Notorna pijandura koja se tetura po ulici,dere se u prazno psujuci i ima hod i funkcije takve da deluje na zombija.Zombiji su takodje tesko mrtvosani likovi koji se vracaju iz grada retkost su sobzirom da vecina omladine zna kako da se napije za razliku od ove manjine koji zderu ko svinje ali su veoma iritantni jer im je tesko da hodaju uopste,kao zombi isto napadaju ljude na najmanju provokaciju jer nemogu rasudjivati,lako ih je ubediti u lazno da poveruju da je istina.
Burazer:Vidi ti onog matorog on se netrezni vec mesecima a mozda ima i vise od godine.
Ja:Ma pravi zombi ja uopte vise nemislim da je on ziv i ako je ziv da li ima dusu.Ma ajde iskulirajmo mi ovog lika treba nas smara.
Smuk je obično glavna pijandura u selu. Ispred prodavnice je od 6 ujutru do 23 uveče, preostalo vreme mu služi da se trezni. Ljudi dobijaju titulu smuka ako ih je žena ostavila, ako su prolupali u ratu, nemaju para, pa nemaju druge nego da piju. Ovakve osobe dolaze na sve slave, na svako veselje, na svaku pijanku u selu. Uvek je tu da se ogrebe o nekoga za jedno pivo. Obično retko ko zna de živi pošto kući samo spava. Sa svima se druži i kao neka amajlija je u selu.
Osoba 1 : Au mićo grom te ubio opet piješ.
Osoba 2 : A šta ću.
Osoba 1 : Pravi si smuk čoveče.
Ako je neko, cak i slucajno, pomislio da je Americi lako, ovo je cist dokaz da nije. Zamalo pa mi nekad cak i bude zao tih ljudi. Mislim, pa sta sve nece da se sruci na njihova jadna pleca: meteori, zvijeri, virusi, najopakije mecave i na kraju se cak i zemlja okrene protiv njih i prestane da se okrece...
Elem, kao po obicaju se nadje jedan gubitnik, pijandura ili jednostavno lik izdvojen iz drustva (mimosvijet) i krene da spasava stvar. Normalno, to njemu kao modernoj verziji superheroja uspijeva i cijela nacija bude toliko zahvalna da mu organizuju velicanstvenu sahranu iako je on odavno razlozen u najsitnije cestice.
Jedina svijetla tacka svih ovih filmova je scena iz jednog od njih kada se svi ameri sele na jug (zbog zime), ali se Meksiko sjeti da sada oni njima ne daju ulaz dok ne oproste sav dug svim zemljama treceg svijeta.
Rečenica koje se pridržavaju hard kor ljubitelji alkohola, ali ne one potpune pijandure koje više i ne piju zato što vole, nego zato što moraju, već oni pravi ljubitelji dobre kapljice, koji mogu mnogo da popiju i najviše vole da piju kada ima povoda za to.
Neće on da se sada napija po kafanama i ispred prodavnica svaki Božiji dan i tetura se do kuće. On hoće jednu, dve da popije tako, ali ako se neko njemu bilzak ženi, udaje ili se slavi neko krštenje, rođenje i do nedavno ispraćaj, on će da sedi, jede i pije dokle god pod sto ne padne. Neće on da igra tu. Nije on Patrik Svejzi, Bog da mu dušu prosti.
Samo će da se lepo ubije k'o Hemingvej i da uživa u tom blaženom, pijanom stanju i opštem veselju oko njega.
Miloš Obilić: Kneže Lazare. Hoćemo malo do kafane, da se napijemo, jer boj će prekosutra, k'o zna 'oćemo li imati prilike više.
Knez Lazar: Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kolika je sila koja mi preti, nego po tome koliku svetinju branim.
Miloš Obilić: Ma u kafanu te pitam da li ćeš, boj je preksutra.
Knez Lazar: A što ne kažeš glasno, nego sve nešto u bradu pričaš. Imam i za to ja jednu pametnu. Ja ne odlučujem koliko mnogo ću se napiti po tome kolika je količina alkohola u opticaju, nego po tome, koliko velik događaj slavim.
Miloš Obilić: Pa ajmo po jednu onda.
Knez Lazar: Ajmo.
Totalna propast.
Gde god da pogledaš, sve je srušeno, uništeno propalo.
Svuda pred očima ti je samo propast.
Izraz se koristi u Centralnoj Srbiji.
- I kakav ti je zet, Pavle?
- Ma propast pred oči. Pijandura obična. Kud mu dadoh dete...
Legendarni frontmen grupe Motörhead. Otelotvorenje heavy metala koje je odbilo da svoju muziku nazove ikako drugačije osim rock 'n' rollom. Čovek koji je, i pored okeana alkohola koji je sasuo u sebe, i dalje čio poput momčića. Jedna od najvećih pijandura u istoriji rock muzike. Kažu da mu je u piću mogao parirati jedino Shane MacGowan, voća The Poguesa. Jedna naša legenda, doduše, kaže da je Lemmy na ovim prostorima našao takmaca: naime, nakon koncerta Motörheada u Beogradu 1983, Lemmy se zapio sa jednim lokalnim rokerom. Nakon ko zna koliko tura Lemmy se probudio pod stolom za kojim je onaj još sedeo nalivajući sebi piće. Lemmy se sa mukom pridigao i, držeći se za glavu, zadivljeno upitao: "Fuck, man, what's your name?", na šta je ovaj odgovorio kratko: "Bora".
Lik natovaren džinovskom crnom kesom za đubre.
-Mama mama, video sam Deda Mraza!
-Nisi srećo, još je rano za njega, to se ona pijandura sa trećeg setila da malo rastrebi!
Odgovor tračari koja ogovara tuđe dete. Niko ne zna šta će dočekati od svoje dece!
Tr.:Micin sin je obična pijandura i probisvet, videla sam ga sinoć pijan, klati se i piša nasred ulice!
A.:Što vidiš u svetu nadaj se u veku.
Kevin poljubac kojim Vas dočekuje kad se vraćate kući iz grada ne bi li osetila dal ste pili te noći.
-E, evo ga majkin sin, dodji da te ljubi majka..
-Mojne, kevo...
-Pu djubre jedno! Opet vinjak! Isti si ko onaj tvoj otac pijandura! Miči mi se sočiju!
Apsolutno najveće priznanje koje se može dodeliti rendom ljudskom primerku aktivnom u jednoj od mnogobrojnih grana delatnosti javnog tipa. Ultimativna laskava titula kojom se može okititi persona produktivna i obligatorno "marketinški zapažena" u nekoj od sledećih branši: muzici, glumi, modi, sportu i - last but not least - gejštini, mada je to, reala, kategorija sama za sebe.
Elem, da bi zavredeli taj figurativni oreol koji će lebdeti iznad njihovih glava, potencijalnim kandidatima za isti nije samo dovoljno da budu naj naj naj ( šta god to jebeno značilo; prim.prev.) u svojim profesionalnim aktivnostima u životu. Oni se nekako moraju izboriti za to da svetla reflektora obasjaju njihov lik i delo i VAN sopstvenih im karijera a kako bi u moru jednako kvalitetnih kolega i koleginica ispali što veće nakaze - da ne kažem - postali "medijski konkurentni". Asimilovanje sa osvećenom slikom sveca svakako je krajnje apsurdno, posebno iz razloga što pomenuti verovatno nikada nisu stali pred jednu moleći za zdravlje ili, ne daj Bože, oprost. Što se mene tiče, nemam ništa protiv ni da ih Crkva kanonizuje...samo da na kraju skončaju smrću velikomučenika. Amin.
Nekompletan i pomalo nealfabetan spisak zvaničnih IKONA u Srbiji:
Verica Rakočević - modna kreatorka i frekventna korisnica botoksa i kokaniđe (modna ikona)
Ivan Bosiljčić - glumac u pokušaju i srećni tata (gej ikona)
Sveti Stefan - Hristov učenik, Velikomučenik i jedan od Dvanaest Apostola (svetac)
Jelena Karleuša - umetnica, supruga, majka i drolja (LGBT ikona)
Svetlana Ceca Bojković - glumica i alkosica (glumačka ikona)
Presveta Majka Bogorodica - rodila Isusa. Tačka. (svetica)
Željko Joksimović - pevač, producent, metroseksualac (pop, gej i eurovizijska ikona)
Marijana Mateus - majka, književnica i profesionalna korica za kurac (VIP ikona)
Sveti Đorđe - Velikomučenik i propovednik učenja Hristovog (svetac)
Milovan Ilić Minimaks - voditelj, kartaroš, pijandura i mrtav (TV ikona)
Josip Broz Tito - bravar, maršal i doživotni predsednik SFRJ. Takođe mrtav. (svetac)...
Neke spoljne karakteristike kafanskog posetioca-inventara i njegovog stola, na osnovu kojih mogu da se dobiju informacije o njegovom kafanskom obrazovanju, stažu, statusu, napredovanju, vankafanskim aktivnostima i hobijima.
U zavisnosti od položaja stola za kojim sedi, kao i stolice za tim stolom, saznajemo da li je tu otkad kafana postoji ili se kasnije priključio aktivnostima. Ako je u ćošku do šanka odakle može da vidi celu kafanu, tu je od izlivanja ploče. Boem sto posto.
Ako mu kelner stalno odnosi flaše i čaše koje menja svežim instalacijama, onda ima višegodišnji staž (voli da zavara zlonamernike koji zloupotrebljavaju pijane goste, kao i da se obezbedi od iznenadnog uletanja supruge). S druge strane, ako voli da gomila minuli rad na stolu, ili je klinac ili je pijandura vulgaris.
Na osnovu položaja kelnera i usmeravanja pažnje u odnosu na njegov sto, zaključujemo da li je u pitanju VIP gost ili situacioni prolaznik (pijandura occasionalis). VIP-ovcima je sto uvek čist, a stolnjak taze (čak se odmah menja u slučaju prosipanja tečnosti ili povraćanja).
Na kraju, ako svaki naredni posetilac priđe prvo njemu da ga pozdravi, pa tek onda pita kelnera ima li mesta, onda je to VIB (Very Important Bohemian). Oni koji ga ne pozdrave su nebitni, raspala stoka pijana (pijandura disasteria accidentum).
Nekontrolisano hodati, najčešće pod uticajem alkohola, ljuljajući se i zapinjati za sve što vam dođe ispred nogu. Ovakav hod izgleda kao kad bi patuljci trčali trku sa preponama.
- Opet ova pijandura ide... Gledaj sad kad počne basati. Znači čovek je non-stop naroljan. Prošli petak kad se vraćao iz one dole seljačke kafane, zakucao se u uličnu rasvetu. Al' ništa njemu. Samo nastavi dalje...
Osoba u koju polažeš sve nade i očekivanja. Njegovo ime, lupivši ga po ramenu, možeš da izgovoriš pred celim svetom. On te nikad nije izdao, i njegove sposobnosti su neprevaziđene. Jedina svetla tačka u životu. Kada izgovoriš ''moj čovek'' nema dalje konverzacije, već se, onom ko je ušao sa tobom u razgovor o njemu, odmah daje do znanja da će ga svaka sledeća reč skupo koštati.
:početak konverzacije:
- Je l' Milovane, kako ja mogu da verujem tom tvom gilipteru? Ne dozvoljavam ti da prenoći kod nas, lopov je i pijandura. Neću takvog čoveka u mojoj kući.
- Moj čovek.
:kraj konverzacije:
Populacija koja opstaje i u najtežim mogućim uslovima. Konkretno, pred najvećim alkoholnim podvizima i u svim stanjima do kojih alkohol može da dovede. Ti si mi brat, ali ne onda kad mi daš dva'es kinti za perecu ili mi nabaciš zgodnu konobaricu za jedno veče, već kad si tu da mi pomogneš onda kad ja mislim da je glavni grad Srbije Francuska, kad jebem mater Kinezima što su udarili porez na zemljište i kad spuštam gaće do kolena kako bi i moj Đole vid'o sveta. E, ako si tad tu, da mi lepo preporučiš jedan fin lavor gde mogu svu kolotečinu da iscrpim, ti si laf. Ne moraš mi ni objašnjavati da Francuska nije naš glavni grad, to tad nije ni bitno, ali je bitno da si uz mene dok to mislim. Drugi će nas gledati mrko, misliti u sebi "vidi raspalih pijandura", ali nas će boleti izraslina između prepona, jer mi život živimo punim plućima. Metaforički rečeno.
-A večeras? Burazeru? 'Si za?
-Kako ne, boktemazo, kontam da ću danas više da povratim nego popijem.
-Ali uz čiju pomoć?
-Pa mog ortaka po lavoru, prika.
-E, jeb'o te kurac pijani.
Kezme, poznate i kao Kemze ili Vodenjaci su paralelni i manje uspešni krak evolucije humanoidnih bića. Ekstremni polni dimorfizam i drustveni sistem nalik na neke vrste insekta koji im je davao nesto slicno kolektivnoj inteligenciji i donosio im prevlast nad primitivnim ljudima, se zajedno sa zavisnošću od tekuće vode pretvorio u njihovu smrtnu presudu. Ostaci Lepenskog Vira su arheološki spomenik simbiotičkog života ljudi i Kezma, života koji nije bio nimalo prijatan za ljude. Tu možemo videti i statue koje prikazuju neke njihove fizičke karakteristike. Nažalost, najveći deo nekadašnjih naselja (nimalo slučajno!) je potopljen podizanjem brane na Dunavu.
Za sva moderna saznanja o Kezmama možemo zahvaliti naporima Prof. Zulowskog, sa Miskatonic Univerziteta. Nažalost, njemu se trag gubi u podvodnim pećinama Dunavskih Karpata u Rumuniji, a njegovo dugo najavljivano delo u kome bi do kraja razjasnio sudbinu tih bića ostaje za sada izgubljeno...
Mada, u opticaju je i teorija po kojoj je on u stvari pijandura i lažov koji je pao prijemni na Megatrendu, a da su ga u Rumuniju odvukli jeftine Moldavke i prokleti Manele...
- "Proveo sam dane i nažuljao dupe po stenama iznad vode, ali večeras će čiča biti moj", mislio je čekajući ga da se pojavi sa uhvaćenim somom, posmatrajući kako čamac stoji na istom mestu gde ga je ostavio iako nije usidren. Kao da ga nešto drži...
Nije ni čuo kad je izronio, samo je som od nekih tridesetak kila pljusnuo na dno čamca, a za njim se nečujno popeo i on. Stajao je, dok mu se voda cedila sa odeće, a onda se naglo okrenuo i pogledao pravo uvis na stenu na kojoj je sedeo.
-Kako si znao?
-Matori, odali su te ti brkovi, da ti kažem pošteno. Ličiš i sam na tog soma što si izvadio. A i uvek kada čujem za ribara koji stalno hvata grdosije od riba, znam koliko ima sati.
-I? Šta sad?
-Ništa. Sve znam i umem, samo na noge ne mogu, što vikala moja baba. Samo mi treba još par informacija. Ti si predavao biologiju pre nego što si postao jedan od njih...
-Ma nemoj. A što si pobio ostale koje si našao?
-Pa imalo je to neke veze sa time što su hteli da me malo gricnu, isto k'o ti sada, evo vilica ti drhti, a brkovi se mrdaju. Zato sam kod tebe primenio drugu taktiku, ovde ne možeš da me dohvatiš. Odgovori mi šta me zanima, i neće biti misterioznog zločina u vikend-naselju.
Matori se dobro zamislio, čak je i čamac počeo da mu se kreće.
-Slušaj, sve znam, i za kolektivnu inteligenciju, i za retrogradni virus, i za varijacije...
-A šta onda ne znaš?
- ZAŠTO nestajete i izumirete?
-A to? Pa žene su nas zapišale.
-Ma koga nisu, ćuti molim te... Meni se Poljakinja jedna Vanda upišala u krevet, bio sam mokar do guše. Znači Squirt Gangbang a?
-Ma ne to perverznjaku.
-Pa šta sereš onda?
-Žene piju anti-bebi pilule, pa onda pišaju, pa to ide u kanalizaciju, pa u reku, pa u ribu, pa na kraju u Kezme... Prosto. Ženke su postale jalove.
-E jebiga, stari, baš mi je žao. Kurvetine. I posle, nasilje nad ženama, a čudovišta nestaju. I još nešto, znam da ima veći varijetet, onaj ko E.T. vanzemaljac, a kako izgleda onaj manji, sa ogromnim ustima?
-Misliš ko ovaj što mi uvek drži čamac?
-A tako znači! Gde je sad?
-Izvoli okreni se...
-U mamu ti jebem!
-GUARGHRLJ!
Strana koja je izgubila sve, tačnije nije dobila ništa prilikom razvoda. Ujedno i hvalisanje druge strane nakon uspešno završene brakorazvodne parnice. Koferi su jedina stvar koju je pobednička strana izgubila prilikom podele imovine.
Likuša1: I kako je prošla parnica ?
Likuša2: Ma super, oladila sam ga. Hoće pijandura da uzme i popije moju imovinu.
Likuša1: A da, ti si stan imala i pre njega. Jel uzeo nešto drugo, vikendicu, auto ?
Likuša2: Jeste, uzeo mi je kofere. Šta će, siroma.
Bicin muž. Pejdžerov otac, ali ne biološki mada on to još uvek ne zna.
Rođen je u naselju Marinkova Bara i još kao mali bio je često tučen od strane oca, teškog alkoholičara pa je vrlo brzo pobegao od kuće i krenuo da se snalazi po velegradu.
Ubrzo je upao u loše društvo i krenuo je da krade i džepari po ulicama grada. Policija ga posle nekoliko meseci hapsi i odlazi u popravni dom. Tamo ostaje nekoliko godina i tu prvi put počinje da pokazuje svoju preku narav.
Po izlasku iz doma beži u Italiju gde organizuje decu da prose i džepare za njega, i tako zarađuje pare da otvori svoj luna park.
U Italiji postaje dobar sa Đoganijem i zajedno sa njim se vraća u Srbiju gde za četiri gajbe piva i dve flaše vinjaka kupuje svoju buduću ženu Bicu, ali Đango nije znao da je ona potajno zaljubljena u Envera i ostavlja je u Srbiji, dok je on išao da sređuje poslove u Italiji.
Međutim jedne noći Enver i Bica obnavljaju staru ljubav i začinju Pejdžera. za koga Đango misli da je njegovo dete.
Đasmin: Rekoh ti ja Ajete. Bio sam tu noć u faveli. Video sam Enverovog konja Zorana ispred Bicine kuće i odjednom se čuo Šaban. A znaš kada se on čuje, mora da je neka romantika na delu. Onda sam ga video posle pola sata kako izlazi i devet meseci kasnije rodio se Pejđer.
Ajet: U majku mu, pa jesi rek'o Gazdi?
Đasmin: Jesam, čim sam doš'o rek'o sam mu al' Gazda kaže da nisam dobro vid'o.
Ajet: PU bre! A da mi okupamo Pejđera pa da vidimo na koga liči? Pejđer dođi 'vamo da te pitam nešto.
Pejdžer Šta je čika Ajet?
Ajet: Aj ulazi u lavor da te iskupamo.
Pejdžer: Pa što bre čika Ajet, pa nisam ništa skrivio? Tatko rek'o da ne moram da se kupam ako sam dobar.
Đasmin: More ulaz' u lavor da te neizbijemo.
Pejdžer: Dobro bre, evo.2 sata kasnije.
Đasmin: Vi'š šta sam ti rek'o. Isti Enver. Ima i one njegove oći zelene. Ni Đ od Đanga nema.
Ajet: U bre, Gazda će načisto da podilkani. Ubiće Envera k'o grom malinu.
Đasmin: Gazdo, Gazdooooo!
Đango: Šta je bre? Šta se dereš?
Đasmin: Okupali smo Pejđera.
Đango: Šta je napravio?
Đasmin: Ništa Gazdo, nego smo ga okupali jer smo nešto sumnjali. Pogledaj ga.
Đango: On.....on.....on....on je isti Enver.
Đasmin: Da Gazdo pa rekoh ti da sam ga ono veče vid'o kod vas kući.
Ajet: A Gazdo, našli smo i onu Armani majicu što volite ispod trećeg sloja blata.
Đango: Ovo samo krv može da spere i to po starim ciganskim običajima. Đasmine. Ideš za Beograd i ubićeš Envera s leđa iz tetku. Sa kurvom ću se ja obračunati.
Ajet: A Gazdo. Načuo sam da se održava neka Parada Romulanaca i da je Enver organizator, čak i da će je predvoditi.
Đango: Kade?
Ajet: Za tri dana Gazdo.
Đango: Odlično. Ubićeš ga tad Đasmine. U sred njegovog najvećeg životnog dela.
Đasmin: Razumem Gazdo. Ajete, dok nisam tu ti voziš ringišpil.
Lokalna maskota. Obično teška pijandura, koju je mladost davno napustila.
Svako selo ili varošica ima jednog takvog, koji se svojim odvalama, načinom na koji hoda, priča, samom svojom pojavom odvaja od drugih, sličnih mu ljudi.
On nije loša osoba. Raspoložen je za priču, kad' god si ti raspoložen, a i kada nisi. Nosi jedan isti duks godinama, pa tako upozorava meštane da se nalazi u njihovoj blizini, pre nego što ga vide. O njemu pričaju da se poslednji put okupao kada je išao u vojsku.
Za njegovu rodbinu se ne zna, mada se priča da je rođen kada je neka luda starica, pre mnogo godina zalutala u šumu i bila silovana od strane medveda.
Može da popije neograniče količine alkohola. Mladi mu se smeju i često koriste njegove izjave, dok mu se oni gluplji u tajnosti dive.
U većini slučajeva bivši član, sada već propale kafane na gajbama, u kojoj je provodio većinu svog života, dok sada, kada nje više nema, provodi vreme šetajući selom, praveći se da ide negde i da nešto radi, dok se ustvari vrti u istom krugu od 200m, iz koga uglavnom nije ni izlazio većinu svog života.
Magična reč u izveštajima o poljoprivredi u Srbiji danas. Pardon, Ovo je Srbija. Ma ono što ide u vreme ručka na prvom, u 3. Reč koja odiše domaćinlukom, pomalo setnim, svođenjem bilansa. Ide u tandemu sa nezadovoljni ratari. Dok ide neka slika sa njiva od letos, sunce opeklo, zlati se žito, drmusa se u kombajnu onaj debeljko, domaćinski glas sredovečne reporterke saopštava rod za ovu godinu i ono najbitnije: 22 odsto više nego lani! Posle idu neki debeli paori što se žale na državu al to nije bitno, koga briga. A nije ni bitno to što je poraso rod samo zbog toga što bila suša prošle godine pa je moralo da poraste pa da jebe oca. Ne, bitan je tren kada reporterka iz Zrenjanina kaže više nego lani! To je kulminacija. To je simbol valjanosti. Znak napretka, u našem društvu. To je umesto rakijice da otvori apetit. Posle toga mož se postavlja ručak pošto već prošlo tri sata, oladi se supa, digla se i ova pijandura, čuli smo lani, mož da jedemo, čak šta više čuli smo više nego lani tako da ne moramo da brinemo o lebu za narednu godinu. Bdi nad nama On.
Slađa Bg hronika - A dajteee meni jednom da kažem i ja u programu više nego lani, dajte miiii! Dosadilo mi više da me svi posmatraju samo kao seksualni objekat a i ovo stalno isto: kolko je sinoć u Beogradu bilo udesa, porođaja, požara...
- Ne može Slađo, tebi se daje nešto drugo, hehe... Ne, ozbiljno, suviše si urbana i jebozovna da čitaš to, ostani ti pri tvom Beogradu... A i iskreno, zna se ko u ovoj kući osim dopisnika sme da izgovori više nego lani: Marija Mitrović Jokić, Vesna Radosavljević i eventualno Miran Đevenica kad ove dve ne dođu na poso jer uzimaju decu iz obdaništa!
(Lično smatram da Vesna Radosavljević sa najviše razumevanja, ljubavi i znanja izgovara više nego lani, jer je pokupila malo onog šmeka još iz devedestih, a u kome je ostao onaj soc-šmek-kolektiviteta još iz komunizma)
- Ove godine smo mnogo manje pili nego lani, a manje i izlazili...
- Šta ćeš, stari se... Lipe cvatu...
- A lani smo se u ovo vreme jahali po centru kad je bio dan grada...
- Ne bre, to je bilo preklani, lani smo pokazivali srednji prst Bajagi kad svirao na trgu...
- A, da...
Prostor koji odiše prljavštinom. Najmanje dve straćare koje glume "restorane ili grilove" se takmiče ko će da ugosti više pijandura i ko ima ružniju konobaricu. Obično se prišljamči po jedan kamion sa nameštajem "ručne izrade" i prodavcem koji nikad ne sedi na sopstvenim proizvodima. Leti gostuju kamioni sa slatkim lubenicama i svežim dinjama, kad im se priđe, oseti se smrad mokraće jer točkove zapiša ko god stigne. Zimi i s jeseni je najtužnije jer se sa krošnji drveća viore kesetine. Od rane zore se u mesarama raspaljuje roštilj i sa niskih dimnjaka se miris sleže na ogladnele potencijalne kupce. Psi lutalice razvlače đubre iz kontejnera.
Vikendom se skrcaju domaćički tipovi oba pola i mahnito pune svoje torbe, pregovaraju sa prodavcima, umišljaju da baš oni znaju da pogode ko ima sveža jaja i osobito su talentovani da provale "čiste žene". Radnim danima kidišu penzosi i nezaposleni. Prepoznaju se po praznim torbama jer očekuju da će neko da im proda skoro za džabe.
Osobit šmek daju zvuci : sirene "zatvorenih" automobila na parkingu, neprekidno treskanje vratima automobila, muzika iz "restorana i grilova", pevanje pripitog sveta (osobito je gadno ako se izvodi horski). Oko Nove godine sve dobija turbo zalet i odvrće se do daske.
