Mada se čini da ova dva tipa turneja nemaju mnogo dodirnih tačaka, ispostavlja se da je jedino što ih razlikuje ciljna grupa. Zahvaljujući fanovima, svetski čuvena rok-grupa ima uspešne koncerte po celom svetu. Zahvaljujući dijaspori, srpska folk zvezda takođe ima uspešne koncerte po celom svetu.
ROK GRUPA
-Koncert u Los Anđelesu, otvaranje turneje. Slede slični u San Francisku, Čikagu, Filadelfiji, Bostonu, Njujorku, Torontu,...-Evropski deo turneje: koncerti i festivali u Londonu, Parizu, Berlinu, Beču, Stokholmu, Moskvi,...
-Azijski deo turneje: koncerti u Tokiju, Hong Kongu, Tajvanu, Singapuru, Filipinima,...
-Okeanijski deo turneje: koncerti u Sidneju, Melburnu, Pertu i Velingtonu
-PAUZA od turneje, zarad snimanja fensi spota na Antarktiku
-Latinoamerički deo turneje: koncerti u Rio de Žaneiru, Buenos Airesu i Santijagu
-Zatvaranje turneje negde u SAD
SRPSKA FOLK ZVEZDA
-Otvaranje turneje u Areni u Beogradu
-Koncerti u Skoplju, Podgorici, Banja Luci, Prijedoru, Sarajevu (uprkos pretnji bombama), Zagrebu (uprkos pretnji svim i svačim), Ljubljani
-Koncerti u Beču (u Domu Kulture), Minhenu (u kafani "Kod gazda Miće"), Štutgartu (u etno-klubu "Opanak"), u okolini Berna (na imanju nekog bogatog gastosa), Stokholmu (u nekoj manjoj sali)
-Tokom presedanja na aerodromu u Londonu, dolazi do spontanog koncerta za neke Japance koji su prepoznali ovu zvezdu sa "You Tube"-a. Pre samog poletanja, harmonikaš zapisuje jednom od njih akorde neke pesme, da se ne bi više mučio da skida po sluhu.
-Koncert u domu srpske kulture u Torontu (krcata sala), u dosta velikoj i krcatoj sali u Ontariju, zatim u još većoj sali u Čikagu, pa u nekom amfiteatru u Njujorku i konačno u restoranu "Srpsko veselje" kod nekog gastosa u Los Anđelesu
-Neplanirani koncert u Havani. Ljubljenje tri puta sa Fidelom Kastrom
-Koncerti po kafanama, klubovima i restoranima u Pertu, Sidneju, Melburnu i Velingtonu. Odbijanje svadbenih ponuda pijanih gostiju. Snimanje spota za Youtube sa kengurima i koalama.
-Nastup u Kejptaunu u kafani "I ovde je kročila srpska noga"
-Koncert u Dubaiju u palati bogatog šejka, koji je oženjen rođenom sestrom folk-zvezde i diskretno je finansirao ovo svetsko putešestvije.
-Koncert u Istanbulu na festivalu balkansko-azijskog melosa
-Koncert na Krfu u kafani "Tamo daleko"
-Koncert u Sofiji na stadionu
-Zatvaranje turneje u Kragujevcu na stadionu
Haos od tržišta, široko raširen među običnom rajom, u kojem potencijalni kupac obično kreće u potragu za iglom u plastu sena rečima: „Zovem povodom...“.
Burazeru, ostala mi za tebe još jedna 3310-ka, ma ko nova je, al moraš da mi javiš brzo dal ’oćeš ili nećeš, evo ljudi zovu, zovu.... ide fontele ko alva, ’de ćeš bolje za 20 evrića?! Jeste, ima srpski meni, punjač, baterija drži do deset dana, samo kad ne pričaš puno, eeeej al’ deset dana burazeru..., sive boje, malo izgreban, al’ ništa strašno. E jedino što mu je displej naprs’o malo sa leve strane pa se razliva ekran. Ma i koji će ti to, danas ionako samo debili ne znaju da kucaju poruke na slepo. Šta si rešio, da ti ostavim?
Jeeestee, kuca mi se okucila, mica moja mala, pufnice tri predivne oštenila, a ja ne znam šta ću sa njima, srce mi se cepa kad ih pogledam... dušice moje malene... I sad moram da ih dam nekome, nemam gde sa njima... Da da, tamno smeđa ženka labradora, sa pedigreom, otac takođe. A dečica? Dve ženkice i jedno muško, nisu vakcinisani. A jeste li vi ljubitelj životinja, jeste bili skoro u zoološkom vrtu? Jel imate vi nekog ljubimca? Znate, moja Loli nije baš druželjubiva sa mačkama, papagajima, pa ni kornjačama bogami, tako da verovatno ni njeni maleni neće biti. Lepote moje...
Brate, pazi kad imam sve bitne tekme Grobara od ’60-tih pa na ovamo, imam nešto i od reprezentacije, sve na DVD-u i VHS-u. Pazi brate, kad sam ’ladno uspeo da prebacim finale sa Realom ’66-te i neke derbije iz ’70-tih. E a imam i ono sa Kvins Park Rendžersom, ono kad smo ih tukli 4:0, kad im je Mance jeb’o kevu, to mora da se ima! Štaaa... a ti si Zvezdaš?! Pa koji kurac si me zvao onda?! I kad dođu teški dani, i kad dođe tuuugaaa... Ne, brate, nemam Zvezdu iz ’91-ve, gledaj to sranje na SOS-u kad puste Sećanja, ionako ga repriziraju svaki drugi dan, mamu im raspalu...!
Izvoli sine, kaži... Da, da skupljam albume sa fudbalerima još od Italije ’90, imam preko deset hiljada duplikata, a zamisli molim te, ne mogu da nađem Omerovića, baš sa tog prvenstva. Koliko ti godina imaš sine, sećaš li se Omerovića uopšte, našeg reprezentativnog golmana, stara Juga, SFR Jot? E za njega bih ti dao da popuniš sve tvoje albume, i snorkijevce, i Hi-mena ako si ih skupljao, ma desnu ruku bih ti dao!!! I za onog Laudrupa iz ’92-ge, kada njegovi Danci uzeše titulu umesto nas. Ja to prvenstvo slavim ko da smo ga mi osvojili, al’ eto, ne da mi se da nađem Laudrupa. Njegovog mlađeg burazera imam, jedno 5-6 duplikata, al’ starijeg ni za lek...
Aaa matori, nečeš da pogrešiš ako ga uzmeš! Čuv’o sam ga u garaži, radžena je generalka sad skoro, zamenio čelave gume, ma pazio sam ga ko dete rodženo, samo što mu nisam uveče prič’o priče za laku noč! Paz’ ovako, ima dve ipo kile kubika i stočetr’es konja i svaki češ da osetiš kad ga upregneš na drumu!!! Matori, šta da ti kažem kad sam ga izvez’o odavde do Beograda, pa do Niša, za tri sata džuture, tera ko zmaj matori! Ma devedes-treče godište, al’ ko da je dve’iljade-treče, malo više srče čorbe matori, al’ formula je formula! Ne bih ga ni ja prodav’o, nego mi se čerka udaje pa mi treba svaki dinar, razumeš matori? E na Subotičke table je, to ti nisam rek’o... Al’ ti ja, Mile Madžar, za njega garantujem da je čist, imam sve papire i saobračajnu...
Nedavno osnovan od strane trenutnog trenera ser Aleksandra Vučića i finansiran iz EU fonda solidarnosti namenjenog za pomoć u rešavanju situacije oko poplave. Ne bre tih poplava. U Srbiji je oduvek bila velika poplava igračkih talenata i trenerskih magova. Elem, kao i većina lokalnih timova oni kreću polako od samog dna, kao i svi mali klubovi gde povreda nekog od 11 igrača zahteva da trener skine kopačke sa klina. Znači, kao što je rečeno u prethodnoj rečenici, oni kreću skromno, od prve lige Srbije sa 30 bodova prednosti. Jedan veći klub iz prve lige, čije ime iz bezbednosnih razloga i nacionalnih interesa ostaje skriveno za javnost, ustupio im je svoj teren sasvim dobrovoljno i preselio se u Morović nakon što su mu bankovni računi misteriozno presušili.
Vučić : Dobro momci, okupite se sada. Ajmo, ajmo! Digni guzicu sa trave Mihajlovićka i donesi momcima vode. Ne držim te da sediš već da vodu nosiš. I dižeš noge.
Dačić : Treneru, treneru!
Vučić : Šta je Ivice? Ajde reci više u pičku materinu.
Dačić : Jel startujem u prvih jedanaest ove nedelje?
Vučić : Videćemo. Ako Toma ne ispeče rakiju ovog vikenda, Koštunica se opet ne izgubi na putu do stadiona a Mlađi ne zariba Fiat i možda ako budemo te kurčeve sreće da Čeda ne presauga do utakmice, ja te ubacujem 100%. Ajde sad odalji se malo, osećaš se.
Mrka : Koja nam je taktika za utakmicu u nedelju?
Vučić : E ovako. Nastavilo se prvenstvo konačno. Igramo kao Real. Znači, Ivice ipak ne igraš ove nedelje kako god da okreneš. Jebi ga.
Rasim : Zar ne igramo kao Bajern?
Vučić : Jok bre. Zar ne gledaš tv? Real je sad in. Ali zadržaćemo i ovaj put tiki – taka od onda kad smo igrali kao Barsa.
Velja : Jel to ono sa šakom što ima pa lopta ide ...
Vučić : Jeste Veljo. To je ono sa loptom i dodavanjem što rade igrači kad igraju fudbal.
Stefanović : Treneru, boli me već glava od ove teške priče. Ima li kakva skripta da ja to kasnije izučim? Ne moram ja ni na teren da izlazim, samo se ono pojavim i tu sam fol. Šara-laža, taj fazon.
Vučić : Kakva skripta crni Stefanoviću? Nije ti ovo Megatrend gde možeš pasti samo sa stolice. Ako se ne uozbiljiš ubacujem Ivicu umesto tebe. Nego, gde sam stao? Rezerve su : Dinkić, Koštunica, Đilas i Jovanović. Neka ih, nek se lade za sada. Možda za 4 godine zaigraju u prvoj postavi. Videćemo još.
Tasovac : Jesmo li našli golmana?
Vučić : Nismo još. Situacija je vanredna tako da je Velja leteći, ko i do sad.
Gašić : Koji je moj posao?
Vučić : Braco, ti si stub odbrane ovog kluba. Tu nema dileme.
Gašić : Ime gazda reci, ime. Ko će majčino mleko da propišti?
Vučić : Ma odkud znam, lomi špica. Još i o tome da brinem? Na šesnaest ga guraj a van lomi noge. Veljo, to važi i za tebe i za Mrku. Srednji red ostaje : Verbić, Rasim, Tasovac, Antić, Udovičić. I ti Vanja, ovaj put nema ti igrati u spido gaćama. Ne mogu ja kazne plaćati svaku utakmicu, ko da nemam pametnija posla.
Udovičić : Pa oću li kao budala igrati u šorcu? Zna se brate, spido gaće. Samo seljoberi idu na bazen u šorcu. Mislim, fudbal je ali princip je isti. A i u šorcu mi se ne vidi guta.
Vučić : Jao! Ivice, ti menjaš Vanju ove nedelje. A sad napad. Momci, slušajte me dobro. Svaka lopta da ide na Lazara ili Krku.
Antić : Krka umro. Biće sad prvog četr'est dana.
Vučić : Ništa onda. Valja meni igrati ove nedelje. Daj vamo bubamaru da vam pokažem koji fazon.Obaveštenje za navijače FK Partizan
Poštovani, utakmice vašeg omiljenog kluba od sledeće nedelje možete pratiti na stadionu FK Jedinstvo Morović, na pomoćnom terenu. Pod uslovom da ga imaju i da se voda povukla.
Pred vama je treći i dugo očekivani deo političkog referata o našim predrasudama, stereotipima i zabludama glede drugih naroda i narodnosti. Kao i u prethodna dva slučaja, i ovoga puta tekst se pisao praktično sam od sebe a objašnjenje za to jedino mogu dokumentovati činjenicom da sam kao predstavnik LEGITIMNO PRIZNATOG NEBESKOG NARODA na Zemlji ( duvajte ga, Amiši ) primao nesebičnu pomoć od strane Boga lično, kojem se ovim putem - između ostalog - i javno zahvaljujem.
- HOLANDIJA
Zemlja lala, pedera i kanabisa. Obzirom da mi Srbi za hortikulturu nikad nismo previše marili a ni da nam vutra nije nešto preterano potrebna pored drage nam rakije ( a i imamo ooodlične dilere sa Kosova – përshëndetje për vëllanë Hallim ), najveći utisak na nas svakako ostavlja krajnje slobodoumno guzičenje na ulicama Ajaksa, PSV-a i Ekselziora, što je definitivno dovoljan razlog da u našim konzervativno-pravoslavnim srcima naprečac osudimo sve Holandeze na večni boravak u najtoplijim kutovima pakla. E sad, i taj Hag je poprilično osetljiva tema iz razloga očigledne veze između nas i gorepomenutog ''guženja'' ali činjenice stoje i istorija se ne može promeniti...Do sledećeg rata, barem.
ČINJENICE: Ako i zanemarimo flamansku slikarsku školu koja je iznedrila ( opa, trojica ) neka od najčuvenijih imena likovne umetnosti ( van Ajk, van Dajk, Rubens...), nikako ne smemo zaboraviti da je Holandija odgovorna za nastanak nekih od najukusnijih žutih sireva na svetu što – složićete se sa mnom - ipak nije mala stvar. Pedera, pak, što se tiče, realnost je umnogome drugačija od gorepomenute Sodome i Gomore ali da JESU – 'vala jesu! Uostalom, možda im onako ružnjikavim Holanđanke i ne daju da umoče u nji'ove cenjene narandžaste vagine pa su, siroti, primorani da se prangijaju međusobno. Jebiga.- JAPAN
Nindže, roboti i suši. Tri prve asocijacije na zemlju izlazećeg Sunca. Atomska bomba je četvrta. Zemljotresi peta, cunami šesta. Posetioci porno sajtova mogli da bi obogate ovaj spisak i sa terminima kao što su 'manga', 'hentai' i 'bukkake' ali nisam naišao ni na jednog zainteresovanog. Elem, ograničeni time što impresije o Japanu i Japancima uglavnom dobijamo preko serijala samurajskih filmova na B92 u kojima igra Toširo Mifune ( ovim putem želimo da im se i javno zahvalimo na tome ), vanrednih izdanja vesti RTS-a sa rifrešovanim bilansom žrtava i aktuelnim nastavcima epske porno sage ''Deep Asian Ass'' ( kako mi rekoše ), jasno je zašto o ovoj bogatoj i interesantnoj zemlji znamo tako malo. Ipak, u to da piju sake i pevaju karaoke uveče nakon posla i da bez izuzetka izvršavaju harakiri ako nešto zajebu na istom, poprilično smo sigurni.
ČINJENICE: Jedna od najstarijih civilizacija na planeti. Tehnološki sigurno najrazvijenija država na svetu. Industrija, ekonomija, umetnost, kultura...šta god vam padne na pamet – oni su to imali prvi. Ne prođe niti jedno svetsko sportsko nadmetanje da gomila Japanaca ne pokupi bar neku od medalja. I povrh svega toga, poklonili su nama - sirotim ali ponosnim Srbima, nove autobuse za prevoz. Ako vas zbog nečega volimo, dragi Japanci, onda to nije zbog toga. Kontrolori GSP-a – M'RŠ U PIČKU MATERINU!!!- SAD
I konačno, tu smo. Najomraženija zemlja među nama Srbima. Državni i duševni neprijatelj broj 1. ( To dostignuće je utoliko veće ako se zna da je na specifičnoj rang listi mrskih nam naroda prestigla i Hrvate i Albance a za šta je imala daleko manje vremena od pomenutih. ) Ustvari, mržnja prema Amerima je toliko snažna da bi čak i eventualni armagedon u vidu ogromnog plamtećeg asteroida koji u nezadrživom naletu juri ka planeti Zemlji i njenom totalnom uništenju, bio rado pozdravljen od naše strane ukoliko bi PRVO pobio te izdegenerisane predstavnike ljudske rase pa tek onda uništio i ostatak planete. Dok do toga ne dođe, nadamo se barem tom uveliko najavljivanom Trećem Svetskom Ratu u kojem bi, ako je do nas, Sjedinjene Američke Države bile potpuno izbrisane sa lica Zemlje a njeni stanovnici pretvoreni u novo, biorazgradivo djubrivo – što svakako i jesu u trenutku pisanja ovog teksta. Razume se, do ovolike akumulacije besa u nama nikako ne bi došlo da nije bilo tog kobnog i ničim izazvanog bombardovanja ali animozitet prema naciji koja je svet obogatila žvakama, koka-kolom i Oprom Vinfri datira još s početka prošlog veka i pojavom prvih ideja o socijalizmu. Uostalom, ko je od nas ikada želeo da bude jebeni ''kaubojac'' u igri iz detinjstva?!
ČINJENICE: Gledamo njihove jebene filmove, jedemo njihovu jebenu hranu u njihovom jebenom Mekdonalds-u, pijemo njihovu jebenu koka-kolu, slušamo njihovu jebenu muziku...Ko je uz mene?!N.B U sledećem i poslednjem delu, obračunaćemo se sa Englezima, Francuzima i Špancima a jednak književni tretman dobiće i Azerbejdžan. Autor.
To su ona mišljenja koja se steknu o nekom individualcu na osnovu njegovog ponašanja u veoma kratkom vremenskom roku. E sad nijesu svi stereotipi i predrasude glupe, ali bar njih 89% jesu.
Ali sve te gluposti oslikavaju stanje nečije svijesti a i pameti, koja je sve izraženija u poslednje vrijeme i upućena sa smislom omaložavanja neke ličnosti ili grupe.
- Svaka sličnost sa stvarnim osobama ili događajima je namjerna. I da - možda ispadnem i nacionalista (malo) ali bole me brige.
- Ja, ti, bilo ko (porijeklom iz Crne Gore) krenemo na put u velegrad zvani Beograd (dal' poslovno il iz užitka, kako ko)
Sledeća slika - voz za Bg krcat ko konzerva sardina. Svi jašu jedni na druge - dok neki sa više sreće možda i uspiju da sjednu. Ajde i to čovek progura - sve u želji da se vidi jednom taj Beograd, oca' mu jebem!
Prođe i ta gužva, i posle 8 sati klackanja po vukojebinama ( i moje lijepe Crne Gore a i uvažene Srbije) konačno!! Ugledao sam slobodni kupe! Posle 8 sati vožnje Čkaljinom brzinom ( čuvaj Pajo - jurimo 30 na sat POGINUSMO!) konačno se odmaram u kupeu. Mislim: '' Jebeni Šangri La ti nije ravan!'' A kupe ko kupe - to jest svinjac. Ma i to je sve ok - Beograde stižem!
U međuvremenu do mog kupea dolaze muž i žena srednjih godina, a i pomladi za moj ukus. - '' Brale jel ima mesta?'': upita čovek. Dok sam se ja raširio na sjedištu kao zet u tazbinu, obnavljajući izgubljenu energiju, i povraćajući krvotok u donjim ekstremitetima, mrsko im odgovaram: '' Nema jadan! Imaš niže slobodan kupe, pa tamo śedite!''
Dok su odlazili načuo sam: ''Gle' ove Crnogorske stoke.'' E sad ponosan jesam, ali mi je kičma trenutno umotana ko Gordijev čvor zahvaljujući kvalitetu naših željeznica a i pruga.
Konačno!! Beograd! Posle svih muka suze radosnice mi naviru, ali kao gordi đetić, stiskam zube i krećem ka urbanoj džungli.
Eto me u Karađorđevoj, lagano šetam, razgledam, uživam. Primijećujem da me neko prati. Neću da se okrećem, ko ga jebe, samo tripujem. I posle nekoliko blokova taj lik me sustiže. '' Momak oćeš da ti izglancam obuću?'' : upita me jedan patuljasti lik, koji me u tom momentu podsjetio na Džeja sa dredovima. '' Ne hvala, žurim.'' '' Ajde jeftino ću, dece mi!'', prilazeći mi polako, i rukom krećući ka mom džepu koji je tada bio u novčanoj erekciji. ''Ne hvala, stvarno žurim.'' ''Ajde što si takav?'' hvatajući me za ruku. ''Ajde mrš gabelju jedan da te ne napunim noga! Vucaj se!'' - lik je brzinom Bolta pretrčao na drugu stranu ulice dovikujući: '' Nezahvalno đubre Crnogorsko!'' Ej nećemo tako! Dok sam ja krenuo prema njemu on je već pretrčao do gazele ili Arene.
I ajde bilo je još nekih situacija, i pored svega toga - i nije loš Beograd.
Ajde vratio se ja u Cg i relaksiram se po netu malo.
Pošto volim da čitam vijesti po raznim sajtovima, naletim na Blic - '' Milo Đukanović ima sat od 106K evra'' - sa jedno 600 komentara. Te komentare ću sve okarakterisati kao zatučene baljazgarije o nebitnom poslu. Jer iskreno ne mogu da svatim - da glupost od vijesti (koja je tačna, ali je preglupa) izazove više reakcije recimo od vijesti da je Srbija osvojila svjetsko prvenstvo u fudbalu, ili da je Srbija ušla u EU. Jer, prvo mene boli kurac da li Tadić ima vilu od 32 miliona, cipelu od 1200 evra ili slično. A zanima me to kako da se srbijanska populacija više interesuje za sat Milov a ne za stanje u svojoj državi?
Taj tekst je u meni razvio isto jedan stereotip koji je negativan kolko i gore pomenuti primjeri vaših sugrađana. Samo za razliku od njih, moj stereotip prema žiteljima Srbije se razvio na dobro utvrđenim primjerima. O njima neću sad.
Ono samo treba čovjek da gleda svoja posla. A od ovolkog pisanja sam ožednio. Odoh po pivo. Živjeli.
Kaže se u teoriji haosa da ako leptir mahne krilima na nekom mjestu da na drugom dijelu zemlje moze izazvati cunami. Krunski dokaz ove teorije može se naći u svijetu fudbala i kao takva se može uzeti kao aksiom. Mala promjena na terenu sigurno u drugom dijelu svijeta može značit veliku promjenu, a to znaći ako si igro manje od 3 gola na Milan i on vodi do 93 minute 2:0 i Inzagi ga dadne u svom stilu, za što Milanu uopšte i nije bitan go jer već ima pobjedu, a tebi sruši sve nade o odlasku na more, plačanje zakašnjele alementacije od maja onda bi bilo dobro da ispratiš sljedeće događaje koji su bili na uzrok mnogih srčanih napada, razloga slavlja, tugovanja, ili osuđivanja da cijelo ljeto jedeš aleve paprike.
10. Željezničar - Videoton(polufinale Kup UEFA 1984)
Jugoslovenski nogomet krajem 80 je bio na vrhuncu moći što će kasnije Crvena Zvezda krunisat titulom u Bariju. Ivica Osim je prije nego je posto selektor reprezentacije vodio Željezničar do historijskog uspijeha gdje će ga jedna minuta dijeliti do duela sa velikim Realom. U prvoj utakmici Videoton dobija 3:1. Uzvratna utakmica se odigrala pred nikad punijom Grbavicom i do 90 minute su vodili 2:0 i onda Mađari prave prvu priliku na utakmici i Čuhaji daje gol za prolaz dalje. Navijači Želje i dan danas se sjete keve od Čuhaija. Cijela Jugoslavija je u toj tekmi navijala za Želju osim navijača Sarajeva koji sigurno ne bi mogli da podnesu vječito podjebavanje koje bi nastupilo da Čuhaji nije ugasio nade Želji.9. Gana -Urugvaj(Četvrtfinale svjetskog prvenstva 2010)
Ako postoji ijedna zemlja u kojoj se slavilo što je tvoj igrač dobio crveni karton i gdje je sviran penal protiv tebe u zadnjoj minuti igre onda je to sigurno Urugvaj. Surezova ruka koja je spasila gol Urugvaja u 121 minuti i sigurno ispadanje u četvrtfinalu je momenat u kojem je mnogo ćemu uticao na živote kladioničara koji su odigrali prolaz Ganaca. To je trebao biti njihov historijiski uspijeh, a i cijele Afrike jer se nikada nijedna ekipa sa crnog kontinenta nije plasirala u polufinale svjetskog prvenstva. Asamoa Gijan kao najbolji igrač je preuzeo odgovornost na sebe i pogađa prečku i postajaje Mijatović Ganskog nogometa, a nekoliko minuta kasnije je pogadio u izvođenju penala, međutim Urugvaj dobija 4:2 i prolazi u polufinale svjetksog prvenstva gdje osvajaju četvrto mjesto.8. Njemačka - Italija(Polufinale svjetskog prvenstva 2006)
Kad ti neko kaže da su Italijani zasluženo osvojili tada prvenstvo, pljuni ga i otjeraj u pičku materinu. Do zadnje minute te polufinalne utakmice su se branili i i onda u stilu koji je svojstven samo žabarima i Mančesteru daju go. Groso koji se stvario niotkud daje gol u 119 minuti i pravi muk u Dortmundu, sličan onom ko kad je umro Tito. Poslije je Del Piero samo još više zapečatio sudbinu švaba sa još jednim golom. Njemci koji su bili najjači na tom prvenstvu pali su u zadnjoj minuti. Poslije u finalu Italijani dobijaju Francuze na penale koja će biti jedino upamčena po tome što je Materaci isprovociro Zidana i ovaj prekino karijeru na najgori mogući način, crvenim kartonom.7. Liverpul - Arsenal(zadnja utakmica prvenstva u sezoni 1988/89)
Mnogi veliki stručnjaci će reći da je to jedna od najboljih Liverpulovih generacija ikada. Nakon havarije između Livepulovih i Notingem forestovih navijaća tekma sa Arsenalom je odgođenna i odigrana je nakon svih regularnih kola. U toj tekomi su mogli i da izgube i sa jedan razlike ali crnac Majkl Tomas u 91 minuti im jebe kevu. 0:1 je bilo za Arsenal i onda Tomas izaziva erekciju kod svojih navijaća i donosi devetu titulu Topnicima. Kasnije je Tomas prešao u Liverpul i sa njima osvojio posljednju ligašku titulu Redsa.6.Argentina - Engleska(Četvrtfinale svjetskog prventstva 1986)
Kada je foklandski rat 1982. godine završen, Englezi nisu nikako mogli zamislit da će im Argentinci kad tad osvetit, a osvetili su im se u njihovoj igri. Četvrtfinale prvenstva u Meksiku i Maradoninu ruku Englezi će pamtit do kraja svijeta i djeca od malena će učit da Argentince ne treba volit bilo da se radi o Mesiju ili Tevezu. Nakon što je Maradona postigao jedan od najljepših golova ikad, koji se i dan danas vrti na onim špicama prvenstva kada je puste, daje jedan i od najneregularnijih golova na prventsvima, rukom. Sam Maradona je kasnije i priznao da je taj go dao rukom, a njegova karijera će biti upamčena najviše, pored toga što je jedan od najboljih svih vremena, zbog te ruke, ali rijetko ko će znati da je sasuo ogromnu količinu kokainđe u nosurdu. Argentici su kasnije i osvojiti drugu i posljednju titulu svjetskoh prvaka.5. Italija Franckuska (finale evropskog prvenstva 2000)
Žabari su do ovog zadnjeg prvenstva imali jedinstvenu taktiku, daj go i pravi katanačo ili čekaj do zadnje minute i daj go. Tako su i uradili, ali Francuzi su ih nadmudrili u njihovoj igri. Wiltord kao đoker sa klupe u 94 minuti daje go i vraća nadu pjetlovima. Pošto je tada vrijedilo pravilo zlatnog gola, Trezege u 102 minuti nakon Piresovog šamaranja talijanske odbrane i odlične asistencije, postiže go, koji Frnacuzima donosi evropsku titulu, ćime su postali prva ekipa koja je postala svjetski i evropski prvaci. OVo silovanje u zadnjoj minuti je sigurno i kosmička pravda, jer Talijani su u polufinalu, na penale, prošli Holandiju koja je sigurno bila jača.4.Hamburg - Bajern Minhen(zadnja utakmica prvenstva 2001)
Bajernovci koji su 1999 godine izgubili ligu prvaka u zadnjim minutama igre je u zadnjoj prvenstvenoj utakmici 2001 saznao kako su se osječali igrači Mančestera. Njima je trebalo nerješeno i sve do 90 minute imali su titulu, bilo je 0:0, a onda Hercegovac Barbarez donosi erekciju navijačima Šalkea koji u ovoj situaciju osvajaju onu tablu, koja Njemcima predstavlja pehar. U Gelzerkirhenu su svi tada uletili na teren i mislili su da je titula njihova ali tu su se zajebali. Hamburgov golman Matia Šober, koji ironićno je bio na posudbi od Šalkea uzima loptu u ruke nakon što mu je vratio njegov igrač i pravi indirekt u 93-oj minuti. Patrik Anderson puca kroz živi zid i pogađa gol i time postaje Šeringem svoje ekipe, a navijači Šalkea bivaju osuđeni na podjebanje od njihovih najveći rivala, Dortmundovaca, a i cijele Njemačke. Bajern kasnije osvaja i ligu prvaka.3.Zadnje kolo u španskoj ligi(sezona 2006/2007)
Ova sezona je možda u posljednja u kojoj se prvak Španije ne zna 5 kola prije kraja i sezona u kojoj Barsa i Real nisu bili sigurni fiksevi. Real i Barsa su do tog kola imali isto poena 72, a Real u slučaju izjedačenog broja poena osvaja ligu(zbog boljeg međusobnog omjera prim. aut.) ili ako bi oba tima izgubila Sevilja ako pobjedi Majorku bila prvak. Real je igrao sa Zaragozom, a Barsa u gradskom derbiju sa Espanjolom. Do 88 minute Zaragoza je vodila 2:1, kao i Barsa, a onda Holandski virtouz Van Nisterloy vraća nadu Realu. 17 sekundi kasnije Raul Tamudo čini ono što se i treba največem dušmanu, postiže gol i Barsa gubi priliku da odbrani titulu. Obje tekme završavaju 2:2, a Real osvaja možda nikad slađu titulu lige. Bitno je napomenuti da u ovoj tekmi Mesi postigao gol rukom koji je priznat.
2.Liverpul - Milan(Finale lige prvaka 2005)
Ova utakmica je proglašena za najboljom utakmicom lige prvaka ikada. Ona to i jeste, ja ne znam drugu koja bi mogla da ponese taj epitet. Svako ko je odigrao na Milan te noći na poluvremenu je bio siguran da će sutradan vlasniku kladionice podiči pritisak jer je Milan vodio sa 3:0, a Liverpul je to poluvrijeme bio očajnički loš. Šta se tačno desilo na poluvremenu utakmice u svlačionici Liverpula do dana današnjeg nije objavljeno i koji govor je Rafa Benitez održao igračima i kolko ih je naložio sigurno će se nekad kada ga objave svrstavati pored onog "I have a dream". Đerard, Šmicer, Alonso postigli su nemoguće za samo 6 minuta izjednačili su na 3:3, te kasnije pobjedili na penale. Roben te utakmice je sigurno Šefčenko jer je mašio mnoge zicere, a na kraju i odlučujući penal.1.Mančester - Bajern(Finale lige prvaka 1999)
Najveći uzrok infarkta u Bavariji 90-tih nisu cigarete, holesterol, masnoča već Solsker i Šeringem. Ovo je utakmica u kojoj je Mančester dao do znanja da se igra do zadnje sekunde i u kojoj su stekli status ekipe koja uvijek daje golove u zadnjim minutama. Bajern je odigrao veoma dobro tu tekmu i vodili su od šeste minute pa do sudijskog vremena, onda se dešava nemoguće. Prvo Solsker vraća Mančester u život, a minutu kasnije Šeringem prvu titulu lige prvaka Fergusonu, a navijačima Bajerna infarkt. Ako ikada na youtube budete gledali klipove sa tužnom tematikom uvijek će te vidjeti ono Kufurovo lupanje šakom od teren.
Nekada "Real sa nisave" a sada se jedva bori sa finansijskom situacijom.
Prvo radničko sportsko društvo formirano je na inicijativu Miloša Markovića, tada člana KPJ. Klub se još 1921. godine počeo nazivati „Proleter" i to je preteča kasnije nastalog „Radničkog". U to vreme Niš nije imao svoj podsavez, već su niški timovi pripadali Beogradskom loptačkom podsavezu. Kad su pravila bila gotova i skupština održana klub je trebalo da bude osnovan. Grupa članova „Proleter" otputovala je u Beograd da završi ovaj posao. U grupi se nalazio i jedan od poznatih igrača „Radničkog" Mile Stamenković.
Vlast je optužila nišku ekipu „Proleter" da je „prokomunistička" i da kao takva ne može da razvija svoju sportsku aktivnost. Te optužbe stigle su i u Beogradski loptački podsavez pa se grupa iz ekipe niškog, „Proletera" vratila ne obavljenog posla sa sledećim obrazloženjem: Beogradski podsavez ne želi i neće da verificira tim „Proleter" pod ovim imenom, pozivajući se na Zakon o zaštiti države i druga akta kojima je ovaj naziv bio zabranjen.
Miloš Marković nije posustao. Po sećanju savremenika on je bio dosta gnevan na ovaj postupak podsaveza, ali se brzo dao na posao da je sva pravila kluba izmenio na taj način što je naziv „Proleter" svuda zamenio sa „Radnički". Tako je formirana fudbalska ekipa koja sa malim prekidima razvija svoju bogatu sportsku tradiciju skoro pola veka, sa manjim ili većim prekidima.
Kako je klub osnovan 24. aprila 1923. godine, ova se godina uzima kao godina nastanka sport kluba „Radničkog" iz Niša.
Ekipa „Radničkog" u svom početku trenirala je u malom dvorištu Radničkog doma a nešto kasnije na starom vašarištu, odnosno na prostoru gde se danas nalazi stovarište preduzeća „Ogrev" u blizini Mašinske industrije Niš. U početku ekipa nije imala trenera već je kapiten tima bio zadužen i za treniranje svojih igrača. Za vreme treninga obavezno je prisustvovao i jedan član uprave kluba.
U početku „Radnički" nije imao dovoljno iskustva i tehnike u igri, pa su ga ranije formirani klubovi, kao „Sinđelić" ili „Pobeda", pobeđivali i sa više golova razlike. Sve je to bilo kratkog veka: ubrzo je „Radnički" na zelenom polju postao ravnopravan protivnik svim klubovima i počeo da beleži pobede. „U nedelju je "Radnički" sigurno i zasluženo potukao svog protivnika. „Pobeda" je u prvom delu igre igrala očajno slabo i da je protivnik bio prisebniji i odlučniji pred golom rezultat bi bio katastrofalniji … „Pobeda" je morala da kapitulira pred odlučnom odbranom „Radničkog"... pisao je jedan sportski list 16. oktobra 1927. godine.
Tim „Radničkog" nastupao je u zelenim dresovima a na levoj strani, u belom polju, nalazila se crvena zvezda petokraka kao simbol pripadnosti radničkom pokretu.
Posrednik kluba je u početku bio Miloš Marković a po njegovom odlasku Dragiša Niketić, oba istaknuta radnička borca. Između ostalih, članova uprave bili su i Mladen Đorđević Madža i Raša Anđelković, ekonom. U ekipi „Radničkog" igrali su kao aktivni igrači poznati revolucionari Josip Kolumbo i Stanko Paunović.
U prvenstvu moravske župe, a posle jesenje sezone za 1927/28. godinu. „Radnički" je osvojio prvo mesto. Bilo je to počasno zvanje i sportska slava igrača „Radničkog" koji su ovo mesto zauzeli posle pobede nad mnogim timovima iz Niša, Leskovca i Prokuplja. Tim povodom pisao je jedan list: „Kao što se iz tabele vidi jesenji prvak Moravske župe je sport klub "Radnički" iz Niša. Ovaj mladi i napredni klub zaslužno je zauzeo prvo mesto. Iz tabele se vidi da je izgubio samo jednu utakmicu i to nezasluženo. Ostale je rešio u svoju korist, osim što je sa SK „Sinđelićem" igrao nerešeno.
U danima zavođenja šestojanuarske diktature i naleta buržoazije na sve manifestacije radničkog pokreta zabranjen je 1929. godine i rad SK „Radničkog", koji je skoro devet godina predstavljao zapaženu, po disciplini i po zalaganju, sportsku ekipu.
„Radnički" će posle nekoliko godina ponovo biti obnovljen.
Početkom rata 1941. klub prestaje sa aktivnostima da bi ih obnovio 1945. Nakon toga Radnički je u stalnom usponu. 1962. izborio je plasman u prvu saveznu ligu. 1975. godine pobednik je Balkanskog kupa i osvaja svoj prvi trofej od međunarodnog značaja. Juna 1980. kao trećeplasirana ekipa u nacionalnom prvenstvu stiče pravo učešća u UEFA kupu, u kome će veoma uspešno nastupati još dve sezone odigravši širom Evrope 13 utakmice sa renomiranim klubovima poput Hamburgera, Napolija, Dandi junajteda, Grashopersa, Fejnorda, Az Alkmara i drugih. 1982. godine je ostvario svoj najveći uspeh stigavši do polufinala ovog značajnog evropskog takmičenja.
U svojoj osamdesettrogodišnjoj istoriji Radnički je dao nekoliko desetina reprezentativaca u svim republičkim i saveznim selekcijama. Pečat Radničkom je dao i veliki broj fudbalera koji su odigrali preko 200 utakmica, provodeći i više od 10 godina u klubu.
U sezoni 2009/10. Prve lige Srbije zauzeo je 15. mesto sa 39 boda, dobivši 9 od ukupno 34 odigranih utakmica, tako da je ispao iz Prve lige Srbije u Srpsku ligu Istok za sezonu 2010/11.
Omladinska škola IVAN BELI KRSTIĆ
Tokom 1963.godine, samo godinu dana posle ulaska Radničkog u Prvu ligu, na inicijativu Petrović Tihomira, formirana je Omladinsko-pionirska fudbalska škola.
Iz devet niških osnovnih škola odabrano je 48 pionira koji su organizovano počeli da uče fudbalsku abecedu.
Bio je to početak svetlih tradicija Fudbalske škole Radničkog koja će vremenom postati pravi rasadnik talenata, iznedriće veliki broj fudbalskih imena koji će proneti slavu Čaira, jugoslovenskog i svetskog fudbala.
Brojne generacije mladih fudbalera, učesnici su mnogih prvenstvenih mečeva, domaćih i međunarodnih turnira sa kojih su se vraćali ozarena lica i sa priznanjima koja i danas krase vitrine Fudbalskog kluba "Radnički".
Prvi veliki uspeh omladinski tim Radničkog postigao je u aprilu 1966.godine na turniru u nemačkom gradu Šplendlimgenu. U takmičenju po grupama Radnički je bio bolji od domaćina 4:1 i Berlina 2:0, dok je sa Salcburgom igrao nerešeno 0:0. U finalnoj utakmici Radnički je pobedio ekipu Frankfurta rezultatom 1:0 i zasluženo osvojio pobednički pehar. Nenad Cvetković je sa 5 golova bio najbolji strelac turnira, a Slavoljub Milenković proglašen je za najboljeg igrača turnira.
Na turniru u Parizu, u maju 1969.godine, omladinci Radničkog takođe osvajaju prvo mesto. U finalu turnira pobedili su ekipu Kaljarija iz Italije golom Pešića i osvojili prvo mesto.
Od velikih turnira i uspeha izdvajamo i međunarodni turnir "Vojvodina-Crvena zvezda" odigran 1984.godine kada su omladinci Radničkog osvojili prvo mesto. Niške nade su do trijumfa došle sasvim zasluženo. U predtakmičenju, Radnički je osvojio tri pehara i to za najbolju, najefikasniju i najmlađu ekipu. U finalu turnira omladinci Radničkog su osvojili još tri pehara, jedan prelazni, jedan u trajno vlasništvo i pehar "Politike" za najbolju ekipu. Priznanje je dobio i Milorad Janković, nekadašnji igrač Radničkog, učitelj niških omladinaca, kome je Savez fudbalskih trenera Jugoslavije dodelio plaketu kao najuspešnijem treneru. O jačini turnira govore imena učesnika. Od stranih ekipa učestvovavali su Ferencvaroš, Osasuna, Politehnika, Ausburg i Modena, a od domaćih, pored Radničkog, još i Vojvodina, Crvena zvezda, Partizan i Hajduk.
1991.godina ostaće upamćena po tome što je Omladinski tim Radničkog postigao veliki uspeh. Po prvi put omladinci Radničkog postali su prvaci države. Kao prvak Omladinske lige Srbije, niški omladinci učestvovali su u završnom delu prvenstva. Novi Sad je bio domaćin prve polufinalne grupe u kojoj je pobedio Radnički, a u drugoj grupi, čiji je domaćin bilo Sarajevo, pobedili su omladinci Željezničara iz Sarajeva. Do pobednika se trebalo doći odigravanjem dve utakmice. U prvoj utakmici u Nišu omladinci Radničkog bili su bolji od Željezničara i pobedili golom Dejana Petkovića sa 1:0. U revanšu, u Sarajevu, bilo je 1:1. Tako je pobednički pehar pripao Omladisnkom timu niškog prvoligaša. Trener niških nada bio je Vladislav Nikolić.
19.septembra 1992.godine niški fudbal ponovo ima prvaka Jugoslavije. Kadeti Radničkog, trijumfalno su završili turnir u Novom Sadu i pobedama protiv OFK Titograda, Građasnkog iz Prištine i domaće Vojvodine, ponovili uspeh omladinaca koji su samo godinu dana pre bili najbolji u državi. Kadeti Radničkog odigrali su tada tri utakmice, ostvarili tri pobede, prikazali tri sjajne partije u kojima nisu primili nijedan gol, a postigli su šest. Mladi niški fudbaleri demonstrirali su visok nivo tehničke i taktičke spremnosti uz primerenu borbenost. Trijumf za veliku radost navijača ali i za rukovodioca omladinsko pionirskog pogona Miroslava Glišovića i trenere Milorada Jankovića, Ljubišu Rajkovića i Miodraga Stefanovića.
Poslednji veliki uspeh Fudbalske škole Radničkog ostvaren je 2000.godine. Kadeti Radničkog, pod vođstvom trenera Aleksandra Jovanovskog, osvojili su Kadetsko prvenstvo Srbije. U finalu niški kadeti pobedili su ekipu Crvene zvezde rezultatom 1:0 i plasirali se na završni turnir za prvaka Jugoslavije u Novom Sadu. U takmičenju za najbolju kadetsku ekipu naše zemlje mladi niški fudbaleri osvojili su treće mesto. Bilo je to samo nekoliko primera uspeha Niške škole fudbale.
Ako kažemo da je svaka generacija znala za poneki uspeh, onda nije teško stvoriti sliku o vrednosti mladih generacija Radničkog. I tako, iz godine u godinu, stasavale su generacije mladih fudbalera na niškom Čairu.
Fudbalska škola Radničkog prepoznatljiva je po svome radu i o njoj se priča sa dužnim poštovanjem. U današnje vreme Fudbalska škola Radničkog radi po standardima velikih evropskih klubova. U svojim pogonima škola okuplja 400-450 mladih talentovanih fudbalera. Mladi talenti u kategoriji petlića, uzrasta od 8-9 godina, prijavljuju se u klub. Zatim sledi izbor najtalentovanijih koji nastavljaju dalji rad. Postoje tri selekcije petlića i po dve pionira, kadeta i omladinaca.
Trenutno u Fudbalskoj školi kluba radi sedam trenera, sve su to bivši igrači Radničkog. 14.oktobra 2000.godine otvorene su nove prostorije Fudbalske škole Radničkog. Mladi fudbaleri dobili su mnogo bolje uslove za rad i s pravom se Fudbalska škola Radničkog, uz Partizanovu i Crvene zvezde svrstava među tri najbolje u Jugoslaviji.
U znak sećanja na tragično nastradalog, velikog talenta ne samo niškog fudbala Ivana Krstića Belog, Fudbalska škola Radničkog nosi njegovo ime. Tragično nastradali Ivan Krstić Beli, zakoračio je na Čair sa devet godina, prošao školu Radničkog, ustalio se u prvom timu i postao kapiten. Na pragu svoje velike fudbalske karijere tragično je izgubio život na treningu od udara groma, na pomoćnom terenu, pored same škole. Zauvek će ostati uspomena na njega, na njegov talenat i biće primer budućim generacijama koje dolaze.
