Grupe dece unutar odeljenja koje se grupišu po igricama koje igraju. Skoro svako današnje odeljenje ih ima. Najčešće se mogu naći u završnim razredima osnovne škole, u svim razredima srednje škole i na nekim fakultetima. Neki od najpopularnijih su WOW-eri, Counter-aši, Call of duty-eri i slični. Svi imaju svoje jezike koji se u mnogim rečima preklapaju, ali, ipak se razlikuju dovoljno da se klanovi međusobno ne mogu razumeti. Često se reči poklapaju sa rečima koje koriste forum-manijaci. Često dolazi do prepirki između klanova koja je igrica bolja. Za vreme velikih odmora se klanovi iz različitih odeljenja skupljaju na nekom mestu i razmenjuju iskustva i dogovaraju se o budućim poduhvatima.
WOW-eri: ... i onda ja udjem u stealth i prilazim mu sa ledja, chip shot, kidney shot, brateeee, ubio sam ga za sekund. Tu sam posle gankovao nekoliko minuta, ali je posle pozvao svog ortaka sto pravi sve raid-ove na serveru i on mi je rek'o da ga ostavim ako hoću u neku instancu.
Counter-aši (dobacuju WOW-erima): Omg, brate, kako ste se naložili na tu igricu, kad bih mog'o sa emkom da uđem na taj vaš server, samo bi cepali headovi, ne biste znali šta vas je snašlo.
Lik što ne igra igrice: Ehehehej, momci, polako bre, nisu igrice baš sve u životu, ima i drugih stvari u životu, izlasci, muzika, ribe, provod.
Svi klanovi u isto vreme: AAAAAAAAAALOOOO BRE, TI DA ZNAŠ DA IGRAŠ, IGRAO BI I TI. NOULAJFERU. (ffs, kako ovaj lik smara! Omg, brate, uzeo si mi reč iz usta. LOL) :P
Ono što ne govorimo da bismo nekome nešto pomogli ili stvarno pokazali nego da bismo i mi dobili priliku da nešto uradimo/probamo pod maskom da to radimo iz dobre namjere.
* klinci jedu kolače *
(Stariji brat je već ispraznio svoj tanjir i sad mjerka ostatke iz bratovog tanjira)
Stariji brat: "Jooj pa sav si se umeljao! Ne treba tako da držiš viljušku... I jedi sve zajedno a ne samo to od čokolade. Ustvari, ček' daj meni da ti pokažem kako treba."
: Mlađi brat pomirljivo pruža viljušku i tužno gleda brata dok mu ovaj "pokazuje" kako se jede kolač :_________________________________
* Braća su instalirala prvi put neku igricu i nakon što je stariji brat malo bacio pogled (čitaj: igrao par sati) na red je došao i mlađi brat *
Mlađi brat: "Jao sad ću da pokupim ovo za snagu pa ću onda moći da preskočim zmaja."
Stariji brat: "Neee! Ne tooo za snagu! Prvo moraš da uzmeš to žutooo! Ustani brzo dok nisi izgubio život! Daj meni da ti pokažem šta treba da uradiš."
Mlađi brat: "Neka bato, sam ću da vidim. Tek sam počeo. Hoću malo da se igram."
(stariji brat je već zauzeo pola stolice i pokušava da se dočepa miša)
Stariji brat: "Ustani brzo samo da ti ovaj nivo pređem onda ćeš ti."
: Mlađi brat biva praktično odguran od kompjutera :
Lud. Prespojio na masu, što bi rekao naš narod.
Dolazi sa godinama, ne odlazi nikada.
-Ica fajnal kaunt davn.... trrrrrm, trrrrrrmmmmmmtttttmmmmm... trrrrrrnnnnnn, trrrrntnrnnnn....
-Majka, šta se dešava ovo sa Mićom?! Šta se dere gore po spratu?
-Eee, sine moj... mnogo toga se promenilo od kad si ti otišao iz kuće... kako ode u penziju... ne skida se sa onog tvog starog kompjutera, đavoli ga skinuli. Našao neku igricu, mlati po ceo dan...-Erdeleziiiii, savo romaaaa dajeeee... eeeee, eeeee, Đurđevdan je.... odi, jebem li ti pogačicu....
-Da ga nije dirnulo što je otišao u penziju, pa se sad povukao u sebe?
-Ma, dirnut je on u glavu, samo što to do sada nismo primećivali, jer je bio van kuće...-Ajm in Majami bič... zpce, zpce, zpce... Idemo raš na B...
-Budi Bog s nama...
-Vidiš o čemu ti pričam?! Sa kim ja delim 'leb...
-Ma, ćuti... dobro je dok ne počne da sadi napolitanke po bašti...
-Ćuti, dete... daleko bilo! Pu, pu!
Popili su oboje po ćušku dok su prelazili preko praga. Već je bio mrtav pijan ,nosio je treger majicu sa flekama od hrane koju je jeo poslednjih mesec dana.
Svaki put nakon ulaska u kuću dobijali su sledovanje batina,većinom bez ikakvog razloga. Vadio je stari kabl od pegle njime tukao Zorana.
Gocu je samo šamarao, ona je devojčica i prema njoj je zato blaži kako im je govorio.
Mi, deca , smo mogli da čujemo po koji vrisak koji je dopirao iz njihove kuće i uspevao da nadjača turkoidne melodije. Sutra dan u svlačionici bi videli posledice „tatine ljubavi“ na drugu iz razreda.Bili su to mrko plavi podlivi po celom telu u obliku kabla. Imali smo samo deset godina , ali svima nam je bilo jasno šta se događalo. Znali smo da ne treba postavljati nezgodno pitanje:
„Šta ti se desilo?“
On se zvao Zoran, a njegova godinu dana mladja sestra je nosila ime Gordana, al’ smo je svi zvali Goca. U naše dvorište su se doselili pre par godina iz nekog sela u blizini Beograda. Živeli su tu bespravno kao i mi i naše komšije. Oni su delili predratnu kuću ,a moja porodica je živela u pomoćnoj kućici koja je pre rata bila namenjena posluzi. Niko nam nije mogao ništa, jer su i posluga i vlasnici pomrli i nisu imali bližih rodjaka koji su mogli da polažu pravo na nju, a država nije ni najmanje marila za to.
Ceo plac sa kućama i dvorištem je užasno oronuo. U dvorištu nije bilo ni jedne jedine biljčice osim par suvih ostataka nekadašnjeg žbunja koji su tako stajali od kad znam za sebe. Zimi je nebetonirani deo postajao prava kaljuga. U svakom uglu se nalazio raznorazni otpad, stare stolice, raspala kolica za pijacu, zarađali bicikli,pokvarene rolšule,roštilj....
Sunce je dopiralo do dvorišta samo u podne, svuda oko su bile višespratne kuće, tako da je mamina rečenica- „Ovde živeti je mrak.“- imala bukvalno značenje. Na ovom mestu je raslo petoro dece, nikome se nije svidjalo što živi ovde, al’ niko od nas nije imao dovoljno novca čak i da pomisli na kupovinu stana. Stare komšije su odavno ostale bez posla,pa su prodavali farmerke na Bulevaru, moji su radili u državnim firmama za mizerne plate. Žena pijanog komšije je radila u školi kao tetkica za minimalac, dok je on radio u građevinskoj firmi. Oboje su imali završenu samo osnovnu školu.. Moji su ih često ogovarali sa drugim komšijama i stalno se provalčila ista priča-„Kako neko može da napusti svoje imanje i da dodje u grad i jedva uspeva da prehrani decu? Kako je to nekom bolje?“
Svaki put kad mi se Zoranov tata približavao podilazila me je jeza, jedva sam izgovorao -„Dobar dan ,čika Rašo!“- da ne zamucam.Samo bi prošao pored mene ,a zatim je sledio udar vonja sačinjenog od znoja i „Baltik“ votke. Sem na gradjevini komšija Raša je privatno radio i kao vodoinstalater i ako nije imao potreban zanat. Moja majka ga nije podnosila ,a ćale je uvek bio ’ladan. Mislim da je jedino mog oca voleo od svih nas u dvorištu, možda ga je više voleo i od rodjene dece. Tata ga je zvao uvek kad bi nam crk’o bojler ili veš mašina. Retko je uspevao da obavi posao kako treba.Posle zahvata na mašini ili bojleru ostajao je ceo dan u našoj trpezariji , ćale ga je nalivao pivom i rakijom , a za to vreme mama nije napuštala spavaću sobu. Čini mi se da je izbegavala čak i odlaske u toalet. Ja sam ponekad sedeo sa njima i slušao njegove baljezgarije, postajale su sve gore i gore kako se povećavala količina alkohola u njegovom organizmu. Posmatrao sam ga satima kako ispija pivo ili neki drugi alkohol, moja usta su bila otvorena samo što mi bale nisu curile , jer mi se činilo kao da sipa u kantu svu tu tekućinu a ne u sebe, kao da je imao crevo koje nema prepreka do njegovog stomaka. Jednjak, dušnik ništa.
Retko smo napuštali naše dvorište, tu smo se igrali sa svom decom iz okolnih kuća i zgrada, omiljena igra nam je bila gadjanje koša koji je ustavari bio krug nacrtan na zidu, nekad smo se igrali žmurke. Prestali smo sa žmurkama kad sam zgazio na zardjali ekser u šupi , pa su morali da me vode u bolnicu da primim Tetanus. Od tada smo prešli na jurcanje po dvorištu, tad smo imali 11 godina. Dečaci su jurili devojčice i obrnuto, koristili smo svaku priliku za pipkanje devojčica po tek niklim sisama. Negde u to vreme sam se i zaljubio u Gocu . Ona to nikad nije primetila, smatrala me je starijim bratom kao i Zorana.
U oklonim ulicama su živeli i stariji dečaci koji su uživali u mlatretiranju nas klinaca, najčešće se to dešavalo kad smo išli ili se vraćali iz škole. Medju njima je me je posebno živcirao jedan debeli ružni glavonja, na velikom odmoru u školi je redovno pljuvao u hranu nama klincima i onda smo mogli da biramo da je bacimo ili da mu je damo. Ako bi je neko od nas bacio onda smo popijali ćuške. Zoran je uvek bacao hranu sa pljuvačkom i popijao batine. Bilo mu je sve jedno dal’ dobio jedne batine više ili manje .
Narednih godina su se osmelili , pa su dolazili u naše dvorište i tu nas drndali. Moj ćale nije mario kad bi ga pozvao da nas brani.
Obično bi govorio: „Što se igrate sa njima ?“
„Ne igramo se mi sa njima .“ –govorio sam –„Oni nas samo maltretiraju“
„Ma, ne interesuje me .“ - Rekao bi i nastavio sa popodnevnom dremkom.
Kako je vladalo siromaštvo ne samo u dvorištu nego i u celoj državi , nasleđivali smo stvari i obuću od starije braće ili od one treće porodice. U jednom trenutku Zoran je počeo da zaostaje sa rastom u odnosu na mene, na kraju je mogao da nosi odeću koju sam ja prerastao i ako smo bili isto godište. Tokom jedne trač partije moje majke i treće komšinice čuo sam da je on zaostajao u rastu od silnih batina koje je dobijao , i valjda je iz istog razloga i Goca večito bila mršava. Koža joj je skroz bila providna, vene su joj iskakale po rukama i licu. Imala je jednu venu koja je meni bila simpatična, nemam pojma što. Nosila je stalno neke raspale haljine koje su delovale kao ukradene sa starinskih lutaka. Sa dugom plavom kosom i po nekom pegom na licu je stvarno ličila na lutku.
Nakon bombardovanja su počele sa radom i PC igraonice. Non-stop su bile krcate, zakazivali smo preko telefona. Prestali smo sa igranjem u dvorištu , stalno smo visili tamo, nije bilo bitno dal’ igramo ili ne. Sve se vrtelo oko igraonica. Počeli smo da bežimo sa časova. Jedan dan su nastavnici pozvali moje i Zoranove roditelje i rekli šta se dešava.
Zoran i ja smo sedeli za računarima kad je unutra uleteo čika Raša ,razjareni bik, uhvatio je Zorana za moj stari duks kao mačku i bukvalno ga bacio sa ulaza preko par stepenica na ulicu. Počelo je sa mlataranje pesnicama ,čuo sam njega kako zapomaže. Nisam smeo ni pogled da skrenem sa monitora, a kamoli da probam da nas opravdam i spasim njega od batina. Cela stvar sa bežanjem sa časova je bila moja ideja, ja sam ga nagovarao. Sad je trepeo batine zbog mene ,a ja sam se usrao i nisam ga spasio. Najgore od svega je što ja nisam dobio ni šljagu od moji roditelja. Zoran nije dolazio narednih nedelju dana u školu. Čika Raša je zvao razrednu i rekao da Zoran ima grip. Ja sam svratio do njega posle škole dok su njegovi i moji bili na poslu, imao je šljivu ispod oka i čvoruge veličine kamena po glavi.
Imali smo 14 godina, gledali staije dečake kako puše ispred igraonice ili dok igraju igrice. Zoran je predložio da skupimo pare i kupimo cigare. Pristao sam mislio sam možda nas neće više maltretirati starije drkadzije kad se pojavimo sa pljugama. Delovaćemo opasnije. Nakupili smo dovoljno para za Vikend i šibice, sakrili se u podrum jedne od zgrada kod naše škole. Uzeli smo po jednu pljugu , zapalili i pućkali . Mislili smo da smo naučili kako se puše cigare. Otišli smo u igraonicu i zapalili cigare pred debelim glavonjom.
Rekao je : „Majmuni mali ,šta se ložite?! Pućkate k’o pičkice.“
Izašli smo posramljeni napolje. Sutra dan smo po školi molili starije dečake da nam pokažu kako se puši. Jedan koji nas je branio ponekad od debelog glavonje nam je pokazao šta treba da se radi. U početku smo gutali dim. Konačno smo se obojica zakašljali. Uf,olakšanje ,skapirali smo. Popušili smo po pljugu ,vrtelo nam se u glavi , povraćali smo u kolzetsku šolju. Smejali smo se, postigli smo nešto ,sad će nas debeli glavonja ceniti. Ali ,ništa od toga, kad smo se opet pojavili pred njim , zavalio nam je packe uz reči : „Tako mali, a puše,ha ha!!“
Groktao je krmak ,bio je odvratan, stariji par godina od nas , virile su mu sline kao petogodišnjaku. Mrzeo sam ga više od bilo čega, a još gora mi je bila pomisao da sam nemoćan i da mu ne mogu ništa.
Jednom prilikom dok je Zoran zaista bio bolestan, došao sam sam u igraonicu. Igrao omiljenu igricu, imao sam sjebane slušalice i mogao sam čuti sve okolne razgovore.Odjedan put sam čuo ime Goca, načuljio sam uši, nisam se uopšte koncentrisao na igricu ,samo sam gledao u monitor. Razgovor je tekao izmedju debelog glavonje i još jednog lika. Debeli se hvalio kako su on i Rumeni (isto jedan od starijih drkadzija koji su nas maltretirali. Bio je izuzetno ružan i rumen u obrazima,zvali su ga i Čengele) odveli Gocu u jedan prolaz kod našeg dvorišta i terali je da im puši kitu. Krmak je kroz grktanje nastavio priču,kaže nije uspeo da svrši , jer ga je Rumeni gledao ,a Rumenom se nije ni digao.
Nisam verovao , kako bre!
Ona je tako lepa i deluje tako nevino. Zašto njima?! Zašto nije pobegla? Oni nisu ništa osećali prema njoj, ja sam bio zaljubljen u nju, nijednom mi nije prošlo kroz glavu kako mi puši kitu, maštao sam da se ljubimo i to je sve.
Onda mi prolete kroz glavu ,a Zoran? Kako da mu kažem?
Ne mogu mu reći. A, ako kažem čika Raši? On će ih ubiti od batina! Ha,ha!!! Ne ,ne onda će ona biti pokojna , ali bukvalno ne smem ni da zamišljam šta bi njoj uradio.
Neću nikom ni reći, tako sam odlučio.
Kasnije istog dana pozvao sam Zorana kod mene kući na fudbal na fuš Segi. Igrali smo do kasno uveče, ja sam skoro i zaboravio na celu priču oko pušenja i onda je došla Goca, Zvala je Zorana kući. Kad sam je ugledao kako stoji na okviru od vrata sledio sam se i ponašao nenormalno, i ovako nisam mogao da se opustim zbog osećanja koje sam imao prema njoj,ovo me je dokrajčilo ,podsećao sam sam sebe na retardiranog robota sa sve izveštačenim i ukrućenim pokretima.Ona je delovala smireno,kao da je niko nije maltretirao ili ponižavao. Nekoliko dana sam i dalje izbegavao Zoranov pogled.
Naredne godine je došlo vreme upisa u srednjne škole. Upisao sam gimnaziju,a Zoran
drvnu, trogodišnji smer. Iste godine širile su se glasine o Goci kao glavnoj „kurvi“ u kraju. Svaki dziber je izgubio nevinost sa njom. Bledela su moja romantičarska maštanja o njoj, lice joj nije više bilo onako lepo. Zoran je u medjuvremenu saznao sve gadosti vezane za sestru. Nije mogao ništa da preduzme, ostao je mali jedva metar i po. Ona je počela da se mota sa sitnim dilerima , često su je dovozili raspalim starim BMV-om, koji je vozio njen tadašnji dečko. Bio je Zoranovo i moje godište, nosio je uveliko pištolj. Jednom prilikom je dovezao krvave face. Šmrkala je kokain sa njim.
Jedno veče sedeo sam sa Gocom na ogradi i pričao i tada se pojavio taj lik sa sve Stafordom. Poludeo je kad je video da razgovara samnom, bio je patološki ljubomoran , mislim da je bio ljubomoran čak i na Zorana, što je van svake pameti. Poleteo je na mene, uneo mi se u facu i rekao „Budem li te još jednom video sa njom progutaćeš sve svoje zube!!“ Stresao sam se od straha.Prolazilo mi je kroz glavu „Samo ti je još trebalo da te unakazi razjareni niskočelac, i to bez razloga“
Izustio sam: „Takneš li me pozvaću policiju“
Odgovorio je maloumnički : „Ja sam jači od policije!
Jel ti jasno, govno malo?“
Goca je rekla : „Nemoj njega ! Nije ti ništa skrivio, poznajemo se od detinjstva, on mi je kao brat.“
Puknuo ju je u glavu i izdro se i na mene i nju : „Ti mala polazi samnom , a tebe da nisam video u njenoj blizini!!!“
Ona ga je zagrlila i pored udarca koji je popila u glavu.(redovno ju je tukao , čak više i od ćaleta. Mislim da je ćale i prestao da ih leši)
Ja sam se samo okrenuo i otiša u kuću. Neko vreme se nisam osećao bezbedno , u odlascima do škole sam se okretao, paranoisao ,mislio sam da me ovaj niskočelac prati.
Odaljio sam se od Zorana, Goci sam se javljao samo u prolazu . Išao sam u drugu školu,skroz drugi profil ljudi od onih sa kojima je Zoran išao u srednju. Moji su iskamčili preko gradskog konkursa stan sa povoljnijim kreditom. Preselio sam se u skroz drugi deo grada. Zorana sam retko vidjao. On je završio trogodišnju školu. Ja sam kasnije upisao fakultet, prolazio sam nekad starim krajem. Sretao sam Zorana pored tezge, prodavao je čarape i posteljinu. Tolko smo se odaljili jedan od drugog da nismo mogli da održimo konverzaciju ni pet minuta. Pitao bi ga za Gocu ,roditelje. Mučno mu je bilo da odgovara na pitanja o Goci. Rekao mi je da se i dalje mušlja sa krimosima.Izlazi kao sponzoruša , tretirali su je gore od kerova lutalica. Bolelo ga je što ništa nije mogao da promeni.
Prehranjivao je porodicu, čika Raša je umro od ciroze. Majka je dobijala mizernu penziju.
Prošle su godine. Jedno veče sam sedeo kući i vrteo kanale na TV-u. Čuo vest.
„ Maskirani napadač na motoru je ispalio više hitaca u vozilo koje je stajalo parkirano. Ranjeni mladić(M.H.) je prevezen u Urgentni centar. Po policijskom izveštaju on je od ranije poznat policiji. Drugo lice, mlađa ženska osoba (G.M), koja je bila sa njim u kolima, podlegla je povredama na putu do bolnice.
A, sad najnovije vesti iz kulture.....“
Mera za nešto nepostojeće, što ne biva, umišljaj...
Slična je i poređenjima tipa "K'o bugarski nuklearni program", "K'o albanski obrazovni fond" ili "K'o turski liberalizam"...
Primer 1.
Drug 1: Nego jesi položio procesno?
Drug 2: Biće, biće... Izlazim kad bude sledeći rok, sad nisam spreman, položiću tada.
Drug 1: Oćeš, oćeš... To ti je ko moldavski svemirski program... Ne biva...
Drug 2: Šta?
Drug 1: Ma ništa, zaboravi.Primer 2.
Komšinica 1: Je li Miro je l' onaj tvoj mali izaš'o iz bajboka?
Komšinica 2: Šta s' to tebe tiče... Izaći će uskoro i tad će biti uzoran i primeran.
Komšinica 1: Oće... K'o bugarski nuklearni program...Primer 3.
Pop: Sine, nije lepo igrati igricu na mobilnom u crkvi, dok ja služim moleban.
Lik: A, zašto moliću?
Pop: Pa, Bog sve vidi...
Lik: A, je l' mož' da vidi kol'ko imam bodova na igrici?
Pop: Naravno, Bog je među nama...
Lik: Jes', kol'ko i šiptarski obrazovni fond...Primer 4.
Šalteruša: Šta je ovo? Gde ti je bre radna knjižica? Gde je bre izvod iz matične knjige rođenih? Gde ja radim, božeee...
Lik: A, gde je tebi otpusna lista iz "Laze"?
Šalteruša: Molim?
Lik: Ništa.
Šalteruša: Ma, je l' postoje uopšte ta dokumenta kod tebe!!!???
Lik: K'o turski liberalizam... Aj, zdravo.
To je drug koji je uvek tu da kad ti je potreban i čini te srećnim!
Ja sam najbolji drug jednom dobroćudnom debeljku uvek ga zadirkujem i zovem ga prasac, da bih ga naravno naterao da smrša (to je za njegovo dobro)
Jako je smešan onako trom i debeo, a naročito kad onako porumeni od besa kad ga iznerviram, jednom sam naterao moje dve drugarice fufe da mu dahću u slušalicu pa da mu od jednom spuste uz reči: Ovo nikad nećeš čuti uživo pošto si svinja debela! hehehehehehehe bilo je tako smešno, nije hteo da priča samnom mesec dana, čak ni kad sam mu ponudio porno kasetu u kojoj smo bili ja i te dve fufe (voli on te stvari, nije još skinuo mrak)
Nije hteo sve dok mu nisam zapretio da ću pustiti snimak na youtube kako kenja u WC ( To sam ga snimao na moru hahahaha pokazacu vam na youtubu je, i još po kojim bizarnim i gej sajtovima sam stavio)
Jako se uplašio zbog tog snimaka, pa sam čak uspeo da ga nateram da pridje jednoj brkatoj debeloj krmači u diskoteci hahahahahah svi su se smejali, a ja naročito, taj dan je bio moj najbolji dan u životu!
I on meni stalno pomaže popravlja vrata, prenosi nameštaj, deinstalira sistem kad se prepuni virusima, ja to jako cenim, tako da ovim malim šalama pokušavam da ga nateram da manje jede.
Upravo pravim igricu sa njegovim likom nešto slično Pacmenu samo što u ovoj verziji on jede svoju omiljenu hranu krompire! malo sam se našalio pa sam stavio da budu umotani u kondome, a umesto duhova, stavio sam crnce kako ga jure u pokušaju da obečaste njegovu masnu bulju hehehehe.
Sve u svemu volim svog najboljeg druga prasca i znam da i on mene voli, jer zna da je to sve ovo za njegovo dobro!
Poslednje upozorenje pre nego što finansijski obračun postane fizički.
"Halo, Petroviću... Pa oca ti jebem očinjeg, ne mogu da te dobijem tri da... Ne seri! Slušaj, dokle ćeš ti mene više da zajebavaš!? Kako šta hoću!? HOĆU SVOJE PARE!!! Dve i po godine su prošle od posla, ti si lepo obrnuo lovu na njemu, meni ni dinara nisi dao, a sve sam ti završio! Ne zanima me, slušaj, ako sutra... Šta ide ti slava, slava ti je za tri nedelje, konjino, da bi li konjino, a i ne zanima me što ti je slava, posao je posao! Deca mi buđav lebac jedu... Ma šta da te razumem... Razumeo sam ja tebe dovoljno, lopužo i prevarante! Neću da spustim ton imaš rok do... Ma šta mene zabole kurac što je dinar opet pao, mi imamo u ugovoru tačno precizirano koliko treba da mi prebaciš sa uračunatom kamatom... Ne, nema "hajde videću da možda ako bude", SU-TRA! Da... Ma nemoj me na sentimentalnost, već si mi pričao da ti je godišnjica kako ti je umro deda, ali to je bilo pre tri meseca, a i reč je o sedmoj godišnjici, ne o jubileju... Šta kako mi nije grehota... Ne, nije mi žao, čovek je imao 93 godine, sve svoje je pozavršavao, Sveti Petar mu je učinio uslugu što ga je najzad pozvao... Slušaj, sutra ako ne legnu pare, dolazim i donosim pištolj! Doviđenja!"
Prolaskom vremena LAN igranja i zajebancije po igraonicama, Internet je postao dostupan svima. Svaki debil je mogao da pokrene svoj server i da bude faca. I bilo je takvih debila. Umesto da se prate primeri pravih servera, da se zovu igrači iz raznih gradova, zemalja, cak i kontinenata, svi su pratili šablon. Šablon po kome se lista igraca onagričava samo na lokalne igrače. Ovaj šablon:
-Propalitet - Izbačen iz škole, pusi, pije, možda se i drogira. Igra 2 puta mesečno iz igraonice, igrica mu je zadnja rupa a svirali, ali je uglavnom najbolji igrač. Misteriozan je i zna sve o igrici.
-Klinci debili - Obično '98. godište, drugovi iz odeljenja koji ne znaju šta će sa sobom pa u grupicama od po 4/5 njih redovno terorišu ostale igrače na serveru. Ali ne mecima, već glupošću. Vade se na to što je jedan od njih adminov brat od tetke i niko im ne može ništa. Kada vide da im nema vajde od te igrice, prelaze na drugu.
-"Najveći pro" - Dok je on igrao igricu, zemljina kora se još hladila, svakoga na serveru je on dobio 1 na 1, i stalno mudruje drugima kako treba da igraju. Pored svih svojih tvrdnji, njegovo umeće je suvi prosek. Kada ga ubiju, krivi su: miš, tastatura, monitor, Telekom, saigrači, neće ga baš taj dan... ali on nikad nije kriv. Ne dao ti Bog da ga nazoveš n00bom, počeće da te teroriše psovkama, Youtube linkovima njegovih "Pro" ubistava...
-Newb - početnik je i to ne krije. Rado će se našaliti na račun svoje igre, ali ima i on svojih momenata.
-Lokalni pro - Stvarno dobar igrač. Često i admin. Skoro uvek je u zavadi sa starosedeocima servera zbog "cheata." Oprema mu je sasvim prosečna.
-"Peace and love" par - Dva lika koja su u višku slobodnog vremena počeli da igraju igraju igru totalno neobavezno. Retko se sreću odvojeno. Nikad se ne svađaju ni sa kim, samo opušteno.
-"Mnogo smo kul, nosimo Air max i šuškavac" par: Pubertetluje, najčešće '96. godište koji su utripovali da su kriminalci. Svako ko ih ubije je čiter i polomiće mu pičku samo da saznaju ko je.
-Stranac - Lik iz Španije/Rumunije/Meksika, latency mu je 689574 pa niko ne može da ga pogodi, dok mu svi jebu kevu preko četa zbog laga, on samo deli hedove.
-Čiter - Naloženi klinac koji je utripovao da je "haker" ako uključi čit i odvaljuje sve po serveru i to ne krije. Svi će mu jebati mater, samo da saznaju ko je.
-Buržuj - najskuplji Razer miš, SteelSeries podloga, Logitech sluške, Saitek tastatura, tri monitora... Na svu opremu potroši 700 evra, a kada ga odere lik koji igra mišem za laptop koristeći svesku kao podlogu, odustaje od igrice i baca sve u kurac.
-Misteriozni lik - Dolazi na server u ponoć. Napravi skor 100:0 i ode sa servera. Tako svaki dan. Prvi je na ranku. Jedan misli da je to Joca iz prve osnovne, drugi da je Vukašin iz Kragujevca...
-Pro iz susednog grada - Isti kao lokalni pro, ali je u rivalstvu sa njim. Obojica se prave da ih boli dupe ko je bolji, ali i jedan i drugi svaku noć kada svi odu na spavanje, provere rank za slučaj da je ovaj jedan napredovao bar jedno mesto u odnosu na drugog.
-Pelenaš zavodnik - koristi igru kao sredstvo za muvanje. Ne zna ništa, ćuti u spectate dok se ne pojavi neka ženka. Onda se rasprdi na sav glas.
-Žensko na serveru - Pati od nedostatka pažnje, klinka '95. koju niko neće da muva. Svetinja za mlade majmune koji bi da jebu, ali da ne izlaze iz kuće. Svi joj treaže fejs, broj telefona, svi je brane... Najčešće se ispostavi da je igrač muško koji takođe pati od nedostatka pažnje.
-Ljubavni par - Patofnjari od 9 godina koja se ponašaju kao da imaju BAR po 20 godina. Uglavnom su AFK i preko četa se svađaju, razmenjuju izlive ljubavi, seksaju se... Kada pređete u spectate, možete da gledate špansku seriju za džabe, kad već Pink paket na kablovskoj naplaćuju k'o da je od suvoga zlata...
Pojačivač momenta.
NEBOJŠA (ulazi u sobu): E, sad mi rekao ćale, rešeno je, idemo opet u Čajetinu na leto!
DIMITRIJE (skače sa kreveta): Izjeb!NARATOR: Ovog leta…
NEBOJŠA (pakuje se, viče) Eeej, Dimitrije… Ma mamicu mu malu nikad ga nema kada ti treba… Alooo, gde je punjač, nemoj da sam te opet pitao!
NARATOR: …dva izgubljena brata…
DIMITRIJE: (gleda kroz prozor punta, preko stakla promiče odraz krošnji i pokoja taraba): E, sećaš se ovde smo stali prošli put da se iserem! Hahaha, koju sam nagaznu minu ostavio!
NARATOR: ...pronaći će sebe ponovo…
NEBOJŠA (odsutno na zadnjem sedištu igra igricu na mobilnom i pušta tihomire ka Dimitriju dok frenetično razmišlja): Jebote ima baba da nas budi u šest ne znam kada sam zadnji put usto tako rano u jebote šta ako mi je već tada krut jebote krut mi je svako jutro kad ustanem šta ako je možda već tad
NARATOR: …i otkriti šta razdvaja dečaka od muškarca…
DIMITRIJE (noć, stupa u avliju, sija svetlo samo iz kuće, okolo potpuni mrak, čuje se zavijanje) I ne mogu da verujem da će opet pola leta da nam propadne u ovoj vukojebini.
NARATOR: … a šta čoveka od vuka!
NEBOJŠA (staje pored njega, zavijanje je glasnije): Veruj.
NARATOR: Vukojeb 4: Nova dlaka, stara ćud.
Stefan Kapičić kao Nebojša. Dado Polumenta kao Dimitrije. I Petar Božović kao Vukojeb. U filmu Srdana Golubovića: Vukojeb 4!
Poludirigovana situacija koja dovodi do snošaja između dvoje ljudi, ali na način na koji muška osoba sebe oslobodi potencijalne etikete napasnika, prostaka "koji ne misli na njena osećanja", a ženskoj osobi daje moralnu satisfakciju da nije "tek tako dala/pala".
Sve počinje obično naivnim upoznavanjem na internetu, preko zajedničkih prijatelja, na žurci, u klubu, gde slede dva do tri dana pauze, najzad upotrebljavanje pokupljenog broja telefona te noći, i samog nalaženja radi "kafe i opuštene priče". Važno je da je ton sve vreme drugarski.
Interesantno je da se ljudi tada ponašaju kao da ih neko sve vreme gleda i sluša, te kao da toj nepostojećoj osobi polažu neke račune, pa pokušavaju sve vreme da se distanciraju čak i od dvosmislenih izjava, a kamoli nečega više, iako se manje više zna šta sledi. Nažalost, uglavnom nijedno od njih ne čita misli i otud čitava frka.
Kafić, restorančić, baštica, ređe park
Situacija 1
-I šta kažeš, u Staroj Pazovi si?
-Ma da, pusti me, otkad sam se zaposlila gore u Cvijićevoj, povratak kući mi je noćna mora..
-Hmm, do kada ti ide bus nazad? (moli se da je za najviše sat vremena, da bi se navodno zapričao)
-pa do nekih 22h.:navodno se zapričao, animirao i nju da brblja svašta, 22.05:
-...hahaha, i kaže meni taj lik kako sam...jaoooj, pa vidi koliko je sati, ode mi bus čoveečeee!!!
-Jao jbt, zapričasmo se...pa šta znam, hoceš da sedimo ovde do jutarnjeg ili ako želiš, možeš do mene, mislim, blizu sam, ono hahah hihihihi, ne kapiraj pogrešno (KAPIRAJ POGREŠNO), imam dve sobe, nije nikakav frks zaista, da se naspavaš, ipak sutra radiš..
-(smeška se naivno) paaa, ok ako tebi nije glupo da ti se tako uvaljujem..
-Ma kakvi glupo (kavaljerska nota, da ga majka vidi, bila bi ponosna), nije nikakav problem, ja to zbog tebe..Posle nekih sat do dva priča o bivšim vezama uz litru tekile koja mu se "slučajno" zadesila u stanu, pada opasan seks. Najčešće prvi i poslednji.
Trg Republike "kod sata"
Situacija 2
-Ih, izvini što kasnim, čekaš li me dugo baš?
-Nema veze, obrnuo sam dva kruga po Knezu, a i javila si, šta se izvinjavaš...Nego, razmišljam sada, već je pola 12, teško da igde iko radi, ja sam blizu, možemo do mene na kafu, ne trošimo ni pare hihihihihi (misli koliko je fora glupa i jadna i sprema se na njen odjeb), ako želiš? Nisam daleko, stižeš na početnu noćnog.
-Hmm, pa zašto da ne (jeli ovaj peder? šta se smeška izvinjavajuće? Dupe mi se ojelo od ovih tangi, nemoj da ispadne sada da sam nasankana), ako ti nije problem?
-Ma kakav problem (joooj ovo možda i uspe, dobro je što sam uzimao onu tekilu popodne), samo opušteno, imam i neke dobre nove filmove.Pogađate, posle nekih sat do dva priča o bivšim vezama uz litru tekile koja mu se "slučajno" zadesila u stanu, pada opasan seks. Najčešće prvi i poslednji.....
Kada te, dok kenjaš, zapljusne voda iz šolje po guzici.
Leto, 37 stepeni, ne smeš napolje u fila papučama jer se tope u dodiru sa asfaltom.
Odjednom, osetiš bol u stomaku, kao da ti digestivni trakt igra boćanje.
Shvataš da moraš da napustiš online igricu u kojoj neviđeno dominiraš jer ti se prikenjalo još pre sat vremena, a ako prdneš usraćeš se pa ćeš morati da menjaš i stolicu, a i moraćeš kevi da objašnjavaš kako se online igra ne može staviti na pauzu.
Odlaziš do wc-a, konačno, sedaš na šolju, kreće istovar.
Mislio si da će ovo da se završi lagano, bezbolno, he he he, varaš se. Bitka već uveliko traje nekih 20 min.
Odlučio si sa mu daš ime, red je, pa i žena kad se porađa da ime detetu odmah, zar ne? Nemaš pojma lupio si, nema veze, moraš se koncetrisati. Okej, osećaš da je kraj blizu, poslednje napinjaje i trebalo bi da se završi ovaj egzorcizam.
Konačno izleti napolje brzinom od četiri maha, naravno pogadja vodu u šolji koja zbog jačine udara pravi cunami koji ti zapljusne guzicu, pomisliš kako sad ni ne moraš da se brišeš, realno te je rashladilo i osvežilo na neki uvrnut način. Baciš pogled da vidiš sta si rodio...realno po veličini i obliku izgleda ko ona gumica gde je jedna strana predviđena da briše običnu olovku, a druga, plava strana, za hemijsku (ili bar tako kaže legenda).
Veština bataranja jezikom i izrazima izmedju ostalog, gde se poruka potencijalnim kupcima/potrošačima plasira sa ciljem da kod njih izazove želju ili potrebu za kupovinom ili korišćenjem usluga koje se nude. Na prvi pogled deluje benigno i kao ne preterana filozofija, ali ako bi se procesi "umivanja" poruke obrnuli, zapravo bi postalo vrlo jasno zašto se ovakvim zahvatima pribegava. U cilju sticanja takvih sposobnosti se zapravo i fakulteti završavaju. Ja završio jedan takav, ali i dalje ne mogu da verujem dokle čitava stvar ide.
Neophodnost marketinga se najbolje ogleda u primerima u kojima bi se proces zapravo obrnuo i ako bi poruka bila krajnje direktna...
-Revolucionarna izrada ovih uložaka, sa dodatkom gela od nane definitivno i sigurno sprečava osipanje u predelu pičke, zbog kojeg si na poslednjoj kafi sa ortakinjama djipala u stolici kao da su u sedalo ugradili elektromotor iz mobilnog telefona. Zato ne časi časa i trk u radnju po našu pelenu!
-Istina je, većinom vremena bazdiš kao tvorina iz usta, a i kolorit zuba ti je da se Van Gog prekrsti. Onu ribu će da karaš juče ako tako nastaviš, ali sa našom pastom se stvari menjaju, brajko moj. Zato trljaj, pa će osmeh da ti svetli kao Djokovićev restoran posle Vimbldona.
-Sestro, ako je to kosa, onda sam ja maršal Tito. Da si mršavija, davno bi te tetkice po osnovnim školama na Novom Beogradu mešale za portviš i čistile tobom udaljene predele na tavanicama istih. Prema tome dabome, Golum fazon je davno aut, naš šampon ima da učini da ti volumen kose bude kao volumen Cecinog brusa, dakle bujno, a zna da kasni 5 frejmova za osnovom za koju je zakačena. Ti bi tu osnovu nazvala glavom, ali mi znamo bolje, upravo ti je punimo. Trk u radnju, šta da ti pričam dalje.
-To ti zoveš kolima? Znaš li ti otkad ljudi ne voze kočije? Isto tako, imaš li informaciju da nikada nisu vozili bojlere na točkovima? Srami se, besparica je nikakav izgovor. Nego, ti lepo kod nas, pa na 86+ rata da te stavimo u mašinu kako treba. Srednji si stalež, ovo će za tebe da bude bombonica, kao stelt bombarder da voziš, možda nešto i kresneš, štaviše garantujemo. E da, planiramo da te na kamatu deremo kao jarca, dok ne poželiš da prodaš dete Šiptarima kao test subjekat nove smeše koksa, brašna i i ostalih aditiva, ali, gledaj svetlu stranu, imaćeš u čemu da ga odvezeš njima. Sve je u stilu, prijatelju. Ima nade i za tebe.
Ako bolje posmatramo ovu naizgled obicnu deciju igru videcemo da ona i nije tako naivna i obicna kao sto izgleda i da je mi u sustini igramo celoga zivota prelazeci njene nivoe.
Nivo 1:
Prelazi se u periodu od 5 do 10 godine.Igra se tako sto deca formiraju dva "lanca" drzeci se za ruke.Onda deca jednog lanca prozivaju clana drugog da se zaleti i proba da ga probije.Igra je malo gruba al tek ce kroz nivoe dobiti na grubosti.U sustini to je to nivo je lak i u glavnom ga svi prelaze.Igrajuci njega deca se upoznaju sa nekim glavnim pravilima zivota: "Ko ce koga da prozove","Ko ce kod koga da probije".
Nivo 2:
Prelazi se u periodu od 15 do 50 godine.Igrica dobija na dinamicnosti.Igra menja pravila ali probijanje kao sustina ostaje.Broj igraca se vrtoglavo povecava igraju je svi ovog uzrasta kako po selima tako po gradovima.Problematican je samo pocetak dok se prvi put ne probije kasnije ovo postaje takva rutina i uzivanje kako moze samo jedna igra da pruzi.Prosecni igraci igraju u glavnom jedan na jedan.Vrhunski igraci postizu da probijanke igraju i na vise mesta u isto vreme sa vise osoba.Cak imaju i filmovi snimljen za ovaj nivo.Veoma su gledani emituju se iza ponociKao problem ovog nivo su ceste svadje medju igracima izazvane ljubomorom sto posle godina zasicenja igraci menjaju partnera.
Nivo 3:
Prelazi se u periodu od 50 godine do kraja zivota
Kraj igrice je lose uradjen.Od ranijih karakteristika ostaj samo suva grubost.Pravila igre se opet menjaju.A probijanje kao sustina nastavlja se tako sto igraci probijaju opet rukama kao na prvom nivou.Prozivaju ih svi igraci iz prethodna dva nivoa nezadovoljni sto su ovi prosirili igricu i na: gradski prevoz, poste, banke.Probija se za bukvalno sve:hleb, ulje, mesto u busu. . .U kratkim crtama to bi bila pravila igre koju ne mozete a da ne igrate. . .
Onaj što se sanka uzbrdo. Onaj što namerno protera biciklu kroz bulevar bez ruku i nadrndava trudnice sa kolicima. 'I onda se nakezi kao neki ivl mastermajnd iz kojekak'ih američkih filmova. Ma zlo svih zala. De svi Turci, tu i Mujo - al' ne i Mile. E da, i obično ima kratak fitilj, ma trajnost tolerancije mož' da se poredi sa trajnošću jedne šibice.
Da sročim, najzajebaniji soj ljudi, koji je u stanju da Vam nađe pičji živac samo nekoliko sekundi nakon što Vas je upoznao, a Boga mi, i ubode isti.
Mama (dovikuje iz ku'inje): Mile, sine, 'ajde da usisaš stan!
Mile (sedi za kompjuterom, igra Dotu): Ne mogu sad, mama, malo kasnije ću!
Mama (već kreće sa taktikom "dizanja glasa": Pa ne može kasnije, mora sad! To kasnije okači mačku o rep, znaš!
Mile ('ladan k'o špricer): Ma jok more, što mora sad? Opušteno, mama, kažem ti da ću kasnije usisati.
Mama (pritisak skače, zajapurena u licu): SLUŠAJ 'VAMO MLADIĆU! IMAŠ 10 SEKUNDI DA UGASIŠ TAJ SEPET I UPALIŠ USISIVAČ! STAN HOĆU DA VIDIM USISAN!
Mile (da, u pravu ste, i dalje je 'ladan k'o špricer, gleda u kevu k'o da sa njom igra pokera): Nije problem, reći ću ja opet - U-SI-SA-ĆU KA-SNI-JE.
Mama (više ne priča, sad histeriše, raskopava kablove iza monitora, podrmava Miletovu tastaturu, klika šta stigne, klimata monitor, lupa šakom o sto): MARŠ U PIČKU MATERINU! SAD ĆU SVE DA TI POLUPAM!
Mile (sada vidno uzdrman, jebi ga, keva mu pojebala partiju Dote, ali i dalje u sasvim smirenom maniru): E sad tek neću da usisam.
Mama: E, da vidim šta ćeš sad.
Mile (gleda u ugašen monitor).
Mama: Uzmi usisavaj.
Mile (ma kak'i, ne mož' ovog ništa podrmati, EEE, Mile je to!): Neću. (Uzima mobilni i pali "Fruit Ninja" igricu).
Mama (oduzima mu telefon i kezi se sebi u bradu). MUHAHAHA
Mile (uzima mp3 plejer i pušta muziku).
Mama: (I to mu oduzima).
Mile (baca se preko kreveta, na leđa, ruke pod glavu, i gleda u plafon, totalno smiren).
Mama (sad već na nivou narko-lemura koji nije dobio svoju dozu jedno 7 dana): JAOOOOOOOJ BOŽE, ŠTA SAM JA RODILA! MA KOJE, TREBALA SAM JA TEBE BACITI KRAVAMA! PIČKA LI TI MATERINA, NIŠTA NEĆEŠ DA RADIŠ! JAOOOJ... (odlazi polako u kuhinju)
Mile (da, da, i dalje TOTALNO smiren, i dalje kulira na krevetu, i kezi se u stilu Dirka Kujta sa čuvene slike).
Izraz koji se koristi za zaluđene gejmere, naročito za ljude koji gotive RPG igre koje u sebi imaju klasu sličnog naziva, ali se može koristiti za bilo koju osobu koja toliko smara da je mislite da je njegova majka počinila greh što ga je donela na svet.
Odem u igraonicu, samo da bih skinuo s neta nešto za čas... nalećem na smorriora koji upravo uplaćuje još 3 sata....
" E, 'de se brate, šta radiš? Nema te odavno ovde, a ni na WoW-u, šta je bilo? "
"Ma, niš', smorio me, a i radio sam sistem skoro, pa sam obrisao sve, mrzi me ponovo da instaliram...."
"IIII, čoveče, pa kako te smorio jesi lud, 'oćeš da ti donesem disk, imam kod kuće? "
"Maaaa, jok, ne'am sad vremena za to.." (...zamišljam šta bi se desilo kad bih mu nabio pajser u usta kroz uvo i počeo da okrećem.....)
"E, jbg, brate, a ja baš pre neki dan postao 80, sad rokam redom, imam tier 4, znaš kakav head, a shield da ti ne pričam, uhvatim dve 78-ce u whirlwind, samo kida! Šta, znaš kako je na Blizzardovom serveru, nema laga nimalo! "
"A, prešao si na Blizz, a? Ček', ti PLAĆAŠ 20e da bi...igrao igricu...što je bar ne igraš kod kuće?" (u sebi: " KOJI JE TEBI KURAC PA GA PITAŠ, SAD ĆE DA TE DAVI JOŠ POLA SATA, JEEEEBO TE ON!"
"Ma , brate , lakše mi, ovde mi ekipa, dogovormo se čaš posla, a ne ovako, kucaj....znaš već... "
"Ma, da, strašne su vam to muke.... " (pritisak mi se već digao toliko da osećam kako mi se kapilari šire, praveći mesta za još govana koje ću da čujem)"Aj, bre, sedi malo s nama, evo uplatiću ti ja dva sata, imam što mi je dala keva za ručak, aaaajde, znaš kako je moćan sad novi kontinent, ima SVEGA! "
" BRATE, AJDE ODMORI ME MALO, ne mogu više da igram to govno, bilo mi je zanimljivo, ali to je jebeno sranje, kapiraš?! Izađi malo napolje, da te vidi sunce, pogledaj kakav si, ako hoćeš da smaraš nekog, evo ti tih tvojih degena koji razumeju šta pričaš! Ako te zanima, uninstalirao sam igru, i posrao se na hard, zato sam i radio sistem! Idi igraj Wormse, bolji su jedno 42 puta, a ne gubiš ni keš ni život. Ako nećeš, opet me zabole, idi drkaj na Blood Elfove ako hoćeš, samo me pusti da uradim ono zbog čega sam došao, molim te!!!
mesec dana kasnije, ulazim i zatičem svoju uramljenu sliku ispod koje je nalepljen papir:" 5 saveta kako čoveka osedeti glasom: "
Tipovi koji svoje slobodno vreme provode u igraonici. Postoje oni koji tamo idu retko, povremeno i oni koji se odande ne vade. Igraju najrazličitije stvari, pa bi bilo poželjno razmotriti neke od najčešćih slučajeva.
1) PES-ovci---to je društvo od najčešće četvoro ljudi, koje je fudbal na SONY-ju zavolelo još u detinjstvu, i dan danas ga igraju i nadmeću se ko je bolji. Oni su od onih koji dolaze povremeno
2) Counter-aši---igrica Counter strike 1.6. popularna je isto kao i kada se pojavila. Ljudi su joj i dalje verni, pravilo oko starosnih grupa ne postoji, najčešće dolaze u masama u igraonicu, jer svako ima svoj klan. Česti posetioci.
3) WOW-ovci---kompletni no liferi što bi se reklo. Svaki trenutak svog slobodnog vremena provode u igraonicu neprestano klikćući mišem kako bi što brže nabudžili svog heroja. Neretko je i da Novu godinu provedu uz Warcraft, koje pivce, koka-kolicu, i sve je super. Ukoliko je neki važan quest u pitanju, neće ustati dok se situacija ne smiri sve i da dobiju sedmicu na lotou. Retko viđaju svetlost dana.
4) Virtua-tenis-ovci---najpogođeniji srpskom teniskom manijom oko Novaka Đokovića, ne mogu da se odvoje oko svog heroja ni kada igraju SONY. Dolaze po dvoje, eventualno četvoro, i vode najžučnije rasprave oko toga ko će kog igrača izabrati.
5) Trkači---ovo su ljudi koji su u nemanju pametnijeg posla slučajno svratili u igraonicu. Igraju trke poput Colin Mcrae, Toca race driver ili ako su sami NFS, retko duže od sat vremena. Gade se WOW-ovaca i PES-ovaca koji euforično urlaju po igraonici.
6) Fejsbuk-ovci-tipovi koji su tu došli jer nemaju internet kod kuće, bilo trenutno, bilo stalno. Kako je na nešto najlakše navući se kad ti nije toliko dostupno, neprestano dolaze i lajkuju komentare i slike.
7) Icy tower-aši---Veoma retka pojava, ali viđa se. Kada je neko toliko iznerviran porazom u svojoj omiljenoj igrici (najčešće WOW-ovci), besno odustaju i iz inata igraju najsmešniju igricu koju je ikad iko smislio, kako drugi ne bi pomislili da se nervira što je izgubio.
8) Klinci---zapravo i nisu igraoničari, ali se svakako dole mogu videti. To su deca iz kraja za koju roditelji i nemaju baš mnogo vremena. S obzirom da su mali, ne dobijaju baš mnogo para, pa kad ih potroše dolaze u igraonicu i gledaju i dive se kako drugi ljudi igraju. Lako isprovociraju igrače svojim "savetima".
Izostaneš iz škole, jer ti se nije išlo i odeš kod lekara da ti napiše opravdanje na foru da te boli grlo, al dok dođeš na red da te prozovu shvatiš da bi bilo mnogo pametnije da si otišao u školu nego što si ceo dan proveo u zajebavanju.
Ulaziš u ambulantu, kad za divno čudo nema nikog, pomisliš da ovaj put imaš sreće i da si za 5 minuta slobodan čovek, kad eto kurve doktorke zatvorila se u kancelariju i ne proziva. Dolazi žena i pita jel može preko reda, samo da pita nešto, jer nije povela dete. Pomisliš zašto da ne, puštaš je, ulazi. Gledaš na sat, prošli je već 15 minuta, i dalje sediš i čekaš sam u ambulanti, brava se nikako ne pomera, što znači da još nisu ni blizu rastanka. Kad za divno čudo, posle čitavih 26 minuta izlazi, pomisliš sad će da te prozove, kad ono mućak, dolazi nova pacijentkinja, ima temperaturu 40 i kao hitan slučaj ide preko reda. Pomisliš da nema veze, dešava se, nisi ti kriv. Izlazi devojka, kad eto, vraća se ona žena od malopre sa detetom i ulazi, pitaš se škk, ali nastavljaš da čekaš. Tada se vraća u ambulantu i ona devojka od malopre i shvataš da će ona opet da uđe pre tebe jer je hitan slučaj. Smiruješ se polako, misliš kako je dobro što bar nisi bolestan, proći će to. Gledaš poruke u telefonu, gledaš vreme, trudiš se da što brže prođe uključuješ neku igricu koju nisi igrao odavno. Izlazi ona žena sa detetom, ulazi ova hitna pacijentkinja. Protežeš se nekako narednih sedam minuta i vidiš da dolazi još pacijenata. Primenjujući sistem čekanja da sakupi što više zdravstvenih knjižica odjednom, sestra tek tad kreće da traži zdravstvene kartone i osmeli se da ih odnese doktorki. Izlazi i ova hitna pacijentkinja i konačno imaš osećaj da si pobedio, onaj osećaj da si ti na redu, otvaraju se vrata i čuješ glas : Marinko Becić. WTF! To nije moje ime, i onda shvatiš da je prokleta sestra okrenula kartone na pogrešnu stranu i da je doktorka krenula od nazad sa prozivkom. Umireš. Nema te. Pomisliš koji moj si se uopšte i setio da dolaziš po opravdanje, u kurac i ovakav zdravstveni sistem i škola koja te naterala da dođeš, ne dao Bog da se ponovi. Nekako se suzdržavaš i tih 56 minuta. Konačno te proziva. Znaš da ne smeš da se zajebavaš, ipak ti treba opravdanje za zadnjih 25 časova, inače kraj. Trudiš se da budeš ok.
Doktorka: I reci, šta te muči?
Ti: Khm, mislim da me boli grlo i da mi je nos zapušen.
Doktorka: Pij čaj. Jel ti treba opravdanje?
Poseban soj ljudi,sve ih povezuje jedna karakteristika.Apsolutni nedostatak motiva i volje za zivotom.Iako su sto bi rekle babe i dede "u najboljim godinama",oni svoju mladost trose i rasipaju na najbanalnije nacine.Obicni ih sve nervira,smaraju se,nemaju kintu,nemaju posao tj. za svoj raspadacki stav nalaze raznorazna opravdanja,a na sve sto je u zivotu iole pozitivno imaju niz negacija.
Dan jednog klasicnog raspadaca pocinje u pet popodne(zato sto je prethodnu noc zaludjivao na netu,igrao travijan,skidao igrice do 8-9 ujutru).U njegovoj sobi je apsolutni nered,nema svezeg vazduha,piksle pune opusaka a na stolu neka ubudjala knjiga,sa kojom je nekad davno isao na predavanja dok nije digao ruke.Posle 6 litra kafe,ponovo je kao nov,ne tusira se,cak i ne umiva,ne otvara prozor,ukljucuje komp.Pusta ziku i krece da konacno predje onu igricu sto je poceo pre tri noci.Pogledao sta ima na fejsu,nema nista,samo ribe fenserke,kurvetine,pozerke,likovi kreteni i paljevine.Taman je poceo da igra,kad zvoni fiksni jer mobilni nema niko ga ne zove a i koji ce mu kurac ti smaraci.Sa druge srane zice bio je jedini drugar koji ga i dalje zove i smara svaki dan,iz nekog razloga jos nije prestao da ga zove,ma da ga je nas junak kasirao milion puta.
-Brate je l si ustao?
-Cujes valjda,je l si gluv!?Kazi,sta ces...Smaras me a radim nesto...
-Daj ne seri,sta ti radis,keve ti?
-Sta te boli kurac sta radim,radim...Sta ces...
-Aj naidji do mene da se spustimo do grada,popijemo neko pivo,lep je dan,a i polozio sam ispit...
-Ma nema sanse,gde da se sad smaram...Jebo te ispit,jos se cimas oko tog faxa,za koji kurac se cimas,vidis da nema posla,samo tebe cekaju da zavrsis a drzava se raspada...
-Daj ne kenjaj,dodji bre,pa mozemo veceras do grada,upoznao sam neke ribe sinoc u klubu,bice i za tebe nesto!
-Ha,ha,ha,koje si ti ribe upoznao,neke fukse sto posto,koliko si im pica platio da ti daju broj...Lagano si bio u klubu dole sa onim pederima,si zalizo kosu...Ha,ha,ha...
-Kakva kosa,ne tripuj,nego dodji...
-Ma nema sanse i kola mi ne rade,benzin poskupeo,jebena Evropska unija,docice nam glave demokratija...Gde da dolazim peske!?
-Dodji peske,sta ti fali,prosetaj malo,da uhvatis sunce a do grada cemo taxijem.
-Odakle mi bre pare za taxi,i za to pivo.Nemam pare a i da imam ne mogu da gledam te kretene sto se pale.Pijem pivo kuci ko covek i boli me kurac...Kakvo sunce brate,jebene ozonske rupe...
-Ajde dodji,imam ja pare,nije to frka...
-U brate!?Pa ti bi da castis,nisam ti ja picka pa da me castis...Aj pali,necu u grad...
-Kako hoces brate,ne znam koji ti kurac,izadji malo iz te sobe!?
-Aj batali,a gde da izadjem,de setam ko majmun bez para,bez pljuga,da zevam u one fukse po ulici,da se smaram u gradu,da slusam tuc-tuc muziku,da se druzim sa fenserima!?
-Naidji bar da igramo basket,sad ce da pocne i Svetsko u fudbalu.
-Jebalo vas Svetsko,tako ste se i prosli put lozili na nas,pa primismo sest komada,ne zna ovaj Antic de udara,razbice nas!Kakav basket,treba da se znojim po ovoj vrucini.
-E ajde cao...
-Cao,sedi malo kuci,nemoj samo medju ljude,je l ti cujes za ovu vulkansku prasinu,2012 se blizi!?
-E aj palim,pa se javi.Ocu boli me kurac,pomislio je i nastavio da gleda u monitor.Ubrzo posle toga je ogladneo,keva mu je ostavila na stolu kad se probudi 500 kinti. Jao,sad treba da idem do prodavnice,da kupim pljuge i nesto za has... E jebem ti zenu,zato necu nikad da se zenim,pomislio je.Nije mogla nista ni da mi spremi!
