Hamburger u McDonald's-u
-Bate da vidiš juče cirkusa...
-Kakvog?
-Došla mi rodbina iz Pičkovca pa ih malo izvedem da vide grad. Znaš, ona klasična tura, Kališ, Zoo i tako to...
-Aha, klasika...
-Ogladni rodbina, pa navale d'idu u McDonald's. Ko da su iz gladi utekli. Ja im kažem da ih vodim na dobru pljesku, ali ne... Ili Mek ili ništa. Ajd reko jebte se, idemo u Mek.
-Haha, jel im preselo?
-Moš misliti kacu im doneli one mikro-obroke. A oni bre inače paju svi ko mećave.
Kaže teča onom menadžeru ''Kako vas nije sramota da ove zgažene ćevape prodajete kao Hamburgere?''
-Zakuni se? Transfer blama, a?
-I te kakav. A menadžerčić sav zvaničan ''Gospodine, to je 100% kvalitetno goveđe meso''. Kad tetka uleće: Tiš mom Milojici da pričaš šta je govedina? Pa mi od krave samo rogove i papke bacamo!
-Hahaha! A šta ti?
-Nisam čuo ostatak. Bio sam već napolju...
Sastanak nekolicine rođaka odmah nakon klanja zajedničke svinje, sa ciljem da se utvrdi kome koji deo iste pripada.
Milorad: Skupili smo se ovde, da ravnopravno podelimo našeg nedavno preminulog Bucka, na ravne časti. Živorade imaš reč.
Živorad: Pa 'vako. Nas je četiri, a svinjče je jedno, te stoga moramo da podelimo tako da svi budemo zadovoljni. Pošto sam najstariji, ja biram prvi i uzeću plećku. Mnogo volem meso sa plećke i kako ga stana špikuje, prste da poližeš.
Milutin: A zar ne bi trebao ja kao najmlađi da biram? Na mlađima svet ostaje. Oću ja plećku.
Živorad: A šta će bre tebi? Nit' si ženjen, nit' znaš da spremiš. Ti možda ništa i ne dobiješ, kad ćaš svakako ručavati kod nas.
Milutin: Hoću moj deo, nećete da me prevarite.
Zare: More da nastavimo mi, a ja kaparišem but i rebra. Volem pečen but, a rebarca mi trebaju za pasulj.
Živorad: Svakako. Tvoja žena Zare pravi najbolji pasulj u čitavom selu.
Milutin: Ovo je diskriminacija. Zato što sam samac, vi me diskriminešete. Nisam se još oženio jer prvo hoću fakultet da završim.
Živorad: Niko te, što reče, ne distiliše, ali mora red da se zna.
Milorad: Da nastavimo. Ja ću leđa, podlakticu i kolenicu.
Živorad: Slažem se. Jedva čekam da Milunka napravi one njene kotlete čuvene.
Milutin: A ja. Šta meni ostaje?
Živorad: Ti'š dobiti mozak. Taman studiraš pa će dobro da ti dođe, da pojačaš pamet i završiš fakultet. Da te onda priženimo pa da dobiješ i papke.
Nešto što te jebe celog života. Glavni razlog crvenog dupeta i žuljeva na rukama. U poznim godinama i razlog za mržnju ukućana. Ultimativni zajeb koji je ovaj život smislio za običnog smrtnika.
Od I do IV razreda: Mamicu ti balavu, sva deca prosek iznad 4,60 samo ti 3,57, bizgove jedan! Ženo, daj kaiš!
Od IV do VIII razreda: Nastavljaš sine istim putem, prosek jedva 3,00. Pa šta misliš da upišeš sa tim prosekom?! Ženo, kaiš!
Srednja škola: Pa jedva te umuvasmo preko veza u dobru školu, dobar smer, a vidi ga on, prosek ispod 2,50. Ženo, ka...
Žena: ZNAM!!!
Zbog lošeg proseka nisi upisao fax, nego postao zanatlija, ili običan fizikalac.
Razgovor za posao: I kolika će mi biti plata?
-Pa za početak 15 000, a posle videćemo kako se pokažeš.
-15000?!! Pa šta da radim ja sa tim?!!
-Jbg sine, to ti je prosečna plata za ovaj posao.
Negde u tom periodu: 150 definicija, prosek 13,o7.
60-a godina: Prosečni radni vek je pomeren za 5 godina, tako da će radnici u penziju odlaziti sa 65, umesto dosadašnjih 60 godina života.
75+: 'Bem ti život, prosečan životni vek kod nas 72 godine, ovaj naš 77 ima i još broji. Treba mi ona njegova soba za studio, a drtina još ne planira da otegne papke.
Izraz kojim se iskazuje da nivo ludosti koji je određena individua dosegla lako može biti prevaziđen i da uvek postoji mogućnost da se pojavi glava koja može da uradi ono što normalan čovek ni naprezanjem svih mogućih neurona ne može da zamisli.
-Šta ti je? Šta se treseš ko prut? Koji ti je kurac!?
-Aaa jebote ne verujem šta sam upravo video.
-Šta? Govori.
-Išao ja malo da prošetam tu po kraju... i znaš gde su one klupice gde radimo propadanja?
-Znam. I?
-I... krene tu Krvavi Dule da pretiče Zokijevog ćaleta. Zokijev ćale neće da ga pusti... i stanu oni pored puta i izalazi Dule iz kola... Čekaj, šta radiš to? Koga zoveš?
-Zokija, da mu izjavim saučešće.
-Čekaj bre nisam završio. I izlazi Dule krene nešto da mu kenja, pokazuje prangiju za pojasom i samo vidiš Zokijev ćale izvadi čekić, još onako prašnjav od cigle valjda radio privatno pa štemovao, i ajsne ga po sred čela!
-Ahahahah ne seri!? Ne verujem jebote! I šta je bilo posle? Jel živ Dule?
-Neam pojma, zapalio sam. Uglavnom Zokijev ćale onako mrtav ladan sede u jugića, pusti Jašara i ode, a Dule otego papke na asfaltu.
-Au jebem ti sunce. Ko bi reko za Zokijevog ćaleta tako miran čovek. Od luđeg uvek ima luđi. Nego daj pusti RTS možda su konačno uhvatili Duleta.
Klot automobil, kakav i treba da bude. Karoserija, volan, točkovi, motor, transmisija i puki minimalizam elektrike. I to je to. Retrovizori su poželjni, mada ne i obavezni, radio već spada pod luksuzne dodatke. Mehanika po pravilu predimenzinisana sa faktorom dva i po, čoveče, napravljeno da traje, tako se nekad radilo. Što manje delova, to manje ima da se pokvari. Volan u ruke, noga na gas, kamenje pršti, asfalt cvili, šaltaj i piči. Muški osećaj! Sloboda!
Limenka je u zadnje vreme agresivno potisnuta sveprisutnim američko-džastinbiberovsko-jevrejskogej-jebemmujamater-lobijem koji čini sve da učini vozača što pičkastijim, i ljude, kao takve generalno, što kenjkavijim i tupavijim. Laneni sunđerčići za naslanjanje ruku, senzori, aktuatori, držači i podgrevači kafe, masažeri otečenih vena, dirlikatori jaja. A tek "inteligentni" dodaci... Jebogabog, auto nariče, žmiga i neće pa bog da krene sve dok se ne svežeš - alo, dorate, pa ko koga jaše ovde? Sistem za automatsko parkiranje? Ako to nije dokaz da hoće neko da nas napravi retardima, na znam šta je, ja kad vam kažem. Već vidim tok evolucije gde će gomila pregojaznih ljudi da se voza u inteligentnim samoparkirajućim kolicima. Na jednu cevku će da ulazi braon kašasta smeša hrane, minerala, vitamina, na drugu će da izlazi braon smeša govana, automatika će da brine o ostalom. Boli nas kurac, mozak i muda će biti relikt pređašnje faze evolucije.
E, da me povučete za kurac, ko vas jebe! Gargija! Crno-bela slika Džejms Dina sa Reiban cvidžama, pripaljenom cigaretom i teksas jaknom dok stoji naslonjen na Porše ostaje za vijek vijeka pojam butnovništva, asocijacija mladosti i života. Svaki čovek će da umre, ali svako ne živi. Eto moj komša Paja. On sada ima ozbiljne probleme sa prostatom, uklještenje trećeg pršljena i brkatu debelu ženom strina-Milku, koja ga nekad pijanog ispendreči u avliji, a mi se pravimo da to ne znamo. I pored toga, Paja sa svojim Kadetom kockom '81 šesnest puta veći frajer od svakog vozača Smarta ili tako neke činčile od auta. Paja je makar sedamdes'četvrte furao repiće-nazad-glave frizuru, za ispraćaj bratu u JNA u Tristaću trsio lokalnu pevaljku Selmu iz Tuzle. Podigao čovek kintu od neke opklade, uzeo bolovanje u firmi i u Makarsku na more magistralom zapucao na dve nedelje. Takvu slobodu vozač Smarta eventualno mož' da vidi na slikama na Tambleru, gde ima blog "TheRealManLumberjack", a radi drugu smenu kao kasirka u Maksiju, pička mu materina.
Što je najgore, svi komplet postajemo pomalo pičkasti. Proces nije, meščini, reverzibilne prirode.
:Brm, krm, tras, škrip, staklo sa vozačeve strane Golfa keca se spušta, malo škripi k'o ciganski đeram, malo radi krstasti šrafciger:
Ej, desi, Đole! Pešaka kren'o, protežeš papke?
Mda, eto da se protegnem, aerobna aktivnost, a i vreme je lepo. Čoveče, jel' ti još voziš tu limenku? Boli te kurac, sačuvaj ga još koju godinu i imaš oldtajmer xexe
Tu si u pravu, još malo pa oldtajmer. Ali zaboravio si i ovo. Ispod haube je sređen k'o sat prošle godine, generalka komplet bila dvesta evra. U garaži imam jednog keca, rođak mi doterao iz Austrije lupanog da imam za delove, pazaren za sto evra, pola gajbe piva i broj telefona neke kuravele. Kečina skoro i da se ne kvari, i kad bude nešto, mahom 10, 20 evra. Većinom kanem dvadesku, znam da majstor Cile voli Vinjak više od ćaće rođenog, a trezan više obatali, navik'o čovek da radi pod čokom. Ček, a tebi senzor na Audiju 300 evra? Mesečna rata na dve godine još dvesta. Servis dogovaraš k'o da vodiš tetku kod kardiologa. Ako, lepo je to, ipak nešto kontam da je Vijagra jeftinija kompenzacija za kurčevu disfunkciju. Nego, gde je Audi? (..."moj ti naudi")
Ma... na servisu, neki mikrokontroler se uzjebao, šta znam, kad dam levi žmigavac, on spusti desno staklo, štrica tečnost za brisače i otvara gepek, al' ne baš uvek.
Ako, lepo, tehnika, ele'trika. Upadaj u ovu moju limenku ako hoćeš da te povezem. Jeste šetnja rekreacija, al' ovako odoka, nisi mi baš u kondiciji da špartaš na drugi kraj grada.
Aktivnost omiljena u krajevima uz veće vodene tokove, a podrazumeva vanbračne seksualne odnose u šašu kraj kakve baruštine. Šašoljenje mogu da kvare određene neprijatnosti kao što su blato i komarci ali retko uspeju i da ga pokvare, jer šta je još jedna zmija u gaćama kad je žensko 'oćno a ti oran.
Za to vreme, u gustišu na teritoriji šaranskog tovilišta "Narodni heroj V.V.Vendi".
- Takoo, e tu, baš tu, sad mi ga daaj!
- Odma dođe maco... ah... sad će još malo pa vulkan... aaah...
...
- Je li bre Mile, dokle ćemo više da se smucamo po ovim rakitama ko obaćetni kerovi, kad ćeš više da me ženiš?
- Nemam čime da te ženim, ženska glavo, ništa dok prababa ne otegne papke,
po testamentu dok je živa ona sve uživa i ništa ne sme da se prodaje.
- Jes' ti, Mile, čitav? Baba Stanojka volu rep može da iščupa, nadživeće nas oboje.
- Ko da ne znam za jadac, ajde kupi prnje dok nas neko nije uvatio.
...
- Koe to tu, e sacam vas ukebo krađa vam ribija materinska, dosta ste šarane vadili pae gazda mene ribo za ribu. E pa gotovoe sat, naebali ste, ili štono kažu u narodu - praćnuo se šarančić! Izlaste napolje, i vi, i štapovi, i meredov!
- Ali mi smo samo malo šetali kraj vode...
- Manemo? Nie poljar Zmijan siso šećernu trsku, eto i blatom se namazaste do vrata ki oni bikonja iz filma sve da vas ne vidu, al ima Zmijan oči sokolove i bolje vidi neg oni drugi marsovac. Napred marš!
Dakle evo, posle prvog i drugog dela, naiđe i treći, kao što sam se već zavetovao, a i kao što je red.
U prošlom delu sam se zaustavio u trenutku kada su Srbi rešili da Prvi ustanak ipak okončaju oružjem, pošto su nas Rusi ispalili na pregovorima sa Turcima. Naravno, ustanak je okončan pogubno. I sad, nemojte zaboraviti da su ustanički lideri, najpre, i otpočeli sa vojevanjem da bi spasili svoje gilipterske glave, a slično su postupili i sada. Ukratko, sa izuzetkom nekolicine, pobegli su glavom bez obzira- neki u Austriju, neki u Rusiju, a neki u neku treću pizdu lepu materinu. Međutim, ovog puta, poenta će upravo biti na toj šaci jada koja je ostala, rizikujući glavu pred prilično nervoznim Sulejman pašom Skopljakom. Među njima se isticao jedan mladi vojvoda, koji će uskoro postati knez (iliti knjaz), a za koga je stvarno sramota što nema niti jednu poštenu defku, a da nema nekakve veze sa kiselom vodom, ili šprcerom.
Miloš Obrenović
Ono što je uradio Miloš Obrenović, tako je tipično za njega, a tako netipično za Srbe. Dočekao je tursku vojsku u Beogradu i predao se. S obzirom da su šanse da izvuče živu glavu u takvoj situaciji bile 90:10 u korist toga da je neće izvući, može se reći da je ovo bio znatno hrabriji potez, nego da je poput svog kuma Karađorđa i kompanije stao na skelu i zapalio put Beča. No, s obzirom da je bio slatkorečiv (neki bi rekli pizda), Turci su rešili da ga poštede. Naravno, uz izvesne uslove (da sme da napusti Beogradsku tvrđavu samo uz pašinu dozvolu, da guši sve mini-pobune koje bi narod organizovao i slično). No, jednom prilikom, Miloš je iskoristio pašino odsutstvo iz Beograda, izvukao se iz tvrđave koristeći smotanost turske administracije, pobegao u Takovo i pokrenuo Drugi srpski ustanak- za koji često umemo da zaboravimo koliko je značajan- naime, za razliku od Prvog, ovaj je uspeo, pa je, opet, znatno zaboravljeniji. Sad, Miloš nije bio neki vojskovođa- kada bi Turci nagomilali veliku vojsku u nekim mestima, imao bi običaj da se krije kod kuće, pa bi ga žena terala da se vrati u boj. Elem, posle svega tri bitke- na Ljubiću, Dublju i kod Požarevca- Turci su opkolili Srbiju kao i na kraju prvog ustanka. Ali, sada, za razliku od Karađorđa, ista ona pizda koja se predala Turcima i skrivala od bojeva, uradila je nešto nezamislivo. Otišao je kod turskog paše (koji mu je spremao kolac) i dogovorio- mir i autonomiju za Srbe. Ustanak je dakle, okončala diplomatija. Sada su Srbi dobili i svoju narodnu skupštinu, u kojoj su sedele viđene glave izabrane demokratskim putem- Miloš ih je izabrao većinom glasova u dogovoru sa svojom ženom i rođacima (e, sad, što je među prvim odlukama ove skupštine bilo i to da se Karađorđe, koji se vratio da pokrene Treći srpski ustanak, skrati za glavu, posebna je priča). Korak po korak, uz retko puškaranje, Miloš je dobio veću autonomiju, naslednu kneževsku titulu (naravno za sebe), hatišerif kojim se garantuje da se Turci neće mešati u unutrašnje stvari Srbije (naravno, ako im se plaća porez), nezavisnost crkve, pa čak i prvi ustav... Doduše, sam je bio protiv njega. Naime, iako je za druge Miloš bio veliki diplomata, samu Srbiju je tretirao kao svoju livadu, a Srbe kao svoje roblje. No, parlamentarizam je sve više jačao i ustavobranitelji, među kojima i neki Miloševi dojučerašnji prijatelji, uspeli su da ga skinu s vlasti i proteraju u izgnanstvo. Naravno, to im je upamtio, s obzirom da je odmah počeo da programira svoj povratak. Ali, to će pričekati punih 20ak godina.
Naime, Srbi, poneseni trendom jevropskog liberalizma, smenili su i njegovog sina sa vlasti, čim su nanjušili da i ovaj hoće da ih davi, a onda su izabrali Karađorđevog sina, koji je tek imao karakter kišne gliste. I onda dolazimo tu do sledeće scene- Srbi i demokratija (i to baš u kontekstu koji sam linkovao). Iako se poštovao ustav, iako se pazilo da se ne uvredi ni turski paša, ni Jevropa, zemlja je posle 30 godina napredovanja počela da stagnira. Konačno, ista ona skupština koja je oterala Miloša donosi odluku o suicidu iz zasede, tj. da se isti ovaj čovek (sada u godinama dostojnih Metuzalema) vrati na vlast i da mu se daju najšira ovlašćenja. E, sad, znate onaj osećaj kada vam se pruži prilika da se iživljavate nad nekim, bez izgleda da vam taj može uzvratiti. E, tako je Miloš uspeo da pobije svakoga ko mu je došao pod ruku, a za koga je procenio da mu je makar nekad rekao neko slovo iza leđa. To mu je verovatno bila i poslednja želja, jer je naredne godine otegao papke.Mihailo Obrenović
Zahvaljujući onom spomeniku u centru Beograda, koga zovu konj (pri čemu nije Mihailo konj), mnogi znaju podosta o ovom vladaru- čuli su da je pokupio neke ključeve od Turaka i da su ga koknuli u Topčideru (iako je zapravo reč o Košutnjaku). O čemu se zapravo radi?
Milošev mlađi sin je došao na vlast tako što ga je posrao golub. Naime, Milošev prvorođeni sin- Milan- bio je imenovan za kneza kada su mu taticu poslali u dijasporu, ali je posle nepunih mesec dana otišao kod Sv. Petra na konstultacije, i nije se vratio. Bilo kako bilo, Mihailo je seo na kneževski presto i pokušao da stegne kaiš poput Miloša. Bezuspešno. Uskoro je i sam kupio kartu za skelu i kočije do Beča. Dvadeset godina kasnije, kada se ispodešavalo sve o čemu sam pričao u prvom delu ove defke, Mihailo je mogao mirne glave da se uvali u presto- koji je doduše još uvek bio kneževski i drveni.
I Mihailo je, kao i ćale mu, preferirao diplomatiju, ali je umeo da koristi i silu. Primera radi, kada su Turci ranili (a ne ubili, kako je posle to preuveličano!) srpskog klinca kod Čukur česme, izbio je ustanak u samom Beogradu, pa je pašina vojska počela topovima da bombarduje grad (prvo od šurnaest bombardovanja najbombardovanije prestonice u Jevropi). Mihailo je sve iz Mačve, gde je bio na bleji sa Vukom Karadžićem, dovukao naoružanje i primirio Turke. No, narednih godina, sve se svelo na pregovore. Posle pola decenije, otputovao je u Istanbul i dogovorio: Turci će simbolično predati ključeve svih gradova u Srbiji Srbima, a potom spakovati kofere. U Srbiji najzad više nije bilo Turaka. Ali, ostao je jedan problem: Turci i Srbi su na različitim mestima zamišljali gde se završava Srbija, a gde počinje Turska (konkretno, Srpski bermudski trougao je još uvek bio pod Turcima). Osim toga, ni jedna zemlja nije priznala Srbiju kao nezavisnu državu, niti ju je crtala na mapama izvan Osmanskog carstva. "E, a ko će sada o tome da misli?", reče Mihailo, pripremajući se za slobodno popodne u Košutnjaku sa svojom ljubavnicom i prijateljima.
No o tome šta je bilo posle ovog izleta, u narednom delu.
Ili kvasna glava. Jedan od najopasnijih izazivača najopakijih bolesti. Vuče isto porijeklo kao i promaja. Tek kada se jave u paru, nastaje haos. Ludilo. Kašalj, grip, bronhitis, unutrašnje krvarenje, leukemija, rak, zloćudni tumori, sida. Bolest je prenosiva, manifestuje se i kod bližnjih ženskih osoba tipa majke i babe, u vidu psihičkih poremećaja, kao što je manična depresija("sineee, ne kvasne glave na ulicu, prošišaće te vjetar k'o Ljuba berberin, probošće ti kosti, sjedi meso ti ne sjelo, kukala ja đe te rodih takvoga!!") ili barem anksioznost(zatvaranje svih vrata, prozora, i drugih otvora kao što su mišje rupe iz kojih dopire dašak vazduha uz stalnu pripravnost da ne izađemo napolje). Istrebiti se ne može, spasa nema. Uz sve to glavni je uzročnik bijele kuge, jer se mokre glave ne smije u krevet, tada dolazi do upale mozga i izlivanja krvi u isti. Smatra se da su nam ovog prenosioca svih bolesti uvezli strani plaćenici preko domaćih izdajnika, koje nikako ne možemo da iskorijenimo.
- E, dobar dan gospođo. Kakostejestedobro? E super... Ouvaj, Mića mi je trebao...
- Ćao Prki. A šta će ti Mića?
- Pa da mu kažem šta ima za domaći i tako. Nije bio u školi...
- Već je dolazila Bilja da mu kaže.
- A dolazila Bilja? Pa dobro, nego ako može do telefona na koji minut, treba da es čujemo nešto.
- Ne može Prki, nikako. Miroslav je prekjuče samo peškirom obrisao kosu, bez fena, i istrčao napolje da se igra. Zvala sam doktora i preporučio je preventivno mirovanje nedelju dana. Ne smije da se izlaže naporima...
- Gospođo, Miroslav je 4 puta padao razrede u osnovnoj, promijenio još toliko škola, vanredno polagao sve u srednjoj, sve iz drugog pokušaja, više je u policijskoj stanici nego inspektori, jedva je dogurao do mature, mlađi profesori su mu vršnjaci, kosa je počela da mu se linja prije par godina, i sam je dobrom dijelu sagorio korjen kad je podmetnuo požar u staroj biblioteci, i vi se brinete jer je izašao iz kuće sa znojavom ćelom?!
- Vidi mladiću, kako to razgovaraš sa mnom. Mića je bolestan i tačka. Ako imaš nešto da mu poručiš, prenijeću mu, ako ne...
- E pa imam gospođo. Kažite mu da će Mile Vrabac da mu polomi obje noge ne donese li mu procenat od bijelog što je uvaljivao po Bugarskoj ljetos. I još da skine papke sa Bilje, u čemu vidim da je omanuo već. Tako da, gospođo, kažite Miroslavu da prestane da se zajebava, dizvinete!
- Kuku meni crnoj, svaka muka, a rekla sam mu ne kvasne glave sine...
- Gospođo, do viđenja...
Situacija u kojoj se nesto veoma cudno desava.
- Halo?
- E, Mare, brate, ne verujem, sad sa posla idem, i znas sta vidim, na terenu Riki i Cane sa ekipom, eej, nisu u kladionici a jutros izasla nova lista, cak je sa njima i Papke, gledam, oci me peku, pa on ne igra vov, brate, a na krivini u parku sedi Lela sa Natom, sve okruzene nekom decurlijom igraju se sa njima, katastrofa, ladno nisu otisle na Obilica da sevaju helankama pred petlicima partizana..
- A to ti je.. - CEKAJ!
- Znas onu tresnju sto smo brstili kao klinci, covece, puna klinaca, vidi, bacaju devojcicama grane da se one ne penju, covecee, kao nekad...
- Ma bre to je.. - EJ!
- Skupila se deca na livadi pored mene, igraju fudbal, vidi koliko ih je, nisam ni znao, uglavnom su zabodeni u komp! Evo je debela Maja, VOZI ROLERE, ajoj, ja mislio da je umrla uz fejs! Vidi i moji sede ispred kuce piju kafu, sta je ovo majko moja, pa oni igraju karte napolju, 20 godina ih nisam video da bleje zajedno ispred kuce.. Cao kevo, zdravo cale, e stizem i ja na jednu odoh da soram.. Maree, kakvo ludilo covece, kakav umor ma sve me proslo ajmo negde, bilo gde!
- Ma covece, to ti je.. - Sacekaj! Ej cale, crkla sijalica u kupatilu, cujes!? Sta? Nema struje?
- E, to htedoh da ti kazem...
- Au, sine, pomislio sam na trenutak da je narod ponovo normalan.. Pi, jebem ti zivot.
Poučen iskustvom svog naroda i svog starog pišem ovaj tekst.
Ako zaista želiš saznati kakav je ko - pitaj čarsiju! Čaršija sve zna i nikada ne laže! Mudro i ispravno. I zaista -nekada se sve znalo. Tada je bilo i lakše i ljepše zivjeti. Rajska podjela na "ljude" na jednoj, i đubrad na drugoj strani, bila je najpoštenija i najispravnija iz prostog razloga jer je isključivala bilo kakve kulturne, nacionalne, religiozne, polne, rasne, intelektualne i slične razlike. Ako si OK, onda si raja, ako nisi onda si đubre!
Tu moralnu podobnost i pripadnost određivala je raja, čaršija i ljudi u njoj. Bilo kakva prevara ili zabluda mogla je biti samo privremena i veoma brzo provaljena, a zaslužena titula nosila se cijeli život. Tako da su vremenom i u mom gradu egzistirale raznorazne grupe koje su, nažalost, imale velikog uticaja u doskorašnjim dešavanjima na našim prostorima, svaka na svoj način. Međutim, njihova uloga u svemu tome, kao i slika njihove današnje sudbine bila bi nepotpuna kada se svaka grupa ne bi posebno okarakterisala. Pa krećemo...
Šupak- Sa sigurnošću se može ustvrditi da je najniži stadij našeg sugrađanina bio i ostao šupak. Šupci su dolazili iz svih sredina i bilo ih je jako mnogo u svim društvenim i socijalnim strukturama. Karakteristično za njih je i to da su se mogli pronaći u svim religijama i svim nacionalnostima. Njihov stil življenja se sastojao uglavnom u podmetanju nogu svim drugim ljudima u njihovoj blizini (prije svega kvalitetnijim i vrednijim od njih samih), od krađa, prevara, intriga, laži, kao i svih ostalih niskih i animalnih poriva. Šupčina je viši stadij šupka, a nižem stadiju se laskalo da je pakšu. To je veoma lukava, prepredena i pokvarena grupacija koja se vješto ubacivala, prilagođavala i uvlačila u tuđe guzice (kriterij je bio da su veće od njih samih) i to uglavnom iz koristi i ličnih interesa. Nije ih bilo teško prepoznati jer im je svima bilo zajedničko da u svakom momentu uzdižu materijalno iznad duhovnog, da puno vole i hvale samo ono što je njihovo, njihovo i samo njihovo, da vole vlast i da se nerijetko bave politikom, jer su i sami bili kurve u duši i nerijetko po profesiji.
Papak- Nesto blaži oblik pakšua koji je najčesće dolazio iz prigradskih naselja, sela i iz nižih društvenih i socijalnih struktura. Njihov najveći zajeb je to što se nikada nisu mogli prilagoditi zakonima čaršije, mada su cijeli život težili tome. Papak voli selo, miris sijena i balege, Lepu Brenu i Cecu. Zatvore oči u transu kada cuju "Bum, Cile, bum", nerijetko izazivaju i isprovociraju frku kada pocugaju, razbijaju čase po kafićima a "poslastica" im je dokazivanje muškosti, dok razbijaju prazne pivske flaše sami sebi od glavu?! Kad priča, papak pretjerano galami i mlatara rukama, obožava cvjetne ili geometrijske dezene na košuljama, a u unutrašnjem džepu sakoića obavezno se nađe čakijica u slučaju: "Ne daj Bože, nek se nadje."Papčina" je viši stadij papka, a niži stadij je obogaćen epitetom Ljaksafon. Za razliku od šupaka, ova romantična grupacija je primitivnija i bezazlenija mada to pravilo ne vrijedi uvijek. Naime, na osnovu detaljnih čaršijsko-studijskih ispitivanja, pokazalo se da, kada papak postane šupak, što se nerijetko dešavalo, ta mutacija zna biti itekako opasna. Omiljena profesija im je vojna naobrazba, policajac, portir, vatrogasac i sva ostala "uniformisana" zanimanja i još, ako ikako može, ponešto od oružja. Nažalost, ova grupacija je bila jedna od najmasovnijih na našim brdovitim prostorima što je uslovilo čak i nastanku i izgradnji jedne "novokomponovane" četvrti koja se zvala "Kineska četvrt", gdje su preko noći doveli svoje. Mada se tu nije mogao vidjeti nijedan kineski restoran ili zalutali kosooki prodavač, ipak su rijetki i "normalni" stanovnici ovog naselja bili prinuđeni slušati jezik koji je u dobroj mjeri podsjecao na kineski: umjesto da kažu "ovdje, tamo ili nedavno", u Kineskoj četvrti se govorilo: tuj, nuj, otojc..ojhaaaaaaaaa!!! Vrijedno je zabilježiti i to da se upravo na ovim prostorima, prvi put u našem gradu moglo vidjeti i čuti kako u mnogobrojnim, novootvorenim kafićima, umjesto Indexa ili Bijelog Dugmeta, rastura Tina, Mina, Jana, Stoja & co.
Levati- Face bez identiteta i u vječitoj potrazi za njim. Vrlo su podložni svim vrstama uticaja, u ovisnosti od situacija, prilika i neprilika u koje zapadnu i koje su im se nametale. Levate smo mogli vidjeti i sresti na velikim svjetskim koncertima u Sarajevu, Beogradu, Zagrebu, pa čak i u Beču (uglavnom samo zato da bi po povratku u moj grad mogli pričati o tome), ali i na koncertima narodnjaka , normalno uz Bum Cile bum.., kako negdje u prikrajku oduševljeno i zadovoljno tapkaju u ritmu "božanskih tonova". Pripadnici iz redova ove populacije bili su maheri za ismijavanje papaka, dok su se šupaka uglavnom mudro klonuli, jer su dobro slutili njihov smrad i potencijalnu moć. Voljeli su se lijepo, pristojno i moderno oblačiti i patili su od "marke", bez obzira da li se radi o garderobi, automobilu ili tehničkim uredajima. Prirodno stanište ove, levatske, grupacije uglavnom je bilo "bliže" predgrađe tako da su se, prilikom izlaska u čaršiju, često mogli vidjeti po WC-ima mnogobrojnih kafića, kako maramicom ili toalet papirom glancaju cipele, skidajući sa njih prašinu ili čak blato. Đubrad su viši stadiji levata, a niži stadij možemo okarakterisati kao grebatore . Mnogi pripadnici navedene grupacije uspješno su se transformisali u vrsne džeparoše i hapce. Zajednička osobina im je da su krajnje neodgovorni i nepouzdani, poročni, lijeni, beskarakterni i prevrtljivi iako se i među njima, mada rijetko, moglo pronaci "svijetlih primjera", koji su zaista pokušavali i bolje i više, ali su na kraju ipak ostajali samo levatići. Njihov najveći peh se sastojao u tome što nikada nisu bili svjesni da su stvarno levati.
Nasuprot svima njima, bila je Raja! Kako samo lijepo zvuči ta riječ! Mada iskonsko značenje te riječi ima sasvim drugo značenje, kod nas, kada kažeš za nekoga da je raja onda, to jednostavno znači, da je tip OK. Znači da se možeš pouzdati u njega, da te od njega nikada neće zaboliti glava, da te neće žednog prevesti preko vode, da mu možeš vjerovati i da on od tebe očekuje da mu vjeruješ. Znači da te nikada (bez razloga) neće izlevatiti, da nije šupak i da iskreno sažaljeva papke. Ne voli grebatore i užasava se gluposti i sile. Raja je sinonim za dobrog čovjeka, prijatelja ili komšiju, za iskrenog, poštenog i "pravog igrača". Viši stadij za raju je Jaran, a niži (što je i sasvim prirodno i za očekivati) ne postoji. Ova grupacija je plemenita, humana i solidarna, a jedina mana im je (pa i nije bas neka mana) što nerijetko vole cugati. Ponekad čak i previše, tako da se može, greškom, dobiti nerealna slika o njima. Dešavalo da u cugi izgube osjećaj za vrijeme i prostor, tako da su poneke karakterne crte znale dobiti obrnuti smisao. Međutim, masa njihovih drugih kvaliteta u dobroj mjeri amortizuje ovu manu, tako da, mada su porodični problemi učestala pojava kod ove grupacije, oni su ipak i zauvijek voljeni jer znaju, hoće i ne ustručavaju se da vole druge i da im poklanjaju svoju ljubav. Žene i cuga su im slabost ali to je samo rezultat prekomjerne i učestale akumulacije pozitivnih i divnih vibracija, kao i potrebe za oslobađenjem tih osjećaja. U svakom društvu su rado viđeni iz prostog razloga jer su pozitivni, progresivni, spontani, nonšalantni i jer umiju animirati sredinu i iz ničega napraviti feštu. Uvijek su okruženi prijateljima i oni im neopisivo mnogo znače u zivotu. Eto, tako je nekada bilo! Znalo se ko je raja, ko je levat, ko papak i ko je šupak. Sve se znalo! Selekciju je, normalno, pravila raja, koja je jedina i imala pravo na to - prije svega iz potrebe za samoodržanjem ali i iz prijeke potrebe za očuvanjem pravih vrijednosti. I svima bilo dobro. Ali sta se desilo? Dođose neka čudna, morbidna i teška vremena. Probudiše se aveti mraka, pritajeni i brižljivo njegovani u bolesnim šupačkim umovima. Pohasiše se, šatro religiozno i nacionalno, na sve tri strane šupci i naložiše neke (opet religiozne i nacionalistički naoštrene) papke i poluljude, jedne na druge?! Papci ko papci, jedva dočekali!
Da sve to nisam vidio, ne bih vjerovao. Sve sto je nekada bilo nenormalno -preko noći postade normalno?! Proglasiše sami sebi ulogu neke, samo njima objašnjive, ugrožene žrtve i postadoše dželati?! Kao, bore se jedni protiv drugih, a opet svi isto rade?! Sve po potrebi i mogućnosti. Šupci zavrištase mašući zastavama, papci zavitlaše puškama, a levati se izgubiše u tome svemu, prepustajući se zakonu jačeg, ali i ne bježeci od njega. I jedni, i drugi i treći utopiše se u tom "sveopštem narodnom veselju, vrlo lako pronađose sebe i svoje mjesto u tome svemu, zavladaše i napraviše neke druge, kažu "svoje" podjele?! Meni licno, osim nacionalnih, teško vidjeti neke druge? I bilo bi nepošteno, a ne spomenuti svačiju ulogu u tom paklu. Neko će se zapitati, a sta je sa Rajom? Nažalost, Raja je šutila?! Raja je samo, kao mudro, gledala i šutila. I popušila! Prođe rat - šupci se obogatiše, papci se ispucaše i oćejfiše, a levati se prilagodiše.
Da nije smiješno, bilo bi za plakati.
Nije zlato sve što sija. Ovo baš važi za sjajne ganc nove podmazane testere na pilani.
Jebeno je zarađivati 'ljeba na pilani. Ima kora k'o godova. Ipak, nisu svi isti što rade, nije svačija muka ista, nit' je isti karakter.
Pomoćnik - Beda neopevana, ali i ne mora da bude. Ima gi razni! Od tatinog sina, svršenog autolimara, koji mora da odradi deset rata za askonu, koju mu je kupio stari istovremno dok je plaćao maturski kod lokalnog geometra, pošto mu sin neprepravljeni nikad zapravo i nije savladao tablicu množenja, do NK siromaha što živi neđe u tri pičke materine, đe se ljudi krste kad vide kola, i ima do posla 2 sata pješke i sat i po biciklom.
Glavni na testeri - Ima deset godina staža, a obrazovanje i nije važno. U kući troje gladnih usta, i valja to prehranit'. Neće taj da potroši, al' zato kad se dočepa rakije i pive nema milosti. Od prstiju ima skoro sve, al samo do pola, jer, dekada nije malo. Ima Fiata ili kadeta kocku, na plin! Oni malo šlihtersatiji primjerci, ili oni kojima žena radi u STR "Plata 300 maraka", imaju i za golfa dvojku 1.6 motor.
Predradnik - Mrcina od čo'eka. Loš i drugima i sebi. Nikad se i nije ženio. Na pilani je odrastao. Alkos godinama. Ima Kadeta suzu sportaka, ili mercedesa stoosamdesetku. Glavni je u kafani, voli slagat' više nego kruva jesti. Kako bi on inače i drugačije mogao sa radnicima? Kako bi mogao da ih valja za dnevnice koje ne da gazda? Ko bi drugi objašnjavao radnicima da je slaba naplata, dok gazda sedmično pojede jedno pragnje sa šumarom i milicijom.
Vozač kamiona - Svaka ozbiljna pilana ima kamion, šticara. On dovozi trupce i odvozi građu. Kao i svi vozači, najpametniji je na svijetu i uporno ponavlja da je otišao selen balans štangle na zadnoj osovini, da su gume preturile stoosamdeset 'iljada. Stomak otegao, žena u kući s djecom, zna ga svaka kafana u okrugu, oči su mu više plave nego normalne, tipični je kavgadžija. U firmi je idol pomoćnicima, pošto njega boli kurac za sve, i ne smije mu ništa ni predradnik ni gazda i borac je za prava radnika, i prvi zove turu kad se pije, a u stvari je samo mustra koja krade gorivo i građu kad je prilika.Gazda - Skorojević tipa alfa seljak. Pare je stekao dok je švercao kupus iz Bijeljine.Auta mijenja k'o čarape. Kuka k'o sinja kukavica, a ima i ne da. Od plate zakida, da bi mogao da kocka. Godišnji ne daje. Malo mu je 15 radnih sati. On je žrtva u svojim očima jer, tobože, jebu ga i radnici i država. Istina je negdje na sredini pošto i on jebe oboje. Stomak mu je do pola astala, ima sat od šesto evra, smeđu kožnu jaknu i kaubojke čizme. Lovac je naravno. Žena mu je pomodarska seljančura teška, a on usput jebe mladu apotekarku kojoj kupuje sve što ona traži.
PS
Na pilani đe Krajišnik radi i kuja bi krepala od gladi.
Kad uvidiš da je Prodigy dušu dao za slušanje tokom hodočašća ili kakvog putovanja ruralnim sredinama, bez obzira što članovima benda događaji iz srpskih pojebina nisu bili ni na kraj pameti kada su pisali tekstove.
Tako zapičiš pešaka seoskom knez Mihajlovom i poistovećen sa sredinom turiš muziku u ušesa. Ptičice cvrkuću, sunce se probija kroz granje, mačka zapišava poljsko cveće i namiguje. Gradska duša ti se obraduje, o, divnog li mesta, skoro pa da pozavidiš narodu koji tu živi. Osetiš miris sena i još nečeg poznatog... Mleko! Mora da je pala neka muža (setiš se spota „Girls“ u kom neke sisate kaubojke umešno muzu krave, a ustvari... muzu krave). Taman se nasmeješ, kad te spopadne nalet smrada - puši li se puši od paljevine („I’m a firestarter, terrific firestarter“). Vešto izbegneš prepreku, al’ ne lezi vraže, tu se asfalt završava i skontaš da se nalaziš na minskom polju od kravljih govana. Dok pažljivo biraš korake ne bi li ih nagazio i ostao bez dostojanstva, u sebi zapevaš „Breathe“ („Inhale, inhale, you’re the victim, come play my game, exhale, exhale, exhale”). Dobro, jebiga, seoska idila, trte-vrte. Opet asfalt, opet ptičice, opet neki poznat zvuk, ovog puta ne tako dobrodošao. "Oca ti jebem kučećeg, meni si našla da kradeš kobasice s tavana! Dođi da te ja na'ranim, boga ti ne ojebem!" (“Change my pitch up, smack my bitch up!”). Tu nekako ožališ kerušinu sudbu kletu, osnažen činjenicom da si iz Čukojevca, kulturnog centra regiona, stigao u Pluževinu. Ne stigneš ni da se ozariš zbog blizine cilja, kad te pozdravi skičanje neke krmače. Ne, oštroumno zapaziš, to je ipak ljudski glas. "Mileniiiijaaa! Priđi k ogradi da ti kažem! Onu tvoju ćeru da obuzdaš, si čula? Suknju da joj produžiš, papke da joj skupiš! Mi’š da ne znam da tatli s mojim Mikicom, a njemu, fala bogu, malo treba! Da obratiš pažnju, da ve ne zavijem u crno, a ti znaš moje mentode!” “Ma, kome ti pretiš, svinjarko iz Pečenoga? Te čari ionako ne deluju ako u nji’ ne veruješ!” (“It’s an omen") “Ne' da bacam čini ja! Sam’ mi jedan dan pukne… Pa se ti pitaj što ti lipsuje stoka!” Sad već naglas pevaš "I got the poison, I got the remedy”… Ok. Seoska idila ostade u Čukojevcu, a koga nema, bez njega se može. Prodavnica na pomolu, tu će znati da ti kažu kako da se snađeš dalje. Gle, onaj lik sa Jagodinskog piva sedi ispred i izdajnički manda orošenog rogonju. “Izvin’te, kako da nađem kuću Durkalića?” “A od koga si ti? Ne znam te odovud.” “Milkica mi je koleginica, a ne znam tačno gde živi…” “Aaaaaa, i ti učiš decu okupatorskim jezicima! Ko ve to naučio, bre, tadićevska gamadi? Kad ste zaboravili da su bombardovali Lađevce? A u Vitanovcu onomad kad izginuše? Ma i da nije, koji će deci krasni to? To treba da zna da okopa, da zasadi, da pomuze..." "Kontam, čiča, "Invaders must die”. Hvala, doviđenja.”
Eh, ali da je to kraj… po povratku kući snimiš fajerstartere kako pale kontejnere, šaban smekuje bičarku pesnicom u glavu jer je krala kobasice sa tuđih tavana, a ti inhejluješ i ekshejluješ pod nekim auspuhom da se posle čistog seoskog vazduha vratiš u prirodno stanje.
To je kada imaš druga hejtera koji pravi scene pred nekim ko ga dobro ne zna. Da bi makar malo opravdao sebe i svoje druženje sa takvim idiotom, ti dotičnoj osobi kažeš ''Ma pusti ga, hejterska posla''
- Jao vidi onu!!! Kakva riba brate-
- Ma šta bre riba? Pa to je ona ziljavuša koja bi dala dušu đavolu samo da đavo vozi besna kola i da je četiri puta mesečno ''obraduje'' novim komadima garderobe. Je l' znaš ti da onaj njen bilmez od brata guta steroide kao plovka hranu, još pokušao da navuče Stevu da i on radi to isto, jebo ga Petar Čelik. I svi ti bilderi koji pumpaju mišiče umesto mozga su obični pozeri koji ne bi mogli u vojsci da izdrže ni dva dana. Onaj krelac od Bojana mi se tu šepuri ispred face ima kao neke bicepse, tricepse, kvadricepse... ma marš bre u pizdu materinu kada ne možeš da pretrčiš ni dve stotine metara. Ona Bojanova cura, Ivana beše? E, pa Ivanina keva je takva folerka da je to čudo jedno. Pametan čovek Ivanin ćale pa je tu drolju ostavio na vreme. Pričao mi Dalibor da ga je Ivanina keva startovala dok je čekao red u pošti. On na šalter, ona iza šaltera, red se otegao u pizdu materinu, a Ivanina keva šmeka Dalibora sve u šesnaest, postavlja mu neka glupa pitanja i na kraju mu je uvalila priču kao neka Telekomova promocija dobija se besplatni kredit samo da mušterija ostavi broj šalterskom službeniku. Ovaj gusan joj da svoj broj i umesto besplatne dopune njemu stigne poruka od Ivanine keve ''Ajde da se nađemo negde''. Naravno, našli su se i bilo je lepo dok Dalibor umalo nije izgubio glavu jer je ova droljetina imala nekog starijeg švalera koji pored toga što voli da pije voli i da mlati klince koji mu obilaze oko objekta pažnje. Posle toga kada je Dalibor napipao bolnicu mogla je veoma brzo da mu se pridruži i Ivanina keva jer je ovaj njen u nedostatku objekta za mlaćenje počeo da diže ruku i na nju. I ti seniori jebem im ja mater blesavu, imaju po pedeset i više godina, dva propala braka iza sebe, decu koju treba izvesti na put, oni malo srećniji imaju i unučiće i nikako da se skrase nego jure sve što nosi suknju. Da sam ja vlast ja bih to kastrirao i poslao na neku njivu da kopa ceo dan pa da vidim da li će mu pasti na pamet da rastura tuđe brakove. Vidi molim te onog pajsera, taj do juče nije znao šta je žensko, a sada ide sa ovom što voli da dominira. Pričala mi njena drugarica da ga je ova smuvala i tako obradila da joj ovaj šmokljan donosi doručak u krevet i sprema kupku sa dosta pene i umesto da se kupaju zajedno ona njega istera iz kupatila, izriba se sama, a njega posle pusti da oriba kadu. Sve to treba govnjivom motkom moj burazeru, sve je to trulo. Juče gledam onog nadrkanog Đokovića. Jebo ga tenis da ga jebe, ljubi srpsku zastavu, a živi u Monaku. Tamo plaća porez ide na žurke da se bode u bulju sa onim teniserima, a ovde kenja na TV kako mu je Srbija u srcu. Ma marš bre, paćeniku jedan neka te tvoje pričice guta tvoj ambiciozni tata koji te napravio takvim kretenom. Postali su bogati od tog tenisa kao naftaška familija sa bliskog istoka i još oće da menjaju Bobu, sad im Boba ne valja, a bio dobar dok je Đokovića juniora gurao. A i taj Boba ima sukob interesa, žena mu zatupljuje narod sa onim Sašom jebenim Popovićem i za to zatupljivanje mlati debele pare, a ovaj gospodin predsednik saveza tenisera pa i on ubode dobru kintu i posle mi neki list koji služi za brisanje bulje pokazuje slike gde su Brena i Boba bili na letovanju sa njihovom dečicom. U Srbiji milion nezaposlenih, preko stotinu hiljada gladnih, grcamo u problemima... a oni nam tu poziraju u kupaćim kostimima đubrad jedna.
Čekaj bre, je l' ono Cane? Jeste Cane majku mu jebem, pa kad se vratio sa onog broda? Gledaj ga, sav sa sasušio kao da su ga muzli tamo. Neće bato to tako kao što smo mi Srbi navikli, tamo ili radiš kao crnac ili pakuj kofere...- Ne čudi se Mare, pusti ga, hejterska posla-
Glupava nemacka serija ,koja se nekada davno pustala na hrvatskom nocnom programu +,kao i ime jedne od najbizarnijih pesama Ramba Amadeusa.
Rambo je u svojoj pemi opisao ultradesnicarskog politicara ,koji je skovao pakleni plan i resio da promeni pol,da bi mogao da sam sebi napravi i rodi naslednika,koji bi trebalo da postane buduci veliki vodja!
Na kraju mu se plan izjalovi i zavrsi nataknut na sopsteni kurac.....
SWARZWALD CLINIC
Usled velike nervne epidemije pacijenti
vojno-milicajsko-medicinske akademije
zauzeli su "F" odelenje, balkone i hodnik
i na ulazu farbom napisali Swanzwald
vilkomen,vilkomen in Swanzwald klinik
ovde ćemo vasa spolovila fiki fiki fik
postati žena vise nije neki trik
ako ti je dosadilo da budeš
pandur,sumnjivi civil il vojnik
posao je krenuo više nego dobro
kastraciji o mobilizaciji doskače pobro
rjetki su za zahvat imali 150 marona
al red pacijenata se otegao preko pola balkona
kad na jednom neka svita proširi panik po klinik
u medicinskom dostignuću ludak je vidio scheine prilik
predsednik ultra levo-desničarske partije
isprazni čekaonicu uz pomoć plaćeničke bratije
pičkara i psuje ne zaobilazi ni oca ni majku
ali ne sluti da su sestre i doktori u štrajku
brzo se neki brko dogega na šalteru
obuven u borosane raskopča mantil i tjesan brushalter
predsednik tresnu ispred brka pun šljem sperme
reče doktore brzo s ovim u frižider da mi ne ugine pleme
odma me operišite od mene napravite ženu
pa mi ubrizgajte ovu moju punjetinu
nada se da će odma ostat u drugom stanju
da bude muško doktori primiše k znaju
a sin totalitarno i etnički čist
bice idealan za političku kampanju
vaspitavaće ga istovremeno kao otac i kao mati
da bi se dobili vrhunski sportsko-politički rezultati
ajne narod ajne vodja ajne mama un tata
birači ce ga etnički čistog voljeti ko brata
glasaće se po punktovima do rujne zore
za najčistijeg predsedničkog kandidata
plan je paklen procedura demokratska
u prmijerski bidermajer prduckaće lukavi tatafiki fiki fik ...
povodnici se automatski bacise na sljaku
od pokojne kurve prišiše mu pizdu
a zavrljačiše patku
puniše ga tekućinom dok nisu došli do dna
al jalova kurvina pizda oploditi se ne da
jebaću vam oca i majku pretio je gad
čim mi moga ratnog druga prisijete nazad
dade se besomučna potraga
za brkom poslednjom ličnošću
primjećenom sa otkinutim patuljkom
u Švajcerskoj je za petnaes` `iljada prodat
Rumenige Brajtner i to pod sifrom nedje u Ženevu
porućio ga ženi neki razočarani gastarbajter
laže lažni bolnicar i još se kune u kevu
spremi se operisani na mučan put
da nadje svoj penis tjera ga ponos krut
ali kako da ga nadje guši ga u duši
moraće po kućama u Zenevi da ga puši
računa da ce lako da ga prepozna
jer na kraju i ozna sve doznaznaznaznaznazna
doznaznaznazna
bas je operisani predsednik trlasio po kućama
ali od njegovog ni glasa ni traga
sve dok jednog dana u prišivenoj mindzi
ne poče obilno da se luci vlaga
neki ga je crnac zvao na hopa cupa kući
kad se uhvatio za rodjenoga
mislio je srce će mu pući
vrati mi ga
nedam pošteno sam ga platila
da mi ga ugrade mnogo sam propatila
poče otimanje oko spornog spolovila
od potezanja kroz žilu krvca je bujicom zaplovila
dok si reko "free Mandela" crnac stade da ga trti
planu ljubav jača od politike i smrti
operisani sad pun ženskih hormona
poverljivo zaključi da on više nije on nego ona
automatski ostade u blaženom stanju
zajebavši svoju političku kampanju
umjesto etnički čistog sina
dodje na svet ko mobilni crna ženskinja
majčinska ljubav bez granica je zna se
bilježimo još jednu pobjedu
internacionalne radničke klase
samo u noći punog mjeseca
operisanog nešto u nesto grudima preseca
dje sam bio šta sam radio
kako sam se na rodjeni kurac nasadio
dok iz sobe crnac dobacuje
sto se žališ mila mome
sto se žalis mila mome
sto se žalis mila mome
oduvjek si htjela biti svoj na svomevilkomen,vilkomen in Swanczvald klinik
ovde ćemo vasa spolovila fiki fiki fik
postati žena više nije neki trik
ako ti je dosadilo da budes
pandur sumnjivi civil il vojnikfiki fiki fik ...
