Marketinški trik zapremine 2-5 mililitara koji kod usamljene žene može izazvati različite reakcije:
- Baciti u kantu za đubre bez mnogo udubljivanja i prepustiti se rešavanju testa „Koliko ste zaista predstavnik svog sunčevog znaka?”
- Sedeti ceo dan utučena sa pogledom koji bludi pitajući se zašto si još samo ti sama
- Namazati stopala/ noge navedenim kozmetičkim preparatom nakon pedikira/ depilacije (preporučujem provereni Nivea after shave milder balsam)
- Poneti časopis na posao i staviti na vidno mesto, tako da ga vaš kolega metroseksualac može dokopati čim uđe u kancelariju. Kada pronađe kesicu, predložiće vam menjažu tako što će vam ponuditi primerak omekšivača za rublje koji je dobio uz „Gloriju“.
Veoma dlakava osoba.
Čitav narod po verovanjima i pričama vodi poreklo direktno od Čubake.
Dlakavi ljudi u pičku mateinu.
Prepoznatljivi po jedno obrvi, dlakavim ramenima, i leđima na kojima se mogu vezivati pletenice. Ljubavni tepih, to nemaju umesto toga na grudima im raste ljubavna ambolija, ili ipak samo ambolija. Gale Kerber je po pričama apsolutni masthef ovog naroda.
Muškarci su veoma ponosni na svoje dlake i svakog ko ima dve obrve smatraju metroseksualcem.
Priča se da su im i žene jako dlakave, ali one to vešto prikrvaju, koristeći razne preparate ( sekire, kosilice i motorke) da skinu dlake.
Sleng za obrijan muški polni organ, nastao sedamdesetih godina u vreme velike popularnosti velikog košarkaša, bog da mu dušu prosti. Zbog analogije sa imenom i prezimenom a i zbog fizičkih predispozicija Krešimira Ćosića tadašnjim metroseksualcima, "oću-da-budem-jebač" jebačima polazna tačka u jebačkoj ili nejebačkoj karijeri je bila davanje ovog nadimka svom vršnjaku. Iako je većina njih, alatku čuvala u gaćama ko Duljaj Zidana, i vadila je samo za potrebe male nužde, ona je bila uredno obrijana "žiletima" marke gillette i namazana losionom posle brijanja, ili bolje rečeno, zbog posledica koje je ostavljao na koži, losionom protiv brijanja, marke brion.
(Dom kulture okružen idiličnim seoskim ambijentom, vokalno-instrumentalni sastav svira ponoćni stiskavac, a gradsko momče, delija, nežno svojoj partnerki šapće na uvce...)
- Ajmo iza da ti pokažem Krešimira Ćosića, mmm?
- Hi hi hi hi hi, aj...(Uz promukli glas lokalnog Seada LIpovače kome je krivo more jer mu je pička dala pičke prvom baji kog je na letovanju srela, polako nestaju u noć, odaje ih samo sluzav trag na maljavim bedrima mlade uspaljene snajke, koja se nije osmelila na poduhvat sa gillette-ima i brionom, presijavajući se na bledoj mladoj mesečini...)
- Iju, pa ovaj tvoj mi više liči na Moku Slavnića...
- Pa to ti pričam, snajka, znaš da je Moka najbolji tehničar, odi 'vamo!
Podjebavački način da nekome kažeš da mu je majica (ili neki drugi odjevni predmet) i više nego u gej-stajlu.
Pritajeni gej lik (čitaj: metroseksualac) : Kakve su mi patike? Juče uzeo u "tom i tom kul šopu".
Ti: A nije bilo muških modela?
Bogotac.
Nenadjebiv mat igrač koga niko nikada nije vidio ali svi znaju da postoji. Čovjek koji je doveden do krajnjih granica perfekcije. Ideal u svakom smislu te riječi. Moralna gromada.
Kadar za sve i svašta. Sposoban da brucošu iz provincije sredi aposolventsku sobu u studenjaku i gratis desetku iz Rimskog. Da ti sredi dolazak Nataše Bekvalac na kućnu adresu i video uredak iz kućne produkcije sa istom.
Čupa obrve ali nije metro. Trsi sve što stigne ali nije ženskaroš. Popije boga oca ali nije alkoholičar. Buksnu smiri u dahu ali nije ćoman.
Figurina par ekselans i ujedno čovjek koga niko ne poznaje, sem osobe koja ti o njemu priča. Fantom. Pričo mi jedan što ga vidio.
- Brate znaš š'a se desilo onom mom drugu Momi!? 'Naš Momu?
- Ko'i Momo?
- Kako ko'i Momo. Onaj š'o je penetrirao u profesoricu Krivičnog i žena mu dala 10 u indeks i 100 jevreja pride.
- Aaaa Momo. Momo ne postoji, Momo jeste.
- Eee on. Kaže prošle sedmice se vraćo kući i dole u lameli 1a naleti na tri momana kako pokušavaju silovat' djevojku. Priđe on nabode jednog, drugog opali koljenom a trći valjda bio pičkica pa sam pobjegne. Još ih malo iznabada dok su ležali i ćao. Podigne curu i odnese je kući.
- Ne seri.
- Ne pomjerio se s' mjesta. 'Naš š'a je u svemu zon... ta cura š'o ju je spasio, ćerka Čolepa tajkuna.
- Ma daj. Kol'ko ja znam Čolep ima samo sina.
- A čovjeka, svega mi. Cura se zaljubila u njega. Eno ih na Mauricijusu, Čolep im platio ljetovanje.
Apsolutno najveće priznanje koje se može dodeliti rendom ljudskom primerku aktivnom u jednoj od mnogobrojnih grana delatnosti javnog tipa. Ultimativna laskava titula kojom se može okititi persona produktivna i obligatorno "marketinški zapažena" u nekoj od sledećih branši: muzici, glumi, modi, sportu i - last but not least - gejštini, mada je to, reala, kategorija sama za sebe.
Elem, da bi zavredeli taj figurativni oreol koji će lebdeti iznad njihovih glava, potencijalnim kandidatima za isti nije samo dovoljno da budu naj naj naj ( šta god to jebeno značilo; prim.prev.) u svojim profesionalnim aktivnostima u životu. Oni se nekako moraju izboriti za to da svetla reflektora obasjaju njihov lik i delo i VAN sopstvenih im karijera a kako bi u moru jednako kvalitetnih kolega i koleginica ispali što veće nakaze - da ne kažem - postali "medijski konkurentni". Asimilovanje sa osvećenom slikom sveca svakako je krajnje apsurdno, posebno iz razloga što pomenuti verovatno nikada nisu stali pred jednu moleći za zdravlje ili, ne daj Bože, oprost. Što se mene tiče, nemam ništa protiv ni da ih Crkva kanonizuje...samo da na kraju skončaju smrću velikomučenika. Amin.
Nekompletan i pomalo nealfabetan spisak zvaničnih IKONA u Srbiji:
Verica Rakočević - modna kreatorka i frekventna korisnica botoksa i kokaniđe (modna ikona)
Ivan Bosiljčić - glumac u pokušaju i srećni tata (gej ikona)
Sveti Stefan - Hristov učenik, Velikomučenik i jedan od Dvanaest Apostola (svetac)
Jelena Karleuša - umetnica, supruga, majka i drolja (LGBT ikona)
Svetlana Ceca Bojković - glumica i alkosica (glumačka ikona)
Presveta Majka Bogorodica - rodila Isusa. Tačka. (svetica)
Željko Joksimović - pevač, producent, metroseksualac (pop, gej i eurovizijska ikona)
Marijana Mateus - majka, književnica i profesionalna korica za kurac (VIP ikona)
Sveti Đorđe - Velikomučenik i propovednik učenja Hristovog (svetac)
Milovan Ilić Minimaks - voditelj, kartaroš, pijandura i mrtav (TV ikona)
Josip Broz Tito - bravar, maršal i doživotni predsednik SFRJ. Takođe mrtav. (svetac)...
Čudna i veoma neprijatna nuspojava uzrokovana višednevnim obilnim znojenjem u predelu pazuha. Manifestuje se pojavom čudnih belo-žutih gromuljica (za koje je prva asocijacija ovaj mlečni proizvod u završnom stadijumu ustajalosti) koje se formiraju na potpazušnim dlakama, i istima daju neprijatan i neprirodno svetao ton. Kad formiranje bakinog mladog sira dostigne zenit obično je neizbežno uklanjanje "šiški ispod miške", ma koliko to bilo "pederski" ili socijalno neprihvatljivo među širim narodnim masama.
A: Ne mogu da verujem da si brijao pazuh, jesi ti peder ili samo tripuješ da si metroseksualac?
B: Daj mani me bre budalo, imao sam bakin mladi ...
Iscliteljski (karpatski?) pičić koji je pronašao lek za alopeciju.
Dobro sad, ako si ćelav nećeš trljanjem losiona koji ovaj pičić proizvodi na ćelu postati kao Marko koji za tri sekunde ostavlja snažan utisak. I dalje ćeš služiti muvama kao pista.
ALI, ako si fan četnik/divljak/rđa stajlinga i gajiš brkove i prigodnu bradu u stilu Kraljevića Marka koji se vraća sa orgije na Miroč planini, lekoviti pičić je bolji no bilo kakav balzam ili neka druga metro čudesa moderne "for gay man" kozmetike.
Dalje postaje još bolje, jer se stvara jedan skoro pa perpetuum mobile, ha!
Lekoviti pičić uživa u pružanju nege facijalnim ti dlakama, ti uživaš u negovanju i lekovitim svojstvima baklavice i tako u krug. Zadovoljstvu nikad kraja.
-Dušo, bio si k'o zmaj!
- Hvala maco, šta ćeš kad volim ta tvoja lekovita svojstva. Pomažu mi da održim kvalitet brade.
- Ajde sada operi te kondenzatore vlage pa da me poljubiš za laku noć.
- A ne, balzam treba da odstoji. Dođi ovamo, sad ću i tebe da umažem.
Jedini mogući lek protiv autora pičkopaćeničkih izvini ta i ta, voli te taj i taj grafita.
Koliko god da ti metroseksualci koji pišu ta sranja po zidovima uništavaju moju veru u očuvanje muškosti kod mlađih generacija, zbog količine tolikih grafita poslednjih godina, ovi koji dopišu rečenicu iz naslova, vraćaju mi veru u to da i među mlađim generacijama postoje oni koji znaju kako treba da se ponaša muško i šta to podrazumeva.
Ovi diskretni heroji, pa dobro ne baš diskretni, ali svakako heroji, možda i ne shvataju koliko mnogo čine kada dopišu ovo i rade to čisto iz zabave, ali samim tim što prozivaju ove zidne izjavljivače ljubavi, prvo ih teraju da dobro razmisle pre nego što to opet urade, pružaju im uvid u to kako pravi muškarci razmišljaju, a kao što rekoh i nama malo starijima daju nadu da nisu svi klinci otišli u kurac od onih američkih serija koje propagiraju ta osećajna sranja i da na svakog flafičastog klinca, dolazi makar jedan normalan.
- De si Đole, šta ima?
- Evo ništa matori. Išao do farbare da uzmem nešto.
- Sređuješ gajbu?
- Ma ne, smislio sam do jaja foru kako da mi se Jelena vrati. Ispisaću celu njenu zgradu sa IZVINI JELENA, VOLI TE TVOJ ĐOLE i nacrtaću hiljadu srca. Ima da mi se vrati sto posto.
- Daj bre batali to. Budi muško. Ostavila te, pa ostavila. Doće druga.
- Nema drugih. Samo ona. Ovo će biti velik gest koji moram da uradim kako bi mi se vratila.
- A-ha. Dobro. A koliko košta taj sprej jedan?
- 350 kinti.
- Odlično. Taman i meni treba jedan nešto da odradim.
- Na gajbi?
- Da da, na gajbi.
Recenica koja, osim o plitkosti onog ko je izgovara, govori i o njegovom sistemu vrednosti.
Student ETF-a: Sta ce ona s njim, pa on se ispisao iz srednje?
Sin bogatog tate: Sta ce ona s njim, nece valjda da se vozi u "Jugu"?
Metroseksualac: Sta ce ona s njim, tako je lose slozio patike i majicu?
Skup različitih radnji koje služe da muškarca vrate na pravi put muškosti sa kog je nizom nesrećnih okolnosti skrenuo.
Jebiga, navukla te kurva na zdrav život i metroseksalni fazon. Uradio si to zbog nje. Na trenutak ti je čak izgledalo i da je to do jaja tako. Barem su oni sa TV-a govorili da jeste. Izdepilirao si se potpuno. Redovno si sek'o nokte na nogama. Prestao si da pušiš. Prestao si da piješ. Prestao da jedeš masno. Nisi više gledao fudbal. Možda samo malo Real, Barsu i Arsenal. Nisi ga ni igrao više. Da se ne znojiš.
Al patka. Otišla je sa drugim likom, još metroseksualnijim od tebe. Ovaj je vegan. Moderator Fb strane Životinje su bolje od ljudi. Spašava mačiće. Zna da uklopi boje. Ne zaboravi da stavi podmetač kada pije ceđenu pomorandžu. Gleda slike u Art Zoni sa uživanjem i razumevanjem, a ne kao ti da blene u njih kao kada je prvi put vid'o pičku. Zna šta da naruči u salad-baru. I šta sad?
Sad bi nazad kod drugara koji upravo sede, vare neku gandžu i igraju PES. Sad bi opet da upadneš na onaj termin u balonu koji se igra nedeljom od osam uveče i gde u devedeset posto slučajeva izbija tuča na pola termina, jer se igra Partizan - Zvezda. Sad bi da baneš u Durmitor sa ortacima i oljuštiš dobru porciju jagnjetine i jedno deset piva. Ili makar neku dobru punjenu pljeku da odereš u Dafu.
Ne očajavaj. Ako su ti pravi ortaci primiće te nazad u čopor. Samo treba da se očistiš i vratiš u normalan fazon, a to nije lak posao. Metroseksualizam je kao droga. Iako je u principu sranje i nisi ga voleo, navučen si na njega sada, ali istrajni ljudi mogu sve, tako da glavu gore i bori se. Pobedićeš.
- Deste ljudi.
- Opaaaaaa. Vidi ko je to nama došao. Đole Stanković-Jakovljević.
- Gospodin Integralni.
- Đole Filgud.
- E aj ne serite vas trojica.
- Pa moramo malo da te bušimo kad si gejčuga. Otkud ti brate?
- Ma svratio malo, da vidim šta radite.
- Pa iznenađeni smo. Nema te već mesecima. Nećeš sondžu da baciš sa nama, nema te na terminu, nećeš na tekme, a pošteno se nismo napili odavno.
- Sjebala te ona skroz. Poč'o si i obrve da čupaš.
- A i ta frizura brate. Ne ide taj jež na tol'ku glavudžu.
- E ovo je greška bila. Odo' ja.
- Čekaj, čekaj, stani bre. Zajebavamo se malo.
- Šta se drkaš odmah jebote. Trebao bi da ćutiš i trpiš malo znaš.
- A jebiga. Zasrao sam.
- Da znaš da jesi. Čuli smo da te ostavila zbog Caneta Balerine.
- Jeste. Mislio sam da je lik gej. Puštao sam da se druže. Kao moderno je to. Drug gej. Kad ono, Cane mi skinuo ribu.
- Ladno ti Cane skin'o ribu ahahaha
- jebote šta se tebi desilo, nevera.
- I sada bi opet na staro da se vratiš?
- Da.
- Dobro, ali prvo moraš iskreno da mi odgovriš na jedno pitanje.
- Pucaj.
- Jesi dozvolio da ti nešto furne u bulju?
- E sisaj kurac, idem ja.
- Stani bre. To je jako bitno. Ako si to dozvolio proces se ne može obrnuti.
- Naravno da nisam dozvolio. Pa za šta me smatrate?
- Otkud znam matori. Sve ostalo si dozvolio.
- Da bre. Vidi u šta te pretvorila. K'o da gledam nekog glavatog Danijela Đokića.
- Dobro, neću više takav da budem. Šta da radim?
- Sva sreća, nalaziš se u istoj prostoriji sa ekspertima metroseksualne detoksikacije.
- Kad mi završimo sa tobom izgledaćeš ponovo kao muško.
- Da počnemo. Prvo što trebaš da uradiš je da stučeš jednu brzo rakiju da prostruji malo krv kroz tebe. Zaboravi na koktele i sake. To je stvar prošlosti.
- Dobro.
- Onda pojedi parče ove Đoletove pice sa kulenom. Skoknućemo posle do pekare po još.
- Kad se naduvamo ponovo.
- Naravno. Onda idi do kuće, pobacaj sve kreme, pudere i te bočice tih sranja što imaš. Možeš samo da poseduješ jedan dezodorans, jedan parfem i brijač.
- Pena ti ne treba.
- Afteršejv eventualno.
- Ali sigurno i vi koristite penu za brijanje.
- Naravno da koristimo, ali ti si zaglibio. Da bi se vratio, moraš samo najosnovnije da koristiš. Bikov žilet.
- Uf bre.
- Nije to sve. Garderoba koja je uz telo mora da leti u kantu. To je tako pederski.
- I diskovi Sergeja Ćetkovića.
- Nemam Sergejeve diskove.
- Nemoj da nas lažeš. Svi metroseksualci ih imaju. I to originale.
- Imam. Baciću ih.
- Moraš da prestaneš da uljiš tu kosu i da se ošišaš na keca već ujutru.
- Kupanje jednom nedeljno, posle fudbala.
- Možeš da se tušneš ponekad.
- Ali ne dva puta dnevno.
- Vrati meso u ishranu.
- Alkohol je dobar za živce.
- Derbi je u subotu. Ne ideš na zapad.
- Prodaj Smarta i kupi auto.
- Ciklama ne postoji, to je roze i to se ne nosi.
- Stoj dok pišaš.
- Ali oduvek sam stajao dok pišam.
- Opet lažeš. Sigurno te je smarala jer zapišaš okolo, pa si sedeo.
- Jeste.
- Patike za fudbal moraju crne da budu.
- U radnju se ide u pamučnoj trenerci.
- Čivava nije pas.
- Pa stanite ljudi, šta da radim sa Mukicom sada? Ne mogu na ulicu da ga pustim.
- U pravu si. Verovatno bi ga usmrtio komarac ako naleti na njega.
- Dobro, smislićemo nešto tu već.
- Onda, fegetarijana nije pica, tako da molim te od sada da naručuješ picu sa slaninom i kulenom.
- Tribal nije tetovaža.
- Jelena Baćić Alimpić ne piše dobre knjige. Ni Paolo Koeljo.
- Isčlani se iz svih NVO organizacija.
- Prestani da čupaš obrve.
- Možeš malo da bricneš onaj most na sredini i to je to.
- Izbriši brojeve telefona svih solarijuma.
- U jebote ljudi koliko toga ima.
- Da bre. Totalno si se upčkio. Ustaj i oblači jaknu.
- Je l' idemo u pekaru?
- Da. Ali prvo idemo da useremo Caneta Balerinu k'o konja, taman malo da ogladnimo. Polazi.
Jedna od najnebitnijih pojava na ovom svetu, potpuno zaluđenom estetikom, modernim marketing tripovima i čitavim tim korporativnim kurac-palac istraživanjima na kojima baziraju svoje metroseksualne poteze.
Naime, nekom čudnom metodom tog istraživanja oni su došli do zaključka da je nama muškarcima veoma bitan dizajn flaše piva, pa umesto da poboljšavaju sam ukus piva koji je u principu i najbitniji ili makar da ga ne kvare ako je već dobar, oni su istripovali da je nama jebeno bitno kako će da izgleda flaša iz koje pijemo to pivo.
E sad, možda oni imaju u planu da privuku više žena, metroseksualaca i vilenjaka pa im ugađaju tim potezima, ali najčešći konzumenti, a to su normalni obični heteroseksualni muškarci i žene, lagano prelaze na neku drugu marku piva kada ga ovi useru sa lepom flašom, a sranje tekućinom.
Naravno, postoji i mogućnost da je ono što se priča istina, a to je da su stručnjaci za dizajn i marketing svi redom peškirići, pa onda pokušavaju da dizajniraju flašu onako kako njima odgovara. Pod odgovara ne mislim na piće nego na....znate na šta mislim.
- Au pa gde si ti mentolu jedan? Tekma počinje za dva minuta.
- U radnji sam se zadržao. Birao sam pivo koje ću da uzmem.
- Šta tu ima da se bira majke ti?
- Pa taman da uzmem Amstel, kad vidim da se pojavio neki novi Hajneken. Znaš kakva je flašica. Vrh. Sva izuvijana nekako ludački.
- Šta fali Lavu? Nisi valjda uzeo taj Hajneken samo zbog jebene izuvijane flašice?
- Nisam.
- Dobro je. Lav si uzeo?
- Ne. Pružio sam ruke ka onom Hajnekenu, kad odjednom pored vidim Staropramen novi. Znaš kakva flašica. Kao onaj Efes. Dole debela, pa se naglo sužava, a boja stakla neki mutan tirkiz. Vidi kakva je.
- Šta je bre to?
- Pivo. Staropramen.
- Koliko procenata alkohola?
- Ček da vidim. Gde je bre? A-ha evo ga. Nula zarez jedan posto.
- E saću da ti skinem te jebene rolere što si okačio oko vrata i da ti jebem mamu u pičku baš.
-----------------------------------------------------------------------------------
- Gospodine Azdejkoviću, dugo smo se dvoumili ko bi mogao da bude zaštitno lice Staropramen Tirquiza za Srbiju i izbor se sveo na vas. Da li ste zainteresovani za to?
- Jao Staropramen Tirquiz hihihihihi. Moje omiljeno pivo.
-----------------------------------------------------------------------------------
- Sergej da li si smislio nešto za novi dizajn flaše?
- Evo skoro sam gotov šefe.
- Imamo rok koji je skoro istekao. Znaš li da nas je Staropramen ubio sa onom tirkiznom flašicom. Prodaja nam je opala za trideset posto.
- Samo još završni detalj. Evo ga. Gotovo je.
- Da vidim?
- Šefe predstavljam Vam novi Jelen Rejnbou.
- Odličan naziv. Sviđa mi se i ovo proširenje ovde na vrhu. Boje savršene. Moderno, hrabro, totalno urbano.
- inspiraciju sam tražio u prirodi, zato je flašica totalno drugačija od ostalih i podseća na pečurku.
- Bravo. Bravo Sergej. Ovo je neverovatno dobro odrađeno. Jesi smislio način na koji bi mogli da ga reklamiramo?
- Naravno. Prvo ćemo ih potući time što će pivo biti totalno sa zdravim vlaknima. Znači ne goji, ima još manji procenat alkohola od jedan, a kao zaštitno lice dovešćemo Milana Stankovića. Mladi će se otimati o ovo pivo.
- Supiš. I svaki kupac koji kupi flašicu ovog piva dobija besplatni lubrikant u nekoj šarenoj kesici.
- Staropramen Tirkiz čuvaj se. Stiže Jelen Rejnbou.
Penzioner, umorni čikica koji šeta ulicom noseći kesicu sa logom avona. Nije on metroseksualac, ne interesuje ga ni šta to znači, u toj kesici su mu lekovi za redovnu terapiju, poneki analgetik i par tableta ranisana ako se zatekne negde na ručku.
Bila mu je ćerka pre nekoliko dana. Redovno dolazi svakog meseca da mu podigne penziju, plati račune, kupi par voćki i donese te iste lekove iz apoteke. Usput joj je zgodno da, kad je već podigla novac, isplati i poručenu šminku pa lekove stavi u tu kesicu od distributera šminke.
A on šeta. Svrati malo do bandere na ćošku da se informiše kod koga više ne može da odlazi na kafu i razgovor, ode do kafane da malo odmori pa posle opet. Kod starih prijatelja na čašu vode uz lekove, možda se usudi i par rakijica da popije. Ko ga jebe, ionako mu lekovi ne znače previše, a žena je odavno otputovala u jednom pravcu, neće joj smetati.
I nosi tu AVON kesicu. To mu je ćerka donela, zlato tatino. Svratiće ona opet za koji dan, prekosutra je drugi deo penzije.
Obaviti tuširanje na brzinu, saprati nečast sa telesine.
Cilj je uz minimalno uloženi trud dovesti higijensko stanje organizma da pređe đuturativno ošacovani najniži društveno prihvatljiv nivo tolerancije. Nisi flafičasto čist, koža ti nije baršunasta posle temeljnog pilinga Dove kupkom, a opet si kudikamo više upicanjen od dlakavog pazuha brkate babe, uparenog pod vunenim džemperom o ilindanskoj žezi u vozilu GSP-a.
Na pijaci, posle pentaestominutnog cenkanja sa Kinezom pazaruješ tri turska sapunčića za 150 dinži, posle pretnje prstom gratis dobijaš konzervu rumunske tunjevine, i popust na CD Zoke Bosanca, prilično fer dil.
Vremena nemaš, ili te još verovatnije boli kurac za teranje mak na konac higijene, ionako znaš da je šansa da ćeš noćas jebati jako mala, a društvo te i onako videlo još i u gorem izdanju.
Fokusiraš se na pazuh, bulju i šiju, lice si jutros sapunjao, nema potrebe da ga pereš opet, a i nećeš da rizikuješ da postaneš metroseksualac. Noge su svejedno daleko od nosnih receptora, menjaš samo čarape.
Ako nekim slučajem smuvaš neku cavulju sa preferencama za 69-ku, jebi mater čitavom upravnom odboru Adidasa što su proizvodnju patika izmestili u Tajland, kako da ti noge mirišu kad ti patike trandže iz Bangkoka spajaju Oho lepkom.
Sa neverovatnim porastom urbane i suburbane metroseksualne populacije, ambalaža postade najbitniji deo svake industrije, naročito kozmetičke. Nema tu ništa što je taj bogom dani kolagen koji rešava sve probleme: od podbratka i spalih obraza do otromboljenih sisa, toliko velik molekul, da ne može ni da prodre u tu kožu koju treba da ponovo učini elastičnom poput dvanaestogodišnje kineske gimnastičarke. Na kutiji piše kolagen plus, i to mora da se kupi. Naravno tu su i čitave studije o tome kako urbani i osvežavajući parfemi za muškarce treba uvek da se pakuju u širokim bočicama kao trokrilni ormar, krupnim kao i njihovi vlasnici koji su popili ceo periodni sistem, a ženske u nežnim i duguljastim, ili pak okruglim, za one koje se oporavljaju od viška kilograma posle porođaja, ili se teše kako su građene kao jabuka (nisi, debela si, macxko, cmok). Naravno, mudro je zapamtiti i da ako ubacite miris mente u vodu za ispiranje usta roze boje, da ćete biti streljani kao nemetroseksualna osoba, čije seme treba zatreti sa sve vašim roze mentolom. ZA ROZE BOJU JE CIMET! Sličan problem se izgleda pojavio i u drugim industrijama. Šta će ljudi, izgleda da će uvek pre da biraju lepo, nego korisno.
-Jao, slatka, vidi što sam kupila novu kremicu, ima tri puta više kolagena i hijaluronske kiseline, nego standardna pomada, a vidi kutijicu! Pored ima i testić kakva si ličnost, pa ti na osnovu toga udele drugu boju kutijice. Ja sam dobila ovu ciklamu!
-A to što ni 50% toga neće stići do tih tvojih bora...
-To su samo tragovi umora, dušo...
-Tragova umora, to ništa. Mesto da rade na nosačima tih supstanci, kao što se izgleda samo Japanci zanimaju, oni samo dizajniraju. Bar da si uzela onu vitaminsku kremu koja bi koliko toliko pomogla, znaš, ona bela obična...
-A, ti mi nešto znaš. Odbijam da prihvatim stručni savet od osobe koja gugla Dracorex Hogvortia. Viiiiidi jeeeee!
_______________________________________________________________
-Gospodine, ako ne uspete da smanjite nivo stresa, umrećete!
-Ali on je besmrtan!
-Ko je ovde farmaceut? Besmrtnost ga neće spasiti ovde. Sada, pored regularnog, da li vas mogu zainteresovati za ove kreme sa mirisom cimeta, pored toga što lepo mirišu, naučno je dokazano da su ponekad relativno uspešni u lečenju stresa.potvrđeno na 1,564 korisnika i jednom relativno nervoznom basetu
Šeta neki metroseksualac ulicom negde u Evropi i naidje na loptu. Krene da je pika jedan, dva, preko glave, krece neka apbit muzika, kez, i petom je šutne do negde u Britaniji. Tamo neki klinac dočekuje tu loptu, koja je morala da ide brzinom asteroida koji upravo planira da napravi novi Džurasik ivent izumiranja na zemlji, direkt na grudi, kolenom gore, op glavom, lopta u Kini. Tamo tri nasmejana kineza primaju loptu, dodaju se, jedan podigne, drugi kungfu volej, bam, lopta pada u favelu, samba, guzate brazilke, jedna dupetom udari loptu, direkt do afričkog deteta koje u nekoj pustari sa svojim drugarom prima tu loptu pa ga malo dribla, pa kao saću neću, dok mu na kraju neki afrički a-la Arkan vorlord iza kamere kaže šutiraj to da ne palim ovaj kalašnjikov. Lopta preleće opet zemlju i završava negde u Australiji ili Novom Zelandu jebem li ga, isto je sranje, neka tetka prima tu loptu i šutne je do Arapa koji u svojim haljinicama nesto pokušavaju po pesku da dižu prašinu i onda lopta vuuuuuuuuuuuuu odleti negde u svemir FIFE, kurci, palci, eksplozije efekti, muzika pravi grand finale, brrrrrr, multi-kulti svi smo jedno fudbal nas sjedinjava, nema rasizma, nema korupcije, nema ratova, svi se volimo, pušite kurac, kupujte Najke.
Izraz krajnje osujećenosti, kojim se označava situacija kad je sve sve SVE vodilo uspehu, ali se u poslednjem trenutku, na korak do cilja, kao kad mlada zbriše sa oltara, sve srušilo, i tvoja očekivanja od života ostala neuslišena.
- I, sine, šta bi sa Zdenkom? Jesi napokon prošao ciljnu ravninu?
- Ne pitaj, ne mogu ni da govorim...
- Govori, bre!
- Javi se ona juče po dogovoru, kaže SVE ČISTO, ja namirisan, molim te, živi primer metroseksualizma, zapalim auto i dok vozim smišljam kojim pozama ću da je podvrgnem, sasnjam one bele butine, umalo kod onog servisa nisam prošao kroz crveno, stajem pred zgradom... KAD ONO KURAC MEĐUTIM JOK!!! zvoni jebeni mobilni i Zdenka javlja da joj je muž uz'o da se vraća iz Bajine Bašte, jebo ga Baja a jebala ga i bašta, završio pos'o ranije pa požurio kući!
- Ugh, kakav gaf... al ćuti, mog'o je da se ne javi pa da vam uskoči na kičmu na jebalu...
- A obukla crni kombinezon, svileni, to mi rekla... džaba sve... prs'o sam totalno. Aj me vodi na pivo...
Retro mužjak, od davnina suvereni osvajač ženskih srca. Kao što je brkajlija čuven po svojim bujnim ukrasima muškog lica, ponos vukajlije je njegov veličanstveno maljav torzo. Mereno u btvcm² (broju telesnih vlasi po kvadratnom centimetru), raskošniji primerci mogu da budu i do 50% dlakaviji od kurjaka običnog (canis lupus) po kojem su i dobili ime, a rame uz rame sa luksuznijim persijskim ćilimima, persijskim mačkama i persijskim ženama. Zimi su teže uočljivi, dok ih leti redovno oda ljubav prema poluraskopčanim košuljama i majicama sa dugim V-izrezom kroz koji im diskretno viri maštovito ukovrdžan i isfriziran tepih ljubavi, na kojem se po svedočanstvima mnogih žena posle dobrog seksa najslađe spava.
Krajem dvadesetog i početkom dvadeset i prvog veka ipak padaju u nemilost kod žena zbog globalne ekspanzije metroseksualizma, što je mnoge nateralo na očajnički potez glatkog izbrijavanja ili čak depilacije leđa i grudi. Oni koji su preživeli bol i sramotu takve operacije često su znali da podlegnu astmi ili upali pluća zbog nenaviknutosti tela na izlaganje surovim prirodnim uslovima zbog čega su vukajlije danas retke. Na sreću, poslednjih godina očekuje se veliki porast njihove populacije uporedo sa laganim vraćanjem u modu prirodnog izgleda muškarca, jer se pokazalo da lepše polovine od deljenja češlja i četkice za zube više mrze samo deljenje jedinog kućnog ogledala.
Kada shvatiš da te je pojelo vreme. Kada se standardi ruše kao domine u nizu, a iste, sada utehom zamagljene stvari, vidiš na potpuno drugačiji način. Ne posmatraš više istim očima.
Nekada je, po tvojim standardima, bio mnogo debeo - sada je samo prava muškarčina, a ne neki tamo mršavi Kilavi Radovan.
Nekada je bio ćorav - sada naočare samo doprinose njegovom sofisticiranom stajlingu (još kad obuče ono sivo odelo, ma pravi intelektualac!).
Nekada je bio samo golja i običan prodavac auto delova, nesposoban da napravi nešto više od svog života – sada je čovek koji se bar trudi da pošteno zaradi, a ne kao neki kriminalci i propaliteti, koji idu linijom manjeg otpora.
Nekada je bio previše glasan i neotesan (www.seljačina) – sada je samo pravi porodičan, što bi se reklo, narodski čovek, a ne kao neki tunjavi advokat ili arhitekta.
Nekada je bio hipohondar – sada je odgovoran čovek, koji vodi računa o sebi, da bi još dugo bio sposoban da radi i izdržava svoju porodicu.
Nekada je bio dlakav kao majmun – sada je muževan, a ne kao neki izdepilirani metroseksualac.
Nekada je bio ružan i glup, a sada je verovatno poslednja šansa. Nekada je bio “Ma ne bih sa njim nikada u životu!”, a sada … Sada “To je čovek mog života!”
Odmah da naglasim imena su totalno random, ali oslikavaju jednu toliko bednu pojavu koja poslednjih godina uzela maha kod nas, da sve više počinjem da mislim kako nam pred našim očima rastu ozbiljne pičkopaćeničke generacije koje pod hitno treba vratiti nazad na put normalnih muškaraca, dok ne bude kasno.
Dobro, ne kažem da su svi takvi, ali alarmantno veliki broj ovakvih grafita po zidovima svuda okolo pokazuje da je ova pojava u ozbiljnoj ekspanziji i da su iz nekog razloga današnji muškarci istripovali kako je to kul, ne shvatajući da takvim grafitima ne rade ništa veliko, osim što samu svoju muškost dovode u pitanje.
Nisam siguran da li je to uticaj bljutavih, romantičnih komedija sa jebenim Hju Grantom ili televizije koja već godinama pokušava da napravi armiju metroseksualaca svuda u svetu, kako bi Nivea prodala još više kremica za bore i nisam siguran koji je procenat uspešnosti vraćanja ženki nazad u svoje okrilje, ali bez obzira na to, znam samo da je nekada čovek koji se usudio tako nešto da napravi gubio sav autoritet kod drugara, a devojka kojoj je bio upućen taj grafit, gledala je autora grafita kao budalu običnu i bila je čak i uvređena time.
Na žalost, skoro da ne postoji više zid na kome nema tih patetičnih izliva emocija, a ja se nadam da su se devojke kojima su te poruke upućene, pomirile sa tim momcima i da ih upravo u ovom trenutku jebu strap-onom zguza dok ovi ribaju pod, jer samo pisanje takvih grafita sugeriše da su latentni homoseksualci, bez obzira što pišu poruke ženama.
- Milena, je l' su one poruke na zidu pijace tebi upućene?
- Ma da bre. Živ blam me ubi.
- Pa Marko stvarno nije normalan, al' je mnogo romantično. Kao u filmu "Ljubav je samo za heroje" sa Hju Grantom, gde on...
- E Sanja, ajde iskuliraj sa tim stvarima, dečko je retardiran u glavu i ima da se smuvam sa njim, nateram ga da okreči sve to, popušim njegovom najboljem drugaru i pošaljem mu slike tog čina, a evo ti ga odmah pa budi sa njim, jer nakon ovoga mi deluje kao neka žena, tako da bi se sa njim sve vreme osećala kao lezbejka, što za tebe sve više tripujem da jesi čim ti se sviđaju takvi muškarci.
