-Balša celiva mošti svetog Vasilija, a ja mu zveknem cajper i on upadne u ćivot ... Ne, ne ... to je ne kul.
-gagujem Balšu na maturantskoj ekskurziji da bi prestao da hrče (heh, nemoguća misija – pa ko bi njega vodio na ekskurziju ?!) ...
I tako ...
- Batice, šta ima?
- Ništa, tebreks. Upisao sam faks.
- Elektrotehniku ?
- Ma nee, filološki.
- Što to bre ?
- Zbog mladobelgijanaca.
- ????
- A i nije bilo mesta na sociologiji.
- Koji dakbe, a ?
- Taj stil, matori.Definicija napisana za takmičenje TDZP.
Sarkastična spuštalica u vidu upitne rečenice tj. atak na prenaduvani ego narcisoidne spodobe s kojom ste stupili u konverzaciju.
- ... i tek kad sam okrenuo Kristija, mog ortaka iz prošlih dana, e tek onda je ljaljan otvorio separe. Kasnije šalje i kiblu u paketu sa dve go-go fufe, kao žao mu zbog nesporazuma i to ... mada me je taj dan uhvatio samo za dve cigle jevreja ... kod nje u stanu sa dve drugarice ... dok sam visio naopačke sa mosta na Adi ... ja i Lukas međ zvezdama ...
- Čekaj tebra.
- Reci matori, nešto si mi tih.
- Pa možda što već jebenih sat vremena ne mogu da dođem do reči.
- Ko ti brani bratori, spik jor majnd.
- A da ti lepo napišeš knjigu?
- Vidiš, razmišljao sam ja o tome.
- Pa da. U jednom danu ti se desi stvari ko meni za života, iako eto skromno cenim da imam na računu još barem pedeset dina.
- Stvarno si u pravu. A kaže meni JK baš kako bih trebao da ... a to je moje tetke sinovac ... ja bacam koks a on jebe kerove cajkama ... dok smo na Ibici drpali Limu ...
- Konobar, da platim.
Fudbalski hardkor gengbeng. Situacija do koje dolazi kada trener shvati da između fudbalera nema dovoljno hemije, te im naredi da zajedno izađu u grad kako bi se što više zbližili i združili. A fudbaleri k'o fudbaleri - alkohol, cigare, po koja buksnica i žene! Mnogo pičaka željnih da u sebe strpaju sportsku motku (ali ne onu što koristi Isinbajeva), makar samo da bi sutra mogle da se hvale kako su bile sa, sudeći prema istraživanjima naučnika sa univerziteta iz Masačusetsa, najpoželjnijim sportistom na svetu. Ili pak sa više njih.
Svlačionica.
Aca: Tebra, olešio sam se sinoć. Ali olešio. Završio sam sa onom plavom u parku, jedno pola sata sam je guzio na klupici.
Bane: Video sam te dilejo, ja sam bio sa brinetom u kolima iza tebe, umalo da mi se Boban spusti zbog tog tvog zategnutog belog dupeta u koje sam buljio sve vreme.
Nemanja: Ljlaljani, sledeći put smanjite upotrebu Džonija, pa ćete se možda i setiti da, kao ja, odvedete devojku na sprat kluba, gde imaju privatne sobe. Em sam kar'o, em sam se posle istuširao k'o čovek. A gde ste vas četvorica pedera otišli zajedno? Jeste se igrali Arsenala i furundžija?
S, D, M, I: Hahahahha, ne bi verov'o!
Nemanja: A?
Stefan: Matori, orgije kod Džonija u stanu smo pravili. Nas četvorica i sedam pički! Plus njegova keva u susednoj sobi, ali nju nismo dirali iz poštovanja.
Znači jebena goleada, ubacivali smo kad je ko stigao u koju god je rupu stigao! Ja sam vez'o het trik, nisam imao kondicije za više, ubiše me ove pljuge. Nego Mare terao jednu da mu puši i peva Bože pravde u isto vreme, ova se zagrcnula, glasno nakašljala, keva ustala i umalo se nije onesvestila. Morali smo šećer i vodu da joj donosimo, jedva je jadna žena došla sebi.
Vanserijski ljomberski potez, uglavnom rezervisan za pripadnike džiberskih grupa indijanaca koji se u tom trenutku nalaze na svojoj teritoriji, a sastoji se u tome da jednog od njih ili nekog klinca koga znaju, gurnu malo jače na nepoznatu osobu koja tuda prolazi i nije iz tog kraja.
Naravno, pre svega toga sledi procena da li postoji mogućnost da se ipak izvuče deblji kraj, tačnije koje je brojno stanje žrtvine ekipe i kakvo je naoružanje možda u opticaju međ' njima.
Ako se sve kockice slože nastaje ozbiljan Hejsel, jer šta god žrtva odgovorila na njihovo điđansko pitanje što ne pazi kuda ide, ne ginu ozbiljne batine.
- Matori je l' imaš pljugu? Umirem. Nisam upalio cigaru tačno tries šest sati i dvadeset minuta.
- Ne daju pljuge u ćeliji a?
- Ne daju mamu im jebem, al' neka, vredelo je.
- A što si bre tukao tog lika toliko, jesi ti normalan? Naišao sam kada su te panduri skidali sa njega. Ubetonirao si čoveka.
- Nije to džaba bilo, ne brini. Prošle godine sam bio sa Bosketom kod njega u selu i otišli nas dvojica do neke folkoteke tamo. Bilo gotivno, navatali mi neke cupi, cirkamo, zezamo se, ma skroz opuštena atmosfera. I krenem ja do WC-a, prolazim pored neke ekipe hardkor brđana i oni gurnu nekog klinca na mene.
- Ne seri, koja ljaljanska fora.
- Ma da bre. I naravno, znao sam ja šta sledi. Okrene se baš ovaj magarac što sam ga prebio i unese mi se onako u facu i kao pita me što ne pazim kuda hodam.
- Au koja dreš fora, ne verujem.
- I ja tu kao nešto krenem da ga nabodem, al' pregaziše me seljaci za sekund. Međutim nije im to bilo dosta, nego izveli i mene i Bosketa napolje, odvezli nas u drugo selo, skinuli gole i ostavili na centru tog sela.
- Mamu im jebem šabansku.
- I sad zamisli samo koliko sam bio srećan juče kad sam krenuo do radnje da kupim pivo, a ovaj magarac me zaustavlja da me pita gde je Ulica Žrtava Nacizma.
- Kako te je usralo matori.
- Ma 'de nije. Puna kesa flaša, lik sav izgubljen nema pojma gde je i još me ne prepoznaje. Samo sam mu rekao da je na pravom mestu.
- E, a 'ladno su ga odvezli u bolnicu u toj ulici sto posto. Najbliža je.
- Eto, pomogneš čoveku, a oni te uhapse.
Trenutak gde prestaje odsečna odlučnost i počinje plima preispitivanja sa samim sobom predstavlja koordinantni početak (0,0,0) verovanja u nalaženje odgovora koji su dati u opsegu gore pomenute teze.
Karakteristično moždano pretumbavanje stidljivih osoba kojima je teže naći način na koji će zbariti ribu nego projektovati 3D model nuklearnog reaktora u određenom softverskom paketu.
Planska razmatranja ponekad idu do te mere da pokušavaš sa NN preciznošću odrediti unapred odgovore druge strane. I sve tako dok ne odvališ nešto kao strelica groma stari jasen pored dedine kuće. Onda sve ode u majčinu a tebi ponovo dođe dugme u mozgu kojim resetuješ aplikaciju za razgovor sa sobom.
Sve dok ne nađeš neki novi koordinantni početak u nekom novom univerzumu.
Vašar u Klokočevcu. Seoska udavača Roska sedi u Zetinim kamiončetu i prodaje bostan a usput jede sladoled na točenje. Gleda je Boban, stidljivi seoski domaćin, i pravi koncept KAKO? ŠTA?
-Ja sam Boban. Ne, ne, ne... Bokica? Ne, gejasto mi je. Ćao, ja sam Bole. Da, bre, Bole. Mene žene vole. Takoe. :odlazi u pravcu kamiončeta:
-Ćao, ja sam Bole.
-Tebe žene vole.
-(ŠKK?) Da, da, da.
-Pa, Bole, pošto bostan verovatno nećeš a prilaziš kao da znaš šta hoćeš, reci mi čime se baviš?
-Ja sam po zanimanju propali vodoinstalater.
-Kako to?
-Propadam od posla poslednjih 25 godina.
-Hehe, šašav si. Mogao bi i mene da spasiš što se tiče tih vodoinstalaterskih radnji.
-Pa kad su guske mogle da spasu Rim, zašto ja tebe ne bih mogao? :kreće telefon da mu zvoni:
Bele rade, bele rade, ko li mi ga sada kradeeeee...
-Ju, šta to slušaš, ljaljane jedan?! Daleko bilo. Koji si ti čobanin?
-More, i ti meni ličiš na Evu Ras pa nisam pravio pitanje. A sad verujem da si dole suva k'o Sahara. Ne bih te džarao ni bacačem plamena.
-Sahara? Eee... Kod mene je dole oblačno sa kišom i pljuskovima ali sad i da si poslednji čovek na svetu pre ću da crknem nego da dopustim da svoju provalu oblaka skladištiš u mom rezervoaru!
:posle nekog vremena, u nekom svemiru:
-Ja sam Boban. Ne, ne, ne... Bokica?
