Izraz koji se koristi kada te neko malo iseva i naplavi ti oko.
- De si Džoni. Ko te je tako lepo našminkao?
- Ma idi bre, pobili se na splavu sa nekih par likova. Ja sam još i dobro, meni je samo far polupan a da vidiš Đoleta. Njemu su razbili displej na par mesta.
- Au pa odakle su? Kada im idemo u posetu?
- Iz Paviljona. Idemo večeras. Gvožđe se kuje dok je još vruće.
- Jašta!
Izraz koji se koristi kada nekoga odlome od života, promene mu lični opis i pritom mu pocepaju glavu na par mesta, tako da moraju da ga krpe koncima i uviju u čalmu. Naravno, izlog nije kako treba razbijen, ako nije polomljena i vilica.
- Ej matori šta se radi?
- Ništa spec. Bio sam sada do urgentnog da odnesem Džoniju neki šejk, ne može da jede čvrstu hranu.
- Što bre ne može?
- A ti ne znaš?
- Ne.
- Ma sinoć na nekoj žurci bio sam, naroljao se k'o svinja, popeo se na sto i krenuo da buši neke balone. Tu mu prišli neki likovi iz obezbeđenja i rekli mu da ne radi to, a on onako pijan zamanuo nogom, promašio lika, pao sa stola i tako su mu onda lepo razbili izlog, da će se oporavljati jedno metar dana.
- Konjina, nego kada ćemo mi tim majmunima iz obezbeđenja u posetu.
- Čim izađe. Hoće on da ih tera da jedu balone.
Rso, trso, prso, neshvatljiv, nejasan, nerazumljiv, polupan, zaboravan..., može biti i opis klabinga.
Kod takve osobe mozak je u sličnom stanju, pa otuda i naziv "izgoreo" i "skuvan".
Spavanje, odmila. Ali pravo spavanje, ne ono spavanje. Onaj najslađi san, nakon što dođeš kući polupanih farova, posle neke pijanke, napornog rada, ili, ne d'o Bog, nakon par časova provedenih sa duvačkim orkestrom.
-Buraz, aj' sa mnom do Balkana, d'odigram tiket.
-Ne mogu tebra, mrtav sam. Varili kilo neke avganistanke, odo na spavanjac.
-Uf, blago tebi. Uživaj, pa se vidimo sutra.
Prebiti nekoga k'o konja. Lepo ga izuti od batina, onda lagano ubiti Boga u njemu, polupati mu farove i još plus na sve to mu razbiti displej.
- Matori šta je sa Šomijem? Plav je k'o Štrumpf.
- Ma u'vatio ga Đole kako se mazi sa njegovom sestrom pa ga uvoštio od batina.
junker-om (dzanker) se smatra decko koji je vecim delom od droge "polupan" tj ne zna ni sta bi a ni gde bi u svom zivotu. . . pun je izlizanih prica, cesto se "gubi" jer je zaboravio od koga je pokupio foru, "zurku", neki pokret ili bilo sta od nekog drugog. . .
Flipnuo, otkačio, odlepio, lebdi na Hofmanovoj kapljici, čekirao let na krilima kolibrija, dao mozgu godišnji. Poludeo, prsao, polupan.
Baš kao Alisa u čuvenom romanu, prati nekog svog zamišljenog vodiča koji ga usmerava sve dublje i dublje u zemlju čuda. Zemlju u kojoj je sve moguće - da naglo porasteš i još brže se smanjiš. Životinje govore, uglavnom mudroserski i filozofski, neko jajo sedi na vrhu i čeka da padne, a njemu sve to zajedno zvuči logično mada malo neobično.
- Limeni, gde je Šone?
- Šone Dileja? To ni Ameri ne znaju, ali ako sačekaš malo pojaviće se...
- Otkud sad Šone Dileja? Zar nije bio Šone Tajkun?
- Bio. Zaplenili mu sve, kažu nije plać'o porez...
- Pa šta sad radi?
- Juri belog zeca po Beogradu...
Veoma popularna disciplina kod omladine koja nema veze sa Milanom Kalinićem
-Tebra jel izlaziš večeras ?
-Hmmm...nešto sam umoran, nemam pojma...Jel si završio ?
-Ma nisam, idemo na suvo, jos sam polupan od sinoć
-Ma i ja sam sav polupan, ne izlazi mi se nešto, čujemo se sutra
-Mamu ti jebem, samo znaš da izađes na crtu, završio sam slepče, ajde dolazi po mene
-Uuu ne rise, evo me za 20 minuta
Žargonski izraz za dobru tuču sa više učesnika. Onako za jednu klasičnu tabačinu u kojoj se ne zna ko pije, a ko plaća.
- I matori kako je bilo na tekmi?
- Vrhstra. Znaš kako je bilo dobro nabadanje na Komandi posle. Do jaja.
- A vidim ja malo ti polupan far, nego jel tekma bila dobra?
- Ma 'de je bila dobra brate, Jelen Super Liga, kakvo je to pitanje uopšte?
- A i ja pitam gluposti.
Mirna država u zapuštenom delu Azije, za koju mnogi nisu ni čuli. Njeni stanovnici su jedni miroljubivi, porodični ljudi. Nenaviknuti na razlike, tradicionalisti. Jedina stvar zbog koje su se u Sorabiji delili bilo je političko opredeljenje. Vlast se smenjivala na nekoliko godina i sve je savršeno funkcionisalo sve do jednog dana kada je grupa disidenata odlučila da protestuje za svoja prava. Diskriminisani jer vole da jedu sladoled, u Sorabiji zabranjenu hranu odlučili su da protestuju. Digla se velika buka. Jedni su bili za to da ih proteraju. Drugi da ih pobiju. Treći su bili indiferentni. I onda je došao dan protesta. Mirno su počeli šetnju. Partija mladih i neobrazovanih protivnika sladoleda je počela da pravi nerede. Sutradan glavni grad je bio polupan ali su svi pripadnici partije pohapšeni. Jedan po jedan. Na vestima su se smenjivala obaveštenja o kaznama protiv PMINPS, a disidenti nisu dobili svoja prava. Još uvek niste čuli za Sorabiju? I nećete jer ne postoji.
Napravili ste sranje.
Sedite u sobi sa navučenim roletnama, piksla je puna pikavaca, a u rukama već gore nove pljuge, jer palite jednu za drugom već satima unazad. Tišina je svuda oko vas, ali napetost se oseća u vezduhu. Toliko je gusta da nožem može da se seče.
Napravili ste ozbiljno sranje.
I najgore od svega je što ste provaljeni. Najgore po vas naravno, jer sada ste prdnuli na kurac. U najboljem slučaju završićete razbijenih displeja, polupanih farova i sa pomoćnim točkićima, ali da li ćete baš tako dobro proći? Šta ako bude najgori slučaj? Ne smete ni da pomislite na najgori slučaj.
Teško ste sranje napravili.
A napravili ste ga zajedno. Zato i sedite podjednako mračni i ćutljivi, jer nije samo jedan kriv. Ni jedan od vas, ni u jednom trenutku dok ste to radili nije rekao ovom drugom “Nemoj!”, nego ste zajedno učestvovali u svemu i sada ćete zajedno i najebati.
- Ej bre vas dvojica, što ste sve tako zamračili i pozatvarali prozore, ne vidite se od dima?
- Au bre Đole, prepade nas, idi u kurac, kako si ušao unutra?
- Pa imam ključ brate, kako bi drugačije ušao. Koji vam je kurac obojici? Što ste se tako namračili?
- A ništa bre. Imamo neki problemčić.
- Pa sudeći po vašim facama i pepeljari, problem je ozbiljan. Šta je bilo?
- Opljačkali smo kladžu.
- Pa dobro, šta sad, grize vas savest šta?
- E ajde ne seri. Nije to, nego provalili su da smo mi. Onaj mali Bole što radi u kladži nas je prepoznao.
- Pa što bre sedite ovde, može murija da bane svakog trenutka? Koja kladža, čija je?
- Od Paje Gipsa.
- Au pa bolje i murija da vas uhapsi nego on. Pa, bilo je lepo poznavati vas. Moram sada da idem. Smanjite malo cigare, znate da su opasne po zdravlje, mada to vama dvojici sada više nije ni važno. Ne morate ni da vetrite uopšte kada malo bolje razmislim. Bolje dim da vas ubije nego Paja. Manje će boleti. Vidimo se. Uživajte.
Poznato je da alkohol otvara čoveka. U nas Srba, rakija dođe k'o dobro jutro, jebeš dan koji ne započne jednom ljutom. Mnogi nisu u stanju da izvedu manje-više blentave stvari, a da prethodno nisu dobro osmotrili dno Rubinštajna. Jebiga, takve zovemo notornim alkoholičarima i kukavicama, da ne kažem pičkama. Neki pak ređe piju, a kada se natreskaju dobiju inspiraciju da navijačima Rada pokušaju održati predavanje o pravima nacionalnih manjina u Srbiji, što završi sa polupanim farovima i razbijenim displejom. Ima i pozitivnih primera, a oni se uglavnom odnose na ogrebe o snošaj, posle lumpovanja po splavovima i kafanama.
Poenta je da alkohol daje hrabrost da uradimo ono što često trebamo, a ne smemo. Umesto toga, cugu koristimo da lečimo probleme, a izlečimo kurac, te bilo bi nam pametnije da uradimo šta trebamo. Jebiga, daj da tu svetu tekućinu iskoristimo za nešto korisno.
- Pero, što ne upišeš ti ETF? Jebote, matematika i fizika ti od osnovne idu od ruke, profesorke su lučile vlagu na tebe kad si se bavio polinomima i integralima.
- Daj, Savo, koji ti je kurac? Pa nisam lud da toliko učim i vežbam zadatke po čitavu noć. Morao bih biti pijan k'o duduk da odem tamo na prijemni.
- E, moja budalo...-----------
- Đole, imam jedan predlog za tebe.
- Brate, ako misliš da ću da idem na Sergejev koncert sa tobom, zajebi me! Ne pada mi na pamet da plaćam za dvosatno plakanje. Da mi je do toga, ucmekao bih svoju dosadnu babu, pa bih tu gledao kukanje i zapomaganje. M'rš!
- Ma ne to, moronu. Razmišljao sam, mislim da bi trebao da kažeš onoj svojoj drugarici iz razreda da si zacopan u nju. Čoveče, samo o njoj pričaš od prvog srednje. Četiri jebene godine, ej!! Pa takve tripove ne prikazuju više ni u Holivudu. Jebote, imao si nekoliko devojaka od tad, a opet si samo o njoj srao. Daj, probaj, pa kud puklo da puklo. Makar ćeš znati na čemu si. Ovako samo grizeš muda sam sebi i patiš za njom. Izludećeš jebote. Pretvaraš se u Oblakomatorog.
- Rođo, ne prdi. Moram biti pijan da bih to uradio. Ko ga jebe, navikao sam se već na takvo stanje stvari. Cenim da ne bih mogao da podnesem da me odjebe nakon što joj to kažem. Znaš da ta emotivna sranja nisu za mene.
- Kurac nisu... Ništa manji paćenik od Sergeja nisi. Ko te jebe, umri sam!
Dedica iz komsiluka.
Simpatican i vedar starac, koji je jos uvek pun zivota i humora. Baba mu je davno umrla, pa sad provodi vreme sa nemirnim unucima i uziva u njihovim nestaslucima. Ne daj boze da mu sin udari neko od unucadi pred njim, letele bi glave...
Deca iz komsiluka ga obozavaju, njemu ne smeta polupan prozor i prebacena lopta u dvoriste. Uvek je dobre volje i nista ne moze da poremeti njegov mir, jer taj je svasta doziveo i svega se naslusao. Kod njega nema vike i dreke.
Voli ga i familija, jer je spomenicar iz `41., pa moze sa svojom penzijom da malo pogura sa strane kad zaskripi. Kod njega ne moze i ne sme da zafali.
I komsije ga vole, jer kod njega se uvek moze naci dobra domaca rakija, i narezana sunkica za meze uz jedan lep i srdacan razgovor.
Kad on ode jednog dana na vecni put, nista nece biti isto u nasem komsiluku...
Izraz koji se na ulici koristi za nekoga ko puno voli da druka muriji da bi izvukao svoju guzicu.
- Ej brate šta ti je to sa facom? Ko ti je polupao far tako?
- Panduri. Nego jesi vid'o Pecu negde?
- Kog Pecu? Markovića?
- Ne, nego onog sa govornom manom. Savića bre.
- A Peca Bulja. Kakvu on govornu manu ima?
- Puno priča.
I uopšte: staklenu ambalažu, boksere, palice, čak i delove tela kao što su pesnica, stopalo, koleno i tome slično.
On je prva asocijacija na ferku. Ako je slučajno u toku bilo kakvo dešavanje, za koje postoji šansa da u toku njega izbije neki fajt, tražite ga tu i naći ćete ga. Takve stvari pored njega živog ne mogu da prođu nezapaženo, jer on je jebeni magnet koji privlači sve budale na sebe samog i na svoju okolinu.
Svaku prepirku dostojno isprati, a obično se i uvrze u nju, sa standardnom rečenicom: „Ja se sa mnom ne bi’ zajebav’o“, iako ga niko ništa nije ni pitao, a i pored toga što i on sam zna da nema realnu šansu protiv čoveka (ili grupe ljudi) koju je upravo izazvao. On će da se oproba pa nek’ gori, ali bar da se priča da je on tu bio i ostavio svoj trag... ali krvav, zbog razbijene njuške ili batina koje je zaradio nakon što je polupao izlog.
Džekiranje je jednostavno sastavni deo njegovog života kojem uporno ostaje veran, čak i kada po milioniti put izvuče deblji kraj.
- Ideš sutra do hale s nama?
- Što brate, ima nešto tamo sutra?
- Ima, igra se neka prejebena tekma, pa dupadnemo, da vidimo šta se dešava, a?
- Uuu može matori, idemo obavezno, poneću sve što nam treba. Znam ja za muku, moja će glava sutra tamo da pojede sve flaše, ne vredi ni da krećem bez palice, najmanje.
- Važi brate, kupim te oko sedmice.
To je ono što mrmljaš u sebi celog dana dok sa pola glave tumaraš gradom pošto su ti maznuli novčanik sa novcem i što je još crnje, dokumentima.
"Budi čovek, uzmi pare i baci ga negde" - upućuješ molbu svom dželatu i svim ovozemljaskim i onozemaljskim božanstvima, starorimskim i grčkim bogovima, Isusu, Budi, Brahmi, Amonu, Alahu, svakom izmišljenom i nadrealnom pojmu koji bi makar malo, ovolično, mogao da utiče na tvoju sudbinu i vrati ti dragoceni predmet.
"Budi čovek, uzmi kintu, idi napij se, polupaj, jebi nešto ispod mosta, popišaj se na pare ako hoćeš, ali BACI GA NEGDE GDE ĆE GA NEKO NAĆI !" - počinješ već da vapiš obilazeći grad uzduž i popreko besomučno fiksirajući predmete po ulici u nadi da ćeš da identifikuješ svoj crni novčanik.
"Deo gume od kola, crna kesa, polupan branik... ček' ček', možda je ono? sunđer u blatu... grmlje, šiblje, žbunje... "
Kroz glavu ti prolaze svi dokumenti koji su zauzeli neku pregradu u tom nestalom predmetu: lična karta, vozačka, zdravstvena, čip kartica, GSP legitimacija, Intesa kartica, Intesa kartica za bankomat, identifikacija za faks, knjižica davaoca krvi... Hvala Bogu pa je pasoš pogolem. Haluciniraš o redovima, šalterima, šalterušama, papirima, uplatnicama, penzionerima u redu, znojiš se vruće ti je.
"BUDI ČOVEK, skote, pajdomanu, lopove, nakazo, BUDI ČOVEK i ostavi ga negde!"
Nadimak za novobeogradsko naselje Bežanijska Kosa, zbog kog su se mnogi opasno zajebali, jer su došli da prave sranja misleći da je to ime nastalo zbog toga što tu žive ljudi koji stalno beže, a onda su bežeći od horde ludaka prema stepenicama, shvatili da se naselje tako zove zbog svih onih koji su hvatali tutanj odatle.
- E ajde sa mnom, zakačio sam se sa nekim likom iz Tutanj Sitija, pa da mu objasnim neke stvari.
- A ne, tim varvarima više ne idem u ruke.
- Ma kakvi varvari, pa vidiš da ih svi zovu Tutanj Siti.
- Da, zato što svi beže odatle kao ludi jer se oni tamo skupe u hordu za minut. Jel se sećaš kad si bio u Italiji dvadeset dana a ja ti poslao one moje slike sa polupanim farom i razbijenim displejom?
- Sećam se, bio si plav k'o Štrumpf.
- E tamo sam bio.
Šizofrenija predstavlja mentalni poremećaj, koji se manifestuje rascepom ličnosti i gubljenjem dodira sa realnošću. Dakle, ovi sajtovi su, vrlo verovatno uređivani od strane takvih osoba, a moguća nuspojava prevelike konzumacije istih je da i sami postanete kao oni.Odličan primer su sajtovi B92 ili Blica.
Otvarate stranicu, već pri prvim naslovima shvatate da je kraj blizu. Inflacija i nezaposlenost su sve veći, a plate manje. Kriza ima tendenciju rasta. Na Kosovu se zakuvava, a iz sveta prete svim i svačim. Sateliti padaju poput kiše, globalno zagrevanje će nas otopiti, a zima će biti duga i najhladnija do sada, a struja, drva i ugalj najskuplji! Meso ajd' što je skupo, nego je i zaraženo. Vode ima još za jednu generaciju, a i ona je kancerogena. Mamograf je polupan! Pederi će slobodno šetati ulicama... Fakulteti su korumpirani, a i kad ga završite, nećete imati posla! Sediš tako očajan i zabrinut. Šta će biti sa tobom, tvojom porodicom, državom, planetom? Da li ćeš imati potomstvo i od čega ćeš ga hraniti? Čuj potomstvo! Od čega ćeš se ti prehraniti? NE BUDI LUD, NE TUGUJ! Koji skrol niže, vodi te do života ispunjenog čarolijom i srećom. Život toliko magičan i spokojan, ispunjen pesmom i osmehom, da bi ti i sami Štrumfovi pozavideli!
Nije briga da li ćeš na odmor, već samo da se odlučiš između Dominikane i Kube! Karte za avion ćeš rezervisati svojim Ajfonom, a hotel ćeš odabrati preko Ajpeda. Finansiraćeš to sve skoro bespovratnim kreditom koji si dobio u najbližoj banci. Ješćeš voće puno raznih slobodnih radikala i antioksidanata, a kubanske cigare možeš i da uvlačiš u pluća, jer je lek za rak pronađen. Putovaćeš sa svojom vrelom partnerkom, koju si zaveo putem deset lakih koraka, koje je napisala stručna, nedojebana gospođa iz redakcije. Vodićete ljubav na najluđim lokacijama, jer se partnerka ne libi da učini sve što je potrebno da te zadovolji, koristiće čak i pomagala, a uključiće i drugaricu ako je potrebno, jer ona je samostalna, moderna, evropska žena dvadesetprvog veka! Kada se vratite kući, posećivaćete pregršt izložbi, koncerata, sportskih manifestacija i drugih zabavnih programa koje naša neodoljiva zemlja pruža. Možeš da skokneš i do Oktobarfesta, čisto na po koju kobaju i pivo...sve to u svom novom Micubišiju po nerealno niskoj kamati! Uživaš, živiš život punim plućima...a onda slučajno zaskroluješ na gore i surova (ne)realnost ti natrlja nos!
Preživećeš i neće te otopiti globalno zagrevanje, ali nećeš ni letovati na Kubi...jedi jabuke, ne smaraj sa papajama, a devojka i ne mora da bude neki opasan seksualni poznavalac, to je znak, smatra se kod nas, da je puno prešla! Nećeš umreti ni od gladi, imaš zalihe od mnogo mnogo prethodnih slava, zbog kojih i jesmo prezaduženi i sada nemamo za struju. Jednostavno, istina je negde tamo, u nekoj sredini!
Prebiti nekoga do neprepoznatljivosti. Napraviti od njega meteoropatu u klasičnoj tabačini da posle toga može isključivo da jede na slamčicu. Skoro maksimalan stepen makljaže sa posledicama tik ispod onih gde se deformisani pretvara u inicijale a bližnji ga traže u novinama na trideset trećoj strani.
- Gde je Đole, zvao sam ga, nedostupan. To još nije došao iz Grčke.
- Ma došao je davno samo tiću, ne izlazi lik iz babinog stana.
- Što bre, šta je bilo ?
- Ma naletio na Gvozdena sa Voždovca a oni se znaju od ranije, ako me razumeš.
- Znam bre Đole ga isevao na Komandi, pričaj jebote.
- Ma pajvan hteo revanš, a znaš Đoleta u tuči, kad krene ide iz sve snage.
Polupao mu far, oborio ga na pod i svega ga deformisao. Da nisu naišli kerovi do sad bi ga u kašu pretvorio. Sad ga traži i murja i Gvozdenovi ortaci. Ajde sa mnom do njega da vidim šta mu treba od namirnica, odeće i higijene.Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Rečenica koju je većina majki izgovorila barem stotinjak puta u odbrani svog sina. A ako je jedinac puta 10 na taj broj. Najtužnije je da one iskreno, kao i sve keve, veruju u to dok mi sinovi, konji, obilno koristimo to poverenje. Ali takve stvari nekako nikad ne funkcionišu sa ćerkama. Ćerka uvek dobije po pičici od keve ako napravi sranje. Uvek je tu ta suprotnost i ukrštanje mamini sinovi/tatine ćerke. Možda je drkavi Frojd stvarno nabasao na nešto ispod svih tih perverznih aluzija ali nije mogao normalno to da formuliše od visoke procentualne prisutnosti opijuma u krvi.
(real life primjer)
- Gdje mi je dijete? Šta mi je sa djeteta? Milane! Mišo!
- Smirite se gospođo. Sjedite tu na stolicu. Malo se hladi dečko u drugoj sobi.
- Molim vas ko Boga gospodine, nemojte ga tući. Oca je izgubio u ratu. Nije mu lako.
- I od tuge je za života nakupio toliko krivičnih prijava od čije bi se gomile postideo i ceo "glumački" sastav dokumentarca "Vidimo se u čitulji".
- Nije on ...
- Nije on? Pa ko je? Jesam li ja?
- Znate, njega su nagovorili. On je dobar ali je naivan i upao je u to društvo sada pa se malo pravi mangup da ga prihvate.
- Dve razbijene glave ...
- Joj.
- Polupan frižider pun pića ...
- Kuku!
- Čak 5 polomljenih stolica ...
- Ju ju ju Milane u grob ćeš me poslati!
- Baš je zapeo da se uklopi vaš Milan.
- Nije on gospodine, molim vas, druge vi gonite. Ove što su ga nagovorili.
