Vađenje na centimetražu splovila nakon loše manipulacije istim.
- I, mačko? Misliće ljudi da si bila na rodeo kad sutra dođeš na posao sa h nogama, hihihi. Reci, je l' dobro bilo?
- Pa, sad... Da sam hrastov balvan uzela uruke bolje bih se provela.
- Jebiga, nije ni meni lako. K'o da teg nosim, dobiću spondilozu pre tridesete, jebeš mi sve.
Dobro, znamo, stipsa si. Ali, nisi sirotinja. A ako baš i jesi, onda pusti poruku. Pa može i na viber. I to je besplatno. A pri tom ne poziva na raznošenje plastičnim eksplozivom sebe, tebe, Izraela i Belorusije.
Zapitaj se, da li tih 0 dinara stvarno znači da ti je poziv besplatan. Ili ipak košta?
I to mnogo. Neprocenjivo. Jer, živci nemaju cenu. Sprženi neuroni se ne obnavljaju. Imaš pametni telefon, imaš dovoljno para da platiš megabajte na mreži, pa majku mu, mora da imaš para i za neke minute za kršten poziv. A ne ovako da mi trajno upropastiš dan.
Debilnim, nepromenljivim zvukom zvona koji je napravio neki opsesivno kompulsivni ksilofondžija sa turetovim sindromom.
Jezivim Rasta autotjun glasom.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela i koji me, sudeći po kašnjenju zove negde iza asteroidnog pojasa da mi javi kako hita ka Jupiteru.
Pa me, ako nekim čudom nisam u laboratorijski savršenoj WiFi zoni, teraš da glumim Loga 3 antenu i tražim iole podnošljiv signal kao onomad treći kanal RTS-a a onda, ako ga nađem, ukočen stojim dok ne završiš prvu rečenicu, da ti kažem da te ništa ne čujem i da ću radije doći do tebe iz Subotice na Zlatibor, brže će biti.
Good afternoon, gentlemen. I am a HAL 9000 computer. I became operational at the H.A.L. plant in Urbana, Illinois on the 12th of January 1992. My instructor was Mr. Langley, and he taught me to sing a song. If you'd like to hear it I can sing it for you.
Yes, I'd like to hear it, HAL. Sing it for me.
It's called "Daisy."
Daisy, Daisy, give me your answer do. I'm half crazy all for the love of you. It won't be a stylish marriage, I can't afford a carriage. But you'll look sweet upon the seat of a bicycle built for two.
-Poziv na sex.
Da si pozvan (pozvana) samo na kafu poziv bi bio drugačije sročen. Ovo sam davno naučio u Sokobanji :)
Pravo koji svaki butik mora obezbediti muškim mušterijama, kako bi od svoje majke/sestre/devojke/žene saznali koji oni sami broj nose pantalona/majica/gaća...
Prodavačica: "Izvolite gospodine telefon, pitajte i za broj cipela, molim Vas."
Vi:"Jtb, pa znam broj cipela, nisam retard!"
Bukvalno svaki gest zenske osobe (osmeh, pogled, pitanje tipa "jel se ovde naplacuje parking?"...). Ukoliko se pogresno protumaci, proizvedena frustracija se oslobadja uz komentar "KURVA !"
- Jel si priveo sinoc onu )
- Koju ?
-Ma onu, sto te pitala jel otisla cetvorka ?
- Ma pusti... KURVA !
To je ono što kažemo da će dobiti ako se neko mnogo žali na vlast u Srbiji, trenutno stanje u zemlji ili se uopšte žali. Stvar je još bolja ako je upućena pripadniku konzervativnih grupa.
-Jao brate ovaj Boris Tadić kako me nervira stvarno treba čovek da se rokne koliko smara i samo krade i koje je ovo sranje!!!
-Ma iskuliraj, brate. Koj' ti je moj?
-Ma šta iskuliraj!? Šta da iskuliram!? Prodaju Kosova, a sad će i Vojvodina da ode Srbija može samo u rč eto šta je sve plivamo u govnima! I ti mi kažeš da iskuliram!!!
-Nemoj mnogo da pljuješ dobićeš pozivnicu za paradu ponosa da protestuješ protiv vlade kao malinari.
Osoba koje sve hoće.U životu svom nikog i ništa nije odbio/la.
Brate da uzmemo Ivanu pljesku a?
A i ti svašta pitaš..daj ni sudski poziv ne odbija..
-----------------------------------------------------------------
A da zovemo Mara na pijanku..reče mi da ima ispit sutra..
Zovi ga dolazi sigurno..taj ni sudski poziv ne odbija..
Način na koji Bog saopštava popu da bi želeo da ga uzme u službu.
-Desi Aurelije, lafčino, idemo u neko bludničenje, razvrat i iživljavanje nad sirotinjom rajom večeras? A?
-Gajuse, ja nisam deo tog života više. Takve stvari popločavaju tvoj put do pakla, pokaj se pre no što bude kasno. Ja sam osetio poziv da služim Njemu i sada sam kao preporođen.
-Kakav pakao, maćoree, pa mi smo neznabošci? Kakav poziv, o čem ti to?
-Bog mi se obratio u parku, govorio je iz nekog granja, rekao mi je da uzmem i čitam Bibliju. Sada sam drugi čovek.
-Pa dobro neko granje matoree, opet pržiš, a? Al sam ti ga šookno!
-Pržićeš se ti u paklenim vatrama do beskonačnosti. A i posle nje. He he.
Rečenica koja je jedino rešenje da uzmemo mobilni od deteta koje je navalilo na igrice na telefonu kao 'siroče na daću', a da ne ispadnemo grubi ili nepristojni.
Dete se igra na telefonu:
Prvi pokušaj:
Ja : Marko, jel možeš molim te da mi vratiš telefon, da navijem alarm za ujutru.
Dete : Samo reci u koliko sati, i ja ću ti ga naviti.Drugi pokušaj:
Ja : Marko, vrati mi telefon isteći će mi baterija, a punjač mi je pokvaren, a možda mi nešto zatreba
Dete : Baterija ti ima sve tri crte.Treći pokušaj :
Ja : Treba mi telefon sad pod hitno očekujem važan poziv, a ako ga propustim, u velikoj sam nevolji.
Dete : Uredu, izvoli.
Ja : (U sebi) Fuck yea!
Kratak i jasan odgovor na čuđenje o nečijoj smrti, jer kad Onaj odozgo pozove, samo obučeš čamov kaput i ideš, bez odlaganja.
-Krenem do grada, kad tamo onaj tvoj komšija, sunča se na banderi, a nije bio mnogo mator, šta mu je bilo?
-Nije mu bilo ništa, do juče bio živ i zdrav, al' poziv odozgo se ne odbija.
Kažemo za iskusnog grebatora, koji se uvek posluži onim čime je ponuđen, iako je nekad tek radi reda ponuđen. Pored grebatora u ovu grupu spadaju i ufunjatori. Totalno bestidni.
Ufunjator: E gde ćete?
Neko iz društva: Idemo u život... Što?
Ufunjator: Onako, i ja sam mislio negde da idem, ali imam neko društvo, ma ići ću sa njima.
Neko drugi iz društva: Pa dobro, mogao si i sa nama, ali drugi put onda...
Ufunjator: Hoću, ko ih jebe tamo...
--
Neko iz društva: Brate, što si ga zvao?
Neko drugi iz društva: Pf, šta sam znao da neće da odbije.
Neko iz društva: Taj ne odbija ni sudski poziv...
_________________________________
-Hoće neko cigaru?
Grebator: Hoću ja.
- Pa ti imaš.
Grebator: Imam, ali ostale mi samo dve...
- Pa ti pušiš Malboro!!
Grebator: E to kad se ima... Ali kad me neko ponudi ne odbijam. Da uzmem?
- Ajde uzmi...
Grebator: A da uzmem dve, kao na reklami?
- Uzmi mamu ti jebem i jednu za u dupe da staviš. Jebo me pas kad te i ponudih!
Je društveni fenomen u kojem osoba pokušava da glumi da priča na svoj mobitel da bi se zaštitila od neugodnih situacija i ljudi.
- Mikice, onaj visoki me danas opet pitao za tebe! Kaže da te je vidio sinoć na korzou, ali da ti nisi vidjela njega.
- Ma vidjela sam ja njega, ali sam opet simulirala poziv. Ma znaš kako je glup i dosadan, još mi je samo on falio!
Za sve one koji su bez sna ove noći, opet puštamo tužnu muziku... Noć nije vrijeme za radost i čuće je samo oni kojima nije mogao da dođe san na oči ili koji su pod pritiskom košmara morali da se probude. Nemir... Kažu da ga osjeća samo nečista savjest . Lažu. To je skup svih naših patnji i čežnji za koje ne moramo da budemo krivi. Mogu da budu samo prenešena bol naših bližnjih ili tuge koje osjećamo, a koju nismo prouzrokovali. Sudbina...govore da ne postoji, a ipak je samo val koji nas preplavi bez obzira na naše batrganje. Učini nas nemoćnim i svu snagu koju smo maločas osjećali pretvori u vihorno kovitlanje sjemena maslačka na vjetru.
Za sve one koji noć ćute nepodnošljivom i koji žele da je učine boljom ili gorom otvorene su naše linije. Možete nas pozvati i u etar nam sasuti svu gorčinu vašeg bivstvovanja. Tu smo da vas podarimo , ne utjehom, nego saznanjem da niste sami u nepodnošljivoj teškoći postojanja.
Čuvamo noć od budnih, uz zvuke saksofona...
Jer ja sam Džek Kilijan, a ovo je "Poziv u ponoć".
Nekad sinonim za revolt i demostracije, u današnje vrijeme poziv na lajferisanje. Poziv na revoluciju za gubljenje vremena na nešto korisno, te ukazivanje da život postoji tamo negdje...vani.
Majka: Samo buljiš u ta govna, oči će ti ispasti više! Što ne izeđeš malo na ulicu da se igraš sa drugovima!?
Sin: Hehehehe LOL!
Koristimo kako bismo sto bolje docarali koliko nas ta zenska osoba privlaci i koliku sexualnu naklonost imamo prema njoj... Jos snazniji utisak cemo ostaviti ako je u tom trenutku u bilizini neko parce papire koje mozemo da pocepamo dok izgovaramo tu recenicu...
Mile: "Jao tebra vidi malu Sladju, vidi tu bulju, sifone, vidi kako mesa, jooooj..."
Gile: "Matori, pocepao bih je kao poziv za vojsku..." (Uzima parce papira i cepa ga)
Suptilan poziv na pomirenje od strane naše lepše polovine.
Jer, posle svađe...
Još jedna od instanci korporativne pandemije metastazirane na mozgove wannabe kultivisanog i urbanog balkanskog življa. Doručkovanje u fensi lokalu, sa sve Rej (Ša)Ban naočarima i sveže istrimovanom džerardbatlerovskom bradom na dužinu od tri dana, i braon pamučnim šalom predstavlja mentalnu megasvrš projekciju sebe kao seljebritija sa paparaco fotke na naslovnoj Kurira, odmah dole desno od slike Velje Ilića sa polovkom rakije dok u krupnom planu lokalni popa svešta kazan za rakiju.
Sendvič se naručuje, ali ne sa salamom podrigušom, jer je to "ono kao fuuuj" nego sa sastojcima egzotičnih imena, prateći krkansku maksimu iz rodnog sela "što zajebanije zvuči - to mora da je bolje". Eksplicitno se, preteći taze manikiranim prstom, zahtevaju masline ali samo ubrane levom rukom osamnaestogodišnjeg evnuha na plantaži sa sunčane strane Vezuva. Dijetetski jogurt se prihvata, ali samo ako je masnoća u njemu retka k'o obor svinja u centru Teherana. Obavezno se obeduje sporo, nakon svakog zalogaja se ruke stresaju od mrva, ali opet ne presporo jer se mora ostaviti neki utisak brzine - baticu svi traže, jer je neki kurac.
A kad se dođe u svoj faensi stan, napiči se Miloš Bojanić sa BN televizije, dok se lagano za svoju dušu mezeti crveni luk i preklanjski čvarci koje je baba iz rodnog sela poslala po kondukteru Autoprevoza Banjaluka. Boli ga kurac - u svojoj je mišijoj rupi kralj vasiJone.
Lik koi sedi za šankom sa opasnom tetovažom na podlaktici, bez dana radnog staža ( školu dal je završio pitanje, a o faksu ni govora ),priča o avionima i kamionima ,a od mene se grebe za pljuge i piće.
Još jedna izmišljotina krimosa, njihovih pevaljki/majki i novokompovanih ljudi od ugleda je i slavljenje rodjendana dece u kafićima. Od seljačkih produženih svadbarskih šatri do elitnih lokala - da svi vide, da svi čuju, da se ima, da se može. Istinska farsa nastaje kad i običan svet, po ugledu na elitu, i sam dečicu iz kućne atmosfere, (uz sokiće i kolače) seli u kafiće i to na rate plaća...
