Izraz koji se koristi kada te neko malo iseva i naplavi ti oko.

Izraz koji se koristi kada nekoga odlome od života, promene mu lični opis i pritom mu pocepaju glavu na par mesta, tako da moraju da ga krpe koncima i uviju u čalmu. Naravno, izlog nije kako treba razbijen, ako nije polomljena i vilica.

Rso, trso, prso, neshvatljiv, nejasan, nerazumljiv, polupan, zaboravan..., može biti i opis klabinga.
Kod takve osobe mozak je u sličnom stanju, pa otuda i naziv "izgoreo" i "skuvan".

Спавање, одмила. Али право спавање, не оно спавање. Онај најслађи сан, након што дођеш кући полупаних фарова, после неке пијанке, напорног рада, или, не д'о Бог, након пар часова проведених са дувачким оркестром.

Prebiti nekoga k'o konja. Lepo ga izuti od batina, onda lagano ubiti Boga u njemu, polupati mu farove i još plus na sve to mu razbiti displej.

junker-om (dzanker) se smatra decko koji je vecim delom od droge "polupan" tj ne zna ni sta bi a ni gde bi u svom zivotu. . . pun je izlizanih prica, cesto se "gubi" jer je zaboravio od koga je pokupio foru, "zurku", neki pokret ili bilo sta od nekog drugog. . .

Flipnuo, otkačio, odlepio, lebdi na Hofmanovoj kapljici, čekirao let na krilima kolibrija, dao mozgu godišnji. Poludeo, prsao, polupan.
Baš kao Alisa u čuvenom romanu, prati nekog svog zamišljenog vodiča koji ga usmerava sve dublje i dublje u zemlju čuda. Zemlju u kojoj je sve moguće - da naglo porasteš i još brže se smanjiš. Životinje govore, uglavnom mudroserski i filozofski, neko jajo sedi na vrhu i čeka da padne, a njemu sve to zajedno zvuči logično mada malo neobično.

Veoma popularna disciplina kod omladine koja nema veze sa Milanom Kalinićem

Žargonski izraz za dobru tuču sa više učesnika. Onako za jednu klasičnu tabačinu u kojoj se ne zna ko pije, a ko plaća.

Mirna država u zapuštenom delu Azije, za koju mnogi nisu ni čuli. Njeni stanovnici su jedni miroljubivi, porodični ljudi. Nenaviknuti na razlike, tradicionalisti. Jedina stvar zbog koje su se u Sorabiji delili bilo je političko opredeljenje. Vlast se smenjivala na nekoliko godina i sve je savršeno funkcionisalo sve do jednog dana kada je grupa disidenata odlučila da protestuje za svoja prava. Diskriminisani jer vole da jedu sladoled, u Sorabiji zabranjenu hranu odlučili su da protestuju. Digla se velika buka. Jedni su bili za to da ih proteraju. Drugi da ih pobiju. Treći su bili indiferentni. I onda je došao dan protesta. Mirno su počeli šetnju. Partija mladih i neobrazovanih protivnika sladoleda je počela da pravi nerede. Sutradan glavni grad je bio polupan ali su svi pripadnici partije pohapšeni. Jedan po jedan. Na vestima su se smenjivala obaveštenja o kaznama protiv PMINPS, a disidenti nisu dobili svoja prava. Još uvek niste čuli za Sorabiju? I nećete jer ne postoji.

Napravili ste sranje.

Sedite u sobi sa navučenim roletnama, piksla je puna pikavaca, a u rukama već gore nove pljuge, jer palite jednu za drugom već satima unazad. Tišina je svuda oko vas, ali napetost se oseća u vezduhu. Toliko je gusta da nožem može da se seče.

Napravili ste ozbiljno sranje.

I najgore od svega je što ste provaljeni. Najgore po vas naravno, jer sada ste prdnuli na kurac. U najboljem slučaju završićete razbijenih displeja, polupanih farova i sa pomoćnim točkićima, ali da li ćete baš tako dobro proći? Šta ako bude najgori slučaj? Ne smete ni da pomislite na najgori slučaj.

Teško ste sranje napravili.

A napravili ste ga zajedno. Zato i sedite podjednako mračni i ćutljivi, jer nije samo jedan kriv. Ni jedan od vas, ni u jednom trenutku dok ste to radili nije rekao ovom drugom “Nemoj!”, nego ste zajedno učestvovali u svemu i sada ćete zajedno i najebati.

Poznato je da alkohol otvara čoveka. U nas Srba, rakija dođe k'o dobro jutro, jebeš dan koji ne započne jednom ljutom. Mnogi nisu u stanju da izvedu manje-više blentave stvari, a da prethodno nisu dobro osmotrili dno Rubinštajna. Jebiga, takve zovemo notornim alkoholičarima i kukavicama, da ne kažem pičkama. Neki pak ređe piju, a kada se natreskaju dobiju inspiraciju da navijačima Rada pokušaju održati predavanje o pravima nacionalnih manjina u Srbiji, što završi sa polupanim farovima i razbijenim displejom. Ima i pozitivnih primera, a oni se uglavnom odnose na ogrebe o snošaj, posle lumpovanja po splavovima i kafanama.

Poenta je da alkohol daje hrabrost da uradimo ono što često trebamo, a ne smemo. Umesto toga, cugu koristimo da lečimo probleme, a izlečimo kurac, te bilo bi nam pametnije da uradimo šta trebamo. Jebiga, daj da tu svetu tekućinu iskoristimo za nešto korisno.

Dedica iz komsiluka.
Simpatican i vedar starac, koji je jos uvek pun zivota i humora. Baba mu je davno umrla, pa sad provodi vreme sa nemirnim unucima i uziva u njihovim nestaslucima. Ne daj boze da mu sin udari neko od unucadi pred njim, letele bi glave...
Deca iz komsiluka ga obozavaju, njemu ne smeta polupan prozor i prebacena lopta u dvoriste. Uvek je dobre volje i nista ne moze da poremeti njegov mir, jer taj je svasta doziveo i svega se naslusao. Kod njega nema vike i dreke.
Voli ga i familija, jer je spomenicar iz `41., pa moze sa svojom penzijom da malo pogura sa strane kad zaskripi. Kod njega ne moze i ne sme da zafali.
I komsije ga vole, jer kod njega se uvek moze naci dobra domaca rakija, i narezana sunkica za meze uz jedan lep i srdacan razgovor.
Kad on ode jednog dana na vecni put, nista nece biti isto u nasem komsiluku...

Izraz koji se na ulici koristi za nekoga ko puno voli da druka muriji da bi izvukao svoju guzicu.

И уопште: стаклену амбалажу, боксере, палице, чак и делове тела као што су песница, стопало, колено и томе слично.

Он је прва асоцијација на ферку. Ако је случајно у току било какво дешавање, за које постоји шанса да у току њега избије неки фајт, тражите га ту и наћи ћете га. Такве ствари поред њега живог не могу да прођу незапажено, јер он је јебени магнет који привлачи све будале на себе самог и на своју околину.

Сваку препирку достојно испрати, а обично се и уврзе у њу, са стандардном реченицом: „Ја се са мном не би’ зајебав’о“, иако га нико ништа није ни питао, а и поред тога што и он сам зна да нема реалну шансу против човека (или групе људи) коју је управо изазвао. Он ће да се опроба па нек’ гори, али бар да се прича да је он ту био и оставио свој траг... али крвав, због разбијене њушке или батина које је зарадио након што је полупао излог.

Џекирање је једноставно саставни део његовог живота којем упорно остаје веран, чак и када по милионити пут извуче дебљи крај.

To je ono što mrmljaš u sebi celog dana dok sa pola glave tumaraš gradom pošto su ti maznuli novčanik sa novcem i što je još crnje, dokumentima.
"Budi čovek, uzmi pare i baci ga negde" - upućuješ molbu svom dželatu i svim ovozemljaskim i onozemaljskim božanstvima, starorimskim i grčkim bogovima, Isusu, Budi, Brahmi, Amonu, Alahu, svakom izmišljenom i nadrealnom pojmu koji bi makar malo, ovolično, mogao da utiče na tvoju sudbinu i vrati ti dragoceni predmet.
"Budi čovek, uzmi kintu, idi napij se, polupaj, jebi nešto ispod mosta, popišaj se na pare ako hoćeš, ali BACI GA NEGDE GDE ĆE GA NEKO NAĆI !" - počinješ već da vapiš obilazeći grad uzduž i popreko besomučno fiksirajući predmete po ulici u nadi da ćeš da identifikuješ svoj crni novčanik.
"Deo gume od kola, crna kesa, polupan branik... ček' ček', možda je ono? sunđer u blatu... grmlje, šiblje, žbunje... "
Kroz glavu ti prolaze svi dokumenti koji su zauzeli neku pregradu u tom nestalom predmetu: lična karta, vozačka, zdravstvena, čip kartica, GSP legitimacija, Intesa kartica, Intesa kartica za bankomat, identifikacija za faks, knjižica davaoca krvi... Hvala Bogu pa je pasoš pogolem. Haluciniraš o redovima, šalterima, šalterušama, papirima, uplatnicama, penzionerima u redu, znojiš se vruće ti je.
"BUDI ČOVEK, skote, pajdomanu, lopove, nakazo, BUDI ČOVEK i ostavi ga negde!"

Nadimak za novobeogradsko naselje Bežanijska Kosa, zbog kog su se mnogi opasno zajebali, jer su došli da prave sranja misleći da je to ime nastalo zbog toga što tu žive ljudi koji stalno beže, a onda su bežeći od horde ludaka prema stepenicama, shvatili da se naselje tako zove zbog svih onih koji su hvatali tutanj odatle.

Šizofrenija predstavlja mentalni poremećaj, koji se manifestuje rascepom ličnosti i gubljenjem dodira sa realnošću. Dakle, ovi sajtovi su, vrlo verovatno uređivani od strane takvih osoba, a moguća nuspojava prevelike konzumacije istih je da i sami postanete kao oni.Odličan primer su sajtovi B92 ili Blica.

Otvarate stranicu, već pri prvim naslovima shvatate da je kraj blizu. Inflacija i nezaposlenost su sve veći, a plate manje. Kriza ima tendenciju rasta. Na Kosovu se zakuvava, a iz sveta prete svim i svačim. Sateliti padaju poput kiše, globalno zagrevanje će nas otopiti, a zima će biti duga i najhladnija do sada, a struja, drva i ugalj najskuplji! Meso ajd' što je skupo, nego je i zaraženo. Vode ima još za jednu generaciju, a i ona je kancerogena. Mamograf je polupan! Pederi će slobodno šetati ulicama... Fakulteti su korumpirani, a i kad ga završite, nećete imati posla! Sediš tako očajan i zabrinut. Šta će biti sa tobom, tvojom porodicom, državom, planetom? Da li ćeš imati potomstvo i od čega ćeš ga hraniti? Čuj potomstvo! Od čega ćeš se ti prehraniti? NE BUDI LUD, NE TUGUJ! Koji skrol niže, vodi te do života ispunjenog čarolijom i srećom. Život toliko magičan i spokojan, ispunjen pesmom i osmehom, da bi ti i sami Štrumfovi pozavideli!

Nije briga da li ćeš na odmor, već samo da se odlučiš između Dominikane i Kube! Karte za avion ćeš rezervisati svojim Ajfonom, a hotel ćeš odabrati preko Ajpeda. Finansiraćeš to sve skoro bespovratnim kreditom koji si dobio u najbližoj banci. Ješćeš voće puno raznih slobodnih radikala i antioksidanata, a kubanske cigare možeš i da uvlačiš u pluća, jer je lek za rak pronađen. Putovaćeš sa svojom vrelom partnerkom, koju si zaveo putem deset lakih koraka, koje je napisala stručna, nedojebana gospođa iz redakcije. Vodićete ljubav na najluđim lokacijama, jer se partnerka ne libi da učini sve što je potrebno da te zadovolji, koristiće čak i pomagala, a uključiće i drugaricu ako je potrebno, jer ona je samostalna, moderna, evropska žena dvadesetprvog veka! Kada se vratite kući, posećivaćete pregršt izložbi, koncerata, sportskih manifestacija i drugih zabavnih programa koje naša neodoljiva zemlja pruža. Možeš da skokneš i do Oktobarfesta, čisto na po koju kobaju i pivo...sve to u svom novom Micubišiju po nerealno niskoj kamati! Uživaš, živiš život punim plućima...a onda slučajno zaskroluješ na gore i surova (ne)realnost ti natrlja nos!

Preživećeš i neće te otopiti globalno zagrevanje, ali nećeš ni letovati na Kubi...jedi jabuke, ne smaraj sa papajama, a devojka i ne mora da bude neki opasan seksualni poznavalac, to je znak, smatra se kod nas, da je puno prešla! Nećeš umreti ni od gladi, imaš zalihe od mnogo mnogo prethodnih slava, zbog kojih i jesmo prezaduženi i sada nemamo za struju. Jednostavno, istina je negde tamo, u nekoj sredini!

Prebiti nekoga do neprepoznatljivosti. Napraviti od njega meteoropatu u klasičnoj tabačini da posle toga može isključivo da jede na slamčicu. Skoro maksimalan stepen makljaže sa posledicama tik ispod onih gde se deformisani pretvara u inicijale a bližnji ga traže u novinama na trideset trećoj strani.

Rečenica koju je većina majki izgovorila barem stotinjak puta u odbrani svog sina. A ako je jedinac puta 10 na taj broj. Najtužnije je da one iskreno, kao i sve keve, veruju u to dok mi sinovi, konji, obilno koristimo to poverenje. Ali takve stvari nekako nikad ne funkcionišu sa ćerkama. Ćerka uvek dobije po pičici od keve ako napravi sranje. Uvek je tu ta suprotnost i ukrštanje mamini sinovi/tatine ćerke. Možda je drkavi Frojd stvarno nabasao na nešto ispod svih tih perverznih aluzija ali nije mogao normalno to da formuliše od visoke procentualne prisutnosti opijuma u krvi.