Odgovor naših roditelja na činjenice koje im upućuju određene osobe nakon našeg prekršaja i nedoličnog ponašanja.
Policajac:"Znate li vi gospodine da je vaš petnaestogodišnji sin uletio u školu sa puškom i ubio devet učenika a pet ranio?!"
Otac:"Hehe...mladost ludost."Psiholog:"Gospodine,vaš sin je juče bez odeće uletio u tržni centar i počeo da ganja mlade gospođice i da prilazi pripadnicima drugih nacionalnosti sa uzvikom:" Ajde da ga merimo!!!".Stvarno takvom ponašanju nema opravdanja!"
Otac:"Hehe...mladost ludost."Obezbeđenje RTS-a:"Vaš sin je maloprije upao u studio gdje se snima emisija Slagalica i napao supervizora Milku Canić tjerajuci je da kaže sto puta "Dobar dan" i "Dobro jutro".Mislim da bi se trebali obratiti psihijatru da vidi šta je sa momkom."
Otac:"Hehe...mladost ludost.
TV se pokvario. Prvi šok i nevericu zamenjuje grozničavo traženje broja nekog tv mehaničara, ali iz drhtavih ruku ispadaju papirići, svega ima samo tog prokletog majstora nema! Na ivici nervnog sloma poziva svog potomka i gotovo plačnim glasom pokušava da objasni kakva ih je strašna nesreća zadesila. Potomak uskoro dolazi, zabrinut za zdravlje svog roditelja. Daje mu bensedine za svaki slučaj, a tv odnosi na popravku. Slede momenti iščekivanja i nade, u kome je svaki minut kao godina, gledanje u telefon i čekanje da pozvoni, kao sto to rade zaljubljene tinejdzerke. Kad konačno pozvoni, saznaje da ce tv biti popravljen tek sutra. Sutra! A Dnevnik..???
Veče dolazi, a život polako počinje da gubi smisao.. nedostaje mu Beogradska hronika, nedostaje mu Slagalica, žali za domaćim serijama.. na vesti ne sme ni da pomisli, vilica mu zadrhti i suza krene sama od sebe.
Tako utučen i bezvoljan, odlučuje da ranije ode na spavanje, ali ni tu ne nalazi mir. Spava isprekidano, ima košmarne snove u kojima se pojavljuje Aleksandar Tijanic lično i uz demosnki smeh mu govori da je ovo kazna sto nije platio poslednju pretplatu. Budi se okupan znojem i svečano obecava sebi da ce otici da uplati cim svane.
Novi dan sviće, penzioner ispunjava dato obećanje, ali mu to ne donosi očekivano olakšanje. Dan je sumoran kao i prethodni, i svakim satom nervoza je sve veća. Podne dolazi i prolazi, sati odmiču, i nervozu zamenjuje panika. Neće valjda još jedno veče bez...?? Ne, nemoguće.. te misli su isuviše strašne i tera ih od sebe. Zvono na vratima ga natera da gotovo potrči. Njegovim mukama je kraj! Nikad u životu se nije više obradovao sinu i bio ponosniji na njega, čak ni onda kad je sin dosao iz vojske.
TV je uključen, kanali namešteni, sreća ponovo pronadjena, ovaj svet više nije besmisleno mesto... Uz blaženi smešak na licu, zadremao je uz Dnevik..
Odrednica koja označava spoznaju da je tekući ili budući dan neupotrebljiv za obavljanje korisnih aktivnosti (posao, učenje, cimanje itd...). Iskusniji korisnici znaju odmah po buđenju da li se može koristiti, a pravi majstori i par dana unapred.
cca 10 am
- E, zdravo, šta radiš danas?
- Ništa, kako da radim kad je proš’o dan.
- Kako bre proš’o dan kad je 10 ujutru???
- Pa lepo, dok ja popijem kafu, pročitam novine i proverim poštu već je vreme za ručak, a posle malo prilegnem, pa posle dok vidim šta ima na netu i dok se čujem sa svima da vidim šta i kako već dođe vreme za večeru, a posle su Slagalica, Dnevnik i serija, a u 9 je već kasno da se išta počinje pa ću da pogledam neki film. Proš’o dan.
- #[@$%&*!
Početak oktobra na fakultetima ume da bude jako konfuzan. Hiljade ljudi sa hiljade različitih problema na jednom mestu. Tenzija, nervoza, stres na vrhuncu. Samokontrola na rezervi.
U kratkom roku treba ispraviti sve krive Drine, koje su tokom cele godine meandrirale u širokom luku oko svake knjige i tako sebi obezbediti još jednu godinu na roditeljskoj grbači.
Pomalo već i sam sebi ideš na kurac. Odavno si shvatio da ćeš eventualnu diplomu profesora Geografije moći samo da okačiš na zid i izigravaš žrtvu sistema ceo život. Eventualno možeš da računaš na sigurnih 10 poena na ,,Ko zna zna‘‘ ako se prijaviš za Slagalicu, jer uvek bude bar jedno pitanje iz geografije. Ako te prethodno protivnik ne zajebe i prvi se javi...
I dok tako stojiš i čekaš u redu da po peti put potpišeš peticiju za oktobar 2, pojavljuju se ONI. Brucoši. Novopečeni akademski građani.
Gledaš ih tako zbunjene i izgubljene u vremenu i prostoru i ne znaš dal da se kiselo nasmeješ ili treba da ti ih bude žao. Pomalo im čak i zavidiš. Eh da mi je njihovih godina i ove pameti. Ne bi uzimao studentski kredit, ne bi uzimao Matematičku geografiju kao izborni, ne bi učio u čitaonici, ne bi pokušao da prepisujem kod Mlađe geologa. Sigurno bi i više izlazio. Skupio bi i muda da priđem koleginici Dragani na onoj žurci...
Sad je već kasno. Odavno smo u frend zoni. Matematičku geografiju sam položio iz šestog. Kredit ću otplaćivati 10 godina a Geologiju polagati kad ovaj ode u penziju. Sve ti se to skupi u gorku pljuvačku, koju na kraju moraš da progutaš. Jebi ga, svaka škola se plaća.
Zato drage kolege brucoši, slušajte starije kolege i učite na njihovim greškama.
- Ej izvini, koja je linija za brucoše ?
~ (Vidim, već ti neko uručio dobrodošlicu) Prvi put si u menzi ?
- Ddda...
~Ne postoji linija za brucoše, to te neko zajebavao.. Nego, pošto prvi put ideš, spremi ličnu kartu i index na uvid, da pokažeš onoj tetkici za kasom i obavezno se rukuj sa onim debelim što sipa pasulj...
1. Trenerski nagoveštaj rodbini i prijateljima da će tekma doći iz iksa, pa da uplate.
2. Jebena rabota, slaba karika, Kriptonit.
- Očekuje nas svakako teška utakmica, znamo da je na svom igralištu u Surdulici domaćin tradicionalno neugodan protivnik za nas, ali mi ćemo svakako izaći da se borimo, da igramo fubala i verujem da ćemo ih, iako ćemo krenuti jako od starta, pozdrav za kumaru, slomiti u drugih četrdeset pet minuta.
--------------------------------------------------
- Pa šta je ovo, Dragomire, posle prvih pet igara imate minus 16 poena. Da li je trema il' ko zna šta li je?
- Ma nije trema, nego su mi slagalica, moj broj, pa i naredne tri igre tradicionalno neugodan protivnik, ali zato asocijacije kidam!
Situacija kad čovek skromnijeg verbalnog i mentalnog kapaciteta čuje neku novu reč koja mu zvuči dobro, moćno i iznimno zajebano, čak i ako nije stoposto siguran šta znači. Naravno, odmah je kreće koristiti de treba i de ne treba. Nije sapun, neće se potrošiti.
- De si komšo, jebem te u vr dupeta. Kakav si jutros?
- Ooo komšo, krv ti ne jebem. Evo dobar sam, sav sam fotosintetičan.
- Šta si bre?
- Fotosintetičan, komšo, nemo da si neuki selja ceo život i da ne vidiš dalje od kravljeg repa. FO - TO - SI - NTETIČAN. To znači da uzimam snagu od sunca i zemlje i vode iz onog tamo potoka i pretvaram je u kiseonik i vodonik i kopaonik i tako dalje. Da ti ne objašnjavam dalje, nećeš razumeti, što da se lažemo.
- Vidim gledala se Slagalica sinoć komšo, širio se vokabular. Dućkaj ga.
Ovo je bio moj prvi letnji raspust. Sad sam upisao drugi razred, mnogo sam se uželeo mojih drugara i jedva čekam da na fizičkom opet igramo između dve vatre.
Ovaj letnji raspust sam proveo najviše sa mojom bakom Radojkom. Ja nju mnogo volim i rado slušam njene priče kako je moj pradeda Veljko prešao Albaniju. Kaže da treba da budem ponosan na njega jer je preživeo i dobio orden. Meni je žao moje bake. Bolesna je već par godina, mada rekli su mi da nije ništa strašno. Valjda je pojela nekog pokvarenog raka pa on sad živi u njoj ali meni nije jasno kako. Zbog toga više ne može da mi pravi kapnerku i njen čuveni rolat od banana ali nema veze. Uveče sam joj nameštao antenu i zajedno gledali Slagalicu. Uvek je na početku pozdravljala neku ženu koja kaže ,,Dobro veče''. Dosađivala mi je da joj čitam slova jer ne vidi dobro kako bi sastavila reč i bila bolja od kompjutera. Kad se završi Slagalica postavljali smo sto za večeru i čekali tatu da dođe sa posla.
Moj tata radi u rudniku. Ne znam kad završava sa poslom ali pre večere odlazi u Kulturno umetničko društvo jer on je trener za folklor. Uvek mi je govorio da čuvam tradiciju i obraz ali ja ne znam kako to mogu da ga izgubim. Tata kaže da se to danas gubi lako ali da to čoveka čini vrednim.
Pre nego što je počeo moj letnji raspust ja sam razmenio broj mog mobilnog telefona sa drugarima ne bi li se čuli i igrali. Kad sam ih zvao uvek su bili zauzeti pravljenjem farme na fejsbuku i reakcija na Vukajliji. Pozvali su me da pravim i ja te reakcije ali nemam internet. Bio sam tužan ali me je uvek na igru pozvala ta vesela njuška. Moj pas Cicko. Uvek je voleo da mu bacam loptu ali tata kaže da je već star, pa se sad igramo najviše deset minuta jer ne može više da trči. Pošto nemamo druge sednemo jedan pored drugog, gledamo kola i razmišljam o mami. Baka mi je rekla da je morala da ode na neki put kad sam se rodio, da je sad na dobrom mestu i da je srećna. Tatu kad pitam za nju, zacrvene mu se oči i ode pa ga više i ne pitam.
Vreme je brzo prošlo i krenuli smo da nabavljamo pribor za školu. Iako se mojim drugarima baš i ne ide, ja jedva čekam da ređam svoje petice jer time obradujem tatu i baku.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola
Školovanje, kad malo bolje razmisliš. Posebno u našoj zemlji, gde je predsednik grobar, ministri plagijatori i keramičari/baštovani, a članska karta stranke moze da te dogura dalje od tri diplome.
- Osnovnu školu provedeš ubedjen da je ono što učiš mnogo važno, jer ti drugi tako govore, jer si mali i ne znaš ništa drugo.
- Srednju školu provodiš ubedjujući sebe da je ono što učiš jako važno, jer već počinješ da misliš svojom glavom i misliš da kad dodješ do fakulteta sve biti bolje.
- Na faksu ne daš sebi da misliš o tome koliko je nebitno ono što učiš, da ne bi poludeo.
Realno, malo ko može da navede 5 predmeta (ili njihove oblast) iz osnovne ili srednje škole, a da nisu čitanje, pisanje i računske operacije, koje su mu poslužile u nekoj stvarnoj situaciji (Slagalica se ne računa).
Validan izgovor za poznavanje svakakve treš materije, od boje patkice na gaćicama Maje Nikolić dok je pišala iza kombija ispred Trokadera, do imena koje je Marija Šerifović smislila za svoju djecu dok je još mislila da će ih imati. Pa šta, svi imamo pravo da se nadamo!
- Hhahahahahahahaha, joj čitam ovaj Blic danas, ne mogu da vjerujem šta sve postaje državni dug, da je Tito živ, ne bi bilo mjesta na Golom otoku za silne političare. Govna!
- Da, jes'.. Gledam i ja, Stanija i Filip opet proveli popodne u njenom stanu na Detelinari. Pa rade li njih dvoje išta sem što se jebu? Koliko su samo njeni roditelji uložili, slali je u inostranstvo, žrtvovali se ljudi, a ona ista li, ista. Neki ljudi se nikad ne mijenjaju..
- Brate, koji kurac? Zašto ti to znaš?
- Ma.. 'oću da se prijavim za Slagalicu, pa učim. Opšta kultura, ovo ono, spremam se, znaš kako to ide..
Verzija latinske poslovice "Čist račun, duga ljubav" specijalno prilagođene za interpretaciju od strane super, giga, turbo vizora, poznatije kao Milka Canić.
A. Tijanić: E Miki, da te pitam...ovaj...gledam da posle Srećnih ljudi počnem sa prikazivanjem Vrućeg vetra, pa Porodničnog blaga, Ranjenog orla itd. Nego, mislio sam da pre Dnevnika, znači u tvom terminu, emitujem komedije, lakše će ljudi podneti najnovija poskupljenja tokom Dnevnika, a Slagalica da ide pre Beogradske hronike, znači u 17h.
M. Canić: Uh Aco, pa nemoj molim te, ljudi ni ručak nisu prevarili u 17h, a kamoli spremni za formiranje najduže reči ili računanje. Znaš kad smo se dogovarali oko termina, lepo smo se dogovorili da ni pod tačkom razno nećemo menjati termin. Složio si se, molim lepo, čist račun duga duga skočko herc. Aj' zdravo, odoh da pripremim emisiju.
Uvreda na genetskoj osnovi. Često je upućuju muževi svojim suprugama u poznijim godinama braka (kada boleštine ulaze u top deset tema za razgovor) i kada žele da jednim udarcem maksimalno ponize svoje žene, a sebe uzdignu.
10 sati uveče. Slagalica i dnevnik su odavno prošli i vreme je za spavanje. Žena u kući čeka supruga koji je još jutros otišao po svoju prvu penziju. Čuje se lavež pasa i neka tutnjava na vratima.
- Maroo jaa sam! Stavii mui kafvu i donesi kiselu.
- Jao vidi ko se setio da ima kuću! Pijano govedo, pizda li ti materina za koga sam se udala! Po ceo dan ne silazim s nogu, radim ko crnac, a ti, pogledaj se na šta ličiš, nisi ni za krivog stojka!
- Zaveži kravetino! Mi smo Markovići svi zdravi ko dren! Ti si našla da mi govoriš da ne valjam, pogledaj noge kakve su ti, donela si mi bre vene u familiju!
Grčki Bog izuzetno niskog koeficijenta inteligencije.
Zevsov omiljeni Bog, jer uz vragolije koje čine oni koje je Glupidon pogodio strelom, na Olimpu se najbolje zajebavaju i najviše smeju. Često radi i u sadejstvu sa Kupidonom, mada svi Bogovi vole da rade sa njim, jer gde je Glupidon, tu je uvek neki šou.
- Je l’ znaš da nam je Mićka pogodila Kupidonova strela?
- Kak’a strela bre, šta pričaš ti?
- Kupidon. Bog ljubavi. Mićko se zaljubio.
- Pa dobro, lepo je to. A protiv koga?
- Znaš onu Milicu, ulaz pored tvog, crna, visoka?
- Mica Heftalica. Pre će biti da ga je pogodila Glupidonova strela, jer na njoj je ceo moj kraj vežb’o skidanje mraka.
---------------------------------------------------------------------------
- Je l’ video neko Mišu Genija negde?
- Kog Mišu Genija, bre?
- Mišu našeg. Čekaj, ti nisi gledao Slagalicu juče?
- Ne brate, gledao sam tekmu. Što?
- Pa ti ne znaš šta si propustio. Znaš da se Miša takmičio?
- On? Pa njega je još k’o dete pogodila Glupidonova strela, ne zna koje slovo ide iza Đ.
- To je i dokazao juče. Drugi takmičar u istoriji koji je otišao u minus. U igri asocijacije je na pojmove Banovo, Lekino, Petlovo i Kanarevo odgovorio Čukarička Padina, a na pitanje ko je bio Napoleon, odgovorio je levo krilo Benfike. Bilo je toga još, eno hit je na netu.
- Odlično, odoh kući da gledam.
Ogroman problem svakog klinca kada se roditelji konačno odobrovolje da mu kupe čuveno Kinder jaje. Dete krene da mućka svako misleći da će tako prepoznati u kom je neka dobra igračka. Onda se odluči za jedno, međutim, u poslednjem trenutku se predomisli pa uzme neko drugo i to potraje dok ga prodavačica ili roditelj ne pogledaju mrko, i onda napravi konačan izbor!
Mirko: Tataa, oćeš da mi kupiš Kinder jaaajee?
Tata: Jok. Skupo je k'o Svetog Petra kajgana. Platu sam potrošio, znaš ti koliki su nama mesečni rashodi?! Čekaj do prvog, da dobijem platu. Mada, ne garantujem ti ni tad!
Klinac pola nije shvatio, ali je ukapirao da nema ništa od slatkiša! Ipak ne odustaje.Mirko: Mooolim te tata. Molim te, molim te, molim teeeee....
Tata: Dobro, dosadan si k'o proliv. Aj uzmi jedno.
Mirko: Hvala tatice!
Hm.. Ovo ću (mućka ga). Ipak ne. Mislim da je u ovome neka dobra igračkica (tup-tup). Ili ovo...(tuup-tuuup)Posle 10 minuta
Tata: Alo bre, odluči se ili ćeš ostati bez jajeta!
Perverzna kasirka se kikoće.
Mirko: Evo, ovo ću. (Samouvereno stavlja jaje u korpu misleći da je napravio dobar izbor).
Na vratima samoposluge skida foliju, trpa čokoladu u usta i otvara «žumance». U njemu nekakva glupa slagalica od 6 delova sa zebrom. Klinac na granici plača upita tatu kada će taj prvi!
Očev poslednji pokušaj da izazove grižu kod tebe. Očigledno si zašao u kasnije godine, sediš za računarom preko dana, noću si redovan u kafani. Na fakultetu si ćale, i bole te zbog toga.
- Des tata.
- Ej, evo gledam Slagalicu, dođi da pričamo...
- Ajde, i ovako će fubal tek za četredespet minuta.
- Šta ima novo? Ima neki neka nova riba, ne pamtim da si mi tražio pare.
- Nema ništa, opet sam puko na kladži, dužan sam jednom tipu pare, devojka me ostavila jer se nisam tuširao 6 dana, zamisli!
- Radovane, šta ti misliš sa svojim životom? Poslednju nadu sam položio na kladionicu, mislio sam da će bar to da ti ide, ali nema vajde..
- Ej, otac, ne smaraj! Ko da si ti u 27 godini znao šta ćeš! Deda ti je platio kevu, ti nisi ni znao kurton da meteš! Da si ga bar met'o ko svet, sad ne bih ni imao ovih problema. Vidiš da ni sam ne znam gde ću, još mi ti sereš.
Podstrek koga karakteriše želja da dobro zdravlje i u narednom periodu posluži pripadnika starije generacije, jer uz dobar vid, mogućnost zapažanja dobrih bakuta u poznim godinama života, mogu predstavljati određeni kriterijum vitalnosti.
-... 26 ... 27... 28 stepenika, a tek na pola puta! Uh! Visoka ova zgrada, majku mu... Ma, sada će deda da predahne malo, kako se ne bi preforsirao, što bi rekli unuci, pa da nastavi dalje. Nije loše... U ovim godinama, bez štapa...dobro se držiš... Ajde dalje dedo, pa dobre babe gled'o...
-------------------------
- Dama na E8, šah-mat Milorade!
- Kakav mat!? Šta pričaš?
- Jeste, Milorade, nisi video... Razbio te topom na kraju, kao Kaćuša Nemca!
Ma pustite vi Nemce i Kaćuše, davno smo mi to prošli, nego...uh...baš nisam video... Odoh kući da odmorim malo, umor me je stigao, izgleda, a i uskoro će Slagalica...
- 'Ajde, Milorade,vidimo se sutra na istoj klupi i glavu gore!
- Da, glavu gore, dedo i dobre babe gled'o...a ne samo Milku Canić!
Njih 200 se gura u kadar. Trude se da ih makar malo kamera uhvati kako se kikoću, pucaju balone ili otvaraju nevešto usta na neku izdrkanu pesmu.
Srećniji će čak i za mikrofon, da otpevaju svoj hitić, koji će za par godina biti zaboravljen, ili neki evergrin Silvane ili Tome. "Dobre su i tvoje pesme" rekoše "al bolje da idemo sa proverenim stvarima. Samo obuci nešto gde ti se vide bradavice. Ne ful, naznaka samo. I otvaraj usta kao da pušiš".
I onda...oko 11 i 30. Tamni se ekran. Dim iz veštačkog govneta plavi pod, i u crnoj haljini izlazi ONA. Sa sve sisama, usnama kao da je pojela četrdeset tona semenki i promuklim glasom. Potpuno sama, ne mora da se gura sa nesrećnim sportskim komentatorom Raletom Simićem ili plodom slabina blaženopočivšeg Mirka Alvirovića. Samo ona, veštački dim, eventualno koja PINK balerina... i kukavica koja liči na njenog oca u Beogradu, dok prolaze kroz crveno.
Kako je ona to zaslužila?
Uvek je bila prosek pička. Uvek. Čak i 2006. kad je bila plava i extra curvy, bila je u najbolju ruku... parče. U 2018. je nakaza.
Pesme su joj limunadica. Pošto je sve iz 90-ih slušljivije od današnje kakofonije - pamte se. Ali to važi i za druge iz devedesetih.
Da li je takav tretman zaslužila mitskim urokanim mužem, čije je ime kandidat za ulazak u SI sistem fizičkih jedinica, kao jedinica za prebačene veš mašine preko granice u jedinici ratnog vremena - AR?
Nije.
Zaslužila je jer smo mi proklet narod. Izbacili smo za 1400 godina postojanja, desetak pristojnih osoba, sedam od kojih nisu želeli da imaju ništa sa maticom, a za ostalu trojicu se država pobrinula da ih mrzimo još od dečjih udžbenika.
Jer zlo, kič, šund, nestručnost, smrad, govno prekriveno šljokicama...mora da buja.
Zato će Žitorađanka do neizbežno brzog kraja ove ujdurme zvane država Srbija snimati specijal nekim drugim danom, ne dozvolivši sebi da se pomeša sa nesrećnim Ralom Simićem, Memedovićem, zvezdom granda iz 2010. ili Slagalica voditeljkom broj 4.
Al' neće još dugo, jebem nam svima mater. Neće još dugo. I taj kraj neće biti bombastičan. Biće obično crkavanje tuberkulotičnog psa.
Srećna vam svima NG.
Demokratija, sloboda govora po mesnim zajednicama, slobodno slavljenje slava i krštenje dece bez straha da ga najebeš ako si u partiji, sve su to stvari koje je donelo novo vreme. Nema više Tita i komunizma, jeste da se slabije živi, al' nije sve tako crno.
Međutim, po mišljenu prosečnog srpskog seljaka, mnogo toga treba još da se shvati i prihvati da se ne bi zaostajalo za ovim buržujima iz grada kojima je Evropa već pokucala na vrata. Mora se biti moderan, što u ruralnom svetu uopšte nije lako.
Slavka: Komšija Stanimir namestio neki tanjir na krov. Reče doneo mu šurak iz Austriju, ima svi kanali, a mi? Na ovu sobnu ne mož' u'vatimo ni prvi ljucki. Kvarimo si oči slagalicu dok pogledamo.
Čedomir: Mož' celu tepsiju da turi, ne interesuje me. Nemam ja pare za bacanje. Odakle mi? Ovu jalovu kravu još nismo prodali, za kakav moj gu čuvam kad se neće teli?!
Slavka: E moj Čedomire, gledaš kobajagi televizor, slušaš to za Evropsku uniju, a kako ćemo ovakvi? Eto komšija postao moderan i ostali će isto, a nama će se smeju.
---------------
Jorgovanka: Tato, nešto da te pitam. Mioljubova Zorka išla u Beograd i tamo videla ljudi sa minđuše na nos, veđe, usta... Pa sam ja htela da te pitam...
Čedomir: Šta??? Slavka, čuješ li ti ovu? Će tura minđuše na usta. I gde će ideš sa minđuše? Na njivu? Zar celo selo treba da nam se smeje? Turi i ima na ulicu da spiš! Dok sam ja u ovu kuću gazda, to neće da se desi. Il' se udavaj il' prihvati ovo što ti tatko priča.
Jorgovanka: Što si tato takav? Zaostao si, ne daš mi da budem moderna. Tato bre! Mamo, kaži mu!
---------------
Stanislav: Tato, ja sam gej. Volim muži.
Čedomir: Šta??? Jaoooooooo... Pa da l' sam se na boga sa kamenje bacao?! Mrš iz moju kuću majmune jedan i da te više nikad ne vidim! Begaj gde znaš, al' ovde se ne vrćaj. Umesto sin domaćin da mi bude, da mu prepišem imanje, da ga oženim, on će se vuče sa muži, pička li ti materina.
Stanislav: Znao sam da si takav, ič nisi civilizovan, pravi si seljak tato.
Žensko pištanje muda.
-Mama, mama! Danas sam na velikom odmoru Marini iz III-2 poklonio buket ljubičica.
-Sine, sedi! Moramo da popričamo.
-Reci mama!
-Kao prvo, zeva mi pička za Marinu iz III-2. Kao drugo, nećeš jebati.
Hoćeš da znaš zašto? Zato što si mekan kao i tvoj pokojni otac, bogdamudušuprosti.
Sama činjenica da se obesio govori dovoljno o tome kolika je pičkica bio.
Možeš misliti, saznao od Pere Kvake da se jebem za pare i čovek se obesi.
Jesam ja kriva što on nije dovoljno zarađivao?-Ovaa...
-Normalno da nisam! Kriva sam samo što sam se udala za takvog gubitnika.
Jebiga, bila sam pijana to veče, inače nikad ne bi raširila noge pred takvim mlakonjom. I tako posle par dana primetim da me je kreten nafilovao kao reform tortu. Dobro, rekoh sebi tad, treći put da abortiraš mnogo je, dečko ima stalan posao, a ima i gorih od njega.
A i više su mi dokurčile bivše drugarice koje su svakodnevno paradirale sa svojom odvratnom decom, pa sam rekla sebi, Gordana, nisi ni ti najgora, izdrži tih devet meseci, pa šta ti bog da.
I jebiga, tako si se ti rodio.- ....
-Ajde, ajde, šta si se pogurio i ubalavio kao penzionerski kurac? Znaš da ne volim kad plačeš. Evo, da ti mama 500 dindži, bilo danas para. Nešto navalili ovi klinci u poslednje vreme na taj ass to mouth, ne pitaju za novce. Nego, skokni do radnje i kupi mi litru Rubenštajna, a za kusur uzmi šta hoćeš. I brzo da se vratiš! Uskoro će Slagalica, a asocijacije mi ne idu baš najbolje kad sam trezna.
Šta je? Šta nije jasno?-Šta je taj es tu maut?
-Za dve godine imaš engleski u školi, kašće ti se samo. A'e sad, tutanj!
