Snimak pred sam nastup u pojedinim kvizovima ili takmičenjima, u kojima se pokušava na uverljiv način upreti u svakodnevni život takmičara. Oni kobajagi treniraju, pikaju igrice na kompu, čitaju bestselere iz šezdeset četvrte i miluju svoje zveri, ne bi li stvorili što bolju sliku o sebi i zaokupirali pažnju potencijalnog publikuma. Ovde isplivava na površinu pravo lice određenih jedinki i kod poznanika iste može se odraziti na njihov celokupan odnos.
Zdravo. Ja sam Milenko Karataš i dolazim iz Bujanovca. Imam 32 godine i u slobodno vreme se bavim kritikom u restoranima brze hrane i pekarama i gajim farmu žutih mrava. Osim desetak hiljada mrava, koje već godinama pažljivo odgajam, imam dva psa: Musu i Miroslava, i mačku Petrosavku. Imali smo i mačora Đetića, ali njega je pregazio kamionom jedan naš komšija. Mnogo volim da igram stoni fudbal i snuker sa mojim najboljim prijateljem Šaćijem. Za "Prošireni kapacitet" sam se prijavio jer imam neverovatne sposobnosti njušenja alkoholnih pića. Votku prepoznajem na kilometar, vops na tri, a ako piješ krušku u Nišu da znaš da te neko posmatra!
tokom snimanja
1)...Dođi, kuco. Tako. Dobra kuca. Gde ćeš, Musa? (piša po kartonu obloženom lepkom za miševe) Pa Musa, jesam li te tako učio?...
2)...M: 9:1. E jesi me rasturio. Op-op, i... Kako ga dade?
Š: Igram ga tri decenije, šta si očekivao?...-pekara Mimoza-
3)...Kakva vam je ovo rolovana viršla? Ovde ima aditiva toliko da bi se ceo grad otrovao i još bi ostalo za žvake! A tiramisu? Belo vino se oseća k'o da ga na iskap pijem!...posle snimanja
1)...More jebem ja tebi majku u pičku nevaspitanu! Ako te još jednom navatam da tu šoraš propišaćeš taj Gardencol i lipsaćeš u njemu stoko neodgojena!...
2)...Zašto si govno? Što me nisi pustio? Vidiš da me snimaju! 50.000 evra je u pitanju! I kakav si ti to ortak? Da mi se i ti više ne obraćaš pičko prodana!...
3)...Izvinite za ono... Ako pobedim dajem vam procenat od nagrade, znate da ja jedva sastavljam kraj s krajem, hihihi...
Radnja koja Srbima ide najlošije, pored diplomatije, demokratije, ostvarivanja nacionalnih interesa, očuvanja teritorije, ljubaznosti i pristojnosti... U svakom slučaju, ljudima je teško objasniti da prilikom razgovora još na samom početku moraju da kažu dobar dan/ćao/zdravo, zatim da se predstave, a nakon toga i koga traže.
Rođak: Alo... es ti, Rale? E, slušaj, juče sam tužio onog narkomana što mi piša po travnjaku...
Ja: Halo...izvinite, ko je to?
Rođak: Šta bre ko je... s kim ja to pričam?
Ja: Ti si, bre, mene zvao, ti meni moraš da kažeš ime!
Tu, tuuuuu, tu, tuuuu...
2 minuta kasnije...
Rođak: Rale, jes ti?
Ja: Prijatelju, reci ko si, ne zajebavaj me više!
Rođak: Mali, nemoj ti mene da...
Tu, tuuu, tu, tuuuu...
1 minut kasnije...
Rođak: Dobar dan, ovde Sima, jel to Raletova kuća?
Ja: Koji Rale?
Rođak: Jel 23#$&%?
Ja: Jeste.
Rođak: Stan porodice Kratkofitiljić?
Ja: Jeste, dobili ste Kratkofitiljiće.
Rođak: Jel to Raletov sin Stefice?
Ja: Jeste.
Rođak: Pa jel tu Rale?
Ja: Pa koji Rale!?
..........................
Ja: Alo.
Teta sa prizemlja: Alo, šta radite?
Ja: Ništa, šta ti radiš?
Tsp: Evo pijemo kaficu, jel tu mama?
Ja: Nije.
Tsp: E šteta...a mi pijemo kafu, pa ja rešila da je pozovem.
Ja: Eto, baš se potrefilo.
Tsp: Šta se potrefilo?
Ja: Pa da se vama pije kafa,a ona nije ovde.
Tsp: Ajde reci mami da se javi kad dođe, ljubim te, el oćeš?
Ja: Oću.
Tsp: Ajde, sine, ljubim te, ćao,ćao!
Ja: Ljubim i ja tebe.
Posle 20 minuta...
Ja: Mama, zvala te neka žena.
Majka: Koja žena?
Ja: Jebem li ga, neka što ne zna da se predstavi. Zvala te da siđeš na kafu.
Majka: Aaaaa, pa to teta Simka, ona tako misli ti znaš ko je, nemoj tako, ona dobra, čuvala te kad si bio mali....
....................
Bakuta(baba-maćeha bivše devojke): Alo....alo, el me čuješ!?
Ja: Čujem. Ko je to?
Bakuta: Aloooo! Jel to Bogoljub?
Ja: Nije.
Bakuta: A ko je to?
Ja: Srboljub.
Bakuta: Slušaj, Bogoljube! Jel ti znaš da ona maloletna...
Rat koji započne odbranom stavova, a obično se završi potvrdom predrasuda.
Femi: Savremena upotreba muškarca se može svesti na sledeći zaključak: "Više nam ne trebate ni za cepanje drva". Ženski pokret "Jebemo se same" napravio je revolucionarnog "Robota sa kurcem" - surogat za muškarca. Samo mu treba sjebati onaj program uz pomoć koga izgovara komplikovane izraze i pita "Gazdarice, kako ste mi danas?" i napuniti mu malo sperme u rezervoar.
Šovi: Pa eto, to potvrđuje da vama samo kurac i treba, i ništa više. Da ne biste možda da vodimo umne razgovore uz čaj i kolačiće? Evolucija je ostavila ženu na stepeniku niže u poređenju sa muškarcem, tako da, ako i budem hteo da filozofiram, na tvoja vrata pokucati neću.
Femi: "Kolega", upravo se radi o tome. Današnji muškarac je preplašen mogućnošću ženine dominacije. Vi uporno pokušavate da je svedete na kurac, tj. na želju za kurcem, jer ste ubeđeni da ćete tako moći da je kontrolišete. Problem je u tome, što taj kurac u 80% slučajeva ne radi. Moždana prepotencija rezultira genitalnom impotencijom. Zašto? - Jer vas je strah od podređenosti i neuspeha.
Šovi: Šta ti meni „kolega“, bre? Nisam ja s tobom pikao fucu na Dorćolu, seko. I ostavi te pretenzije i genitalnih intencije nekom ko se u to razume, blago meni, a ti da ideš da u’vatiš ovaj popust u Delti, čujem da je opšta pogibija.
Femi: U Delta city-ju je ipak najveći popust na budale poput Vas, "kolega". Jedino što Vi imate da ponudite je 20 cm iz novčanika.
Šovi: Ma ja bih tebe tako slatko izdevetao sa svojih 20 cm pendreka, da bi u istom Delta Citiju morala da radiš manikir stojeći, jer ne bi mogla da sedneš, kašljaro!
Femi: Sanjaj, robe! Jedino što ti meni možeš da uteraš je 3 džaka krompira u podrum!
Šovi: Ma ne bi' ti uterivao ništa, kuravelo jedna, nek ti utera taj tvoj robot , jer za njega i ne moraš da pokosiš taj Amazon u kome ti se izgubila pička, pa je sad uzaludno tražiš u mom mozgu!
Femi: Zbog takvih kao što si ti ću i da pređem na žene. One su bića puna razumevanja, poštovanja i osećaja za druge. To što je vama logično, nama neće biti nikad!
Šovi: A ume li ta tvoja žena da da headshot kalašom u CS-u? A da drmne celo pivo iz cuga? A da prdne i podrigne istovremeno?
Femi: Da, da, vrlo bitne stvari... Ok, poenta je da je muškarac remek delo evolucije i da bi ti i tebi slični sigurno drkali na njega samo da vas to ne čini pederima.
Nekultura pojedinca izražena posebno tokom letnjeg perioda, na svim mogućim kupališnim mestima, počev od dečijeg bazena do mora i okeana. Ogleda se u izlučivanju mokraće pod parolom nevidljivosti iste jer dotični/a piški u vodi, tako da se može osetiti samo blagi toplotni talas ako ste urinirajućem subjektu u blizini. U zavisnosti od veličine vodene površine, količine nesmotrenih pišača kao i jačine kojom Sunce pospešuje isparenje, nakon izvesnog vremena oseća se u vazduhu razblaženi amonijak od koga vam se povraća, i sam užitak rashlađivanja na plaži ma koje vrste postaje neprijatan i ogavan. U prednosti su oni primerci koji to čine u slanoj, velikoj, dubokoj vodi, ili tekućim vodama koje se same sobom čiste jelte i u kojima je letopiš skoro sasvim opravdan.
Bazen.
Par devojka iznamazanih kremicama, mirišljavim uljima, ukočenih vratova i glava da im :nedobog: ne popadaju rekviziti tipa sunčane naočare ili šeširi sa istih, brčkaju se u plićaku dečijeg bazena. Ništa potapanje, samo nogice.
Jedan mali deran čiji se otac pokretima orangutana rasplivava po većem bazenu, a majka je zajela pljeskavicu od lani, punu salmonele, šunja se oko nogu ovih cica i tek mu se pripiški.$: Jaoo što si sladak! Baš si meden. Umeš li da plivaš?
#: Pusti bre dete, nećemo se sad i njime baviti.Klinja: Teto, imaš li nošu? Daj mi nošu!
$: Ijao neće valjda da piša unutra sad jbt! Beži mali, beži, pomeri se tamo, tamo u ćoše, ili izađi iz bazena brzo!
Klinja: Ali teto ... :pušta mlaz presvete mokraćne vodice žućkast i topao. Lice mu poprima izraz neopisivog zadovoljstva radi olakšanja. Sledi osmeh bez dva prednja zubića ...:
#: Ijao izaći će mi bubuljice derište šugavo! Pukla sam silne pare na kozmetiku za letnji trerman. Šta je ovo dođavola! Izlazite napolje ajde, idemo kući pod tuš!
U brzini da se što pre pobegne od vatrene pišaćke malog meraklije, zaboraviše na kruto držanje ... Jurnuše žene kao koprivom oparene.
Osta tužna slika šešira što plutaju po površini, par Gucci naočara i marama kojom je onaj mali vezao glavu kao kakav gusar nakežen do ušiju.Letopiš - iš.
U suštini sličan prosečnom neradničkom radnom danu u Srbiji, s tim što ga solidna socijalna pomoć čini kud i kamo podnošljivijim. Bitno je jedino da ideš na povremene razgovore za posao. Ako te prime - prime, ako ne živiš i dalje od socijale.
Vreme je krajnje u kurcu i uglavnom je hladno, nema turista, nema plaže, nema blejanja napolju..Jednom rečju, duhovi se dosadjuju.
Ali standard jebiga..
Ponedeljak:
- Ejdur Ujberg je ustao u 5 popodne, ranije nego obično. Napolju se izgleda već treći mesec smrkavalo, ili je uporno ustajao kasno - on to nije mogao da zna. Počešao se po mudima dok je setno gledao kroz prozor, pokušavajući da pogledom dosegne do toplijih krajeva. Poželeo je da ubije muvu koja mu ide na kurac, ali ovo je jebeni island gde nema iritirajućih i nsekata jer je hladno u pičku materinu. Depresija. Osetio se kao aždaja iz vica o sedam gora i sedam mora. Moralo se napiti. Hlinur ga je već čekao u ajs baru.Utorak:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Sinoć su ga kući mrtvog pijanog dovukli na sankama, pa je blejanje na fejsbuku i gledanje pornića batalio i otišao u svoj topli krevet. Probudio se ozaren - obradovali su ga lavovi na zlatnim obalama Afrike, mirisalo je na vanilu a oko njega su trčale razdragane sisate Crnkinje do pasa gole. Nosile su voće na glavama, bilo je beskrajno leto, dve su mu prišle i onda - onda se probudio, setio se u kakvoj ledenoj vukojebini živi i za dobrojuto sočno opsovao. Moralo se napiti.Sreda:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se i dalje smrkavalo, i napustila ga je nada da će ovaj dan ikada proći. Skenjalo ga je ubedjenje da i pingvini na južnom polu žive srećnije od njega. Moralo se napiti.Četvrtak.
- Ejdur Ujberg je ustao u sedam popodne, ranije ili kasnije nego obično - nije znao. Stigla je socijala, znači mesec dana jednog istog dana je prošlo. Nije znao šta to znači ali nije bilo ni važno - moralo se proslaviti.Petak:
- Ejdur Ujberg se probudio. Negde, nekad. Pogled mu je bio uprt u donju stranu nekog kafanskog stola, nije se sećao kako se to dogodilo ali odgovor je mogao biti samo jedan - juče je stigla socijala. Glavu gore - Dabliners, jebeni Dabliners! Dobro alkohol u pabu nije bio naročito skup, ako je i spucao pola socijale grebaće se o Hlinura i kevu zdnjih deset dana u mesecu. Konobar, pivo i doručak, bilo kakav!Subota:
- Ejdur Ujberg se probudio na ulici ispred Dablinersa. Bio je polu-smrznut i nekako se doteturao do ulaza, mora da je opet krenuo da piša na pogrešnu stranu pa je završio preko puta. Ko ga jebe, jednom se živi. Možda je i trsio debelu šankerku koja je na njega već odavno imala pik. To se nije moglo sa sigurnošću znati. Konobar daj pivo i doručak - jaja sa slaninom i hajneken, ne ono naše domaće govno.Nedelja:
- Ejdur Ujberg se probudio u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se nije smrkvalo - bio je dan, kao i predhodna dva meseca u pet popodne. Shvatio je da mu je roletna na prozoru mesecima bila spuštena, i da ju je konačno podigla keva koja mu je ušla u sobu dok je spavao. Moralo se napiti. Od radosti il muke - nije ni važno.
Najsuroviji udarac koji možeš da zadaš nekome.
Udarac koji se jedino može uporediti sa time da si mu pucao u obe noge, ušao u ulaz pored kog on leži upucan i sa krova mu još bacio klavir na glavu.
Upropastiti nekoga za čitav život jer on zna da je bolji, ti znaš da je bolji, svi znaju da je bolji, ali jednom se zajebavao sa tobom, opustio se, tebe malo prosralo i pobedio si.
Nakon toga je samo potrebno da ga zajebavaš s vremena na vreme, posebno u trenucima kada se pred drugima prži da je dobar u tome, gledaš ga kako pizdi i najbitnije je da više nikada ne igraš sa njim to u čemu si ga dobio. Nikada. Ni pod kojim uslovima.
- Pa znaš kako Đole. Ti kada igraš PES, nekako mnogo uklizavaš sa odbrambenim igračima, ja onda lako mogu da ih zalamam ili da odradim dupli pas i zato te derem. To moraš da središ da bi igrao kao ja.
- Pa jeste Sale, u pravu si.
- Ma de je bre u pravu Đole, ne slušaj ga. Igrao sam ja sa njim PES. Nema pojma. Dobio sam ga lagano dva-nula.
- E ajde ne seri Mare molim te. Trideset puta sam ti šutnuo na gol, ti samo dva puta i još plus mi Kazuki Ito isključio tri igrača.
- Pa dobro Sale, ako ćemo one tvoje pokušaje sa pola terena da računamo kao šuteve na gol, onda može.
- E brate, odradio sam ti takve akcije da nisi znao gde se nalaziš. Četiri, pet puta sam stativu i prečku pogodio.
- Pa ne treba to da pogodiš, nego gol.
- E znam ja šta treba da pogodim, imao si sreće više nego govana.
- Da, da sreće. Dao sam ti dva euro-gola.
- Ne laži. Dao si mi gol iz penala i iz kornera glavom.
- Pa i to treba znati, a glavom sam ti dao sa ivice šesnajsterca.
- Ma šta treba znati, stisneš jedno dugme i usere te.
- Pa što ga ti nisi stisnuo?
- Jednom sam ti u partiji preševao sedam igrača i golmana bre.
- I šta si uradio?
- Lažovska igrica, šutnuo je pored gola, a prazan gol. Popizdeo sam.
- Pa jebem mu mater zar nije to samo dugme da stisneš.
- Ej nemoj više da kenjaš, bolji sam od tebe sto puta, svi znaju. Ceo kraj zna. Znaš li ti koliko godina ja igram PES. Deset godina bre. Jesi ti lud? Ti bre nemaš pojma to da igraš. Ajde sada da igramo. Ajde! Odmah sada. Naćiću ja soni sada odmah. Đole, ti imaš soni. Idi kući po njega. Odmah!
- Ma nemoj Đole, neću da igram. Imam pametnijih stvari da radim nego da trpam amatere. Kada još malo naučiš, javi se decxko.
- Ajde pičko. Ajde cavo. Nemaš muda.
- Dvaaaaa nulaaaa.
- Ajde. Ima Đole Soni. Deset-nula će biti za mene. Deset golova ću ti dati. Deset!
- Kao i onda što si mi dao deset golova. Idi kući vežbaj bolje.
- Đole ja sam bolji od njega jel tako brate? Jesam, jel da? Jesam?
- Pa ne znam brate, svi pričaju da te je odrao dva-nula.
- Aaaaaaaa idem kući! Marš u pičku materinu obojica! Jebem vas u usta. A ti pičko, kad god hoćeš. Kad god hoćeš!
- Važi ajde vidimo se. Ovih dana ćemo.
- Ode mentol. A Što mu to radiš, znaš da uvek izgori? Kako ti ne dosadi?
- Da dosadi? Pa sve je slađe kako godine prolaze.
- Pa hoćeš igrati sa njim opet?
. Ma jok bre. Stvarno bi bilo deset-nula na za njega. Nego mi smešno kako se od tada uvek takmiči sa mnom u svemu. Pre neki dan smo stali kod nekog drveta da šoramo i ja sam prvi završio, a on odmah krenuo sa tim kako duže može da piša. Samo kažem dva-nula, počnem da se smejem, a on ode kući.
Sranje izazvano spletom čudnih okolsnoti koje rezultiraju saznanjem, al tek po svršenom činu, da si rabotu obavio na pogrešan način.
tri nauka
Poslednji put si jeo negde oko 2 ili 3 sata popodne, a sad je već 11 uveče. Valja nešto da se mezi. Odeš do frižidera ne zainteresovan pošto misliš da nemaš ništa u njemu, otvoriš ga i shvatiš da ti je ostalo šunke koju si doneo od kuće. Odlično! Sabiješ se od šunke i suva leba, iskuliraš pred kompom još sat vremena napiješ se vodurine i ajde pobro na spavanje. Ali ne lezi vraže, probudiš se ti oko 3 ujutro sa otvornim ustima a na ivicama ti se skupila skrama od žedji i piša ti se više nego ikad u životu.Komiran odlepiš usta od čaršafa i od teturaš se do wc-a. Pošto nećeš da se razbudjuješ ne pališ svetlo. Automatski vadiš alat a on skoro u gaćama krenuo da curi. Merak! No, uživanje brzo prekide SAZANJE da pišaš pored wc šolje. Time demoralisan, kažes sebi daj bar vode da se napijem ko čovek, pa da mogu da spavam, sutra cu da ribam. Al ne lezi vraže ponovo. Nagneš se na česmu kao da ćeš svu vodu popiti sa nje, i kad ponovo legeneš da spavaš zaista i imaš takav osećaj kao da ležiš na okeanu, koji je ujedno u tvom stomaku i naredna 2 sata ti ne da spavaš. I tako si ti do jutra postao pametniji čovek za tri nauka.
Prvi nauk: Ne jedi šunku pred spavanje!
Drugi nauk: Kad ideš da pišaš, ako ne pališ svetlo sedi na šolju!
Treci nauk: Ne prelivaj se vodom iako si žedan, može da boli tiba!
Dan kada ti je splet okolnosti servirao najvise spletki.
Budim se u njenom krevetu, ljubim moju dvogodisnju devojku, devojku koju volim.
Krecem na fax, imam ispit.
Svracam na trafiku za cigare, nem kes, moram do bankomata, nema veze, idem do kneza u intezu, stici cu.
Na trafici u knezu nema plavi gauloises, uzeh Memphis /130 din! Ja mislio 80/.
Cekam trolu do Slavije, pa na fon tramvajem.
Sa Terazija uvidjam kolonu taksista, znaci, peske do Slavije.
Ne idu autobusi, znaci trcim na fax.
Nisam stigao na ispit.
Vracam se sjeban kod ljubljene. A ucio sam da sam bio siguran u prolaz!
Kod nje stizem, zvonim. Cujem galamu.
Ona otvara i lupa mi vrata o glavu, otkud ti?
Ulazim. Radovan je tu.
Odlazim. Idem da se napijem.
Zovem najboljeg druga, bas je u vozu za kuci.
Idem sam na kalemegdan, kupih 2 puta po pola litra city vodke i dva litra piva, zadnjim parama.
Vec popusio 15 cigara, jos 5.
Sedam na klupu, pijem pivo iz dva puta i bacam flasu u picku materinu, dve babe koje negoduju saljem u istu.
City vodka1 na eks.
Pisa mi se. Onaj wc, koji se inace riba jednom godisnje... sad je taj dan. Besika puca.
Uhvatilo me malo. Zazmureh, pravim se da me niko ne vidi i pisam u zbun.
Palim zadnju cigaru.
Eks druge vodke.
Sat vremena suicidnih misli, smeha i delirijuma.
Prekid filma.
Budim se. Mrak.
Zelen od trave, blatnjav od umedjuvremenske kise.
Gde mi je telefon?
Izvinite, koliko je sati? Pola 11?! Trcim na dnevni da stignem.
Zakasnio, peske do Patrisa.
Za kvaku, zakljucano. Tucem, udaram. Ne, necu da spavam kod vas tamo, imam svoju sobu!
Levom nogom razvaljujem vrata.
Cimer se budi, gde si brate, ja sam ti se zaljubio, i napio ko stoka.
Pijem tri brufena.
Cimer se otrezni za sekund. Sta ti je?
Pricam mu, i dodajem: Brate, jos mi samo fali asteroid da me pogodi.. Tada se noc pretvori u dan, i na nebu se pojavi.. Dobro, ovo ishiperbolisah.Babe - Noc bez sna. Cimer otisao da raskine sa novopecenom devojkom, u znak solidarnosti.
Vraca se, vadi ljutu rakiju iz steka.
Prekid filma.
Van područja jugoistočne Azije tvrd orah i najiskusnijem trgovcu.
- A ovo vam je naš najnoviji model: Bocko 2013
- Ma dal me zajebavate?
- Nikako, zašto tako mislite? Ne deluje vam udobno?
- Jok more. Više liči na nešto što bi za jeretike dizajnirao Toma de Torkvemada nego na jedan od poslednjih preostalih bastiona udobnosti u mom napaćenom životu.
- Pa dobro, možda nije udoban ali je praktičan!
- U kom smislu, moliću?
- Pa eto, kao prvo, ne treba vam posteljina.
- Može, dozvoljavam. Dalje?
- Zatim, pretpostavimo da ste se upišali ili usrali tokom noći, u regularnom krevetu čitavu noć bi se valjali po fekalijama dok bi ovde one bezopasno skliznule među šiljke. I sad pitam ja vas: Da li ste se nekad usrali tokom noći?
- Rizikovaću da se ponovim, ali da li vi to mene zajebavate? Sigurno da se jesam usrao nekad ali to je bilo dok sam nosio pelene, znači, jako, jako, davno.
- ... zaista?
- Zaista. Mislim, žao mi je što vam bušim balon i prekidam reklamni krešendo kad ste se vać tako zalaufali, ali stvarno odavno nemam tih problema. Ako smem da dodam, teško ćete naći nekog ko ih ima i još pritom ne voli posteljinu, ja eto recimo baš volim da šmrčem čaršave.
- ... e u kurac. Predajem se. Ovo stvarno nema smisla, onaj idiot od gazde naručio iz Pendžaba deset šlepera istih ovakvih a da im ni sliku nije video, kaže pisalo 'tradicionalni krevet od indijskog jasena sa ergonomskim akupunkturnim dušekom'. Nije mu bilo sumnjivo ni što su jeftini kao slonovska balega.
- Ne zavidim vam. Nego, možda bi hteli da pređete kod mene u firmu, potrebni su nam ljudi vaših sposobnosti.
- Drage volje, pristajem na sve samo da ne moram više o noćnom useravanju i upišavanju, šta prodajete?
- E to sam hteo da čujem! Elem, glavni proizvod nam je 'Piško', u pitanju je silikonski uložak koji omogućava ženama da mokre stojeći a montira se isključivo na muški donji veš koji ima onaj prorez spreda. Prodaja nam iz nekog razloga ne cveta pa nam je potreban motivisan kadar za jednu agresivnu reklamnu kampanju kojom ćemo da osvojimo region.
To je ono kada se vracas kuci mrtav pijan sa namerom da udjes u svojoj sobi sasvim neprimetno kao da nista nije bilo, uz nameru da napravis sto manje buke, ali to bas ne polazi za rukom jer rusis sve pred sobom sto se nadje, otvaras polako svoja vrata od sobe, a zatvaras tako da ukucani misle da se srusio deo kuce.
- Vracas se kuci, sve sposobnosti su ti svedene na minimum.. Dolazis do kapije, ne mozes se setiti gde se nalazi rajber, trazis guras guras.. Nista, resenje je samo jedno preskociti ogradu! Preskaces je, skontao si da ti se leva nogavica zakacila za siljak ne znas sta ces vuces vuces i padas na beton, lezis ali zulja te mobilni telefon i ostali predmeti koje imas po dzepovima. Sve vadis nekako i bacas pored sebe.. Posle nekih desetak minuta razmisljanja ustati ili ne ustati, resio si da ustanes.. Okrenes se na stomaku ruke pored tela stavis podizes se rukama, bacas pogled ka kuci, ali sve se okrece navise, ni jedan predmet ne miruje.. Kreces polako, ispred vidis jedno 15ak stepenica koje vode do sprata.. Puzis po njima jedno 20ak minuta odmaras se na svaki drugi stepenik. Stizes do ulaznih vrata pokusavas da otkljucas nekako sa namerom da ne napravis buku, ali ne ide za rukom ne mozes pogoditi rupicu. Konacno ubodes nekako, vidis svetlo upljeno, naravno ugasices kao sto uvek cinis kad se vracas trezan.. Ali ispred vratima je prekidac za zvono i svetlo.. Ne znas koje za sta sluzi.. I ti naravno ubodes zvono prvo, pa onda svetlo.. Ulazis u kucu polako vuces ulazna vrata da zatvoris bez buke ali ne uspeva.. Lupio si ih tako da se i sused probudio! Ides dalje oslanjas se na zid laktom, dolazis nekako ispred sobe sapleces se od sobnih papuca padas, hvatas se za komodu gde se nalazi fixni!!! Naravno pored fixnog stoje stakleni predmeti.. Obaras sve to.. Ustajes brzo otvaras polako vrata od svoje sobe ulazis zatvaras opet stvaras detonaciju! Upadas u krevet (sa dva sprata) lezis muka ti je povraca ti se a i ujedno pisa.. Ustajes nekako odes do WC-a cucnes pored solje naprezes se da povracas, ne uspeva ti, guras prste ma ni govora.. Ispisas se samo.. Dolazis do sobe, lezis skontao si da nisi skinuo patike i odecu.. Ali sposobnosti za ustajanje su nestali, ustanes nekako skines patike sve sa sebe bacis pored kreveta, legnes.. Zatvoris ocis hvata te muka, povraca ti se, ne mozes da ustanes okrenes se kulturno na stranu i izbljuvas u krevetu.. naravno posle toga ti je malo lakse ali kiselina ona unutar tebe i na krevetu ubija!!! Odlucujes da ustanes odes na drugi sprat kreveta, penjes se nagnuo si se unazad povlacis krevet sa sobom padas, i krevet pada preko tebe poklapa te.. Budis sve po kuci.. Ulazi cale u sobu i kaze "Eeee moj Milane, majke ti ga pijane" i izadje iz sobe zatvori vrata.. A ti ne mozes da izustis nista prevrces jezikom..
bozanski osecaj potpunog uzivanja
postoji vise varijanti
1. Budis se, toliko ti se spava da ne znas ni zasto si se probudio, pogledas kroz prozor, napolju prolom oblaka, taman krenes da se jedes, kad odjednom, setis se da je upravo poceo raspust, nasmesis se od uva do uva i vratis se natrag na spavanje.
2. Ustajes u 8 da bi isao na nekakav izlet na koji vodi profesor geosa(blejac), pisa ti se, mislis se "nije strasno, zavrsicu nakon sto jedem, spremim sve, etc.", medjutim zaboravis. Odes do mesta gde se svi trebate naci, uzmes sa ortakom gajbu piva, popijes 2-3 i cekas da sat otkuca 9, kada bus krece.
8:50, tebi se opako pripisava, al nema gde, mislis "ma stacemo valjda negde brzo" i ukrcavas se na bus.
9:20, treses se od nemogucnosti izvrsenja svoje telesne potrebe, pitas profesora "ocemo li skoro stati negde?", on odgovara (na tvoju veliku zalost)"stajemo tek kod stepojevca. za sat i po vremena"
9:30, poskakujes od bolova u predelu besike
9:31-11:00, isto kao i 9:30
E SAD, u trenutku otvaranja busa, cupas napola otvorena vrata, probijas se napolje, u sprintu (koji bi i Usein Bolta osramotio) pretrcavas 20m, otkopcavas se i pustas da najlepsi osecaj na svetu struji kroz tebe punih 7 minuta, uz facu koja se ne moze porediti ni sa cime!3. Prva smena u skoli, sere ti se ko pavijanu, al ko ce u wc u skoli? Nema veze, potisnes to i zaboravljas. Kasnije u toku dana, odes da vozis rolere(a pocetnik) u neki udaljeniji deo kraja. Vozis, uzivas, sve dok ne pocne da te steze cudan osecaj u stomaku. Setis se propustenog sranja iz prve smene, pocnes da se polako vracas kuci(de ces pocetnik a brzo?), voleo bi da prosto skines rolere i potrcis, al sta je tu je.
35 min kasnije, dovlacis se do stana, upadas unutra ko nenormalan, sa sve rolerima sedas na WC solju (naocigled starijeg brata koji se brije), i prepustas se milini uzivanja. Od tog dana, imas mnoooooogo veci Respect prema WC solji.4. Ova varijanta je mozda suvisna posle ovih prethodnih, ali svi ste se vracali odnekuda mrtvi umorni zeleci samo krevet i san. E pa trenutak kada se konacno strmopizdite u jedan, ce vas rasplakati od srece.
5,6,7,8... Ne mogu ja sve napisati. Svako ima neke svoje momente :)
Pre svega, ovaj Univerzum ( a ima ih jos) je Psiholoska trvorevina. Nasa cula su takodje psiholoska, pa nam, uz pomoc prilicno glupog mozga daju utisak da je sve oko nas materija.
- 11 dimenzija? Ne, ima ih 12. Pocev' od prve, koja osciluje na odredjenoj frekvenci, svaka sledeca je visi harmonik od predhodne.
- Dimenzija je plan realnosti. Nas plan realnosti (recimo treci po redu) ima bezbroj varijanti. Sta ih razdvaja? Pomak! Ne aksijalni nego radijalni fazni pomak. Naravno, i ovaj "pomak" je psiholoski pomak.
- Kako je nastao Univerzum? Glupo pitanje. Posto je Univerzum psiholoska tvorevina; on postojiiiiiiiiiii...... nema pocetak i kraj. U principu, u njemu vreme ne tece; postoji, recimo, u preseku vremena. Sta nama daje utisak da vreme postoji? Nase oci primaju svetlosne impulse, recimo, 24 puta u sekundi. Ti impulsi su promena stanja i na grafikonu bi se videli kao kvadratni ili trougaoni (ovo jos nisam resio). U principu, promene stanja su u skokovima a onda nas mozak svojom hemijom ih "ispegla" i mi imamo utisak toka vremena.
- Ako zamislimo pocetak stvaranja Univerzuma, mada pocetak ne postoji, "iznad" 12'te dimenzije postoji Abstraktni nivo. Zamislimo "Void" u kome nema nicega. Nema "materije", nema "energije", nicega ni vidljivog ni opipljivog. Ali, nesto ipak ima! IDEJE !!! Svaka ideja ima svoju suprotnost, zar ne!? Suprotnosti se privlace, zar ne!? Osim toga, ima bezbroj ideja slicnih medju sobom. Da bi ideja, na neki nacin, postala svesna da postoji, ona mora da se suoci sa svojom suprotnoscu. Isto vazi i za njenu suprotnost. Tu je pocetak svega! Na, nama potpuno neobjasnjiv nacin, te dve ideje su pocele da naizmenicno uocavaju jedna drugu i tako "shvate" da postoje! To je pocetak nastajanja svesti. A onda je doslo (dolazi) do kombinacija, pa rekombinacija ideja i ..... eto; sebe svesnog Univerzuma (jos uvek na abstraknom nivou)!
- Onda je ta kolosalna svest, na, opet, nama neshvatljiv nacin, "uvela" pojam oscilovanja ili frekvence, i tako nastaju dimenzije, u kojima Tvorac" moze da eksperimentise, prakticno sanja razlicita stanja. Za Tvorca (mislim, naravno, na sveukupnu svest, na abstraknom nivou), je ovo prelomni trenutak, jer, da bi bio svestan svojih "umotvorina" potrebna mu je povratna informacija, iz dimenzija, planova realnosti. Zato je Tvorac morao da osmisli ( i osmislio je) kako da svakom stanju "prikaci" "senzore" koji sagledavaju stanje, i koje, onda, Tvorac koristi da "vidi" sta je osmislio. Jednom osmisljeno stanje, svesno sebe, dobija mogucnost da se menja, kombinuje, rekombinuje, ali u granicama koje uslovljava frekvenca odredjenog plana realnosti. Ustvari, postoji neprekidna interakcija izmedju svakog stanja, svesnog sebe, sa Tvorcem. Cudo!
- Kako nastaje "materija"? Tvorac "salje" energetske signale, ili STRINGS, uvek u paru! Koji, osim sto osciluju, "nose", amplitudnom ili frekventnom modulacijom, informacije (blue print) o nekoj "materiji". Prvi stadijum nastanka neke "materije" je STOJECI TALAS (eh, Tesla, bio je blizu...) koji nastaje ukrstanjem dva, istovetno kodirana, stinga. To je "kalup", koji, na nama visem nivou, predstavlja kvazi-materiju. Na prvom, sledecem, nizem, (nasem) planu realnosti, mi, svojim senzorima uocavamo taj kalup kao materiju. Opet cudo!
- "Materija" ima svoje atribute; specificnu gustinu ( ne tezinu), "time frame" ili frekvenciju i trece, koordinate u prostoru, gde postoji. Svaka cestica "materije" pokusava da se "nadje" na koordinatama, na kojim, sve oko nje ima iste ili slicne atribute. Zasto kamen pritiska povrsinu na kojoj lezi? Gravitacija? Nevidjena glupost! Koordinate na kojima se nalazi nemaju atribute koje on ima, i on tezi da promeni svoje koordinate; da se nadje na koordinatama gde su atributi isti kao njegovi. Ako napravimo imaginarnu busotinu do centra Zemlje, i pustimo taj kamen da pada kroz busotinu, on ce se, u jednom trenutku, zaustaviti, na koordinatama gde atributi okoline odgovaraju njegovim atributima. Toliko o gravitaciji. Svasta.
- Ali, cemu sva ova prica? Tesla, naravno. Tesla je uspeo da uz pomoc dva ^&%#$%#& promeni atribute materije i natera je da menja koordinate, u Njegovom slucaju; da lete u vis. Cak postoji i dokaz o tom eksperimentu. Tesla, naravno, nije razumeo sta se desava, i mogu da zamislim u kakvom je frustriranom stanju bio. Njegov zadatak je bio da pronadje i implementira trofazni sistem, i nista drugo. Svaki naucnik ili pronalazac, u svom veku, UVEK pronadje jednu stvar, i to je to. Sta god pokusavao da napravi, osim te jedne stvari, nece mu poci za rukom. Svi smo "sklepani" (bar imamo mogucnost) da za zivota, osmislimo samo jednu vaznu stvar, misao, pesmu, pronalazak, sta bilo, sto predstavlja nas najveci doprinos ovoj civilizaciji. Ostatak vremena trosimo na glupost; "krademo Tvorcu dane", ali stvarno!
- E, sad, ono glavno. Bilioni uparenih Stringova formiraju "materiju", u sto je moduce manje stresnom okruzenju (koordinatama). Sta se desava ako mi, na vestacki nacin, pokusamo da promenimo atribute neke "materije"? SVI STRINGOVI U NEPOSREDNOJ OKOLINI CE UPLIVISANJEM DELA SVOJE ENERGIJE, POKUSATI DA VRATE STANJE PROMENE U PRVOBITNO STANJE. Odgovarajucim uredjajem mi mozemo da preuzmemo deo te energije, i eto nam "Over Unity Generator". S' obzirom da u Univerzumu ne postoji proslost i buducnost, vec je sve u "sada", ta masina vec radi u "buducnosti". Sve sto se desava u nasoj civilizaciji (vazi i za sve ostale civilizacije; nismo naravno jedini), nalaci se u "banci podataka koju nazivamo "Kolektivni Um Rase". Kada resavamo neki problem, telepatski se (interdimenzionalno) spajamo za "KUR", i, ako nemamo nekih psiholoskih problema i AKO JE VREME ZA TO, dobicemo resenje naseg problema. Sto se tice Over Unity, jos nije vreme. Ljudi sirom sveta na vise ili manje uspesan nacin vec prave OU, ali trenutno stanje nase ekonomije ne dozvoljava da ga primenimo. Tek kad potrosimo fosilna goriva, a to ce se desiti za par desetina godina, dobicemo pristup toj informaciji, i to ce biti izvor besplatne energije za sledecih par hiljada godina.
Da se razumemo; nisam ja toliko pametan da sve ovo sam osmislim (osim par stvari, na koje sam ponosan; radijalni fazni pomak izmedju planova realnost, koji osciluju na istoj frekvenci, i jos par stvari. Sve ove informacije se vec nalaze na Internetu, u obliku "Interdimenzionalnih Transkripta" (ako znate sta to znaci). Ali, sama njihova priroda ih krije od ociju naucnika. Doduse, Seth-ove knjige se od 1976 godine izucavaju na jednom od najvecih koledza na svetu. I ko zna na jos koliko. Mozda je neko vec napravio OU masinu, koja radi, ali u tom slucaju je ta masina "pod sapom" najbogatijih ljudi sveta. Ljudi su, cak, i ubijani zbog OU.
Ja sam prikupio dovoljno podataka o ovoj masini da bi ona mogla da se realizuje.
Pokusao sam da animiram nase naucnike, ali koja vajda; doktrina, doktrina, doktrina.......
„Sve je u životu prolazno, moj druže“- stihovi Tome Zdravkovića koji su nenadano označili sudbinu jednog od najpopularnijih krajiških sastava, Krajiških Rolingstonsa, Žare i Gocija. Nekada je ovaj dvojac prašio i uveseljavao široki auditotrijum, da se izrazim ko voditeljka televizije s a nacionalnom frekvencijom... Oni su bili odlično uigran tandem, Endi Kol i Dvajt Jork . Ali ko bi bili pomenuti momci od čokolade da iza njih cjevanice nije lomio veliki Roj Kin? Vjerovatno ne Taj Dvajt Jork i Taj Endi Kol. Tako i ovdje, Žara i Goci ne bi bili to što jesu da im iza leđa sigurnost nije ulivao On, Roca. Autor nezaboravnih minijatura na klavijaturi, druid čijom je magijom mnoga djevica prinijeta na žrtveni oltar u magacinu iza kafane, čovjek kriv za više polupanih glava nego mnogi srednjevjekovnni vladari... Što bi rekao reper Đus u antologijskom hitu, sve je počelo ovako: Jedne hladne decembarske zime u kafani u jednom selu na potezu Šipovo- Mrkonjić Grad- Ribnik dok je Žara basom dovodio atmosferu do usijanja a Goci šmekao pupoljke među ženskićima, nastala je dramska pauza a onda se čulo ROKAJ ROCA CA CA CA CA ... I tada... TTRTTTT TRRRTTTTR RRTRTTTTRTTTT TRTRTR... Vele da niko nije preživio.
Uglavnom, izraz je ušao u narod kao i sve drugo, dugoptrajnim ponavljanjem i širokom praktičnom primjenom. Dakle, kada želiš da izdominiraš, polomiš se od života, ojebeš i oplodiš, izvadiš građeinsku dozvolu, golim rukama prevrneš prikolicu đubra, digneš Opel Korsu na četiri barske stolice otkineš Janu od kurca... prekrstiš se i kažeš: Pomozi Bože. A sad ROKAJ ROCA!!!
Sanjao sam plavog slona od hiljadu tona...Probudio se, sav mokar, ustanem navijem one masirače ispod kreveta što držim mjesto antifriza, doručkujem, popijem šćaćom još jednu, odem namirim blago, i lagano, neradni je dan, lijepo vrijeme svratim malo kod Bate u kafanu tamo isti ko i ja...
-Dobro jutro, ljudi, srećna rađa, kako je? Brko, daj meni , daj njima.
-Jebem ti mladu nedlju jesam ti sto puta rekla da me ne zoveš brko, moram se i ja jednom udati, ne vjerujem da se ijedna zadržala k'o ja ovdje.
-Dobro izvini, uzmi i sebi štaš piti, i pristavi jaja i kobaja tamo negdje oko dva, prodao sam tele, neće me ni Žandarmerija izvući odavde, osim ako ne dovedu Amadeus da mi svira.I krenulo je rolanje, neumorna Rada je sukala brke i donosila, sve po instrukcijama, gotivila nas k'o da smo u hotelu Bate Buturovića, pokoj mu duši. Kad negdje oko osam zupade brat Boro, veli imaju Braća Lekići u Monaku, ode i on, stigla plata na brenti a došla nova konobarica... Ja sa njim u kola, did pod točkove pjan k'o sova ušara, veli stan'te djeco ja ne smijem babi ovakav na oči.
I otisli mi. Kad u Monaku imaš šta i vidjeti, auto do auta , jedni grcaju drugi riču, do ušiju nam dopire omladinski hit „Čke beogradske“ u interpretaciji pomenutog dvojca, sa jakim basom, i bez ženskih volaka... Ušli smo, stola ni za lijeka, ozvučenje probija i od kamena u bubregu pravi šoder, vidim padoše neka dvojica u povraćotinu i priđošmo za astal, sve kako treba. Dolazi konobarica...
-Zdravo momci, kako je čika Milorade, šta ćete?
-SEDAMDESETDVIJE PIVE.
-Da neće biti puno?- reče navlačeći očima na dida.
-Mala ne prdi, ja tih malih kurčića mogu popiti puna kolica, donesi to kad ti momci kažu!- dobi je baja na iskustvo.Nije bilo puno pive al se puno pripišalo... Ja u muški, sve zauzeto, a meni nije više bešika onih godina k'o nekad, šta ću kud ću, ja u ženski, skika vriska, vidi seljačine đe piša te vaki je te naki je, taman kad sam najveći pritisak nabio, neki ždral istetoviran iza mene poče se kostriješiti na me sa onom nedovršenom frizurom, pokušavao ja njemu objasniti da nisam mogao durati, al' kakav, ni da čuje. Krenu me lola gurati s leđa, ja opomenem on opet, ja opomenem on opet. E svez'o ja ponos, pa kad sam ga tljano nama' ga sorio. Poče vriska onih curica, ovaj dole leži k'o uboden, i mene panika uhvatila, gledam oko sebe, da mu udarim šamar -dva da ga povratim, one vrište „ajoooj ubi ga evo pop'o mu se na prsi“, uzmem skinem lavabo pa da ga polijem vodom ne bi li jadan došao sebi, utom uđe neki isti k'o ovaj što leži, iskolači oči i on misli da sam ga ubio, a ovaj stvarno k'o mrtav. Ja pokušao objasniti:
-Nisam nedilje mi neg dlanom ga udario.
Uteče, a ja iz klozeta k'o šlogiran, ispričam didu i brati, a vidim i ovi spremaju hajku sve reže prema nama, veli did:
-'Ajte djeco, ja ću braniti odstupnicu, da budem k'o Stevan Sinđelić, 'ajte sokolovi.
Mi na vrata...
MA ZAR DIDA OSTAVITI!!! ROKAJ ROCAAAA !!!!!
I na dušmane : Buč Kasidi, Sandens Kid i Did...
Svadje ni oko cega, uglavnom se u njima koristi gradacija, od najmanjeg do najveceg sranja koje je neko nekom ucinio. Ucesnici ovih svadja su posve zanimljivi, ali je obavezno da jedan seta okolo glavnih ucesnika i pravi sranja. Ove svadje uglavnom pocinju posle neke casice rakije, a takodje se zavrsavaju nekom casicom rakije.
LIKOVI: Radisa - covek srednjih godina, on pece rakiju kod komsije,
Zoran - takodje covek srednjih godina on je komsija kod koga se pece rakija,
Marko - mladji lik, zoranov surak malo je priglup ali je dobar u dusi. Inace ga zovu Dzoni iz nepoznatog razloga.MESTO RADNJE: Zoranovo dvoriste, a kazan gde se pece rakija je malo blize stali pa im sve smrdi na govna.
Zoran: e Radisa kad cenis da ce ovo da bude gotovo?
Radisa: pa ja mislim za neka dobra tri sata. (vec malo nervozan zato sto je ugazio u govno kad je isao iza stale da pisa)
Zoran: pa dobro taman da popijemo onu sto sam pek'o prosle godine, Marku: E Dzoni idi donesi onu od prosle godine.
Dzoni: odma, odma (trci ka podrumu i usput sutira pevca koji mu se nasao na putu)
Radisa: e pa ja sam ti pek'o prosle godine nisi ti?
Zoran: ma jebes mu mater, nije ni bitno ko je pek'o vazno je da je nasa
(Dzoni donosi rakiju, i u roku od 10 minuta vec nema pola flase)
Radisa: e pa nije nasa, ti si meni rek'o da cu ja da dobijem dve flase a ja sam samo dobio proliv kad si mi to vece dao da jedem pokvarenu jagnjetinu
Dzoni: u jeste ja sam se to vece usrao u vunene gace koje mi je isplela Leposava
Zoran: (vidno povredjen): Dzoni ne seri bre, a je l' tako Radisa, a sta cemo za ono kad si mi potrovao sve kokoske, a rek'o si da je tvoj jarac tolko smrdeo da su popadale od smrada? Pa Dzoni smrdi vise od jarca a jos niko nije umro pored njega.
Radisa: Kakve te kokoske spopale bre, ovaj se tvoj pre dve godine popisao meni u rezervoar od kombajna, morao sam da mu menjam ceo rezervoar, alo bre ceo rezervoar znas ti kolko to kosta a na kraju je ispalo da sam ja slucajno sipao sok od.....
(obojica se okrecu jer su culi da neko vristi)
Zoran: u jebote Dzoni
(Dzoni je upao u vrelu dzibru jer se okliznuo o staru kosarkasku loptu kojom je hteo da napuca pevca koga je malopre sutnuo)
Radisa: drzi ga jebote ova dzibra je vrela ko djavolja guzica
(obojica ga izvlace iz dzibre, dok ovaj vristi)
Radisa: idi bre Dzoni jesi normalan
Dzoni: nisam namerno majke mi
Zoran: bezi bre u kucu, idi se okupaj da skines ovo sa sebe, a ionako vec smrdis na govna
(Dzoni ode a ova dvojica sedaju za dve stolicice pored kazana)
Zoran: e jebote prestravi me, mogo je da pogine
Radisa: ma sve je dobro ispalo, nego aj da popijemo mi jos po jednu
Zoran: ajde nek smo zivi i zdravi
Rešenje svih porodičnih problema
Već je sedmi avgust, sad je crkva zvonila, volim ovaj topli povetarac, to mi je omiljeni deo leta. I kao uz kurac, od toliko ljudi u ovom gradu, ja baš nju sretnem. Gledala je u bilbord, zamišljena. Prošao sam tik pored nje i osetio njen miris, nekako su ljudi uvek smrdeli na cigare a ona je uvek mirisala na cigare. Taj miris, na sekund me je ošamario 10 godina unazad, izvadio me je iz ove sadašnjosti u kojoj tražim po celom gradu jebeni šampon za vaške jebem ti decu kud ih puštam da se druže sa onom malom propalicom, to dete ni ruke ne pere kad piša. E-e-evo ga DM. Kad god udjem ovde prepuno je žena, kao zmajevo gnezdo, oblače se kao da idu u izlazak, i što se uopšte kaže izlazak, jesi li ti kao zatvoren cele nedelje pa u petak izađeš da ne znaš za sebe, eej mladosti zašto prolaziš. Ajde dosta imaš dvaes i pet nađi taj šampon za buve i izlazi.. gle ovu malu, obukla se kao prostitutka, koja je tebi pička materina zar crne gaće na bele helanke, ma hoće kurca, to je žedno bre, dođi da te Marko..
"E izvini, je l' znaš možda gde ima šampon za vaške?"
"M..molim?'
"Mislim šampon, jer hah ma dete mi donelo u kuću iz obdaništa.."
"Iiizvini ja ne radim ovde"
Jebem ti sveca je l' se tako započinje razgovor.
Draga, stigao sam i doneo da se deca sterilišu. Šta pričaš to nemoj da te ona čuje znaš da sere non-stop.
"Evo ga, idi peri male crnce, ja sam odradio svoj deo posla"
"Tiii si odradio svoj deo posla, čitav dan arčim ovde te kuvaj, te peri, te nemoj u veš mašinu da ulazite, te dosta bre više sa galamom ..."
Ma poligamija je zapravo zakon, svi mi imamo određene pozitivne i negativne osobine i poklapamo se sa drugim ljudima u nekim dimenzijama, ali teško da ćemo se poklopiti sa svima po svim dimenzijama, za to su potrebne godine prilagođavanja i međusobnog razumevanja i prihvatanja, ovako lepo nađeš jednu ženu pa sa njom ujutru na espreso do kladže, bacite koji tiket na trke pasa, pa sa drugom poslepodne malo prošetati psa, ona kupi govna za njim jer voli to, ma to je raj, al kako bi to moglo, šta ono kao dobar dan-dobar dan, ja sam taj i taj, volim to i to, dajte mi još jednu ženu jer ova kenja od ranog jutra
"..ne mogu da čujem Sanju Marinković, i sad još tebe da stavim na spavanje pa ja kao 3 male bebe da imam.. Alo bre je l ti mene uopšte slušaš!?"
"Ma slušaam te bre ženo nego zaboravio sam u DM-u da uzmem onu pastu za zube što ja volim znaš, ajde eto me sad ću ja brzo"
Najčešće se pojavljuju tri vrste. Na primeru ću koristi vožnju do Crne Gore. Pravi haos nastaje kada se ove tri vrste izmešaju...
1. Seljačine - vozači.
Ljudi kojima sve smeta u životu ,pred penzionim dobom, a naročito u vožnji. Prepoznaćete ih po kajli oko košulje i osmesima iz kojih im vire zlatni zubi. Bivši automehaničari ili vozači kamiona. Već na stanici kao po pravilu požuruje putnike da uđu unutra. Prodaju karte i pored rezervacije. Muškom delu putnika najčešće kenjaju i svađaju se sa njima, a ni sa ženama nije baš bolji, najviše mrzi malu decu jer najčešće povraćaju, a to povraćanje dolazi od njegove sumanute vožnje kojom pretiče šlepere u krivini. Kada je pauza najčešće kaže da je 20 minuta, a vrati se za pola sata (isto toliko putnici provedu da nađu autobus pošto je jedan od vozača ga preparikrao bliže kafani bez znanja putnika) i u sred noći prolazeći pored svoga rodnoga kraja pušta njegove zvuke (Bolja Drljača, Miloš Bojanić i Era Ojdanić). film vam uopšte neće puštati ili hoće, ali onaj koji se njemu ćefne (Žikina dinastija). kada stignete mora te brzo da uzmete vaše stvari inače odoše oni sa njima. ima ih oko 70% u svim autobusima laste i na destinacijama kojima idu.Vozači - rokeri
Mlađi momci oko 20 - 30 godina novajlije. Uvek nose pilotske naočare i furaju dužu kosu. Uvek kasne jer je kod njih sve opušteno. Najverovatnije se radi o nekim propalim bajkerima koji više nemaju kinte te rešili da spoje posao i svoje uživanje sa putovanjem. Sa ženama su najčešće fini (šeretski im namiguju) i jedan od kolega uvek pomaže da se utovari prtljag. Posle kada se svi ukrcaju i dalje čekaju još putnika jer su dali nekim ljudima pet minuta fore da kupe neke grickalice. Najčešće nose svoje CD-ove sa REM, Pink Floyd i Savage Garden, a od domaćih Riblja Čorba, EKV i Bajaga ali to su najčešće rok balade tako da se sa njima može spavati. Na pauzi muvaju tinejdžerke koje su krenule same na more ili dve drugarice kako to več ide pa kasne zbog njih gde ih čekaju da kupe cigare ili još slatkiša. Filmovi koje puštaju su čiste akcije ili najčešće gangsterski dok oni sve u svemu veoma polako voze da vam vožnja dosadi na kraju i jedva čekate da stignete do Budve ili Herce Novog. Na kraju sa ogromnim zakašnjenjem i stižete. Ima ih oko 25%
Vozači lastinog autobusa u pravom smislu reči.
Vozači koji se drže protokola. Ljudi srednjih godina koji ceo život rade u Lasti i voze. Oboje pomažu oko prtljaga i kreću uvek na vreme. Neki primerci broje čak putnike po busu da vide da li su svi putnici tu. Čekiraju kratu i poštuju rezervacije. Normalno obučeni kao normalni ljudi bez dodataka uniformi. muziku najčešće ne puštaju ili kada puste to je najčešće Radio S sa baladama i popom i uz to uživaju u vožnji. Tačno znaju svaku krivinu i skretanje vožnja je brza ali i paze na udobnost putnika. Na pauzi uvek čeka dva minuta nekoga lika koji piša pa mu lepim rečima kaže da ne dangubi nego da se mirno priključi ostalim putnicima. Od filmova najčešće puštaju komedije ili istorijske spektakle , a ako ima puno dece i porodica u autobusu 3-D animirani crtani uvek sa njim kao po satnici stižete na vreme. Naslednici vozača rokera. ima ih oko 5% ali im se broj polako povećava.
Ako se već uzima kao ozbiljna ona izreka da su oči ogledalo duše (mada naučnici tvrde da je to u praksi potpuno netačno), zašto onda lice ne bi moglo da na neki način bude slika nečijeg života?
Toliko toga se može sagledati na licima ljudi koje svakodnevno susrećemo na ulici, u prevozu ili na poslu, pa samim tim možemo u sopstvenoj glavi projektovati određenu sliku ili možda tačnije rečeno životnu priču nekoga koga smo onako ovlaš pogledali dok smo preturali po džepovima tražeći upaljač (čačkanje mobilnog telefona se ovde nikako ne uklapa jer podrazumeva da buljimo u njegov ekran, što dalje implicira da smo potpuno slepi za sve što se događa oko nas).
Naravno, svaka naš pokušaj sastavljanja nečijeg žitija samo na osnovu lica određene osobe je obična pretpostavka, gotovo uvek netačna jer nemamo ni najmanju ideju kroz kakve je potencijalne teškoće tokom života neki čovek prošao, ali često se događa jedna te ista posledica nečega što naizgled treba samo da bude zabava i ubijanje vremena. Dogodi se da u jednom trenutku budemo prestrašeni izgledom svih tih lica.
Izvlačio je poslednji dim cigare, nervozno cupkajući u iščekivanju autobusa. Nadao se da će moći da sedne jer zaista nije hteo da narednih pola sata provede stojeći u najverovatnije punom autobusu. Poznati broj linije koja je vozila ka centru grada ukazao se u daljini kada se sa već spremnim slušalicama telefona približio ivičnjaku kako bi ugrabio što bolju poziciju za ulazak u trijumf domaće radinosti, uputivši usput prezriv pogled prema postarijoj gospođi, zapitavši se šta kog đavola uopšte traži u jedan popodne napolju i zašto ne troši penzionerske dane kod kuće.
Vrata šklopocije otvorila su se uz priličnu buku, a on se u dva koraka našao na sedištu do prozora po staroj navici jer ga odatle niko neće podići. Seo je okrenut leđima ka mestu kojem se uputio, a iz slušalica je već dopirala muzika neke radio stanice. Bacio je letimičan pogled po saputnicima u još uvek polupraznom autobusu, ali je ubrzo pogled uperio kroz prozor posmatrajući prizore koje je već znao na pamet. Ipak, upravo mu je poznavanje čitave trase kojom je svakog dana išao na posao več posle četiri, pet stanica vratilo pogled u autobus.
Nije imalo mnogo toga da se vidi, ali ga je neka iznenadna radoznalost ipak naterala da se pomnije zagleda u putnike. Prošla je još jedna stanica, a on je i dalje, sada već skoro nekulturno, gledao lica putnika i sva su bila toliko različita. Dva klinca preko puta njega, očigledno na putu u školu, nisu ga zanimala. Iako su bili već srednjoškolci, još uvek su deca. Na njihovim licima muke i problemi nisu ostavili još nikakav trag, a i kako bi, kada im je najveća nepoznanica koliko će im trebati da se napiju na rođendanu neke drugarice o čemu su glasno raspravljali.
Na drugoj strani busa, devojka sa slušalicama u ušima nije pridavala nikakvu pažnju ljudima oko nje. Međutim, iako je naizgled delovala raspoloženo očigledno uživajući u ko zna kakvoj pesmi, neki grč na njenom licu postajao mu je sve više očigledan što je duže zurio u nju. Ko zna zbog čega, razmišljao je. Mora da je neka propala veza, skoro se nasmejao u sebi pomislivši na to. Iznenada se okrenula ka njemu i naprasno mu je postalo vruće, dok se vozio u raspalom autobusu kroz čije je pukotine decembarski vetar lako pronalazio put. Muziku iz slušalica više nije ni konstatovao.
Ostao je zatečen lakim naletom straha, zapitavši se čega se uopšte uplašio, ali je ipak odlučio da ne gleda više u devojku. Pažnju mu je privukla starica na sedištu iza nje, naročito nešto što mu je ličilo na niz tetoviranih brojeva na ruci koju nije pokrivao malo zavrnuti rukav jakne. Setio se da je to već viđao i znao je o čemu se radi. U ostalom i njegov deda je bio logoraš. Iako je voleo istoriju, pogledavši mnoštvo dokumenataraca u kojima je bilo nebrojeno mnogo zastrašujućih scena iz logora, nikad nije osetio gađenje. Ipak, ovoga trenutka u autobusu proučavajući lice starice skoro se skamenio od jeze koja ga je obuzela, podsetivši se svih strašnih scena koje je video u filmovima. Ovo već nije slučajno, pomislio je. Pre nekoliko minuta devojka, sada ova baka.
Ponovo je počeo da cupka, kao i na stanici dok je čekao autobus, ali su ljudi sada to primetili. Gomila lica sada je bila okrenuta ka njemu, a potpuno nepoznati strah je sada već veoma dobro osećao. Ugledao je lice mladića njegovih godina, oskrnavljeno ožiljkom na desnoj strani. Nož, staklo, udes...Hiljadu pretpostavki bez jasnog odgovora. Malo iza mladića stajala je suviše našminkana devojka. Učinilo mu se da jasno vidi masnicu koju je nevešto pokušala da zamaskira. Strah je sada postajao neizdrživ. Osetio je potrebu da vrišti, ali je istovremeno bio zbunjen tim putnicima koji kao da su mu nudili sopstvena lica na tacni, želeći valjda da mu na dlanu daju sve svoje neuspehe, poraze i patnje. Teret koji mu je postao pretežek, u nečemu što je samo trebalo da bude ubijanje vremena dok ne stigne na odredište.
Ostala je još jedna stanica do njegovog izlaska iz autobusa, ali se to pretvorilo u večnost. Sada već potpuno mokar od znoja jedva je čekao izlazak na svež vazduh. Ustao je i zaputio se ka vratima, srećan što se bliži kraj košmaru u koji je upao svojevoljno želeći samo da duboko udahne decembarski vazduh grada. Skoro je iskočio iz autobusa kada su se vrata otvorila, srećan što će pobeći od lica, svih tih lica koja su za pola sata uspela da ga prestrave i uplaše kao niko i ništa u životu. Gotovo se nasmešio kada je zakoračio iz autobusa, ali zastao je u pola koraka skamenjen. Pokušaj osmeha je trenutno nestao ispred izloga prodavnice na samoj stanici kada se našao licem u lice sa sopstvenim odrazom.
Najhumanija sportska manifestacija upravo zbog sporedne uloge ljudskih bića, i tvrdoglavosti bikova. Za razliku od klasičnog zbora, sportski karakter je ono što bodljevinu čini jedinstvenom. Po posjećenosti daleko prevazilazi sve ostale sportske manifestacije.
-Ustaj Neđo, idemo gledati bodljevinu, 'ajde!
-Ma kakva crna korida, bolan ćaća, 21. Vijek je, ljudi na Mjesec otšli a ti bi na koridu, de pusti me da spavam!
-Jebo li te Mjesec, i Sunce te jebalo, znaš ti da se Grmečka bodljevina bakova održava 250 godina, EJ, pa đe bila Premijer liga prije 250 godina? I korida je u Španiji, a u Krajini je bodljevina, Grmečka bodljevina bakova je Olimpijada za sve sportove ovdje, samo što se održava svake godine. MEĐEDE GORSKI, NIŠTA SVOJE NE POŠTUJEŠ . IZLAZI IZ KREVETA, ZAKASNIM LI ODERAĆU TE ŽIVOG I DATI ĆANI BODIROŽI DA TE POJEDE, PRIJESNOG!Dok sam ja izranjao iz sna, stari je seoskim putem gonio našu sivu ticu, Golfa 2, kao svojevremeno Kolin Mekrej dok je harao svjetskim relijem.
Stižemo. Bodljevina se održava u jednoj udolini. Uporno sunce piša po ljudima koji se slijevaju u udolinu i traže što bolje mjesto kako bi mogli u miru da isprate dugo očekivani spektakl. Izgleda mi da će sve eksplodirati pod pritiskom mase i velike vrućine koja se nadvila nad arenom. Gledam ljude, neki brišu znoj sa čela, neki mast oko usta, a nekima piva već curi niz bradu.
Otišli smo da obiđemo bikove. Divili se impozantnosti dobrih životinja koje ni ne slute koliko radosti mogu da donesu. Vrat, noge, rozi, sve je spremno za megdan. Našli smo mjesto i prepustili se čarima vrelog ljetnjeg dana, ladne pive, i dobrih bikova bodača.
Voditelj je otvorio manifestaciju, poželio mnogo sreće takmičarima i fer plej naravno.
Borbe su išle svojim tokom, neke su bile kraće, neke duže, neke žestoke , neke nisu, samo je Zmaj od Šipova jednako koristio svojih pet minuta slave,u skoku premetao nogu preko noge, i pokazivao da će još mnogo vode Plivom proteći da se u Šipovu opet rodi takva budala. Borbe su ispraćene standardnim uzvicimaa „ovladaj, ovladaj, zuke“ kao i čuvenim „OBA DOBRAAA“...
Voditelj je najavio pauzu od pola sata , pred finalnu borbu, a mi smo to iskoristili da sa starim šumarom potražimo osvježenje u obliženjem šatoru. Pili smo pivu i komentarisali neku budalu što se dernja na mikrofon, kasnije se ispostavilo da je taj neki pitomac BN produkcije, i omladinu koja bali go go plesaljke, veli šumar: „Sve je ovo otišlo do kurca, ja kad sam bio mlađi kad prođem kroz selo k'o da je grad pao, pa sam opet ispoštvao sve žene, a vidi ovih budala, niko nikog ne jebe dva posto nit' se šta poštuje, jeb'o ti sve ovo, 'ajmo tamo ima Tromeđa.“
Finale. Bikan i Zekonja. Izvedeni su u Arenu, i prepušteni jedan drugom. Bikan kao da pozira za Sportski Žurnal, svaki mišić je spreman na borbu. Dok bakovi netrmice prate jedan drugog ne mičući se, u publici muk. Tenzija se može rezati žagom. Krenuli su. Strahoviti udarci sa obe strane, oblak prašine se podigao oko ova dva gorostasa dok im pjena iz usta rosi užarenu arenu. Čuje se i voditelj: “ OBA DOBRAA, OBA DOBRAAA, LJUDI, OVO JE SUDAR TITANA, PA OVU SNAGU UDARCA NIKAKVA NAUKA NIJE U STANJU DA IZMJERIIII“.
Poslije mukotrpnog, epskog duela Zekonja odustaje i bježi, a Bikan mu ostavlja suvenir, parnica na desnom butu zadnje noge.Na putu kući otac mi je pripovjedao kako je sve ovo izgubilo smisao, jer se danas bodljevina odrzava svako 7 dana, bikovi se dopinguju, oštre im se rogovi, ulažu se pare...
„E, moj sine, nema više onog svijeta, onih dana, onih bikova, oni su bili bolan k'o ljudi...“
Surova istina.
ONA
(28h pre izlaska)
Zvao je,jebote,zvao je!!! Zove najbolju drugaricu i melju cetiri sata o tome da li treba ici kod frizera,manikira, predikira,fakira,psihijatra i na barem tri plasticne operacije...
Urla na telefon od adrenalina sve dok otac (koji od nje ne uspeva da zaspi) ne pocne da je davi krvavih ociju.
Prica sa mamom do tri ujutru o tome kako joj je otac dok je pevao serenadu u Malom Mokrom Lugu pokisnuo i dobio tubrerkulozu i ko zna sta jos...
Noc provodi besano,hipnotizirajuci u orman ne bi li joj se "ukazala" garderobna kombinacija za sutra.
Ujutru odlazi u grad i kupuje novu odecu jer je zakljucila da nista u ormaru nije dovoljno dobro.(10h pre izlaska)
Sizi zbog podocnjaka (pobogu otkud sad oni kad se zdravo hranim) i proverava sta joj fali od sminke.
Trci do najblize parfimerije po olovku za oci koja ce joj stati u torbicu. Olovka je 3 cm veca od torbice pa je sece caletovim kombinarkama i zasere nove krem pantalone koje su joj do te sekunde bile savrsene.
Ide po nove pantalone.
Na putu do kuce shvata da su joj vrhovi ispucali;placa frizerki duplo da je primi preko reda, a kad je vec upala, stavlja i farbu koja joj ide uz te pramenove.
Kupuje usput i novi parfem,iako mu tete u radnji nisu jos ni cenu napisale.(5h pre izlaska)
Pocinje sa donjim rubljem. Izazovno-ne. Otkaceno-ne. Postupak se ponavlja kao kod pasijansa,kad otvorite sve karte pa probate ponovo. Grudnjak joj ipak ne odgovara uz bluzu.Place i maskarom zasere pantalone.Pomahnitalo uzima mamine iz njenog ormara.(3h pre izlaska)
Pere se,depilira,smirgla zube,kida desni. U kadi se nalazi 30cm debeo sloj raznih soli,kiselina,lekovitog sljunka i izumrlih skoljkasa. Cupa obrve,pusi,uzima cigaretu sa pogresne strane,psuje,grize na svaki pokusaj ulaska u kupatilo. Cale od muke pisa u kriglu.(1h pre izlaska)
Stavljajuci peti sloj maskare zasere pantalone.Vristi i skida sa mame zadnje pantalone u stanu. Svi joj se sklanjaju sa puta jer seje smrt gore od sifiliticara-triperasa radikala sa hiper gripom (!).(10 min pre izlaska)
Poliva se miomirisima,trlja pazuhe sa mirisljavom jelkicom iz automobila i shvata da se zaflekala parfemom po pantalonama. Lupa glavom o volan i pokupi tramvaj.(15 min posle dogovorenog termina)
Stize na dogovoreno mesto,ugleda ga i pomisli : "Boze, kako je lep!"ON
(3h pre izlaska)
Gleda TV i cacka nos.
Pokusava da se seti sta se dogovorio za veceras.Usled misaonih napora,nesno se gladeci po jajima,shavata da nije mlatio majmuna vec dva dana,jer se u subotu toliko zapio,da je tek juce donekle dosao sebi...
Nakon drkanja se ipak seti da ga veceras ocekuje kafa sa jednom od dve zenske od subote,kojima se ne seca ni face,a kamoli imena ali je nasao broj izvrljan na podlaktici.(2h pre izlaska)
Odlazi gladan u kuhinju ceskajuci se po jajima,kad tamo na stolu cvarci,slanina i luk.
Obilatu veceru zaliva sa dva piva i podriguje silinom osrednjeg nilskog konja,sve dok pobesnela keva ne uleti u kuhinju.
Trazi od keve 500 din. Keva ni ne pomislja da mu da. Objasnjava kevi kako ima novu ribu i kako mu trebaju pare da joj kupi neki cvetic i pokloncic. Keva dirnuta vadi 640 din i pocne pricati kako joj je tata '79. god doneo na satanak 5 ukradenih crvenih ruza,pa je hteo da je poljubi,ali je dosao vlasnik vrta sa grabuljama,pa su morali da beze,a tata jos od tada ima kurje oko.
Ne docekavsi kraj dobro poznate sage,bezi mahnito iz stana do kafica. Kupuje pljugu i dva piva od kevinih para i tu odgleda kraj tekme.(pola sata pre izlaska)
Dolazi kuci i suocava se sa vecnom dilemom: tusirati se ili samo oprati jaja?
Gleda skraceni snimak druge sezonske lige zapad u malom fudbalu za veterane invalide i zakljucuje kako sutra ionako ima mali fudbal,pa ce se znojiti,te nema smisla da se sad ceo kvasi.
Dok desnom rukom perucka onu stvar,levom uspesno rusi sve cetkice za zube u lavabo.
To ocigledno uzasne kevu koja je upravo dosla da izvadi ves iz masine,pa ukopano zuri u prizor pred sobom.(15 min pre izlaska)
Sedi na krevetu,vadi carape ispod kreveta i njusi one koje jos uvek mogu da posluze...Dok gace ipak ne mogu. Mogu jedino nekoj gatari i forenzicarima.
Krece,ali na vratima mu se prisralo,a to se ne propusta.
Grabi Sportske Novosti,ceska se,prducka i meditira sve do zadnje strane.(15 min nakon dogovorenog termina)
Dolazi na mesto sastanka igrajuci dzepni bilijar. Ugleda je i pomisli: "A,u kurac! To je ona s manjim sisama...!"
Vremena se menjaju, a sa njima i ovaj naš sajt. Evo jedan (ne)realan prikaz našeg sajta u budućnosti.
Zamislite, izbije novi sukob u svetu, i nijedno mesto u Srbiji nije bezbedno, sem jedne ulice koja se zove: "Vukajlija". U nju imaju pravo na pristup samo oni koji su bili registrovani na sajtu pre rata... Pitate se kako je ulica Vukajlija bezbedna u ovom sukobu? Tako što su oni koji su pokrenuli ovaj rat(Masoni, Jevreji, Svetska Vlada)... Često svraćali na ovaj sajt i dobro se smejali, posterima, reakcijama i definicijama. Pak, su onda, sklopili ugovor sa vlasnikom sajta, da će oni poštedeti njegov sajt i članove tog sajta, smestivši ih u ulicu bez sukoba, a za uzvrat vlasnik sajta, će zaključati sve postere i reakcije, i omogućiti samo Masonnima i Jevrejima da uživaju u njima, i da se smeju. Ulica, pored asfalta, ima 2 velike zgrade. Jednu sa jedne, jednu sa druge strane ulice, tj. levo i desno. Na golom asfaltu stanuju gladni i žedni nekadašnji čekaoničari(klošari). Kada je zima grejemo se tako što palimo vatru u buretu, i krijemo se ispod balkona, jedva preživljavamo. Tu smo svi mi iz čekaonice. Imamo i jedan laptop, sa koga se 3 do 4 puta na dan preko Skype-a, javlja Feid iz Češke. On se kurči jer Češka nije u ratu, pa snima sebe kako: pije pivo i jede viršle... A vi čekaoničari, ko vas jebe. A svi oni koji sada povremeno dolaze na Vukajliju, oni će i tada dolaziti, kod nas će sam prespavati, a preko dana lutati, ali tu su negde, uvek. Iz jedne od dve zgrade, zgrade preko puta, često izlazi Zelen Lukac, koji nas obilazi, i preti nam, kako će da nas otpiše sa liste spašenih(banovaće nas). Ta zgrada iz koje on izlazi jeste: "KAFANA", tu su svi iz čet sobe kafana, vrata kafane su uvek zatvorena. Iz kafane često izađe Dilan Dog, koji nas zajebava, jer smo sirotinja... Uživaju unutra u toplom ambijentu, dok se mi čekaoničari smrzavamo k'o pičke. Znamo mi odprilike kako je unutra, iz priča: Rusa, Rocky-a, Mlade koji imaju pristup kafani, ali su često sa nama na ulici. Iznad te zgrade nalazi se gornji sprat, sa fasadom i cvećem, taj sprat je ustvari čet soba: "TERASA". Tu su najelitniji članovi, žive k'o Buržuji i bole ih kurac. Skoro nikad ne silaze dole kod nas u Čekaonicu, samo nas pogledaju uz gađenje, sa balkona. Preko puta te zgrade, tačno iznad nas nalazi se desetosprati dvorac(ona druga zgrada). Taj dvorac je zaključan i čuvaju ga 50 pit bulla, kao i: lanci, katanci i laserski zraci! To je Kaizenova lična rezidencija, retko ko je išao tamo. Ima 9 sprata i dvaki sprat dat je jednom moderatoru, na korišćenje, samo deseti je Kaizenov. Taj dvorac je takođe skladište, i mesto gde se čuvaju zaključane reakcije i posteri. Svaki sprat ima svoj balkon, i moderatori nas gledaju sa visine, više nego ovi sa terase. Na samom vrhu je taj famozni Kaizen, osnivač Vukajlije, i neka vrsta našeg Velikog Vođe, za njega skoro niko u čekaonici i na Vukajliji nije čuo, niti video(sem Rusai, Rina, i još nekih opasnih baja). Ponekad nam se učini da vidimo neku osobu na tom desetom spratu, kako nas posmatra, dok pije najskupje vino. Neki čak kažu da on piša po nama odozgore, jer mu se može. On je takođe član Masona. Mi svi čekamo kada ćemo biti proterani sa ovog svetog mesta, uz miris Kaizenove mokraće(masovno banovanje). Bar se tako priča... I eto tako ja zamišljam budućnost Vuke...
