Stara narodna izreka koju sam od muke izmislio. Strefila me jedan dan u onom kukavnom Novom Sadu, tik pred ulazak u onaj još kukavniji studentski dom. Stojim pred vratima, uvuko se u jaknu, što ono kažu stiso se ko naša reprezentacija u kvalifikacijama, kad ono puf!
Primer nema veze sa definicijom. Definicija nema veze sa autorom. Autor nema veze sa mozgom. Sve u svemu, niđe veze.
-Vidim hraniš svinje.
-Ne. To ja njih izdržavam. Onda kad ih prodam izdržavaju one mene. Tako se mi izdržavamo.
-Znači stisla muka, imaš puno čeljadi u kući!
-E moj Vule, nije njih puno, njih je taman koliko treba, nego je mene malo.
Doba godine kada se gastarbajteri sjate u domovinu da troše mukotrpno zarađene jevreje dok to svima nama dragi menjači pametno iskoriste pa kurs obore na ini-mini-majni-mou ne bi li se oparili od naivnih stranaca.
Narodna Banka Srbije zadovoljno trlja ruke a guverner Jelašić pikira novu Mečku za svoje iskeširano dupence.
Welcome home brothers!
Muzika koja više nije mainstream.Pedesetih simpatična,šezdesetih antidržavna,sedamdesetih neobuzdana,osamdesetih ''crveni džin'',da bi kasnijih decenija postala nezanimljiva i u ''zapadnim'' zemljama.Za razliku od današnje muzike, u r'n'r-u ima više od jednog instrumenta.
Narodna mudrost u formi jebačke konstatacije, te savet ostavljenom ucveljenom liku da od tugovanja nema selameta, već da se što pre ponovo umoči. Mantra, klin se klinom ubija.
Depresivni alkoholičar to tumači malo drugačije, pa tako naručuje sledeću čašicu iako je prethodno zacrtao da će ''samo jednu'', a tinejdž gej pak koristi kao opravdanje za vaćarenje sa ortakom.
- Junačino, što si mi se smrko tako?
- Ma nemam pojma, nešto nisam baš...
- Zbog nje?
- Ma jok, šta ti je?!
- Verujem. Nego slušaj, vodi tebe večeras čika Sreta kod Mileta u kafanu, tamo ti dolaze...
- Ma neka, ne mogu stvarno.
- Ajde, ajde! Bolje druga, nego tuga! Videćeš i sam. Sve će odmah biti bolje!
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta to radite?
- Pa tata, mi smo...
- E šta ja dočekah, sin peder. Sad ću da...
- Pa bolje druga, nego...
:pljus, bum, kvrc:
Konkluzija. Nema dalje. Čist kapitalizam - duga ljubav, što kaže narodna poslovica. Što se mene tiče ti si jebana u korporativnom odnosu davalac usluge - primalac usluge. Ono što posle preostaje kad dođeš sebi je da oližeš rane i to je to. Ne'aš ti tu šta!
O: Mile, sine dragi, pa jesmo li mi tebe poslali na ekskurziju ili da američkoj djeci otimaš obroke...
M: Šta 'oćeš ćale?!
O: Pa, mislim, odavde si otišao ko iz Etiopije, a vidi te sad. Sve me briga da mi meteor ne bane u kuću.
M: Ajde matori nemoj da me zajebavaš. Jesam li ja lijepo čitave dvije godine rmbačio na praksi - jesam. Je li me majstor Mića, inače tvoj kumašin, jebao za svaki dinar koji me plaćao - jeste. I na kraju krajeva, jesam li ja taj koji je svojim parama platio ekskurziju - jesam. Šta onda kukaš, koj' moj!
O: Znam sine, ali pogledaj se. Jesi li ti bacio pare na to da dobiješ infarkt...
M: Ama čovječe, što se mene tiče ja sam sve uloženo vratio. Gle mi kapitala.
Stara narodna za ruganje ljudima koji se zadovoljavaju nebitnim stvarima odnosno sitnicama. Posebna vrsta ljudi koji nemaju urođene ambicije. Funkcionišu po sistemu lezi lebu da te jedem. Nikad preko proje ne traže pogaču, znaju da cene ono što imaju i zadovoljava se time u potpunosti.
- Mićo, šta je sa tobom čoveče?
- Što bre?
- Pa kapiram da si pijan evo saće druga nedelje...
- E ne moš da veruješ, komšija se navadio svaki dan mi kupuje po 5 piva, zagotivio me opasno, ne znam čime sam ga zadužio tako.
- Kako je budali malo potrebno da bude srećan... Zadužio si ga ženom pobratime!
Kafana bez osoblja. Mislim, tu su oni, negde, pošli za novu bačvu ili se karaju u magacinu. Ali fizički ih nema. I gosti su tu, muzika piči. Ne bi ni primetio da ih nema da ti nisu potrebni. Sve na autopilotu, zlokobno, kao u prodavnici igračaka neke kafanske zone sumraka.
- Konobar, alo, konobar! Ma gde je taj klipan?
- Šta će ti?
- Ma da naručim još po jedno... Vidi, vidi, nema ni šankera... Da zalegnemo nas dvojica da ne raspali neko sada kroz izlog, gledao sam u onom filmu tako su neki skenjali jednoga...
Soba sveže ostavljenog momka. Roletne spušte, na stolu hrana koja nije ni pipnuta, pune pepeljare, flaše i čaše. Čak je i miris kao da je neko umro, dok se na winampu vrti muzika za umiranje.
- Gagi, digni tu roletnu i pusti malo vazduha u sobu, ovde k'o u grobnici.
- Brate... ima da se ubijem. Ne mogu više...
- Ti si već mrtav a ako ovako nastaviš, crvi će te napasti.
Džimrijka u svijetu novokomponovane narodna muzike. Jebala bi se za pare, bukvalno. Ko dinar njoj izvuče ja ću mu kurac popušiti.
- Grdne pare za koncert uzme a orkestru svome ni piće da plati.
- Mora da ima guju u njedrima, brate. Ko zna šta se još sve tamo zapatilo, ni ja ne bih smio ruku turit'.
- Daću joj ja guju, naplatiću ja svoje pa makar i u naturi!
- A mogu li ja bar da gledam?
Jedan od najpozitivnijih likova na domaćoj muzičkoj sceni, čija muzika na najbolji mogući način predstavlja centralnu Srbiju. Osim toga, jedan je od retkih folk pevača kog rado slušaju pripadnici svih generacija, pa čak i oni koji nisu ljubitelji narodnjaka.
Muzika sa elementima turban-folka i elektro zvukova, obogaćena veoma čudnim tekstovima.
Muzika sama po sebi predstavlja jednostavnu temu koja se ponavlja tokom cele pesme, s tim što početak i kraj pesme moraju biti makar malkice drugačiji (ali to nije nužno). Tu i tamo se odradi pokoji brejk (nazovi prelaz) ali ništa ne iskače iz samog okvira/šablona pesme.
Pevanje ide proizvoljno: sam pevač (ili pevačica) bira kada će da počne sa pevanjem, koliko strofa traje, kada ide refren i da li kojim slučajem ima neki ustaljen šablon kada prezentuje svoje vokalne sposobnosti.
Tesktovi su sami po sebi dosta čudni. Uz pomoć nasumičnih stihova koji se jedva ponekad rimuju, tekstopisac piše o tipičnim proklinjućim temama, sa poređenjima koja nemaju nekog velikog osnova i totalno iskaču iz same srži teme o kojoj se piše.
Najbolji primer: Ekrem Jevrić Gospoda i njegov "hit" singl "Kuća Pos'o".
Narodna umotvorina koju su, izgleda, previše banalno shvatile sve pripadnice ženskog pola koje vole da nanose puder lopatom, pa crtaju lice iz početka.
Jeste, dolazi iznutra, ali iz bočica i kutijica za puder, šminku, kreme i ostalne ritualne farbe.
Narodna izreka koja na najslikovitiji način opisuje tešku zabludu današnje pičetine da stariji muškarci mnogo bolje taslače neg' mlađi. Da stvar bude još i gora, mnoge od njih to rade bez zadnjih finansijskih namera već iz čvrstih uverenja da će ih gorenavedene starkelje zaista dovesti do giga-mega-orgazma epskog trajanja. Aha. 'Oće kurac!
- Marina, moram nešto da te pitam a ti nemoj da se ljutiš, ok? Je l' istina, bre, da se viđaš sa Markovim ćaletom, čika Nikolom...?
- Kako to misliš 'da l' se viđam'...?
- Hmm, ne znam tačno kako to diskretno da formulišem ali...rekao mi Mare da se jebeš sa njegovim matorcem. Kaže i da te je video kad si mu pušila u kolima...
- Pa, ovaj, da, viđam se sa Nikolom. On je divan muškarac i džentlmen i...
- I ima šes' banki. Je l' tebi vrana popila mozak, bre?! Tip ima dve ćerke iz prvog braka koje su starije od tebe a ti našla da mu blajviš pevca! Nisi normalna, majke mi!
- Ovaj, pa šta da mu to i radim! Ja mu nisam jebena ćerka. A i znaš kako kažu: Bez starog vola nema duboke brazde, xexexe...
- Budalo. On odavno kupio grobno mesto a ti ni faks nisi završila. Idi negde, reši se sebe...
Rečenica koja je sedamdesetih godina prošlog vijeka, za vrijeme jagnjećih brigada, u restoranima dočekivana sa odobravanjem. Ali, kako vrijeme teče, muzika se mjenja. Izgovaranje iste rečenice danas, bilo u restoranu ili u kladionici, kod slušalaca izaziva sažaljenje, nevjericu, pa čak i bijes.
- Konobar donesi nam još jednu turu ostriga i kristal. I stavi sve to na reprezentaciju. Šta će ti taj nož, decxko!? Nemoj! Stani! Platiću! Nemooooj!!!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Vidi što se b'at opario! :baca milju na sto: Ovo sve ide na kladžu.
- Rodilo, rodilo! Imam prijedlog. Naši igraju basket danas. Stavi sve to na reprezentaciju. Sve na singl!
Kratka nevjerica u kladionici. Zatim...
- A, budale...
- Na koju crnu reprezentaciju? Bolje bi ti bilo da ih upotrijebiš k'o toalet papir.
- Mali nije dobar s mozgom! E, čuj - na reprezentaciju...
Na muzički ukus skoro sigurno najviše utiče okruženje, od malih nogu, šta se sluša u kući, onda još više društvo u tim nekim (pred)pubertetskim godinama. Kad se ukus donekle profiliše, to je čak jedan elemenat za izbor društva, što vodi daljem razvoju muzičkog ukusa.
Pre turbo-folk revolucije, nekih osamdesetih, čak i prvih devedesetih, narodnjaci nisu odgovarali mnogo senzibilitetu urbanije omladine, često ih ni roditelji nisu slušali, a među društvom iz škole/kraja nisu bili IN. Pa ipak, već u nekim starijim tinejdžerskim godinama (kod nekih i ranije) dolazi se do saznanja da pod dejstvom alkohola najbolje ipak ide istočnjački melos. I onda počijnu da se slušaju narodnjaci, mnogi batale sve što su slušali ranije...
Ipak pravo vatreno krštenje, u tom smislu, sledi tek odlaskom u vojsku. Prisustvo ljudi iz svih slojeva društva (dok je bila SFRJ bilo je iz svih naroda i narodnosti), težak rad ili dobar deo vremena kad se dosađuje, sistem u kojem iskakanje u smislu pameti nije mnogo zdravo - čine svoje. U slobodno vreme se prate samo adekvatne muzičke emisije, jer tako većina hoće. Preko razglasa piči uglavnom ista narodna muzika (mada dogodi se svašta, pa i da se pusti Metallica). Ima i onih koji imaju pevačke sposobnosti, ili uglavnom samo misle da imaju, pa ih široko demonstriraju ostalima. Sve to vodi usvajanju jednog novog ukusa u kojem Ceca, Mira, Dragana, Seka i ostale postaju sasvim prihvatljive za gledanje i slušanje. I ko nije išao u vojsku počinje da trpi ove uticaje, preko žurki i tome slično. No to je već druga priča...
To ne mora da znači da se batale druge vrste muzike. Jer kako se odrastanje završava (posle vojske) muzika postaje sve više stvar trenutnog osećanja, a ne nekog identiteta. Čovek spoznaje istinu da može slušati bilo šta što mu u datom trenutku odgovara, bez toga da se stidi ili nekome pravda.
A neki narodnjaci su prosto dobili novi smisao u tim danima služenja naroda i zemlji. Tako je čuveni Džejov hit MRAK, MRAK (obrada AC/DC) povezivan sa običajem da se preškraba kalendar ili džombometar, pa je onda pred skidanje sasvim crn, što će reći pao mrak.
Inače, ova definicija važi ne samo pod pretpostavkom da narodnjaci nisu sasvim kul od najranije mladosti, nego i da se ide u pravu vojsku, godinu dana, sa samo par odsustava. Obe pretpostavke su deo prošlosti, ali mnogi koji sada slušaju narodnjake, "zarazili" su se u tadašnjoj vojsci.
Kad ideš u kafanu/kafić/klub u kome ti se ništa ne sviđa (ni muzika, ni atmosfera, ni ljudi), samo zato što tvoje društvo voli ići tamo, a pri tome čak ni ne izraziš nikakvo negodovanje.
Stara i vrlo poučna narodna izreka iz kategorije onih kojih se obavezno treba s vremena na vreme setiti. Zna se, uostalom, gde je mesto jednoj pevačici - u kafani, u klubu, u operi ali ni slučajno i u tvojoj kući. Razloga za to ima na pretek ali je sigurno jedan od ozbiljnijih taj što opština NE OBELEŽAVA GROB, pa sad vi vidite.
2056 god, Monako
- Bonžur, Žil...
- Bonžur, Pjer...
- Pa, kako si, mon ami ? Šta ima novo chez toi ?
- Pa, ništa specijalno, pravo da ti kažem, sem toga da je umro onaj...ma, znaš onog tenisera odnekud sa Balkana koji je stanovao preko puta mene, kako se zvaše...Kovak, Dovak, nije ni bitno... eeee, pa umro je juče.
- Aha...sećam ga se maglovito - bio je, čini mi se, sjajan teniser kada je bio mlad...
- Da, da. Zaista je fantastično udarao tu lopticu, čak i previše - ako mene pitaš...
- I dobro, kad je sahrana? Ići ćeš, naravno...
- Nažalost ne. Vidiš, ne znam da li ti je poznato ali on se još kao mlad oženio jednom pevačicom. Mislim da se zvala Baklavac, Pikavac - tako nekako. Bio je dugo vremena veren sa jednom jako finom devojkom, pametnom, lepom, obrazovanom, govorila više jezika..., ali ga je ova jednostavno preotela i... ma, šta da ti kažem - sve mu je uzela, sve, Pjer! Zbog nje je potpuno ostavio tenis i biznis a ona ga je ostavila posle punih deset godina braka zbog nekog svog bivšeg kome je falila jedna ruka - ma, Balkanci, mon ami.
- Ne razumem. Zar mu nisu ostale bar neke pare, mislim, za crne dane...?
- Ma, jok. Šta da ti kažem kada država Monako plaća prevoz njegovog tela do otadžbine a nisam siguran šta će dalje da bude...
- Neverovatno, mon ami...
p.s slično su prošle i kolege Živojinović, Rađen i Tošić.
Godine iskustva su potrebne da se savlada ova materija. Ne možeš preko noći da naučiš da ne smeš otići za nečiji sto i uzeti stolicu bez pitanja. Ne smeš sesti ni u čije društvo bez pitanja pa sve da je za stolom tvoje žene brat, rečenica jel slobodno ovde je neminovna. Bolna tačka, i lekcija sa najviše stranica je muzika. Oko toga već nema zezanja. Pogrešan korak i leti glava sa ramena. Koliko god poznavao muzikante to ne menja stvar ama baš ništa. Čeka se bajica koji se veseli da završi ili ostane bez para. Do tada bolje ne prilaziti. Niko ti neće braniti da se veseliš uz muziku koja je već naručena ali za svojim stolom bez prevelikog privlačenja pažnje. Valjda neće, pošto su kafanska pravila jako surova. Škola života u malom.
- Gledaj druže, šesti put ide Morem plovi jedna mala barka, pola kafane oće da zaspi daj da i mi naručimo neku pesmu mislim da je to ok?
- :Šljas: E sad će da ti zvoni u ušima pa ti muzika ne treba majku ti jebem balavu i bezobraznu, gde je bre kultura? Jel poštuje neko bre pravila kafane ovde ili čim iz pičke ispadnete hvatate odma Boga za muda?
Ono što piše na pojedinim uvezenim proizvodima i što u suštini ima za cilj da vas navede da ih kupite, jer, jel'te, nije u pitanju neko kinesko ili korejsko govno, nego je napravljeno u N.R.K.-u, ej! (i opet jeftino.) Naravno, svesni ste kvaliteta dotičnog proizvoda ako znate da N.R.K. znači Narodna Republika Kina.
Pakovanje šest staklenih čaša. Na kutiji piše:
Naziv artikla: čaše, staklene
Zemlja porekla: N.R.K.
Održavanje: ručno i mašinsko pranje
Rok upotrebe: neograničen.
Vaš prvi komšija koji vas zorom budi muzikom sa raspale linije. To je uglavnom muzika Riblje Čorbe uz koju ste sinoć do kasno pili i od koje vam je muka, jer vas boli glava od lošeg piva.
Možda je to onaj isti lik koji vam stalno deli minuse.
