Porudžbina nebeskom konobaru za onog koji je skoro potpuno dotučen. Ukopan do vrata u pesak pustinje koju mu sačinjava život, samo čeka da se skupe mravi i lešinari i oglođu mu lobanju do beline slonovače.
Toliko pritisnut mukama da više nema snage ni da se nada da će biti još gore u budućnosti.
- Konobar! Jednu čašu čemera, moliću! Da presečem ovaj jad što već imam...
i ovakvu imam sličnu, baš staru, za pelinkovac i spiranje muke...a opet ne znam naslov.+++