-Čuo sam da bilo dojajno sinoć.
-Malo reći jebote, pičoke svuda!
-Si uvatio nešto,a?
-Jašta. Znaš onu Micu tamo što radi u sportskoj opremi i odjeći u centru? E, njoj sam skinuo etiketu, ako me razumiješ.
-Sereš? Prvi joj put? Konto bi da je to već davno urađeno, jbt?
-Nisi ni manje iznenađen od mene, tebra...
Bogotac alkoholizma. Niko mu nije ravan kad je u pitanju alkohol i ispijanje istog. Čak je i kršten pivom. Alkohol čini oko 60% posto njegove tjelesne mase, kao što je slučaj kod ostalih ljudskih bića samo što je tu voda u pitanju.
- Odoše mi starci sutra, imam slobodnu gajbaru!
- Super!!!! Dolazimo Miki i ja, donjećemo dve gajbe, ti samo nekih pičoka spremi.
- Ma nema frke, a kontao sam zvati i Peru, šta misliš!?
- Auuu brate, ako ćeš njega zvati onda bolje da kupimo tri bureta! Eno, juče mu nešto pozlilo, išao doktoru, i ustanovili mu da ima visok nivo šećera u krvi, izmjerili mu 57 gradi!
- Gradi?!!?
- Ma ne pitaj ništa! I da, trebaće nam najmanje čet'ri rubinštajna!
Konstatacija majke ili oca (ili bilo kog starijeg) na tvoje pametovanje i proseravanje. Još ti mleka treba da popiješ da bi skapirao neke stvari u životu.
Ćale: Sine, šta ti je? Izgledaš k'o da te poplava izbacila.
Sin: Ma ništa, ćale, šutnula me Maja. Ne znam šta ću od muke.
Ćale: Pa dobro, 'bem ga, nije kraj sveta, imaš toliko pičoka. Nemoj zbog jedne da cmizdriš.
Sin: Ali, ćale, ja nju volim. Ima sad da subijem! Da prekratim život i aupičkumaterinu!
Ćale: (setno gleda u daljinu, znajući da od klinca nema 'leba narednih mesec dana) E, goljo goljavi, nemaš ti pojma o čemu pričaš.
Navatati cavu, naterati je da zapeni za tobom. Smuvati je. Nabaciti je samom sebi. Pokupiti ostatak. Stupiti u vezu sa ribom ali sve to zahvaljujući šmekerskim potezima i dobrom pričom.
- Tebra smorila me ova muzika i ovo pivo, odok da nabavim neku vutrupa posle neku cavu da ulovim. Verovatno ću da pokušam i kući da je privedem.
- Ma ne zajebavaj nego ostanu tu samnom, barem dok se Miki ne vrati, čisto da ne ostanem sam.
-----------------------------------
- Au, da si video sinoć pičokaru kakvu sam ulovio, prava je čoveče! Oduševio sam se njenim pirsingom na klići!
Ja mislim jedina stvar koja mi usere novogodišnje praznike. Ma šta bre mislim, jedina sigurno. Al ne usere u smislu pokvari, već bukvalno, kenja mi se od toga. I opet je za to kriv glupi RTS.
Dobro malo smaraju i reklame za seriju i film "Montevideo Bog te video", al šta ja znam, pre ću gledati kako Tirke i Moša pikaju fucu sa košarkaškom loptom, nego da gledam kako ovi sviraju kurcu. Dal me ložiš da neko može da ostavi to da mu trešti na TV-u i pritom mirno sedi u fotelji, pijući čaj i čekajući ponoć? Kurac! Da mi platiš ne bi to gled'o! (ustvari zavisi od sume)
Elem, da se vratim na temu. I kad zadržiš na 20 sekundi pogled na RTS-u u to doba možeš svašta da vidiš. Neki tamo šatro muzičari sviraju kao da učestvuju u lirskoj borbi. Čuju se raznorazni zvukovi truba, klarineta i ostalih limenih gvožđurija. Dirigent, obično neki sed tip, mlatara onom palicom kao da im zavodi red. A oni ga malo sutra slušaju. Sviraju svako svoje, pa to nije ni za kurac. Da bar malo znaju, možda bih ih gledao i malo duže.
Takođe u taj raštimovani orkestar može da zaluta i neka pičoka koja obično svira violinu. Tad gledam po 2 minuta. Sviraju Mocarta, Štrausa, Betovena, Šopena i ostale kompozitore s' perikama. Nekad odsviraju i rukoveti od Mokranjca, al to samo kad se sete.
I glupom RTS-u još i nije dosta što smaraju raju tom muzikom već i šurnaest puta prikazuju reklame i najave te svirke. Nek se nose u tri lepe!
MOLIM TE BOŽE, NEK POTRAJE FARMA DO NOVE GODINE, DA BABA NE BI SLUŠALA OVE DEBILE! CIGANINE, DOĐI DA MI SVIRAŠ, DAĆU TI KOL'KO GOD DA 'OĆEŠ, SAMO DA SE OTARASIM OVIH KVAZI MUZIKANATA!
Ma šta ja kenjam, ugasim RTS i gotova priča!
Definicija za Mizantrophy
On je tako mističan. On je tako slasan. Jak, crn, mračan. Okoreo u grehu kocke, ženski, muškaraca, enim jastucima, čega god hoćeš. On je plesao sa đavolom i đavo ga je zaveo i zajebao. Ali on je tako kul i on sve to priznaje! Priznaje kako mu smeta svaki šmrk, svaka cigareta uz viski, kako ga to pogađa u dušu i kako zna da samo dalje tone u ponor. E, da, i što je najgore priča! Svima priča kako je mizeran i patetičan i na taj način samo produžava listu naivnih pičoka koje bi da ga promene, a on samo da im ubere cvetić dok se smeše. On je loš momak!
E, pa jepse ti, grešniče! Realno, tak'i su najveće kukavice. Ne zato što su ogrezli u porok, ne zato što ne žele ili nemaju snage i volje da se izvuku, mnogi ljudi ne mogu ni da se nateraju da uče u sred roka, kako od njega očekivati da tek tako prelomi i kaže: ''Neću više''. Ne. On je iritantna pojava jer je komercijalizovao taj greh. Doveo na nivo poziranja. Kao što se regularna starleta hvali svojim silikonskim implatima tako se on hvali svojim napaćenim telom na lekovima i kibernetičkim implantima i gomila obožavaoce na Zemlji i šire u galaksiji. Pri tom ništa kvalitetno ne izlazi iz te njegove nabeđene patnje, pa da bar neke koristi imaju drugi likovi da bare žemske njegovim možda i kvalitetim stihovima ili citatima, možda ponekad da spasi Zemlju, ne. Tu je samo da pozira i bude kul i da iskali svoj bes na bespomoćnom svetu svojim pokušajem imitacije kame-hame talasa.
Eto kako će običan čovek? Ode, pada u depresiju, goji se, kuka zbog toga što mu srce više ne prati tempo tela, ali zna da ne može ništa pametno od toga da uradi i zato ćuti. Ne iritira svojom pojavom i lažnom kuloćom. Iskuka se najboljem prijatelju ili rendom nepoznatoj osobi sa interneta i eto. To mu dođe to. Ljudi misle da je bedan, a realno je kulji od onog iznad njega. Bar ne smara svojom relativno neproduktivnom pojavom, dugim crnim kaputima, naočarima za sunce, jebačkim osmehom, tonom besa i crvenim, strašnim očima.
Pravi loš momak je stvarno i loš. Ali se ne hvali time. Pre će biti da i nemaš pojma za njega. A neko za koga ne znaš ne mož' da ti bude iritantan, može samo da te plaši. Ima neke svoje ideale koji su samo njemu jasni ili je prosto psihopata, i vreba te kao pauk, ako mu zadrmaš mrežu kako ne treba, najeb'o si. Ali neće zbog toga zbarivati emo pičoke. Dobro, oće možda malo.
*Defka je pisana za turnir ''Mizan Trophy''.
-Jao, draga moja, kako si ti divna, ja ne zaslužujem takvu osobu kao što si ti. Unela si malo svetlosti u moj život. Šta misliš o tome da odemo u moj stan koji je pun knjiga, lejm stihova i ispijenih flaša viskija urbanog dizajna.
-Jepse.
_______________________________________________________________________
Pušač: Vidiš li ti ovog lejmera Osamu, opet pravi neku frku, seje strah neki. Mislim da ga majka nije dojila kad je bio mali.
Morijarti: Može biti, pozer jedan. A, šta ćemo sa onim ratom? Kad da pustim snimak i iznesem dokaze, kad ti odgovara?
Pušač: Nemoj do ponedeljka, biće gužva u saobraćaju.
Morijarti: Utorak onda, može?
Pušač: Može. I valjalo bi malo ubrzati markiranje onih blokatora gena za starenje, znam da je teško pošto je prvi tim naučnika ''nestao''.
_______________________________________________________________________
Vegeta: Aaaaaaa, kako sam besan, aaaaaaa! JOŠ UVEK JE TAJ BEDNI RATNIK NIŽE KLASE JAČI OD MENE PRINCA! AAAAA! Sada ću da pizdim i da mlatim seksi kosom i pokazujem mišiće! AAAAAAA! Možda ubijem polovinu publike na turniru....
Pikolo: Jepse, Vegeta, koji si ti luzer.
Situacija kada se čovek zadesi negde gde ima svega, ali ničega dostupnog za njega.
Čeljava situacija. Nešto kao ker ispred kasapnice koja ne radi godinama.
- Brate bio da ostavim turbinu na remont i vraćam se kući, kad napeo jedan sa nekom kockicom da se trkamo. ZAŠTO baš taj dan?!! Bio sam kao prosjak u javnoj kući...
- Sine pecam ja u nekoj šumi, pratim ribu nizvodno i zagazim ako me razumeš, na nudističku plažu, samo gole pičokare! Znam da mi ne veruješ, mislio sam da su mi svi plovci potonuli, kad ono sve lezbejke, ne jebavaju me ni 2%! Kao prosjak u javnoj kući...
Jebiga, rođen čovek pod srećnom zvezdom. Sve mu ide od ruke, kockice mu se slože pri svakom poduhvatu. Uspešan na svim poljima. Prvu ribu smuvao u osnovnoj (najbolja pička razume se) koju je sobalio posle nepunih mesec dana (jeb’o u 13-toj, ej!), bio glavni baja u srednjoj, kasnije i na faksu. Nije mnogo učio, ali je imao sreće sa ocenama i profesorima. Laganica diplomirao. Zaposlio se kod ćaleta u firmi, bogata familija, jebiga. Plata više nego solidna, podrazumeva se uz minimalni uložen trud. Već je gazda. Oženio pičoku boli glava, naravno kad je mog’o da bira. Lepile su se za njega kao muve na govno. I dalje se lepe. Doživeće stotu sigurno, jer k’o što rekoh, rođen je pod srećnom zvezdom.
Ili je jadnik, siroma’. I finansijski i duhovni. Takav je od rođenja, a i kako ne bi postao pod teškom čizmom čemernog života. Jedva je i osnovnu završio, em’ ga nije interesovalo, em’ nije imao vremena za nju. Rano bez oca ostao, pa je morao da preuzme ulogu glave kuće. Ko te pita bre! Čistio javne klozete, ulice, parkove, cepao drva. Katkad očisti koje komšijsko dvorište od snežnih nameta. Nadničio. Zarada mizerna, jedva za hleb i koje mleko. A pored hleba i mleka još puno toga treba… Nije se ženio, neće ga nijedna. Kažu ružan, sirotan. Jedino društvo stara bolesna majka. Dovoljna mu je ona, ne buni se. Prihvatio sudbinu i život koji mu je dodeljen. Skončaće najverovatnije sam, okružen mrakom i tišinom vlažne sobice. Nije to zaslužio, reći će neko. Ali opet ko te pita jesi li ili nisi zaslužio, buraz… Nije imao sreću da ga obasja ta srećna zvezda, čak ni da ga pomiluje za trenutak, ili bar na kratko obasja namučenu, brigama zaokupljenu glavu. Čak ni najtanjim snopićem svoje spasonosne svetlosti.
Takav ti je horoskop, drugi ne mož’ da biraš. Mada opet, ne verujem ti ja u to, taj horoskop. Al' se tako kaže.
Pokušaj da se izvrda duže smaranje, o osobama koje nas ne zanimaju.
-E brate bio sam juče sa Ivanom jebačem u provodu, jel znaš ti njega?
-Valjda znam:
-A jel znaš ti kakav je on frajer, pa 10 pičoka se odmah oko nas skupilo?
-Pa valjda znam.
-A da vidiš kakva kola tera, nego jel znaš Milicu kuravu, što je Ivan opalio?
-Mislim da znam, valjda.
-....................?
-....................!
-E brate bio sam juče sa Jovanom u nekom noćnom klubu jel znaš ti njega?
-Znam valjda!
-Pa koji je tebi kurac, ti mene uopšte ne slušaš?!
-E puca mi i za tebe i za Ivana, Jovana, Peru, Milicu kurvu, tvoju kevu kurvu, tvoju sestru...!!!!!!!!
Kao i svakog jutra i tog prvog Gospodnjeg dana leta 2013. sam otišao da popijem kaficu u lokalnom kafiću. Gledavši u dekoltee ženski iz kraja i praćenja rezultata Finske lige na fonu, shvatio sam... Došlo je leto.
Ja, Vule i Boža... stara ekipica iz kraja... I ovo leto smo provodili ispred poslastičarnice kod Ace pljačke. Nije nam trebalo više od toga. Zajedno smo pili i duvanili. Čak smo i popili svu manastirku koju je Vuletov ćale čuvao za ispraćaj najstarijeg sina u vojsku. Al što ga jebem, i onako neće ni da ode. Bilo nam je lepo. Nismo imali para za letovanje u egzotičnim predelima, a bogami ni za jeftinu i pristupačnu Vrnjačku banju. Nismo mrdnuli iz kraja 3 meseca. Dan za danom je prolazio, mi smo blejali na starom i dobro poznatom mestu. Usput se i radilo nešto. Brali smo višnje na plantaži kako bi skupili kojeg somića za pljuge i alkohol. Zebavali smo klince iz kraja, ocenjivali dekoltee pičoka koje su prolazile. Al jednog dana nije bilo više toga. Klinci su prestali da prolaze tuda... Dobre ženske kao da su u zemlju propale... Više nismo imali šta da ocenjujemo. Vuleta je startovala policija pa su ga 2 meseca razrađivali u zatvoru, a Božu je ćale zaposlio u nekoj automehaničarskoj radnji. Ja sam se okrenuo PES-u. Krenuo sam da igram “Bikom a ledžend”. Na početku karijere dobio sam ponudu velikog Holandskog giganta Den Boša. Svakim danom sam sve više i više napredovao. Pozvan sam u reprezentaciju. Dobio sam ponude Barselone, Reala, Intera... Sve sam odbio! Očekivao sam ponudu Hadersfilda. Hadersfild je jedini klub u mom srcu. Ali moji roditelji… oni nisu gledali na mene ponosno. Ćale kaže da sam kreten i budala, a keva da sam ništarija. Nisam ih razumeo. Nastavio sam da napredujem... Nisam ni primećivao da je raspust brzo prolazio. Keva mi je govorila da se opametim i izađem iz kuće ili će me ona izbaciti. Nisam je slušao! Svakim danom sam se sve više nadao da ću dobiti ponudu slavnog Hadersfilda. Ali nada je polako umirala... Moj san da ću zaigrati u Čempionšipu je izgledao sve mutniji, a kraj raspusta se približavao. Pametni ljudi ustaju kad sunce izađe a spavaju kad sunce zađe, ali ne i ja. Ustajao sam kad sunce zalazi a spavao kad sunce izlazi. Nekad nisam ni spavao jer nisam mogao da pobedim... Mislio sam da ću porazima biti dalji od ostvarenja mog sna…
Ali ni to nije vredelo… Raspust se završio. Klinci su opet počeli da prolaze pored poslastičarnice Ace pljačke, dobre ženske su opet prolazile kroz kraj, a ja sam i dalje čekao ponudu Hadersfilda...
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Najčešće izmišljena priča, puna fantazije. U najvećem broju slučajeva, pripovedač je osoba koja se oseća ugroženo i kompromitovano u društvu, zbog opštepoznate, lične potonulosti u nejebicu. Osoba zbog raznih kompleksa, ne bi li, kako ona misli, sačuvala status u ljudskom krdu, izmišlja jebačke podvige i hvalospeve. No, svi znaju da se to nije dogodilo, ali ne stavljaju pripovedaču to do znanja. Pripovedač vremenom počne i sam da veruje u svoje priče, i time kompenzuje nesrećno zrelo doba.
Primer 1:
Pripovedač jebačkih hvalospeva: "I nećeš verovati, krene ona da mi nadrkava, njena keva mi drkne jezičinu, a njen ćele mi ponudi pivo."
Lik: "I? Jesi karo?!"
Pripovedač jebačkih hvalospeva: "Brate... brate jesaaam. Karo sam."
Primer 2:
Pripovedač jebačkih hvalospeva: "Brate, sećaš se male Marije, što je živela u šestici, na drugom spratu? Ona, što se odselila kad smo bili prvi razred. Nećeš verovati, sretnem je na Adi, vozi rolere, 'naš kakva pičoka!!! Odemo do onih klupica, povatamo se, ja ga izvadim, ona ni pet ni šest, pomeri šorts s dva prsta u stranu, i sedne mi na karu..."
Lik: "Brate, Marija se nije tad odselila, Bog da joj dušu prosti, sleteli su u Moraču... Al' nastavi, nastavi, zaintrigirao si me..."
U prirodi je naroda na našim prostorima da poslije raznoraznih kriza, protesta, slabih plata i lažnih obećanja nema povjerenja ni u šta, pa ni u sopstvenu sreću. Tako da, postoje momenti kad čovjek jednostavno zna, da, ako će danas da jede kolače, sutra će govna. Karma, sudbina, nazovi to kako god hoćeš. Ona uvijek održi svoju ravnotežu.
- Joooj šta li će sad da me snađe?
- Što?
- Položim magnetiku desetkom jutros.
- Šta? Pa to je super!
- Čekaj, nije to sve. Poslije magnetike me pitala ona mala Jelena da nekad izađemo.
- Odlično čovječe, najbolja pičoka u domu.
- Moji mi pošalju pare, i još bonus džeparca.
- Ala je tebe krenulo, a?
- Jeste! I baš se pitam šta će sad da me snađe.
- Šta hoćeš više da te snađe?
:zvoni telefon:
- Snašlo me je.
- Šta?
- Poništila magnetičarka ispit, skontala da je neka budala imala test.
- A jebiga, naučićeš opet, nije ti problem.
:zvoni telefon:
- I opet me je snašlo.
- Šta je sad?
- Jelena otkazala.
- A naćeš drugu, jebiga. Ajmo večeras da se ponapijamo negdje, a?
- Može, taman da skrešem ovaj džeparac. Kad ide june, nek ide i uže.
Kada se zovete Robert Rodrigez sve što vam je potrebno za ovakvu avanturu jeste par flaša Čivas Regal Rojala starog pedesetak godina, boca Kristala, par linija čistog koksa izvučenog platinastim Amerikan Ekspres karticama, ukoliko svrate neke glumice, gomila rizli i vutre koje vam je doneo Ričard Marin kad je poslednji put išao tetki da odnese lek u Meksiko i na kraju, vaš najbolji drugar Kventin Tarantino.
Rodrigez: Joj brate Kventine, razmišljam da snimim film, oduvek sam imao želju da režiram nešto s bojnim otrovima koji od ljudi prave zombije!
Tarantino: Uuuu, dobra! Skroz mi se sviđa ideja, al' de ubaci neke kurve!
R: Može! Kurve! Pa da im zombiji jedu mozgove! I nekog opasnog zlikovca, ali da ima skroz neki uvrnut hobi! Znam! Da seče muda ljudima!!!
T: E toooo, brate! Kleštima nekim da seče muda! I da stavlja u teglu! K'o turšiju! Ali da postoji nenormalniji lik od njega, neka holivudska zverka, Brus Vilis!
R: Da, da, neko da spašava svet! On uvek spasi svet! Ajde da ubacim još nešto! Uz kurve ide gomila Harlija, kafana, pića, pički materina! Šta još, šta još?
T: Ej, al' da glavna bude neka kurava! Ali ne neka dobra, savršena pičoka, k'o do sad što smo trpali, tipa Uma, Selma, nego nešto da joj fali!!! Nek joj fali oko! Neee, noga! Noga nek joj fali!
R: Hahahaha, odlično! Od detinjstva sam se ložio na piratske drvene noge! Joj brate ima da joj stavim neki AK-47 'mesto drvene noge, pa da puca! I neki minobacač! Da ih sve roka nogom!T: Joooj care koliko je to do jaja. Ej bre i ja ću da glumim, oću i ja da karam kurve!
R: E može batice, al' tebi neću da platim, dosta ti što ćeš da pucaš u ljude i drpaš jednonoge kurve ratnice!
T: Hehe, može, nego što ti je dobra ova vutra!
R: Ej radi samo tako... Joj što će bre film da bude dobar! Ima i muziku d'uzmem da pišem, i scenario, i da režiram i sve! Aj živeli!
T: Nek' smo živi i zdravi!
... i tako je nastao Grindhouse - Planet Terror 2007. godine
Komentar na poziv na svadbu druga iz djetinjsteva.
Kad sam dobio pozivnicu ukočio sam se, pa jebem ga luda, kod nas u ulici čitave generacije nestaju za godinu dana. Kako se onaj prvi oženi u roku od godine , svi ostali za njim, i tako nam ova pošast istrijebi sve muško u ulici. Al’ ’aj nek’ je sa srećom. Zajedno smo odrastali, bili zaljubljeni u Beti Kamenko i Vilmu Kremenko, stidljivo prvi pornić podigli u video klubu...
Svadba k’o svadba , dreka, vriska, glasna muzika, sasipanje kave za vrat od strane konobara koji inače vjerovatno rade na brenti s obzirom na vještinu nošenja tacni, pijanih ljudi i još pijanih ljudi. Ima i pičoka, mame koje gonaju djecu oko stolova dok iritantno žgevre, ili ih ostave da spavaju u kolicima pokraj muzike pa odskakuju iz njih od basa (ljubomoran sam na tu djecu kad im vidim ta futuristička kolica, moja su ličila na korito za šurenje svinja, po pola rasječen bojler, jebi ga u ratu se snalazilo. A kad im vidim mame ljubomoran sam im na tate) . Gledam i svog komšiju Čedu, udrobio kruva u čorbu, pa pritišće kašikom da potopi, uvijek je razbijao klišee. I tako to ide, nadero se i ja, pa posmatram, filozofiram. Čovjek na svadbi je nasmijno lice iz ugla ukrštenice, a i sama svadba nije ništa drugo do skup gradova, predjela i predjela, i samoglasnika u vidu neartikulisanih krikova pojedinca. Vidim i moj komšo se zagled’o u dno polupune čaše, pa se sjetim kad je pričao kako se on priženio.
Veli:“ Bilo je to u izbjeglištvu. Kren’o ja preko Manjače u Mrkonjić, stara mi ostala tamo u bolnici. Taman kad sam bio kod Stričića neđe, vidim kraj puta poznata konjska kola, kad ono Mileva. Znam ja nju i od prije, gonali smo se mi, a eto ostašmo stari cura i momak. Pit’o je šta je reći, veli: „Otrg’o mi se konj pa sad ne merem nikud sa ovom kobilicom.“ Gledam ja nju 'nako ispod oka, nema ni ona nikoga na svijetu a blenula u mene kroz onu masnu kosu, k’o da bi mi nešto rekla. Vidim ja šta je, uparim svoju ragu sa njenom, sjednem kraj nje: „Mileva, našla si konja!“. I tako odlazimo prema zalasku sunca kao u kaubojskim romanima“.. . Trgnem se: „ Jebo te kreč, treba kupiti svilenu košuljicu, i spremiti 50 maraka za poljevačinu.“
Kada zevsečenje pođe po zlu, jedan lovac se otrgne iz čete i podlegne nirvani tamne materije alkohola. Fak mod se isključi, detektovanje ženskih feromona padne u vodu, životinjski instinkt mutira tako da se sva pažnja sa skrnavljenja medenih pičića preusmeri u samo jednom pravcu. Pravcu čaše. U stilu Dionisija, Dionisovog zlog rođaka sa sela, nakaradnog ruralnog božanstva koje je isključeno iz grčke mitologije zbog manjka orgijanja i sveopštenja sa drugim božanstvima. Fokusirati se samo na pijančenje. Što više. Zanemariti sve drugo, prodati dušu samo za još jedan gutljaj.
-Brate jeste li opet zevsečili?
-Ne, Ripca je obuzeo Dionisije, ovako je bilo:-Pozvao sam Ripca. Rekao mi je da trimuje jaja. Shvatio sam to kao znak pristanka. Dodao sam buksnu Dući. Već se uradio pa se kikoće kao japanska pornićarka. Maretu sam poslao poruku, jer ne voli da ga zovemo posle osam dok drka na pičke sa Lajv Džasmina.
................................................
-One pičke sigurno misle da drkam na onu istu ribu sa Lajv Džasmina, pa me zato ne zovu, nisu ni svesni da smo sinoć raskinuli, to dušo, to, mešaj u kamericu. Dolazim za pola sata, send mesedž, e, to, još samo pet minuta i krećem.
...............................................
-Ripac je istrimovao jaja i krenuo.
...............................................
-Sva četvorica naizmenično duvaju i ubijaju Ripčetovu mučenicu iz devedes' druge.
...............................................
-Koračaju napred. Iza njih je kantica sa benzinom. Duća vadi zipo, baca ga na kanticu, ona eksplodira automatski ih baceći u sluv moušn, kako poređani po visini hodaju dok im kosa leprša. Duća izlazi na sekundu iz slouv moušna, vraća se po zipo i opet ulazi.
...............................................
Ušli su. Taktika svako za sebe. Pičetina je na meniju večeras. Vinjak na eks. Još jedan. I još dva.
...............................................
:Srećemo se Ripac i ja:
-Ima li pičoka brate?
-Ne, ali mogu da se zakunem kako sam video odvaljene, Tarantina i Gaj Ričija zagrljenih u separeu kako zumiraju ženskinje.
...............................................
Skontao sam da je odvaljen kao gepard na afričkoj hajdučkoj travi. Bio sam u pravu.
Dok sam tešio krajnike umilnom grobu kojeg sam nahvatao na žvaku iz vrtića, perifernim duplim vidom vidim Ripca kako finišira flajku vinjaka. Upravo se skinuo go do pojasa. Mlatara majicom unaokolo i gestikulira kao King Kong u apstinencijalnoj krizi. Svira imaginarne bubnjeve i naređuje ženkama oko njega da mu se pokore. Prepoznao sam scenu iz Skarfejsa. Sej helou tu maj litl frend. Sevnula je njegova patka sa sve trimovanim jajima. Obezbeđenje je pohrlilo. Ja sam pohrlio. Duća i Mare, spremni da munjevito tešu i kamšotuju gromove, u nagoveštaju svingeraja sa pečenim nazovi ribama, hrle takođe.
...............................................
-Ripče, ovo je poslednji put da sam popio batine zbog tebe.
...............................................
-Kventine, ovi Srbi nisu normalni, JEEEA, znao sam da je dobra ideja da dođemo.
-Riči, daj ne seri, gde je tu, gde je tu jebena KRV?! Ja je nisam video. Hektolitri i hektolitri jebene krvi koja pršti na sve strane. I kalašnjikov na amputiranoj nozi. Pojma ti nemaš, sve su ovo pičkice, mada dobar im ovaj vinjak.
