Pitanje koje čuješ od treće osobe (uglavnom ženske) kada je sve oko tebe otišlo u pizdu lepu materinu, ali si ti nekako ostao na dve noge. Rašireno po filmovima i serijama ŠKLJ kategorije kao magične reči koje će sve vratiti u normalu.
U bolnici
Lana: Pero! Oh! Tako mi je drago da te vidim ovde! Sav si krvav! Šta se dogodilo!?
Pera (vidno pod sedativima): Evo, tek sam se sada malo pribrao. Ma, Laza vozio 120 km/h, šleper... prešao u suprotnu traku. Laza na mestu... Mika u komi... Žika će se izvući, ali su mu amputirali obe noge... Kamiondžija polomio nos i tri rebra... Kamion i nov "Audi" potpuno uništeni...
(dramska pauza)
Lana: A kako si ti?
Pera: Ma dobro sam, evo, sedeo sam pozadi refleksno otvorio vrata, otkotrljao sam se do bankine, sad malo ovde... Posle kući, supruga kuva neki suljpa, znaš koliko ga nisam jeo?
Pojava da je za neku vijest potreban veći broj mrtvih što je mjesto stradanja udaljenije od područja emitovanja te medijske stanice, da bi ta vijest dobila na važnosti.
-"I posle dnevnog izveštaja iz skupštine, mali predah uz vijesti iz svijeta. Danas u Iraku preko 80 mrtvih u dva odvojena bombaška napada..."
-"Na 28. kilometru auto-puta Novi Sad-Beograd, kod sela Popinci došlo je do nezapamćenog krvoprolića kada je vozač S.Č. sa vozilom Zastava 101, najverovatnije zbog neprilagođene brzine, izleteo sa puta i uleteo u štalu vlasnika M.P. gdje je njegova supruga Đ.P. u to vreme muzla kravu. Od siline udara poginuo je vozač "stojadina" S.Č., kao i prasica Mica koja se nasla prva na udaru nekontrolisanog vozila, dok je krava Ljovisna prosla sa lakšim psiho-somatskim tegobama od kojih će se, po riječima veterinara Sretena Popovića, oporaviti u najkraćem roku."
Uvreda na genetskoj osnovi. Često je upućuju muževi svojim suprugama u poznijim godinama braka (kada boleštine ulaze u top deset tema za razgovor) i kada žele da jednim udarcem maksimalno ponize svoje žene, a sebe uzdignu.
10 sati uveče. Slagalica i dnevnik su odavno prošli i vreme je za spavanje. Žena u kući čeka supruga koji je još jutros otišao po svoju prvu penziju. Čuje se lavež pasa i neka tutnjava na vratima.
- Maroo jaa sam! Stavii mui kafvu i donesi kiselu.
- Jao vidi ko se setio da ima kuću! Pijano govedo, pizda li ti materina za koga sam se udala! Po ceo dan ne silazim s nogu, radim ko crnac, a ti, pogledaj se na šta ličiš, nisi ni za krivog stojka!
- Zaveži kravetino! Mi smo Markovići svi zdravi ko dren! Ti si našla da mi govoriš da ne valjam, pogledaj noge kakve su ti, donela si mi bre vene u familiju!
Nešto čemu se Srbi više raduju, nego hleba da jedu, jer ne vole mnogo ono što bi se nazvalo "civilizovana diskusija". U normalnim situacijama, ako već nema druge nego da se sagovornik mora nadvladati, to se čini na udarce (argumentima). Međutim, kod Srba, svaki razgovor sa suprotstavljenim stavovima se ubrzo pretvara u žučnu raspravu, a još brže i u svađu, a propisi Prave srpske svađe glase da protivnik mora biti oboren- treba ga dokusuriti verbalnim nokautom. Drugog nema- eventualna šteta je nebitna. Pobednik jednostavno mora videti kako se sagovornik slama.
Žena: Dragi, možeš li molim te da izneseš smeće?
Muž: Hajde, sačekaj da mi se završi poluvreme...
Žena: Ali dragi, usmrde mi se kuhinja...
Muž: Dobro bre, ženo, još 10 minuta.
Žena: Jaooo meniii... Da sam se udala za onog Pribićevića, znaš šta? Sada bih bila supruga doktora nauka!
(Muž ignoriše)
Žena: A i imao je veću kitu nego ti!
Muž (cinično): A tako!? Samo da znaš, i tvoja sestra mi mnogo radije daje!(izbacivanje televizora kroz prozor, šamaranje, leteći tanjiri, zvanje hitne pomoći,...)
Par dana kasnije
Kum: ...I to ti je rekla?
Muž: Da, i ja njoj onda kažem za njenu sestru, kako mi radije daje...
Kum: E, alal ti vera, neka si joj rekao!
Elegantan način da suptilno izraziš svoje nipodaštavanje kulturnih tekovina kao što su obrezivanje, mrštenje na prase i rakiju, pranje stražnjice posle velike nužde, seksualno opštenje sa krupnom i sitnom stokom, kupovanje žena kamilama i povremeno opasivanje dinamitom čisto da te želja mine.
- E, evo ga ide onaj muslija iz računovodstva što stalno visi kod tvoje žene u kancelariji.
- Nek visi dok mu muda ne otpanu, ne voli ona sunećeno. Nego glej sad kako ću da ga zajebem, mnogo sam dobru foru video na tv-u.
...
- Dobar dan gospodo.
- Ooo, bog ti pomog'o Ahmede!
- Ahmed? Ja sam Halid, znate, iz računovodstva...
- Joj izvini Murate molim te, slabo pamtim imena.
- Ali ja nisam ni Murat, pa upravo sam vam rekao da se zovem...
- Džemal, jasno. Šta reče da mogu da učinim za tebe, Envere?
- Opet vam kažem da se zovem...
- Slušaj, Fikrete, jesi ti došao ovde nekim poslom ili da zajebavaš pošten narod, a?
- Ahh... ustvari, došao sam da ponudim da vam budem žirant jer mi se vaša cenjena supruga žali kako nikog ne možete da nađete, međutim sad vidim da bi problema s papirologijom bilo već pod stavkom 'ime i prezime'. Doviđenja.
Radni naslov "Insajderovog" dokumentarca koji se bavi problemima mita i korupcije u zdravstvenim ustanovama ruralnih područja.
Baršunasti glas tamo nekog naratora, sa sve muzikom iz "Terminatora" u pozadini: (T-dm tm t-dm, t-dm tm t-dm...)
-... naime, naš izvor iz lokalnog Doma zdravlja nam je potvrdio da je dr.Mitić, šef Hitne službe u Donjim Pizdićima, uslovio pružanje zdravstvenih usluga jednoj pacijentkinji tako što je početkom decembra od zeta dotične gospođe tražio pečeno jagnje da bi gospođa bila primljena u zdravstvenu ustanovu, a nakon toga od gospođinog supruga zahtijevao da mu se za nekoliko dana na kućnu adresu isporuče još dva takva jagnjeta za produženje njenog boravka u ustanovi, na šta su navedena dvojica bez puno razmišljanja pristali. Kako nezvanično saznajemo, namjera dr.Mitića je bila smanjenje troškova sinove ženidbe koju je tih dana organizovao.
Vojvodjanski izraz za poludeti, popizdeti, kada vam neko ili nešto dodje preko glave i dodjete na ivicu teranja svega u tri lepe.
Supruga: Dragi, dodji da večeraš, spremila sam ti viršle.
Suprug: A jebale te više viršle, podilajisah od njih.Baba: Prebaci sine na pink, da vidim samo je l' izbaciše nekoga sa farme.
Unuk: Napusti sobu baba, gledam tekmu, podilajisah vise od tvoje farme.Miki: Brate, si proš'o onaj tiket sto si obećavao da ceš nas voditi sve na pivo ako prodjes?
Uki: Ma kakvi proš'o, jeb'o me Verder da me jeb'o Verder, nikad ne pobedjuju, sad našli da pobede, podilajisah više i od njih i od kladze, ima pošaljem sve u pičku materinu i zapalim negde da 'ladim jaja. Kad dobijem neku kintu, evo sutra ima estonska liga, samo je smrt sigurnija od Estonije.
Pedagoški-kazneno-edukativna mera upućena neupućenome, koji je lupio baš u pravom trenutku. Ovaj sleng se neupućenome izražava javno, u trenutku kada nije pogodno šutnuti ga u međunožje, pa je potreban suptilniji način ućutkivanja radi prevencije i zataškavanja situacije.
Večera u restoranu. Okuplljeno staro društvo koje se nije videlo godinama, još od srednje škole.
- Neupućeni: Brate stvarno ne verujem da smo se opet okupili posle toliko godina... Sećate li se one male iz srednje... Nezaobilazne ali lako preskočive pri mimoilaženju. Ma, one ziljave sa teglama, snimio sam je pre neki dan u samoposluzi, natovarila se k'o kamila, valjda joj je to za doručak, šta znam. E da, bila je sa ćerkom, ista keva iz mladjih dana samo sa još većom šansom da dobije odštetu na sudu zbog nasledjene neleposti... Maa kako se bre ono beše zvaše....??
Ž: Znam ja. Zove se Mileva. Ona mi je sada supruga.
Ć: Brate, nešto si mi se usukao... Aj' uzmi pojedi nešto...
Uobičajena dinamika događaja u kući po nabavci flat screen televizora.
- Aman zaman, familijo, pa dokle ćete više blenete u to sokoćalo, ucrvljali ste se na tu garnituru k'o deda u trap?! Milorade! Stoku nisi na'ranio nedelju dana, eeej, pocrkaće od gladi, čoveče crni!
- Eh, ženo, ženo, nisam ti ja kriv što si iz Rekovac pa te stra' od "đavolju kutiju", hehe, u ovo selo se ovak'e akvizicije slave i po mesec dana, da znaš...
- Moré, saću ti ja pokažem koe iz Rekovac!...
TV Palma, istog dana
- U selu Bresje kod Jagodine, danas se u prepodnevnim časovima dogodio na ovom području do sada još nezabeležen zločin, prilikom kada je 46-ogodišnja G.P. viljuškom ismasakrirala svog supruga M.P. (53) i to na oči opšteprisutne uže i dalje rodbine koja se tu okupila iz nepoznatih ali svečarskih razloga. Policija sumnja da je ubica rodom iz Rekovca...
Svaki iole ozbiljan fotograf kog ste pogodili za svadbu.
Dotični će ispucati toliko slika da komotno možete da popunite arhiv prosečne tajne službe jedne zemlje.
Na svakoj slici koju napravi ljudi će delovati iskrivljeno do neprepoznatljivosti, neko zino, nekom ispo slinac, neko trepno, nekom ispala sisa. Nema to veze on u trenutku stvara kubizam, niko na sebe ne liči.
Šlag na tortu predstavlja prodaja tih slika nesrećnim ljudima ako se uopšte prepoznaju na fotkama.
On to radi planski, kad se svi ponapijaju, uvali im sliku na kojoj su ziljavi na jedno oko i prodaje je po ceni koju ni Pikaso lično ne bi zacepio.
Ako si kojim slučajem došao na svadbu sa ženom i dvoje sitne dece, spremaj se da prodaš bubreg da bi na kraju otkupio sve slike koje ćeš ionako turiti na regal dok ne požute.
:svadba u toku, kum na stolu, mlada pod stolom, muzika trešti:
-Dobro veče, ja sam fotograf koji vas je danas slikao, vi gospodine imate 6 slika, vaša supruga dve, kćerka jednu to vam je 9x200, 1800 dinara.
-Milunka BENSEDIN! Šta si reko?!
-Pa devet slika 1800 dinara, evo sve vaše slike možete pogledati.
-Je li prijatelju da nisi ti promašio profesiju? Evo ovde namigujem na kumu, ovde mi se ženi vidi komad dupeta kad se sagla da dovati bidermajer, ovde si mi sliko ćeru među sise glavu si joj odseko. Jebo majku ako nisi isti Pikaso, slike ti nemaju nikakvog smisla i koštaju u pičku materinu.
-Vi gospodine ako nećete, ne morate kupiti.
-Kupujem samo ovu de mi je ćera da ne drkaš na nju, a ovu ženinu slobodno zadrži. Ćao zdravo.
Kada hoćeš nešto da uradiš, a nešto u tebi (insekt, što bi Gidra rekao) ti govori da odustaneš od toga, no ti ipak ugušiš glas u svojoj glavi i postupiš na svoju ruku.
Ljudsko tijelo je naučeno da ne sluša sebe, nego druge oko sebe. Zato i dolazimo u situaciju da smo sebi umislili nešto, da nam se pričinilo, umjesto da vjerujemo svom unutrašnjem glasu koji nikada ne griješi.
Svako svoj put gradi onako kako on zna i umije. I nikada ga ne napravimo idealno, u vidu autoputa, nego je to neka kaldrma, trnovit put prepun prepreka, životnih iskustava koja nas iznova nauče nečemu novom. I dobro je da je tako. Životna filozofija je da čovjek stalno uči, svaki dan. Za kretanje po ovom putu potreban je vodič, a to je upravo taj glas koji nam stvara osjećaj nelagode da ne postupamo kako treba. Naravno, svaki put ima znakove pokraj staze koji nam govore šta da radimo, ali često nam oni nisu potrebni, pa postupamo rutinski. No, i rutineri često pogriješe, stoga pratite znakove, oni su siguran i jedini pravi put.
Sumornim korakom dolazim pred kućna vrata. Pozvonio sam dva puta, kao poštar koji donosi neke vijesti. Moja nije nimalo fina. Supruga otvara, a ja pognute glave kažem jedno lagano: "Dobro veče..."
Na licu joj se dalo primijetiti da zna da nisam došao nikakvim dobrom. Odmah me je upitala: "Kojim zlom?".
"Spakuj stvari, one najbitnije, idemo odavde", odgovorio sam. Zbunjenost na njenom licu pokušao sam da skinem ponavljanjem riječi: "Sutra idemo odavde..."
Tražila je objašnjenje, čemu sve to.
"Prokockao sam sve što imamo. I auto, i kuću, i imovinu. Sve je otišlo. Sutra idemo odavde... Sutra idemo odavde... Zašto nisam stao odmah kad sam vidio da me ne ide? Zašto nisam stao? Sutra idemo odavde..."
Tada sam primijetio da više nego ikada žali za propuštenom prilikom kada je mogla da ode sa roditeljima u inostranstvo, a ona jadnica je vjerovala u konjinu koji je izgubio sve što ima, i ono najvrjednije, njeno povjerenje...
Obična žena srednjih godina, tetka, iz milošte teta. Šarmantna i slatkorečiva gospođa.
Svakog jutra vozač njenog autobusa zaustavlja se na stanici tako da prvim vratima potrefi našu teta Cacu. Ona samouvereno prelazi stepenik po stepenik raspalog autobusa, ostavljajući putnike, i muškog i ženskog pola svih generacija, bez daha prilikom njenog koračanja uz obavezno nameštanje suknje koje je praćeno prekrštenim nogama, prilikom sedanja na prvo sedište koje je rezervisano za nju.
Uvek raspoložena i nasmejana, jebiga, takav je posao, radi sa ljudima, mora biti ljubazna u svakom trenutku pa čak i kada nema da vrati sitan kusur pa pokušava da uvali žvaku, jer u toj situaciji kupac obično bude nadrkan uz, neću žvaku, oću kusur. Mada dovoljan je samo jedan fin i nežan osmeh teta Cace koji će u tom trenutku raspametiti potrošača koji bi uz naklon i izvinjavajući pogled uzeo žvaku iz glatkih Cacinih ruku na čijim se prstima vide sveže nalakirani crveni nokti.
Žena bez škole, mislim na ove više i fakultete. Ima završena četri razreda gimnazije i veliku maturu. Uporno tragala za poslom, popunjavala formulare ali bez veze nemoguće je da se zaposli negde. Ali naša teta Caca, inače skromna žena, našla je svoje utočište u trafici na okretnici seljobusa. Plata jeste mala, ali dovoljna za opstanak i grčevitu borbu za kakav takav život.
Dobroćudna i uvek pozitivna, sposobna je da razvedri uvenule face sugrađana samo svojom pojavom. Klinci iz kraja svako veče čekaju trenutak kada će teta Caca napustiti svoje radno mesto, okrenuti im leđa, prilikom zaključavanja vrata, jer takvu pozadinu nemate baš svuda da vidite, kao dve poveće kriške slatke i ukusne lubenice, omogućiće im miran san.
Žena puna ljubavi, svoju ljubav, svoju jaču polovinu, svog supruga, domara jedne osnovne škole i dalje neizmerno voli. I u dobru i u zlu pa koliko god to trajalo. Jeste joj teško, ali živ se čovek na sve navikne, jer svoga muža skoro da i ne viđa. Ali i teta Caca je obična žena, žena od krvi i mesa, ima svoje potrebe, pa ponekad i prevari svog voljenog, mada to i nije prevara ako uzmemo u obzir da u svom domu, sa svojim domarom skoro nije bila u, da tako kažem, domaćinskim odnosima.
Jebiga, takav je posao ni ja ga ne volim.
Pijavica unutar ljušture u obliku čoveka. Okomljen na svoju žrtvu, konstanto zariva zube u najslabiji, nebranjeni deo, neobazirući se na molbe, uzvike, plakanje. Tvrdog srca, ispija krv i polako, ali sigurno ubija svaku volju za životom, ne prestajući sve dok se poslednja iskra života ne ugasi.
Kao i svakog petka, Mihajlo, kondukter na relaciji Beograd-Moskva je pozdravio suprugu, napuštajući stan i tešeći dragu da će pet dana brzo proći i da se ne brine. Stigavši na železničku stanicu, primećuje da nije poneo papire i kreće nazad kući. Otvarajući vrata, čuje nepoznat muški glas, pokuša da ode do sobe gde mu stoji pištolj, ali odjednom ga prestravi vrisak nagog muškarca koji ga odgurnu u trku i sa odećom u rukama pobeže napolje, ne primećujući da mu je iz džepa ispao novac i zlatan sat. Zbunjeni, prestravljeni Mihajlo mirno sede za kuhinjski sto, natoči sebi čašicu rakije i ispi je polako dok mu se supruga u plaču i strahu izvinjavala i molila za oprost.
"Opraštam ti", reče Mihajlo. Supruga se zaletela u zagrljaj, ali je on nežno odgurnu, uze pare i sat koje su ispale ljubavniku i ostavi ih na kuhinjskom stolu. "Ove pare nemoj sklanjati odavde", reče i izađe napolje žurivši na voz, ostavljajući suprugu uplakanu, ali ipak odobrovoljenu činjenicom da se sve završilo kako treba.
Mesec dana nakon toga, okupilo se ljudi u Mihajlovoj kući, krsna slava. Pije se, jede, veseli. U jednom trenutku kum ustade i pita "Kume, kakve su ovo pare i ovaj zlatan sat ovde?" "To ti je, kume moj, moja žena zaradila jebući se dok ja radim." Muk. Nikome više nije do jela, do pića, veselje je počišćeno i rukom odnešeno kao da je kuga prošla stolom. Supruga u tom trenutku unosi nove tanjire u prostoriju, i pijani Mihajlo joj govori "ponesi još jedan, za svaki slučaj, možda se jebač vrati da završi započet posao, pa da ne jebe čovek gladan".
Od tog dana se za vreme svakog obroka u Mihajlovoj kući ponavljala slika sa krsne slave. Žena je molila, kumila da ne govori to, bar dok deca jedu sa njima, ali se Mihajlo nije obazirao na to. Žena kod svojih nije smela, za razvod je bilo sramota, napolju nije izlazila jer joj se ceo grad smejao, zatvorena između četiri zida, sa skoro svakodnevnim prozivanjem od strane sopstvenog muža, žena je počela da kopni. Snaga tih reči je bila snage najjačih šamara, ali je bila ubeđena da bi je ti šamari mnogo manje boleli nego pogledi sirote dece koji su sa prezirom posmatrali sopstvenu majku dok je otac smirenim glasom psihički teroriše.
Sreda popodne, Mihajlo ide kući sa dugog puta, i vidi hitnu pomoć i policiju kako stoje ispred kuće. Ulazi unutra i u hodniku primećuje njihajuću siluetu koja je visila na konopcu. Prišavši bliže, primećuje da je to beživotno telo njegove "voljene" supruge. "E tako!", uskliknu Mihajlo, "da sam je ja ubio onaj dan, robijao bih doživotno, ovako se ubila sama, pa ja nisam ništa kriv." Čuvši to, ljudi iz hitne pomoći prestadoše skidati telo žene i stadoše kao ukopani. Komandir policije im podviknu da požure i momci iz hitne pomoći nevoljno nastaviše, gledajući Mihajla, uglas šaputavši "Prokletniče"...
Lik koji ceo život gleda kroz šah i ima najmanje tri poteza unapred u glavi.
Brale, kako si uspeo da središ situaciju sa taštom? Mislim, nikada nisi imao frku sa njom, nikad ružnu reč, nikad ništa.
Pazi ovako:
Kupiš tašti svake nedelje neko lepo cveće, ali pazi, kupiš uvek paran broj cvetova, kao da ideš na groblje. Ona u početku iz kulture neće reći ništa, ali će preko supruge da nabaci za to. Ti se pravi lud kada ti to supruga spomene, reci da si se zajebo ili te zajebala ona što prodaje cveće i tako nešto. Čekaj momenat da ti tašta skrene pažnju sa pitanjem: Što zete kupuješ uvek paran broj cvetova? Na njeno pitanje je dovoljno da se zlokobno nasmešiš.
Tastu kupiš namerno neki loš kineski štap za pecanje, i čekaš priliku da ga na prvom pecanje, a fala bogu kineski je, pokida i da vidš njegovu facu kada to uradi. Njemu je dovoljan pogled tipa : Pa dobro taste, što sjeba poklon? Nikako da mu to kažeš, samo mu uputi pogled!
Šurjaka izmlataš još u početku veze sa svojom budućom suprugom, i to sve kao ne znajući da je on brat tvoje drage. Tim potezom si ga matirao do daljnjeg.
Koji si ti šahista!
Dugomentražni film u režiji osiguravajućeg društva u kome glavni junak, našavši se u zemlji čuda po imenu Srbija, pokušava da naplati osiguranu sumu za doživljenu nesreću od osiguravajućeg društva čiji je osiguranik.
- Gospodine Petroviću, koliko vidim, vi ste pali sa klupe dok ste sekli ruže u sopstvenoj bašti i pritom zadobili prelom ruke, zar ne?
- Tako je.
- Imate li svedoke da se nesreća dogodila baš pod uslovima koje ste naveli?
- Da, moja supruga je bila u bašti sa mnom.
- Imate li dozvolu za gajenje cveća?
- Imam.
- Jeste li obavestili komšije da ćete se baviti tim riskantnim poslom?
- Jesam.
- Tri dana pre, pismenom notifikacijom?
- Da.
- Jeste li imali pored sebe paket za prvu pomoć, koji je obavezno nositi pri obavljanju opasnih poslova?
- Da, imao sam.
- Da li ste bili pod uticajem alkohola ili nekih opojnih sredstava?
- Ne, nikako.
- Da li ste se možda bavili ovim riskantnim poslom noću?
- Ne nikako, na dnevnom svetlu.
- Gospodine Petroviću, pa jeste li vi sekli ruže DANJU?
- Da, kada drugo?
- Zakonom je kažnjivo seći biljke dok vrše fotosintezu. Molimo Vas da povučete zahev za isplatu, inače ćemo biti primorani da vas tužimo Zavodu za zaštitu biljaka. Doviđenja i prijatan dan.
Kolona u grafikonu osobenosti i navika jednog homo-sapiensa zbog koje nećete imalo nimalo jasniju sliku o istom. Pojam tako površne sklonosti prema nečemu da na njega, fazon, ne morate ni hanzaplast da stavljate. "Hobi" nije, "kurac" nije, ali je možda pomalo od oba. Ustvari, nekakva najpribližnija definicija naslovne kategorije bi se najverovatnije kretala u opsegu termina kao što su poklonik, entuzijasta i paćinko, mada bi i to bilo nedovoljno za njeno konačno klasifikovanje u ovaj naš nesrećni rečnik.
Jer jedan zaljubljenik možete biti u prirodu, operu, pozorište, hranu, kola, jedriličarstvo, istoriju...a da pritom ništa od navedenog ne poznajete sleš gotivite bolje/više od bilo koje druge rendom osobe na ovoj planeti. "Zaljubljenici" su, zapravo, blazirane ljušture, primerci operisani od duha i strasti u sterilnom okruženju sopstvenih života, koji su privatno zanimljivi k'o utakmica petlića u malom fudbalu (idemo na podvodni hokej) dok se široj javnosti predstavljaju ili žele predstaviti u totalno drugom svetlu, tipa finala jebenog SP-a. Krajnje provaljeno, ako mene pitate. Srdačan.
- Znate...Ja sam oduvek bio zaljubljenik u Himalaje. Eto, ni sam ne znam zašto, ali tako je. Mislim - nisam nikada bio tamo ili ništa slično, ali...eto.
- Super, super, nego ae sad pomeri taj auto da mogu da se isparkiram, ok?...
- Bliži se leto a mi pitamo poznate gde planiraju svoj zasluženi odmor. Danas je sa nama Ivan Bosiljčić, glumac, pevač, mladi tata i kurac od ovce. Ivane, da li ste vi i vaša supruga već odlučili gde ćete za leto?
- Oh, kako da ne! Znate, posle naporne i pune sezone čoveku zaista treba da negde ode i nađe inspiraciju za nove umetničke poduhvate, a kako smo i ja i Jelena strastveni zaljubljenici u umetnost, odlučili smo da...
- Ivane, oprostite što vas prekidam, ali moraćemo ovo da završimo neki drugi vek, kamermanu je ponovo pozlilo...Dobro je, Slaviša, saćemo u kombi...
Jebačina u braku, rečnikom Emili von Popaditz. Interesantno je da istu eufemizmom iz naslova definišu podjednako i Pravo i Crkva, doduše sa nešto drugačijim tumačenjima u odnosu na realnost savremenog života.
Jer biblijska percepcija Žene kao "neposlušnog zabludelog rebra" (Knjiga Postanja, najtvrđi povez) ne može biti dalje od zakona ljudsko-zemaljskih, koji je štite k'o Nišlija "Merak" pivo...iako i sâm znajući da pomenuto nagriza prugu čak i kada ga ispišaš par sati nakon konzumacije.
- Pope Gavrilo, šta da radim, žena mi ne ispunjava bračne dužnosti?
- Hm, podeliću s tobom ovaj stih iz Biblije pa ga ti interpretiraj kako hoćeš: "...I ako koza ustegne da daje plodove svoje i radije s drugim kozama u tržni centar ide, a ti uzberi jednu šibu pa po njoj broj do Dvanaest Apostola Princopratilaca..."
- Hvala, pope, puno si mi pomogao!-------------------------
- U redu. Dakle, vi želite razvod od vaše supruge. Po kojem osnovu? Neverstvo? Nepomirljive razlike?
- Je l' može "neobavljanje bračnih dužnosti, godinama"?!
- Hm, dozvolite da vam citiram član 7 iz našeg Uputstva za brakorazvodni proces: "Ako muška stranka navede uskraćene ili na bilo koji drugi način neobavljane bračne dužnosti kao razlog razvoda od svog partnera, oduzima mu se sva imovina i plaća mesečnu alimentaciju u vrednosti od 30 grama zlata..."
- :glp: Ma pomiriću se ja sa njom već nekako, hehe...
- Ne trudite se, gospodine, vaša supruga je upravo kod mog kolege na kraju hodnika...
Komad suvog zlata koji staje u pola šake. Iako se u proseku fakultet, viša škola ili bilo koji pošten zanat završava za 3-6 godina, a auto-škola za 3-6 meseci, u očima prosečnih roditelja (pre svega muških), vozačka dozvola "B" kategorije ima znatno veću vrednost od ne znam kakve diplome. Dakle, kad napuniš 17, a najviše 18, da požuriš da položiš, inače nisi svoj čovek, ščuo!?
Reče meni tako komšija sa dva završena fakulteta: "Moj sin doktor se zaposlio u struci, a nisu ga ni pitali za diplomu, već samo da li ima vozačku dozvolu i znanje engleskog jezika". I na stranu taj engleski i to što mu se sin nije baš zaposlio u struci, kada sam čuo ovu rečenicu, odmah mi je dodatno pojašnjeno zašto razni Draškovići, Maje Gojković, Čovići i slični opstaju u politici sve ove godine, zašto Deretić prodaje muda za bubrege o antičkim Srbima kao alvu, i iznad svega, zašto nas ceo svet jebe već četvrt veka.
Dakle, sinak, moš ti da znaš i da programiraš kvantni kompjuter, ali ako ti milicija ne izda crno na roze da ti znaš da šoferiraš, bez obzira što su male šanse da ćeš i imati šta da voziš, suštinski si razočarao/la.
(Istinit događaj sa odeljenja ortopedije Urgentnog centra, leta gospodnjeg 2011. godine. Svedok: ja)
Ulaze u hodnik rajetin, tj. markantni gospodin srednjih godina, njegova supruga i vidno potrešena kćerka. Prati ih cajkan, a oko njih, šibaju doktori iz hitne službe i voze nekoliko polomljenih ljudi. Ispostavlja se da je kćerka izazvala tešku saobraćajku i polomila sve ove jadnike, dok njoj ne fali dlaka s glave.Policajac: Evo, samo potpišite ovde, i dobićete poziv od sudije.
Čovek: A izvinite, da Vas pitam, koliko je to?
Policajac: Čega?
Čovek: Pa negativnih poena?
Policajac: Ne znam stvarno... To će sudija...
Čovek: A ne znate. A znate li da li je to više od 15? Mislim, dete već ima 3 poena, pa ako bude 15, ne bi valjalo nikako da izgubi dozvolu...
Policajac: Ne znam stvarno, to će sudija odrediti.
Čovek: Ne plači, sine, učinićemo sve da ne izgubiš dozvolu, mama je već zvala advokata...
Vrsta koja se nalazi na dnu hijerarhijske piramide u zemlji. On je ona karika koja se prekinula u lancu ishrane. Zahvaljujući zakonima, normama i društvenim običajima- poslednja rupa na svirali.
Prioritet sedanja u GSP-u:
-trudnice
-invalidi
-penzioneri
-roditelji s decom
-deca bez roditelja
-Romi
-matori ljudi
-mlade devojke
-mladi muškarciPrioritet zapošljavanja:
-partijski drugovi
-porodica i rođaci
-socijalni slučajevi (kada EU pritisne vladu, a vlada poslodavce)
-Romi (videti prethodnu napomenu)
-invalidi (videti prethodne napomene)
-iskusna radnica koja već ima decu (kod privatnika, koji traži stručnost)
-iskusni radnik (videti prethodnu napomenu)
-mlada radnica (šef lično izvrši ginekološki pregled... khm... da ustanovi da li će da zatrudni u dogledno vreme)
-mladi radnik (mora da ima manje od 25 godina i barem 10 godina iskustva u struci)Prioritet kupanja u stanu:
-deca (ok, rano ležu)
-baba i deda (stari su, treba imati razumevanja za njihove godine)
-mama i tata (poštujmo ljude koji su nam dali krov nad glavom)
-supruga (dame imaju prednost!)
-mlad čovek ("kakve veze ima što je prazan bojler, mlad si, tebi je kupanje u hladnom zdravo!").Mladi muškarci imaju prioritet jedino kada dođe do mobilizacije za rat, tada ponosito stoje na grudima otadžbine.
Pehirati. Svezati šuhru bi u nekom Bosanskom slengu znacilo izazvati neciji pogresan potez, neku nezgodu, izgovoriti neke rijeci ili uciniti nesto sto ce neku osobu moralno oboriti tako snazno da i one stvari, koje inace radi rutinski, izvede kao najveci amater.
E upravo je to moja supruga sinoc uradila Sammiru iz Dinama.
Ali vratimo se par sati prije tog dogadjaja. Ponosno sam izasao iz kladionice noseci "sigurno dobitni" listic. Prepoznao sam dobitnu konbinaciju, 5 parova koji ce mi sigurno donijeti novac da platim racun za struju koji je prosli mjesec malo jaci nego inace (zahladilo malo, pa se grijalica pali).
1 na Atl.Madrid, 1 na Lille, 1 na Villareal, 1x na Salzburg protiv Juventusa (poklon kladionice) i 1 na Dinamo protiv Brugge-a.
Pocinju tekme, sve se laganino odvija u prvom pravcu, cak i ovaj Salzburg koji je po meni bio najrizicniji potez (ali je dobra kvota) povede sa 1:0 protiv Juvea.
I tako laganino pratim Dinamo na TV-u, mrljave, vec me nerviraju, pate se protiv ekipe koja nije puno pokazala u prve dvije utakmice. Negdje na sredini drugog poluvremena kada je kcerkica zaspala, dodje i supruga, sa svojim cuvenim pitanjem "sta to gledas?", a ekran metar sa metar, zeleni pasnjak i 22 hajvana gone loptu. "Gledam ljubavi pornic, zar se lijepo ne vidi. Cuj sta gledam?". Prica od prilike ide dalje ovako:
Ona: "Sta se nerviras, pitanje je bilo retoricko."
Ja: "Ma ne nerviram se, ustvari nerviram. Stavio na kladionici da ce Dinamo dobiti i vidi kako se pate."
Ona: "Sto se kladis, kad ne znas."
Ja: "Eto ti mi reci. Nemoj me majke ti dodatno loziti. Dosta mi je ovih 11 morona."
... mucna tisina ... pljus penal za Dinamo, 10 minuta do kraja.
Ja: "Evo ga." ... igraci se natezu sa sudijom ... par minuta prekida ...
Ona: "Promasice."
Ja: "De ba koji ti je, sto ce promasiti. Lik dao 17 golova u ovoj sezoni, ovo je rutina. Ide lova."
Ona: "Pa vidi ga kako se usro od straha. Osim toga, kad si ti dobio na kladionici."
... Sammir se zatrca i slozi u stativu ...
Ja:" Pa hebem ga ja , da ge hebem, svezala si mu šuhru toliku da bi promasio da nije bilo nikoga na golu."
Ona: "hi hi hi hi ..."
Ja: "Gori sam ja hajvan koji sa zenom gledam utakmicu. Gledaj "Kucanice" na RTL-u, odoh u drugu sobu dogledati kraj."
.......
