Jedan od najboljih vidova opravdanja kad nešto zasereš i nadležni rukovodeći organ počne da te grdi. Jer, šta je najočigledniji razlog što se on dernja na tebe? Pa nije sigurno zato što si nešto možda zajebo. Gde ti možeš da zajebeš nešto, tebi se to ne dešava ni u snovima a kamoli na javi. U tvom egocentričnom sistemu, ti si ultimativni centar univerzuma, pokretač svega i karika bez koje sve gubi smisao i vezu. Onaj iznad tebe je tu samo da te zajebava, da se izdrkava nad tobom, bogom dan od strane nekih mračnih sila u nameri da te upropaste. Ali ti se nedaš, znaš ti dobro da si ti iznad njih, iznad njega, nećeš da se spuštaš uopšte na taj nivo rasprave jer on je nedostojan tvog prekora i tvoje pažnje, on je niko, on je ništa za tvoju magnatsku psiho-veličinu.
-Jeli bre Milisave, pizda ti materina ćorava, što s bre tolk'o lenja buba majku mu, pa jesmo te primili preko veze da radiš ko čistač toaleta i sanitarnih prostorija, a ti ništa ne radiš i ne pipaš majku mu staru. Malopre sam se oklizn’o na govno u toaletu, pa koj mi moj kurac džedžiš tu ispred, uđi bre i pogledaj ko je srao pored rupe, pa da ga jebeš bre... A i moro čovek od muke da se usere na pod, šta će, kad je daska sva izprskana raznoranim tečnim i polutečnim supstancama i smrdi za medalju... ajde odmah da si otišo i sredio to, nemoj da mi dižeš pritisak više u pizdu materinu...
-Evo sad ću šefe.. (a u sebi će: Mora da ti žena nije dala sinoć...)
Uklopiti nešto na jedvite jade.
- Halo?
- Zdravo Zorane, Dragan ovde, šta radiš?
- Gde si Dragane, evo sedim, gledam seriju sa Jasminom, ti?
- Ma evo kući, mučim muku sa decom, ovaj stariji prekoračio racun u Telenoru pa reko' da te pitam je l' imaš možda sedam hiljada do prvog?
- Naš'o si crkvu u koju ćeš da se krstiš, i ja ću jedva da preguram ovaj mesec, uknapio sam ga strujom i telefonom, ostale mi samo slike u novčaniku.
- Jao, šta mi napravi ovo dete! Ništa, hvala ti u svakom slučaju, pozdravi Jasminu, aj zdravo!
- Ma ništa, stvarno nemam, dao bih ti, i ti Zoricu, čujemo se!
-------------------------------------------------------
- Mile, je l' velika ta daska, daj ovamo da je skratim!
- Ne treba, evo uknapio sam je nekako, nema da mrdne!
Pojava karakteristična za podneblje Balkana, a neverovatno slična igri Gluvih telefona. Svodi se na namerno i nenamerno falsifikovanje pojedinih detalja. Za razliku od izmišljanja istorije, koje se razvilo u poslednjih stotinak godina, variranje prave istorije je karakteristično za celu prošlost. Svodi se na to da se istiniti događaji parafraziraju do te mere da im se izmeni kontekst, a time i značenje.
1817. godina, neki seoski puteljak kod Radovanjskog Luga. Karađorđe, Vujica i Naum raščišćavaju neko šiblje na putu. Samo usput Naum zastaje.
Karađorđe: Šta je bilo?
Naum: Prisralo mi se...
Karađorđe: Hajde, idi seri tamo iza žbuna!
Naum: Ali tu...
Karađorđe: Šta je, pa nije ti tu crkva, idi seri, pa se vraćaj, čekamo te...
(odlazi Naum)
***
Posle par nedelja, kad su i Karađorđe i Naum ubijeni, a Vujica bio kod Miloša u konaku.
Vujica:...I tako mi idemo putem i zastane Naum...
Miloš: I?
Vujica: Pa ovaj... Naum tu ode nešto da vidi... I Vožd onda... Kaže kako tu nema crkve...***
Miloš prenosi svom protopopu posle par godina
Miloš: Idi, Vujica je izrazio želju da se pokaje što je ubio Karađorđa; gradi crkvu na mestu gde je ovaj rekao kako bi baš bilo lepo da tu bude crkva...
***
Pop se obraća narodu posle osveštavanja crkve
Pop: Ova crkva, Vujicina pokajnica, podignuta je kako je vaš Vožd to hteo, na ovom mestu. To je bila njegova poslednja ovozemaljska želja
***
Vrsta homosapiensa sa sledećim osobinama:
Stanište: Najčešće se nalazi na prostorima bivše Jugoslavije, ali je od devedesetih godina primjećen i mahom u srednjoj Evropi (Njemačka, Švajcarska, Austrija), dok u manjoj mjeri naseljava Skandinavsko poluostrvo, Sjevernu Ameriku i Australiju.
Tipična visina i težina: 150 - 180 cm, > 100 kg u 93.4% primjeraka.
Ponašanje: Izraziti nivo samouvjerenosti, obrnuto proporcionalan nivou inteligencije. Ono što on smatra kao smijanje, to je većinom kreveljenje proprećeno ispuštanjem zastrašujuće-neartikulisanih-rokćućih zvukova tokom recitovanja njegovih poluidiotskih fazona. Većinu dana provodi po kafićima, sportskim kladionicama ili po prodavnicama bespoštedno smarajući djevojke i žene koje tamo rade, dok ne odu u invalidsku penziju prouzrokovanu psihičkim smetnjama nastalim mahom zbog dejstvovanja gore pomenutog specimena. Sredovječni šmeker je pun raznovrsnih priča u kojima opisuje kako je zajebao neke Ruse za dva kamiona cigara; kako je za jedno veče stigao odigrati 3 utakmice malog fubdala, opaliti jednu klinku u Novom Sadu, kasnije otići na svadbu u neku selendru kod Kostolca, gdje je smuvao dvije bliznakinje - Korejku i Crnkinju i kresao ih "z' guza dok su im bile noge na njegovim ramenima". I da - to veče je popio 3 bokala vina, 3 litre viskija i pola gajbe piva.
Izgled: Uredno podšišana kosa (ono što je preostalo) ofarbana u tamnocrveno-smedju boju, uz vidno primjetne izrasline sijedih. Seksi stomačić je uredno upakovan u "Sweet Years" majicu, vrlo često sa florescentnim natpisima "Versace" i "Dolce Gabanna". Kod siromašnijih primjeraka se može vidjeti i "Nikkke", "Gucchy" i tako dalje. Iz nekog misterioznog razloga na tjemenu mu se nalaze kul cvike sa pozlaćenim natpisom sa strane, koje zbog te iste misterije najčešće tu i obitavaju, a bivaju stavljene na oči samo kad dotični ulazi u svoje prevozno sredstvo ili sjedi u bašti kafića. A kad smo kod prevoznog sredstva, to su najčešće: "VW Passat", "VW Golf" IV i V, "Audi" 4, 6 kao i "Mercedes", za one malo nostalgičnije. Oni malo manje uspješni voze "Golf" II, "Audi jaje" itd., ali to ne umanjuje nivo njihovog samopouzdanja. Većinom su vlasnici tezgi na pijacama, vlasnici kafića i kladionica, a često ih ima medju taksistima ili propalim fudbalerima.
Parenje: Vrlo rijetko se desi, najčešće sa ženkom koja poluprepadnuta sjedi kući pod pritiskom bračne obaveze i straha, brine se o potomstvu i nema ama bas nikakva ljudska prava. Često pokušava da se pari sa ženskim osobama mladjim od 25 godina, što mu inače teško polazi za rukom - izuzev ako dotična nema IQ jednak njenoj težini "žive vage"- znaci oko 65. Takva ženska osoba na početku biva obasipana "sklepanim i stereotipnim komentarima", a za uzvrat čitava "ljubavna gimnastika" sa njom (ako se desi) biva ispripovjedana stilom kao u Filipa Višnjića, uz dodatak mnogo hiperbola i pohvala sa sebe samoga.
Ritual zavodjenja: Ritual zavodjenja je vrlo jednostavan. Počinje od ulaska u odredjenu prostoriju ugostiteljske radnje (da budemo preciziniji kafića, redje kafane), jedna obrva je malo podignuta odavajući iskusan i zajeban stav dok mu je većina moždanih funkcija angažovana u pustanju pjesme u glavi ""Gde si bila kad sam bio niko..." ili "Krenulo mi u životu, ja sam dete sreće...". Ritual se upotpunjuje drzanjem mačo stava, sa ponosnim isticanjem stomaka kao krunskog dragulja njegove figure, nerijetko ćelava glava je uglancana i svježe ispolirana. Jedan od ključnih i presudnih momenata udvaranja i romantike se sastoji u ostavljanju ključeva na sto kao i mobilnog telefona, koji osim funkcije razgovora ima i mikrotalasnu, frižider, i svemirski demodulator kao dodatne funkcije i košta više od 5 prosječnih plata u Srbiji.
Zanimljivosti: Interesantno je primjetiti da sledeći pojmovi izazivaju nalete gromoglasnog smijeha kod ovih specimena: "studiranje", "knjiga", "muzej", "zagrljaj", itd.. Pored ograničenog dijapazona moždanih funkcija, vrlo je interesantno da su pomenute individue u stanju da naizust izrecituju imena svih rezervnih igrača pretposljednjeg kluba treće turkmenistanske lige. (O vrsti sporta nećemo ni precizirati, podrazumjeva se da je to fudbal.) Takodje tvrde su vrlo informisani o ljubavnim istorijatima žena u regionu od ~ 60-ak kilometara (koja je kome dala, kada, koliko često, itd.). U njihovom govoru ne postoje fraze: "Zamolio bih Vas..", "Postoji mogućnost da nisam siguran...".
Vrhunac preterivanja i fantastike u akcionim, ili naučno-fantastičnim filmovima. Trenutak kada pored svih čudovišta, osmih putnika, Uruk-haija, oraka, vojske mrtvih, goblina, Krakena, zombija, kiklopa, čarobnjaka, avatara, veštica, magija, mrtvih žutih od Rambovog kalibra 50, zaustavljenih metaka od strane Nea i mumakila stradalih od Legolasa kažeš "Ovo nije realno!"
Junak šeta po mračnom hangaru. Grčevito držim kokice i jednu po jednu lagano stavljam u usta. Čekam da se nešto desi. On čuje zvuk, čujem ga i ja, samo ne znam da li je u mojoj sobi ili u tom hangaru. Kako se pipak uputio ka njegovom potiljku, on skače u stranu i izbegava. Ja već zinuo, i u neverici gledam šta će dalje biti. Trči levo, pucaj, vrišti, trči desno, vrišti, pucaj, štekaj se. Pipci levo, pipci desno, kandže, šiljci, očnjaci, crvene oči. Ja ne trepćem. Kokice odavno ispale na pod. Odseče jedan pipak mačem koji se misterioznim, ali putem koji se neće dovoditi u pitanje, stvorio u njegovoj ruci. Odseče drugi, ušteka se. Puca, trči levo-desno, ja u transu. Stvor ga saterao u ćošak. Prilazi, a ovaj baca svoj mač, međutim promašio je. Metaka nema više. Ja već u glavi vidim odjavnu špicu, kad ono međutim, mač koji se zavrteo kad je bačen, kao bumerang se vraća nazad, i pogađa stvora ravno u srce, između 4 pipka. Meni se spušta jedna obrva, druga ostaje podignuta dok smoreno razmišljam "Ovo, bre, nije realno!"
Najgori vid mucenja koji cak i Malog Radojicu i 10 klinova baca u senku! Akt koji vam razara nervni sistem i cepa sive celije k'o ludak novine!
Otac vas posalje kod komsije stolara da mu pomognete oko merenja gradje jer mu je ovaj proslog meseca uradio lajsne od vrata, koje ste vi odvalili kad ste se vracali pijani iz grada.
Otac - Eee Dragutine!!
Ja (u sebi iz postvanja starijeg komsije i straha od caletovog aperkata u pleksus) - Srgam ti ga medj' butine!
Komsa - E Zoki!!
Ja (u sebi) - U dupe me coki
Otac - Evo doveo sam malog da ti pomogne oko onog merenja...
Komsa - aha, ako ako... Zapisuj sine sta ti pricam... Colova daska duzine stodvanaest i po..
Ja (u sebi) - Moj te pip'o!
Komsa - Debljina daske 28...
Ja (drhtim u sebi) - Na kurcu te nosam!!
Komsa - Au, ne moze ova letva, kriva je k'o gudalo...
Ja (vristim u sebi) - Jebem te budalo!!!
Komsa - Mora da se iskrivila od vode...
Ja (njistim k'o Damnjanov Zelenko) - Moj te bode!!!
Komsa - Pokislo bre, stoji napolju jos od prvog maja..
Ja (tiho progovaram) - Cika Drago, odoh samo sekund do kuce, nesto mi se vrti!!
Komsa - Idi sine idi, popij casu vode i uzmi malo slatkog od duda..
- Ulazim u kupatilo, stajem ipred ogledala, i odvrcem ventil:
- MAZNES ME ZA MUUUUUDAAAAAAAA!!!
Izraz za pokazivanje apsolutne dominacije nad nekim, najčešće u sportu, društvenim igrama itd.
Često se može čuti "kao Panta bure" ili slične verzije, verovatno jer velika većina ljudi ne zna šta je pinter.
Pinter je majstor, zanatlija koji obrađuje burad, najčešće onu u kojoj se čuva alkoholno piće.
Burad se najčešće pravi od hrastovog drveta i služi da piće, kod nas vino ili rakija, a u drugim zemljama viski, burbon itd, sazreva ili odstoji, čime se dobija puniji ukus, miris i boja. Najbolji primer je tamnija boja i "drveniji" ukus dvanaestogodišnjeg viskija od onog jednogodišnjeg. Ovo se dešava zato što tečnost u dodiru sa drvetom kvasi njegovu površinu, čime se vremenom drvo polako rastvara (otuda boja i aroma). Posledica je da bi to bure za svaku sledeću generaciju pića koja bi se držala u njemu bilo beskorisno (osim što bi služilo za puko skladištenje) jer je cela površina drveta već "istrošena". Tada se burad šalje pinteru koji posebnim alatom skida metalne obruče sa bureta posle čega se ono jednostavno raspadne na sastavne delove, tj. daske od kojih je napravljeno, pa otuda i ovaj izraz. Posle toga se svaka daska rendetom za drva struže čime se skida površinski sloj kore i otkriva se donji sloj koji će vašem omiljenom piću dati taj prepoznatljiv ukus koji volite.
Astronomski termin za pojas planeta oko zvijezde nedovoljno udaljenih da bi se voda na njima pretvorila u led, a, opet, dovoljno udaljenih da voda ne ispari od prevelike toplote.
Zona u kojoj postoje šanse za razvoj života.
- Snimi ono društvance za šankom. Idem da nasrnem na ribetinu u sredini.
- Budalo... Slušaj pažljivo, da ti drug održi kratak kurs iz astronomije. Vidiš, ona ti je sunce. Iz daljine privlačna, ali kad joj priđeš ocicaće te k'o čarapu, jer nemaš ni S4, ni ajfon5 da te zaštite, niti ključeve od bembare da potpuno neutrališu radijaciju. Dalje - brineta sa njene lijeve strane joj je najbolja drugarica. Prvi kamen od sunca. Malo bolja situacija, ali i dalje ekstremni uslovi. Nećeš poživjeti ni leptirov vijek. E, sad ide druga krajnost. Vidiš onu s đozlama. To ti je jebeni Pluton. Sestra ili rođaka neke od njih koju su prinuđene da vucaraju za sobom. Ravna k'o daska, nosi onaj kurac za ispravljanje zubala, razroka k'o Klarens, sve u svemu - apsolutna nula, što nas dovodi do dvije preostale. Preporučujem plavku.
- A što ne crnku kad je mesnatija?
- Jer je plavka pustila suzu niz butinu.
- OPA, već sam je napalio!
- Ma, ne... Pišnula je od uroljavanja onim koktelima što ih cjevči čitavo veče. Janapi k'o zemlja pa ćeš joj i ti, takav, izgledati poput Alen Delona. Ukratko - jebaćeš!
- E, baš ti hvala, pravi si Ruđer Bošković. Odo'! Drži gaće, Zlatokosa!
Mnogo je ružna brate mili. Toliko je ružna da ti Ruška Jakić deluje kao rasna lepotica. Odavno su naučnici sa univerziteta u Masačusetsu utvrdili da su muškarci vizuelna bića, pa shodno tome reagujemo na svaki lepi primerak osobe suprotnog pola koji negde zateknemo. Šta bi nas drugo i privuklo nekoj devojci, ako nije izgled. Mislim, intelekt je super stvar, ali postoji li neko ko bi bukvalno voleo da jebe u mozak? Dajte, nemojmo se tako grubo šaliti.
Sve kod muškaraca može da prođe kad su devojke u pitanju. Ako nije baš lepa u licu, mi ćemo se fokusirati na telo. Nije nam strana čak ni upotreba kese samo ako grudi, zadnjica i sve što uz to ide zadovoljavaju naše ''visoke'' kriterijume. Prosto rečeno veoma smo fleksibilni kada tražimo u pripadnicama lepšeg pola određene kvalitete, odnosno kada smo stvarno suva kurca. Međutim, postoje devojke zbog kojih postajemo krajnje kruti (ne tamo gde se računa) kada zaista nemaju ništa što bi nam odgovaralo ili kad nam jednostavno ne daju.
- Džoni hvala što si me izvukao iz gajbe, smorio sam se kod kuće za sve pare.
- Ma samo opušteno Dačo. Treba da kupim neke tike, a nije mi se dalo da sam tumaram po gradu.
- Uuuuu matori divi onu cavu što je dobra. Šta bih joj radio majko mila. E zato volim da se iscimam do grada, ima šta da se vidi.
- Hm...Dačo jes' ti ćorav?
- Jok bre, što?
- ŠTO? Ma da li me zajebavaš? Okrenuo si se za najvećim gaborom na potezu od Kalemegdana do Slavije i još pitaš što. Gledaj bre na šta liči. Ima nos ko Gonzo, a bulja joj je tolika da bi uspela da zaglavi i roto vrata. Majstore ja znam da si suva kurca već jedno pola godine od kako te je Maja ostavila, ali nemoj tako nisko da padaš. Pa za onim skotom ni ekspres lonac ne bi zviždao.
- Džoni šta joj fali? Malo ima jače noge, al' možda trenira nešto pa zato. Nije joj baš nos toliko strašan, a sise...čekaj bre pa ona je skoro ravna ko daska.
- Pa to ti kažem debilu, ništa nema. Idi bre izdrkaj kući ili plati kurvu neku, samo nemoj više da me stresiraš okretanjem na onako nešto ko Boga te molim.
I rđavom kurcu svaka dlaka smeta. Ah ta patnja za savršenostima, nepotrebnim čistotama, i anđelima koji šetaju među nama. Bezbrojna sredstva protiv nesavršenosti: gde si se sakrila mala zla nepravilna nesavršenosti, saćemo te poprskati sjajem, glazurom, voskom i silikonom da dihtuje svet savršen naš, visokorezolutni Joymii. A blagorodne su i vredne te nesavršenosti. Pa zar vam smeta dlaka voljene u supi, zar nije ljubav vući je polako iz prepunih usta musakom ko konac iz zuba i dignuti je na pogled prema suncu i zadovoljno gledati kako se sjaji, jaka, svilkava i plava? Pa kad je Džojs uživao u prdežu svoje drage i setno ga se sećao kao teško vetreće paprikaševštine pa što se i mi ne bismo prepustili različitim, neukorećnim, telesnim prelivima, čudima i otkrivenjima, muzici crijeva i prdežu pičaka?
Zaskočiti svoju poslovnu ženu u kompletu dok se sprema za prezentaciju za reklamu belu od čistote, dok ona nije spremna, nije izdepilirana, ali koga boli kurac, nije stigla da se sredi, ali dlaka niče i probija se, ona želi na sunce dana, iziritirano je crveno međunožje slatko, ah moje pravoslavlje slatko! Slatka označenost, naznaka pokošenih dlaka tek da pokažu slast pola, travke mirisne koje tek niču čvrste i jake, štir plodne zemlje pokošene po kojoj tanki kosci, trnci slačka, prelaze brzo i nevidno, breg na koji bacam biserje, mesečinu i pužev trag, posipam cimet, prah i aromatični kim, mrvim ruzmarin i bosiljak, šećer posut među crne tačke zrnca kafe i nicanja, šećer i kafa pomiješani protivu proliva savršeno glatkog, najlonske reke skrivenih otpadaka koja otiče.
Pa gladak i bijeli pazuh na kojemu se i ne primećuje da su postojale dlake – to je prizor lep nežan i gladak na dodir, uspavljujući, estetski zadovoljavajući, ma skoro renesansni prizor svetice namazne kremom niveom, on joj ljubi glatkost ah pa to je divno. Ali zato je slasnija nehajno podignuta ruka ispod koje se tek primećuje da se budi nešto, da je pred buktanje neobuzdanog baroka, da se to ne može ukrotiti nikako i to njeno stidljivo spuštanje ruke kada uhvati žudni pogled sve to razbuktava sveto životinjstvo i nešto malo više od toga, vodu na usta i kap bistru i bisernu, rosa glansna, naznaka gejzira, polivanja i poplavljivanja. Slast nikad pobeđenih žudnji propadljivog tela, ciklus truljenja, to buđenje koje se ne može suzdržati i sise koje kipte kada se njene ukrste ruke, maljavost koja izbija kao strast njena koja se ne može nikako do kraja ispuniti: veliko žensko koje ždere i ubija veliko muško, na kraju: od toga se i mudrački mozgovi mute Santa Marija della Salute.
Kipti i preliva se zagušljivo stenjanje zrnasto svetlo suvišaka, prašina rasparne šupe u njenom prostranom dvorištu iza kuće.
Pa nek i grebe malo, nek boli, nek struže: lepota testerisanja kad se uđe u ritam struganja, zagreje se ploča, i sečivo koje ne seče već sastavlja, bukovo mirisno vlažno drvo ore i drlja velika testera sa koje kaplje znoj, istovremeno mala testerica vrši sitne filigranske igrarije na malom prostoru njene šper ploče, spretno obilazi oko čvora, oka zarobljenog u telu, bubrežića uvaljanog u loju slasti, ćudiljive kvržice. Tvoj sam tesar i stolar, uglaviću ti četri puta nogaru za noć stolnu i prestolnu, zatutkalisaćemo dobro i obilno, kapljaće tutkalo niz nogaru kao moča niz uspravljeno prase ali i zgrade kada se prave namerno se ostave da ljuljaju na vetru da ne budu krhke i krte, tako će i ovaj brenin sto slatkih muka škripati i ljuljati kao čamac privezan u moru smrtnome, beskrajnome samo naša mala smrt, usidrena, le petite morte: još Crnjanski je obraćao pažnju da su Francuskinje strasne ali često prljave.
Da, i stomače; zaista, šta će ženi trbušnjaci ko se pali na ženine trbušnjake osim ako to nije Sara Konor, blago stomače, malo, nežno mehko, salčići, opet ne preveliko jeste lepo da ljuljuška malo ali ne previše: ne radi se ovde o nesavršenostima kao bizarnostima nego o meri slatke pomerenosti kao što je njena blaga razrokost oba para, i očiju, ponavljam blaga. Uvek pre blago zatalasano pobrđe a ne ravna samoubijajuća samoljubiva Panonija.
Prčni grč. Grč koji uhvati prilikom vođenja ljubavi, od milošte nazvanog- prčenje. Mnogi neupućeni ljudi smatraju da je grč prilikom plivanja najgori od svih, da ne kažem Kralj grčeva, jer jednostavno ne žele da pričaju po svojim prčevima. Razmislite, kod ovog grča samo možete da se udavite i svi lepo pričaju o vama, a kod drugog, zažalite što se niste udavili.
Brate, znači, izvedem ti ja onu malu Silvanu iz kraja, onu bre što ima balone ko za otvaranje Maksija, dobro 'ajde jes malo tamnija, ali ono, sedam godina sreće...e pa vidiš brate...meni se sedam godina ne-sreće, niti želim u stvari ikad više da je sretnem.
Znači odavno ona meni Šiljo, što si sladak ovo ono, ja preksinoć uzmem ćaletov auto i pravac Vrištalište, kod jezera. Tamo već četiri automobila, princip svako jebe što je pov'o, jebi i ne trubi. Krenemo i mi...sine što ima sisku...meni zastava podignuta, sve kako treba...u jednom momentu, sineeee, tako me probode bol u desnoj nozi, ono uhvati me najstrašniji prč. Ne mogu da ustanem kako treba, udario glavom u krov, gaće zakačile za menjač počnem da se derem najstrašnije.
Ona počne da viče: Jao, šta ti je, je l' ti dobro? Jao!
Meni u glavi: blam brate blam, počnem da se derem: Ćuti bre, ćuti!
Ona vrišti i dalje, sine, ja se mislim: Pa pička ti materina, malopre ni glasa da pustiš sad se dereš ko gladno tele.
Počnem i ja da vrištim najstrašnije, jedva nekako uspem da izađem iz jebenih kola, kad tamo, došao lik iz susednih kola, go golcat: Brate je l' ti dobro...šta ti radi ova jebote?!
-Ma brate, stegla mi se noga, prč, ovaj grč
On mi stavi ruku na rame: polako brate, samo polako, probaj da ispružiš nogu na suprotnu stranu. Ispravljam ja nogu, kad pogledam, njemu kita još uvek stoji, on me zagrlio, meni poludignut, ove dve ribe vire kroz prozore, a vire i svi ostali iz svojih kola.
Pomislim: Jebem ti Silvana mater i kad si prvi put sisom zanjihala i tek čujem:
- Šiljo brate, jes' to ti... A ono brate lajavi Kiza doveo neku koleginicu sa posla...značiiii ne smem da prođem kroz kraj...sigurno zna i kasirka u Maksiju. Jebem ti Silvana mater...
Pojava kojom se najčešće služe cimeri/cimerke koji dele jedno kupatilo.
Cilj je što bolje podvaliti sledećem koji će koristiti kupatilo, sve u svrhu najslađeg, podmuklog smeha kada žrtva počne da psuje oca i majku iz kupatila...
Podvale takođe mogu da se koriste i kao municija najboljeg srpskog oružja - inata, što već može imati ozbiljnije posledice po odnos suprotstavljenih cimera.
Potrebno je malo kreativnosti i mašte u vašoj zlobi, a evo nekoliko najčešćih primera:
- DLAKAVI SAPUN - operete rektum i genitalije cimerovim sapunom, i time na njemu ostavite crne, kovrdžave stidne dlake.
- ZAPIŠANA DASKA - kada vam cimer da do znanja da ide da kenja, kažete mu: "E, čekaj samo da se ispišam", na šta će on prvi put pristati. Naravno, ispišate se po dasci na koju on posle toga mora da sedne.
- JUTARNJA ŠLAJMARA - kada ujutru uletite pre cimera u kupatilo treba samo iz pluća izvući jednu žutu iz detinjstva, na koju ni njaveći flegma ne bi ostao ravnodušan, i zalepiti je nasred lavaboa. Ova podvala ide u prilog pušačima.
- VRUĆA VODA - kada znate da će vaš cimer ući posle vas da se umije ili istušira, treba samo ostaviti 10-ak sekundi da oteče vruća voda, i potom zatvoriti bateriju i okrenuti je na "plavu stranu". Šurenje je neizbežno...
- KLIZAVA KADA - pre tuširanja vašeg cimera, dobro namazati kadu šamponom ili sapunom. Pri ovoj podvali za svaki slučaj treba imati telefon u pripravnostiza poziv na 94.
- USRANI PAPIR - Već iskorišćeni toalet papir vratite u svežanj sa ostalim listićima, ili omotate rolnu. Najverovatnije će vaš cimer sledeći da kenja.
- GAŠENJE SVETLA - podvala koja najviše smisla ima kada znate da se vaš cimer brije. Sve drugo nekako i može da se obavi u mraku...
- MOKAR PEŠKIR - pre nego što vaš cimer krene na tuširanje, potpuno umočite u vodu njegov peškir koji visi na vratima. Šanse da će pre tuširanja provaliti da mu je mokar peškir su minimalne, a vaš užitak nakon što završi tuširanje maksimalan. Pre toga, naravno sklonite vaš peškir iz kupatila, i ako ste u mogućnosti pomočite mu sve peškire.
- CRKNUTI MIŠ U KOZMETIČKOJ TORBICI VAŠEG CIMERA - ovo bi već bilo totalno izdrkavanje...
Najgori mogući provokator! Mučko đubre i beskičmenjak koji tripuje da je neko mudo, a predstavalja običnog kurira i poltrona koji će uraditi najljigavije i najpokvarenije stvari sve samo da bi dobio nagradu i naklonost sebi važnih ljudi. Osoba koja ne misli svojom glavom već samo prenosi i izvršava tuđa naređenja delujući kao da je navođena daljinskim upravljačem. Ima zadatak da te izbaci iz takta delujući ubeđeno da ćeš, šta god da uradiš, svakako izvući deblji kraj.
Prcko: O, Jovane, Džouvane! Hehehe... Džouvane... Ej, Džoks! Š'a ima, maćori?
DŽ: Ej, Prcko... (Jbt, opet ovaj majmun! Šta koji kurac sad hoće?) Ništa, krenuh do Sime.
P: E, Džoks, ja došao onako drugarski samo da ti poručim da se ne muvaš mnogo oko Jelene.
DŽ: Što?
P: Kiza je video da ste izašli, poručio ti da se skloniš, to je njegova teritorija.
DŽ: Teritori... Šta, bre? Ej, neće meni niko ništa da naređuje. Šta se on petlja kad Jelena nije njegova devojka. Zabole me šta on kaže i šta hoće.
P: Ej, nemoj ti mnogo da se kurčiš tu, znaš! Kiza ima da ti polomi pičku, ako se ne skloniš. Znaš koliko je on zajeban lik.
DŽ: Ko će, bre da me polomi? Je l' ti znaš da je on na uslovnoj znog one tuče prošle godine. Ako ga prijavim za pretnju, najebaće, a tebe ću jednom rukom da bijem.
P: Hehehe, some, ti si zaboravio da je Kizin stric načelnik našeg SUP-a. Zaboravio si da je Kiza pre dva meseca polomio vilicu onom gastozu iz Švice, a nije bio ni dan u zatvoru. Optužnica nije ni podignuta, tetka mu je sudija u našem sudu. Kloni se Jelene, on je bacio oko na nju, a i ona trza na njega.
DŽ: Ne seri, majmune! Izlazimo opet i... Ma šta se ja pravdam tebi, pavijane?!
P: Hahahaha! E, jesi glup! Juče je Kiza vodio Jelenu u Beograd u šoping! Popodne idu za Kragujevac! Huhuhu, šonjo!
DŽ: Je l' hoćeš sad da te polomim zato što lažeš?
P: Ajde! Da te vidim! Znaš da mi je Kiza kum. On mi je rekao da ga zovem, ako budeš pravio problema. Doleteće ovde za minut, eno ga u kladionici, tako da... Hehehe, znaš već...
DŽ: E, pa, drone jedan, sad ću da te ispresavijam kao Mitrović šiptarsku krpu pa makar od Kize morao da bežim na Kamčatku. Sa' ću ti ja pokažem, ko je šonja...
Ma gotovo bre! ĆAO!
Glavom kroz zid pa makar crk'o... ili ti, nebitno. Pa neka bude šta bude.
Odustajanja nema.
Moja baba: Al' kome crni sine teraš inat, kome? Mom tati? Ne valja ti ta rabota.
... branje šljivi ranki u dvorištu iza kuće... ograđeno žicom na struju...
Milena: Opojni su zumbuli ali nisu kao ti jer me nisu nikadaaa opili, mmm mwa...
Dragan: Kakav glasić hehe...
Milena: ... opasan je pč, e, đavolku jedan, prepade me.
Dragan: Zašto? Nije valjda da si se uplašila od mene? :podignuta obrva, osmeh:
Milena: Nisam te očekivala, zaista. Mislim, pet dana te ne viđam po avlije pa sam pomislila da se nisi možda oženio.
Dragan: U što ti tikvice lepo porasle... Svašta tebi pada na pamet. Nisam bio u zemlji.
Milena: Boli ga kurac, nisi bio!?
Dragan: Slušaj, ovo što ću ti sada reći, reći ću samo jednom.
Milena: MA možeš i petsto puta ne želim da te slušam. ZAŠTO NISI MAKAR POZVAO, KONJU JEDAN?
Dragan: Ma ček...
Milena: PA PIZDA TI MATERINA :siktanje, plakanje, rovanje: JESAM LI JA ZASLUŽILA TO?A?
Dragan: Ma nisam bio u zemlj... :preskakanje ograde u nindža stilu, doček na kolena: E, sad me saslušaj! :svojom mišićavom rukom joj je prekrio tople i crvene usne, drugom rukom joj miluje sveže opranu kosu: Došao sam jer te volim! Otkako sam tebe upoznao osećam se življim i boljim čovekom. Ti meni pobuđuješ sva čula... Tvoj sladak osmeh koji je najtopliji na svetu...
Milena: Kako dobro laže..., aa, barica, barica...
Dragan: Samo sačekaj još malo, molim te. Strpi se...
Milena: Ma ti da imaš muda, ti da si muško, zaprosio bi ti mene odavno!
Dragan: Ko bre nema muda? JA?
Milena: Ti! Pičko muška!
Dragan: Ja pička?
Milena: TI, TI!!!
Dragan: Ej bre, kako...
Milena: ODJEBI U SKOKOVIMA, PEDERU!
Dragan: JA PEDER? :čupa stablo, baca na ogradu i lomi je:
Milena: Nemoj tu da mi besniš i da izvodiš besne gliste. Jednostavno nisi čovek od reči i ćao. Ne verujem šiptarima.
Dragan: JA ŠIPTAR???
Milena: Ti. I ajde pali iz dvorišta, smaraš decxko!
Dragan: El tako???
Milena: TAKO I MARŠ IZ DVORIŠTA!AE!
Dragan: Oš da ti se zakunem da hoću, samo sačekaj još malo ljubavi, MOLIM TE.
Milena: Raspaliću te ovim kocem za paradajz, evo majke mi. Serem ti se i u ljubav i u kevin prsten!!!
Dragan: E SAD ĆEŠ DA VIDIŠ! ČEKAJ ME TU! :razjaren i besan čovek je nestao u roku od odma' u vidu lastinog repa:
Milena: Konačno, hihihi....
Prvo i poslednje pitanje koje ćeš dobiti pred kavgu sa polu-fabrikatom. Retoričko pitanje u svakom smislu. Ako si jak i dovoljno brz, crvena lampica da odigraš na prednost da ga prvi šljasneš i posle se nadaš nekom čudu koje će te spasiti sigurnog istresanja iz gaća i propratne kontuzije rebara, a ako si pametan znak za hvatanje šture suprotno od sto trideset kila šarene slanine koja ti prilazi, zakrvavljenih očiju i raširenih lopata na ručurdama sa ocrtanim tribalima. Situacija gde je mogućnost razumne diskusije zanemarljivo mala, negde oko epsilon.
Ej, zdravo.
Ćao, Pero. Ček, ček.. šta ti je to z'glavom? Jel ta šljiva plod neke neuspele kombinacije šminkanja i bavljenja pčelarstvom? He-he.
Samo ti zajebavaj. Opet me onaj ludak nagovorio da jurimo neke ljomberke, i završimo u nekom kafiću. E, znaš gde su Tri lepe pizde materine i Pizdinici? - Nije tu, nego piiiičiš još tries' kilometara, pa skreneš desno i ideš makadamom do odvaljene table "Šnjegotina". Dođemo nekako, ispred parkiran Ferguson, ljubačasti Golf kec bez tablica, Apenac i pet bicikala. Iznad vrata, daska sa farbanim natpisom "KAFI BAR MONACCO". Unutra šporet Alfa, električni rešo na šanku sa pristavljenom džezvicom kafe, Panasonik linija i EI Niš televizor. Kraj šanka tri gajbe piva i sepet drva, na zidu kalendar Srpske radikalne stranke. Unutra pet polovnjača, najlepša je bila bez dva prednja zuba i malo ličila na Ćanu. Na njih pet, dvanaest likova meter-sa-meter se grle k'o međedi u vreme teranja i pevaju nešto od Esada Plavog...
I?
Ma ništa. Vidimo da će biti zijan, ali nije dao đavo mira i krenem ja muvati neku curu. Prilazi lik: "Šta je, šta 'o'š? Što mi muvaš rod'cu, krv ti jebem? Došli ovđe da nam otimate pičke, a?".. I ja na to se izlanem: "Pa, rođaka ti je, nećeš je ti jebavati." I on će: "Jer? Jel' ima neki problem sutim?!".... Tako. Sećam nekih svetala oko mene, bi neka plavičasta masa, magma.... Posle čega se sećam su sise medicinske sestre. Tetka dobrrra, 'bem ti ždraku.
E, moj ti, kako ja vidim, izginućeš zbog žena k'o mlad Taliban pred američkom ambasadom. Samo vidi da daća padne u mrsan dan. Na prsa ću ti staviti 20 evra, nisi ti meni svako.
Nerazdvojno, makar u svijetu oružja. Ne može se zamisliti jedno bez drugoga. Kako pomeneš jednog, tako i drugi padne na pamet.
Šerlok i Votson. Kornjače i Splinter. Romulanci i bakar. Ceca i Arkan. Dragana Mirković i Južni Vetar. Kaizen i Vukajlija.
Jovan: Mogli smo u Han Pijesak večeras, a?
Radovan: Jok brate, Vlasenica rulz! Idemo u Skaja, biće nam do jaja.
Jovan: Joj, jebo te Skajčina (1), oćeš opet da gledaš klinke pa da onanišeš kasnije.
Radovan: Neću brt, eto tetke mi iz Roterdama, ne poslala mi ni evrić više.
Jovan: Jeste, a ja uđem kasnije u sobu, ono daždevnjak u rukama.
Radovan: Brate, ko ga još zove daždevnjak?
Jovan: Jes majku mu... Ajde, idemo mi u Dunju (2), svira neki Pančo Sansa, uživo, milina jedna, ima da se odvalimo ko daska za šalovanja.
Radovan: Čekaj malo, zar se ne kaže Sančo Pansa?
Jovan: Moguće, šta znam. Otkud ti znaš?
Radovan: Čuo na kviskoteci prije koju godinu. Da l' je to neka lektira, šta li?
Jovan: E, jeste! On ti je od onog... Onog iz orijent ekspresa! Poaroa pomoćnik!
Radovan: Budalo, to nije bilo za lektiru.
Jovan: Kako nije, mi čitali u... Tačno nije. A da nije onaj vitez što juri vjetrenjače?
Radovan: Don Kihot?
Jovan: E, taj!
Radovan: Tačno jeste. Pa oni su ti bili ko Smit i Veson. Kud Kihot, tu i Sančo.
Jovan: Moguće, moguće. Ej, evo nas na trgu, odluči se kuda ćemo.
Radovan: Ma kud god, svejedno mi, samo da mi se muda ugriju.
Jovan: Muda od labuda, ništa od toga, sve puno.
Radovan: E jebiga, podsjetio si me sad na nešto.
Jovan: Na šta? Muda od labuda? Na Labuđe jezero da nije?
Radovan: Nije, al bi jezero moglo da bude. Upiša' se živ čovječe!
Jovan: A ništa, ajmo u Vertigo (3) da se ispišaš pa da idemo kući. Nema ništa od trošenja kurtona večeras.(1), (2), (3) - Vlasen'čki lokali
Defka pisana u duhu takmičenja pojzeeeeeena
Iz bajke sa princom na belom konju su ostali samo konji, a iz bajke sa princezom samo zle maćehe i pohlepne sestre.
Pohlepne sestre su, jelte, po definiciji bajke, i ružne, pa pribegavaju raznoraznim magijama ne bi li nekako uhvatile preostale konje. Pri tome se služe i (dobrim?) vilama, čija magija prestaje nešto kasnije (oko 3-4-5 ujutro, ponoć je suviše rano), pa se često desava da konj ujutro vidi osobu sasvim različitu od one koja ga je veče pre toga jahala.
Postoje i još bolje vile čija je magija trajnija, ali su usluge nešto skuplje i opasnije, pa je potrebno neko vreme da se pohlepne oporave.
Pohlepne sestre takođe imaju neke osobine veštica, pa im se moći gube kada se tretiraju vodom, ostavljajući trag blata za sobom.
Kod konja je bitno kakva mu je štala, sedlo, potkovice i griva. Koliko brzo i koliko daleko može da trči i da li jede bilo kakvu travu ili posebnu. Konj takođe mora biti jak, izdržljiv i da ima pedigre.
Postoje i divlji, planinski konji, ali oni nisu interesantni za ovu priču jer nemaju štalu, potkovice i pedigre, jedu šta stignu i generalno nisu dresirani.
Konji, sa druge strane, uglavnom nisu mnogo probirljivi. Bitno je da je pohlepna sestra lagana, aerodinamična (nikako ravna kao daska, kako ne bi bilo otpora pri jahanju) i da odlazak na željenu destinaciju što kraće traje kako se ne bi suviše zamarali. Ukoliko konj proceni da ijedan od ovih uslova ne odgovara, ili da je pohlepna sestra raspoložena za dugo putovanje, najčešće odustaje i trazi novu.
Problem sa konjima je što na cveće i knjige gledaju kao na hranu, od sopstvenih produkata imaju samo konačne produkte varenja (poneki i nusprodukte istog procesa), a jedina zabava im je jurcanje sa pripadnicima iste vrste širokim pašnjacima. Jedino uživanje, koje imaju sa vremena na vreme je rasplod.
Svi smo gledali film, i svi smo poželeli većinu atributa koje je posedovao Tajler. Možete poricati, ali svako od nas želi da kara, iskaže bunt, i s vremena na vreme se nekažnjeno glupira kako bi se osetio živim. Ali to sa sobom nosi i odredjene posledice, nekad lakše, a nekad nešto teže..
.."Crnu rupu koja je trajala prekinuo je iznenadni puls i dotok adrenalina u sivu masu. Bio sam skoro skroz go, za mnom su trčali organi reda..Graja i hladnoća. U ruci mi je još uvek bila daska od wc šolje koju sam okačio na ruku Miletića, vandalizam zbog kog bih u najmanju ruku dobio gadne batine u stanici. Noge su mi bile skroz mokre, ne znam šta sam sve radio..Ali nije ni važno. Smejao sam se divljački..Mora da je bilo dobro".
Stan nam je neodoljivo podsećao na rupu iz filma. Mora biti da sam onaj što je podvojena ličnosdt, šizofrenija je već uzimala maha, a ljudi su još odavno počeli da zaziru od mene. Nisam siguran zbog čega, ali slutim da su razlozi bili razumni i brojni.
Lavabo je pao još prošle nedelje, tako da su se funkcije najosnovnije higijene vršile nad nekad belom kadom. Sudopera je umrla, sa svim što je bilo u njoj. Na terasi je nicalo malo drvo koje se borilo za svoj zračak sunca, dok je sifon u kadi upropaštavao stan ispod. U sobi pored se neko glasno jebao. Dužni smo i državi i narodu, iz stana ne mogu da nas izbace jer bi im ostala nenaplaćena šteta. Druge nije bilo: moralo se napiti večeras.
Studentima koji nesdavesno troše dane i ono malo roditeljskog novca, nije teško naći društvo za orgijanje. Reših da napravim malu prezentaciju slike koju sam radio mesec dana, koja je bila namenjena rukama sa velikim noktima i srcu oko kog se nije valjalo preterano zamajavati. No za pouku je bilo kasno, a obećanje je ipak obećanje. Do slike i svega što je mogla doneti mi i onako više nije bilo stalo.
Prekid.
Nerazumne scene.
Prekid.
Jutro, beton glava, ruke otrembešene kao izduvani baloni. Grč. Blaženo neznanje i ledeni crv sumnje - iščekivanje priče šta se sinoć izdogadjalo. Telo me je bolelo više nego što je to bilo razumno kada se alkohol razlaže u krvi. Ko zna šta sam radio.
Bio sam toliko pijan da sam na kraju polomio orman, u pokušaju da hodam po stanu a ne dotičem pod. Tad su rešili da me odvedu na kej i bace u Dunav kako bih malo došao sebi. Pobegao sam im. Na nekoj punk svirci u crnoj kući sam se gadno išutirao sa ljudima. Zaradio sam šljivu, krvav nos, ogrebotine i podlive po celom telu. Ništa nisam smuvao.. Pri povratku sam se popeo na fontanu u porti, i sa vrha upao u vodu..Novembar.
Nisu sigurni gde sam pronašao plavu dasku od wc šolje, ali mi je poslužila za iskazivanje bunta protiv socijalističkog mišljenja. On da gadja katoličku crkvu pikadom? Hoće kurac.
Stvari sam prethodno okačio na spomenik da se suše, dok su neki savesni ljudi pokušavali da me skinu sa istog kako nas sve zajedno ne bi pohapsili.Ostalo je istoija. Dobro jutro juče. Radni naslov beskraja..Sifon u kadi je još uvek curio.
Vikend je. Duga radna nedelja gotova, poso i ta sranja su te ubila u pojam, rešiš da sebi daš malo oduška. Pada ti na pamet roštilj, sa društvom. Znaš da ga odlično praviš, odeš po materijal koji ti nedostaje u radnju, piće je već tu, u uglu su gajbe piva naređane, nešto već spakovano u frižideru, samo čeka na ekipu. Ćumur se potpaljuje, vruće je napolju, 35 je i dalje iako je sunce zašlo odavno, vlaga i miris mora su tu, kao i uvek, ali te ne raduju nešto kad znaš kakvo te žarenje i parenje kraj roštilja čeka. Ali ne mariš, ma kolko bilo teško, ipak uživaš u tome, jbg svi mi imamo nešto mazohističko u sebi. Vatra plamti iz razgorelog ćumura, poneki plamičak dohvati i suvi list palm koji se oklembesio iznad, gledaš i kažeš: "Ma ko ga jebe, neće valjda"... Dolazi ekipa, svi se pozdravljaju i pale unutra u kuću, dovoljno je vruće i bez tvog raspaljenog roštilja, svi se zdrave i produže unutra, jbg sav si mokar pa još i miris pečenog mesa pomešanog sa tvojim znojem i morskom atmosferom, to i nije nešto što svi žele da osete.
Dolazi i ona, zanosna plavuša, pozdravlja se, došla sa drugarom, znate se iz viđenja odnekud samo. Pozdravljaš se, naravno da nije problem što je došo neko nezvan u tom slušaju, dobre ribe su uvek dobrodošle na roštilj...Minjak, dopičnjak, neki šareni, a la Havaji stil, stoji uz britko telo i iscrtava sve obline, a ima ih mogu ti reć..., Guza, podignuta, zategnuta milina za videti... Ali nećeš da bleneš, nisi ti takav, sklanjaš pogled i nastavljaš sa pečenjem ko da ničeg nije ni bilo...Ljudi dolaze, kreću se tamo vamo, dolaze po novu porciju tek vrućeg do tebe, ti pečeš i pečeš, jbg treba napeći 8 kila mesa za 30tak osoba... Dolai i ona, nasmeši ti se, i traži karabatak...daješ joj, probiraš jedan lep samo za nju, daješ joj sa smeškom...Uzima, gleda te, oči u oči, onako ozbiljan pogled sa trunčicom smeška i kreće da jede karabatak... Malo se pogubiš, pogledaš u nju, ne trepćeš, a kroz glavu ti prolaze misli, pa koje bi druge nego scene iz nekog omiljenog porno filma, samo štancuju jedna za drugom, hiperbrzi omnibus, ali pokušavaš da se suzdržiš...Oči ti cakle dok bleneš, ali i dalje pokšavaš da prikriješ to, želju, nagon, tu misao koja ne može da ti izbriše sliku ispred oćiju, oči vide jedno a mozak projektuje nešto sasvim drugo... Da ti je neko pričo da jedenje pečenog karabataka može da ima tolko seksualnog nadeva i žara u sebi, otero bi ga u tri lepe i reko mu da ne sere... Par puta ti drugari prilaze, pominju novu plavušu, al bi je otkino od seska ovako pa onako, sve te priče muške kao i obično se ponavljaju, jbg kad je kriza i relativni nedostatak oćnih žena, to se jasno odrazi i pokaže na očima svih... Samo se smeškaš i potvrđuješ da jeste dobra i jebozovna uz osmeh, ne detaljišeš, nije to tvoj način komentarisanja žena nikad bio i ne želiš ni sad da ga menjaš, iako bi želeo da kažeš nešto, nešto pervezno i ti pošto je i tvoj um zadivljen a i mali vršnjak ti govori isto...Žurkica polako ulazi u sitne sate, ljudi kreću kućama, tapšu te po ramenu, čestitaju, hvale reoštilj kako je najbolji koji su jeli u zadnje vreme, nasmešiš se kad podigneš glavu prema njima i vratiš pogled na preostalih par komada koji su ostali da se ispeku... Već si i dehidriro, pored umora od prethodnih dana, šetnji po kamenitim upeklim rovovima, ovo te je dokrajčilo fizički, ispijaš još jednu konzervu hladne soda vode, ali ne pomaže, telo je klonulo, samo je plamičak duha tu još malo prisutan i održava te na nogama, budnog i poluživog...
Odjednom, dolazi drugar koji je doveo plavušu, i kaže ti da mora da ode hitno nešto zbog posla, vidno uzbuđen, ne stižeš ni da ga pitaš šta se desilo, jedino što čuješ je da li ti možeš da vratiš Mimu kući pošto joj se svidela atmosfera i htela bi da ostane...Prvo se u sebi zamisliš koju Mumi, kreneš da ga pitaš, a onda se ona pojavi na vratim i shvatiš da priča o zanosnoj plavuši koja je došla sa njim...I ona dolazi da te zamoli za isto, kažeš da nema problema, zašto bi ga i bilo, on odlazi...Dok poslednji gosti odlaze, polako skidaš i poslednje parče mesa, oči su ti na 20% aktivne još uvek, i to jedva uspevaš da održiš, ali šta je tu je...Ulaziš u kuću, mokar, smrdljiv, kosa sva ulepljena od dima i vrele masti koja se puši na rešetki roštilja...Onako pospan ugladaš nju, samo je ona još uvek tu, nešto se igra telefonom, podiže glavu i ugleda te, nasmeje se, zove te da sedneš kod nje... Krećeš da se uvijaš, neprijatno ti je, onako smrdljiv i znojav i da joj priđeš samo, stojiš, ne odgovaraš...Ustaje, hvata te za ruku i povlači na sofu...Kao nećkaš se, izvinjavaš se za neprijatan miris, nasmeje se i kaže da nije ni primetila, uz smešak... Gleda te dok pričate, oči joj se cakle na slabom svetlu od lampe koja gori tamo u ćošku sobe... Samo se smeškaš, puštaš je da priča, ni ne slušaš je, s vremena na vreme pohvataš po koju reč, onako isprekidano ih semluješ, ali su praznine izmedju prijema i kognitivnog dela toliko velike da nemaš pojma o čemu priča, da li su to neke standardne ženske gluposti, muke koje ih muče, zavisti, kukanje na predebelost i šta ti ja znam šta još...Glava ti pada, kreće prema njoj, prema njenom ramenu, vidiš kako te hvata obem rukama za obraze, gleda te sa smeškom, shvata i da si klonuo od noćašnjeg rada, stavlja svoju ruku oko tvog ramena i spušta tvoju glavu na njeno naslanjajući njenu lgavu...Tela vam se približuju, ležiš tako, na njoj, u glavi ti prolaze raznorazne misli, iako si umoran, mozak i dalje stvara sliku vas dvoje u akrobatskim pozama, to te malo pokreće, prebacuješ svoju drugu rukupreko njenih grudi, ne buni , zagrli i ona tebe, glava ti polako pada na njene grudi, nisu nesto velike, ali ti ni ne smeta to... Vršnjak se probudio, iako je telo polumrtvo, on polako kreće, podiže se ko zastava spreman i oran za akciju...Spuštaš ruku niže na njena bedra, pa polako niže na nogu, polako dodiruješ, i ona kreće polako da spušta svoju niz tvoje telo, dolazi i do podignute zastave, polako opipava, sokovi kreću u tebi, krećete snažnije i brže sa međusobnim dodirima, ustajete sa sofe, hvatanje se intenzivira, počinješ da zadižeš minjak, ona spušta tvoj šorc, hvata se za vršnjaka dok joj ti ljubiš vrat i hvataš je za guzove i onda...
U svoj toj euforiji dolazi do nečeg, nečeg što u životu nisi pomišljao, nisi očekivao, nisi želeo da se desi...Bam, ko grom iz vedra neba, vršnjak odlazi u večna lovišta, zastava se spušta, bitka je završena i pre nego što je počela... Ona se odaljuje od tebe, drži u ruci ono što je ostalo, diže glavu i pogleda te, sa nekim prekornim pogledom, taj pogled te ustvari najviše pokopa, nije ništa rekla, osmeh je nestao, gleda u tebe i polako ga pušta, ti si totalno pogubljen, gledaš, ne možeš da veruješ, zar na takvu ribu, eeeeej breee...
Ne čuješ, ne vidiš, gledaš je sa poluotvorenim ustima, zanemeo, ne znaš šta da kažeš...Posle par trenutaka, tu monotonu sablastnu tišinu razbja njen glas, njene reči od kojih si uspeo da razaznaš samo: „Vodi me kući“...Nije ti se više javila, nisi je video, sve je nestalo osim gorke uspomene, uspomene na neslavnu bitku i još neslavniji kraj...Nosićeš to u sebi do kraja života, nikad nećeš zaboraviti taj trenutak, taj trenutak od svitanja do sumraka...
Izraz žene koji je usledio molbom da se odradi neka malo teža stvar koju muškarac trenutno nije u stanju da odradi.
Kurs za žene se odrađuje na sledeći način:
Otvoreni upis - kurs ZENE:
Modul 1:
1. Nauciti da i muskarci imaju dusu i osecanja ( 1500 sati)
2. Dozvoliti i prebroditi izlazak muza sa drugarima u grad ( 1500 sati)
3. Postoji vrse vrsta sporta - praktican i teoretski deo kako prepoznati kada se sme a kada ne sme uznemiravati muz. ( 2200 sati ) + praktican rad.Modul 2:
1. Nauciti ziveti bez Spanskih, Turskih, Indijskih, Meksickih serija + kurs u sanatorijumu ( 2000 sati )
2. Drugarice dolaze samo dok je muz na poslu ili sa drugarima u kafani ( 200 sati )
3. Kako preziveti menstrualni ciklus bez drame ( 2000-3000 sati)
4. Kako ne unistiti stvari prilikom peglanja, pranja ili susenja koje su poklon od druge zenske osobe (Praktican rad i poseta psihijatru)
5. Kako se pomiriti sa istinom - avaj sudbino tuzna li si. (praktican rad )Modul 3:
1. Prihvatiti da su muskarci po nekad u pravu. ( praksa + 200 sati )
2. MAgicni proces razgovora muza sa drugom zenom. Prevara ili flert. Mozda samo razgovor? - ( poseta psihijatru + poseta sanatorijumu 1 nedeljno )Modul 4: - dokazano najtezi deo kursa
1. KAko se odvici od fejsbuka ( facebook ) - praktican rad + 2000 sati. Preporuceno je raditi na mestima gde nema puno ljudi, zivotinja ili bilo kakvih zivih bica bez potrebnog treninga.Teme za diskusiju zadate muskarcima – odgovori I resenja:
Tema 1: Peglanje, proces koji izvodi zena da nebi doslo do svadje nakon prpeglanih slika, fotki, sito-stampe i ostalih delova kojis e peglaju.
Tema 2: Posudica za led se ne koristi u vecini slucajeva vise, vec kese za led. Pune se brzo i lako, a jos lakse zamotavaju i stavljaju u zamrzivac
Tema 3: Elektrika - upoznavanje sa njom muskarac vrsi kroz ceo zivot i veoma je strucan sa istom. Jedina prepreka u popravljanju iste je nedostatak alata. + BONUS: Nemoguce je zeni objasniti zasto je data ogromna kolicina novca za alat koji se koristi za servis jednom godisnje.
Tema 4: Muskarci su dokazano bolji kuvari od zena, samim tim prepustaju njima da se uce i savladavaju kuhinjske vesine. Smece koje zena moze da nagomila MORA da odnese muskarac jer je istoj taj teret pretezak. U borbi za jednakost polova muskarci su resili da prepuste zenama utovaranje uglja dok cemo mi kuvati.
Tema 5: Cvece uvene, ljubav nikada.
Tema 6: WC papir NE izrasta sam na drzacu za isti, vec se menja po potrosenom sledecem. Ako zenama nije jasno kako ( jer isti trose za SVE nuzde u velikim kolicinama, brisanje fleka, noseva, prosutih tecnosti po kuhinji...) dobice dijapozitive sa objasnjenjem.
Tema 7: WC šolja - Poklopac je jedno, daska je drugo. U glavnom se zene bune za dasku, ne za poklopac. Vama treba dole, muskarcima gore. Svako ga postavlja u zeljeni polozaj po potrebi.
Tema 8: Detrdzenti - koristi se u originalnom pakovanju i bez razblazivanja. Moze malo, ali ne po 6 puta da bi se ustedelo za novi kreon ili maskaru. Jos bolje se koristi za otklanjanje fleka od motornog ulja i cadji usled servisa automobila koji zena lose parkirala.Tema 9: Korpa za veš je puna jer zena nikako nema vremena da je isprazni usled razgovora sa drugarica i pregledmo TV serija pa usled toga dolazi do izlivanja pored korpe i talozenja vesa na podu. Zene? Ajmo malo aktivnije.
Tema 10: Muskarac suvozac? Samo ako je mrtav i smrtno ranjen ( komatozno stanje )
Tema 11: Svako funkcionise na svoj nacin. Zene, nemojte dirati i slagati nase licne stvari, necemo ih ni traziti. A ako ste ih vec preslozili, obavestite nas ili nam pokazite gde su kada pitamo.
Tema 12: Šoljica za kafu može da preleti od stola do sudopere, ako se dovoljno jako baci.
Upis uskoro
