Osecaj koji svi glavni junaci americkih filmova poseduju i tacno u svakom trenutku ,znaju da li je ispravno ono sto rade.Nedoumice ne postoje,jer kad godne bi bili bas sigurni da je to sto rade ispravno,dovoljno je da bace pogled na americku zastavu,koja se moze nalaziti i na boci od mleka i odmah ce da se sete svog pradede,cukundede,koji su poginuli za pravdu u gradjanskom ili nekom drugom ratu i sve sumnje u ispravnost njihovih postupaka ce nestati!
Brus Vilis u filmu "Surogati",koji gubi svog robota,odlucuje da se svima najebe majke i shvata da je drustvo bolesno.Tada se u njemu budi americki osecaj za pravdu i pocinje da se bori protiv nepoznatog neprijatelja,da bi na kraju pobedio,normalno,a zatim bez razmisljanja unistio sve robote na svetu,tako sto je preko mreze uploadovao virus.
To je baja,jebote!
To se kod nas u Srbiji nikada ne bi desilo!Kod nas bi se prvo konslutovao oko svojih planova sa zenom ili kumom,koji bi zatim rasirili pricu po komsiluku,gde bi lokalne torokuse njegov plan rasirile brze od interneta.Zatim bi Ivica Dacic dao izjavu na RTS-u,kako nasa policija radi u interesu gradjana.Tadic bi pozirao i nesto odmudrovao,sto bi razumela samo baba Zivana iz Stepojevca,Kostunica bi bio neobavesten....
Onda bi skupstina,koja se i inace bavi glupostima,odlucila da glasa ,da li da ga podrze u njegovim nastojanjima da pomogne ljudskom rodu,ali bi radikali bili protiv,zato sto smo mi srbi nebeski narod i ako pomremo ,samo prelazimo u novu kucu,G17 zato sto to znaci da Srbija nece u Eu...dok bi SNS bio za ,ali ako ovaj izjavi da ce Tominu sliku drzati pored kreveta dok je ziv ,bas kao i Vucicevu sliku u novcaniku.Jadnom Vilisu bi se verovatno smucilo i sve bi ih oterao u kurac i otisao na pecanje na Dunav,da uz hladnu rakiju,pobedi neprijatelje,bas kao sto smo to uradili i '99 u borbi protiv nadmocnijeg Nato pakta....
Kao sto vidite,americki heroji nemaju ove prepeke na putu,tako da im nije problem da spasavaju svet i ljudski rod od svih nedaca!
Jedno od pitanja koja Hašim Tači postavlja svom računovođi dok zaključuju kasu i sumiraju utiske na kraju napornog radnog dana.
- Gospodine Tači, da podnesem izveštaj o današnjem prometu i radu RODA-e*.
- Kazuj, Mirza, da li su agenti pronašli krticu?
- Jesu, gospodine Tači. Bio je to Himzo iz marketinga.
- Kazuj, Mirza, da li je kažnjen?
- Danas popodne je poslat na obradu i pakovanje. Već sutra će biti spreman za distribuciju.
- Dobro. Kad povade iz njega šta valja, oteraj ga i surdukni u Ibar...Nećemo dalje rizikovati sa telima. Već se priča da se širi čudan miris iz "skladišta za reciklažu". A, kazuj, Mirza, šta je sa cisternom kičmene moždine što je juče stigla?
- Na hlađenju je, gospodine. Sutra rano ujutro kreće za Kirgistan, pod paravanom šlepera ajvara.
- A, da li je male bebe RODA donela?
- Jeste, gospodine Tači, samo što su stigle. Već na stolu već imamo ponude nekoliko bliskoistočnih paravojnih organizacija koje su zainteresovane za transfer kroz petnaest godina, pod uslovom da kod nas prođu obuku.
- A Mirza, kakav je izveštaj podneo Koštunica posle one iznenadne posete našim skladištima?
- Nikakav. Rekli smo mu da su centri za produkciju fabrike za preradu vune od Merino ovce, a on je rekao da je to baš lepo i da je on, kad je bio dete mnogo voleo ovce.
- Je li to sve, Mirza?
- Da. Nego, Gospodine Tači, Moje žene i ja smo trenutno u jako teškoj situaciji...Nas trinaestoro živi u petosobnom stanu, a vi ste mi još davno obećali onu povišicu, pa sam mislio...
- Ćuti, Mirza. I sagni se da mi noge opereš.
- Ali gospodine Tači, ja...
- MIRZA!
- U redu, gospodine Tači...RODA* (Regruterska organsko-distributivna agencija) - Organizacija koja se, pod paravanom preduzeća za odlaganje otpada(waste management), bavi pranjem novca, snabdevanjem gerilskih pokreta, uzgajanjem ljudi za prodaju, kao i trgovinom organima i hejtovanjem Dika Martija.
Nedavno osnovan od strane trenutnog trenera ser Aleksandra Vučića i finansiran iz EU fonda solidarnosti namenjenog za pomoć u rešavanju situacije oko poplave. Ne bre tih poplava. U Srbiji je oduvek bila velika poplava igračkih talenata i trenerskih magova. Elem, kao i većina lokalnih timova oni kreću polako od samog dna, kao i svi mali klubovi gde povreda nekog od 11 igrača zahteva da trener skine kopačke sa klina. Znači, kao što je rečeno u prethodnoj rečenici, oni kreću skromno, od prve lige Srbije sa 30 bodova prednosti. Jedan veći klub iz prve lige, čije ime iz bezbednosnih razloga i nacionalnih interesa ostaje skriveno za javnost, ustupio im je svoj teren sasvim dobrovoljno i preselio se u Morović nakon što su mu bankovni računi misteriozno presušili.
Vučić : Dobro momci, okupite se sada. Ajmo, ajmo! Digni guzicu sa trave Mihajlovićka i donesi momcima vode. Ne držim te da sediš već da vodu nosiš. I dižeš noge.
Dačić : Treneru, treneru!
Vučić : Šta je Ivice? Ajde reci više u pičku materinu.
Dačić : Jel startujem u prvih jedanaest ove nedelje?
Vučić : Videćemo. Ako Toma ne ispeče rakiju ovog vikenda, Koštunica se opet ne izgubi na putu do stadiona a Mlađi ne zariba Fiat i možda ako budemo te kurčeve sreće da Čeda ne presauga do utakmice, ja te ubacujem 100%. Ajde sad odalji se malo, osećaš se.
Mrka : Koja nam je taktika za utakmicu u nedelju?
Vučić : E ovako. Nastavilo se prvenstvo konačno. Igramo kao Real. Znači, Ivice ipak ne igraš ove nedelje kako god da okreneš. Jebi ga.
Rasim : Zar ne igramo kao Bajern?
Vučić : Jok bre. Zar ne gledaš tv? Real je sad in. Ali zadržaćemo i ovaj put tiki – taka od onda kad smo igrali kao Barsa.
Velja : Jel to ono sa šakom što ima pa lopta ide ...
Vučić : Jeste Veljo. To je ono sa loptom i dodavanjem što rade igrači kad igraju fudbal.
Stefanović : Treneru, boli me već glava od ove teške priče. Ima li kakva skripta da ja to kasnije izučim? Ne moram ja ni na teren da izlazim, samo se ono pojavim i tu sam fol. Šara-laža, taj fazon.
Vučić : Kakva skripta crni Stefanoviću? Nije ti ovo Megatrend gde možeš pasti samo sa stolice. Ako se ne uozbiljiš ubacujem Ivicu umesto tebe. Nego, gde sam stao? Rezerve su : Dinkić, Koštunica, Đilas i Jovanović. Neka ih, nek se lade za sada. Možda za 4 godine zaigraju u prvoj postavi. Videćemo još.
Tasovac : Jesmo li našli golmana?
Vučić : Nismo još. Situacija je vanredna tako da je Velja leteći, ko i do sad.
Gašić : Koji je moj posao?
Vučić : Braco, ti si stub odbrane ovog kluba. Tu nema dileme.
Gašić : Ime gazda reci, ime. Ko će majčino mleko da propišti?
Vučić : Ma odkud znam, lomi špica. Još i o tome da brinem? Na šesnaest ga guraj a van lomi noge. Veljo, to važi i za tebe i za Mrku. Srednji red ostaje : Verbić, Rasim, Tasovac, Antić, Udovičić. I ti Vanja, ovaj put nema ti igrati u spido gaćama. Ne mogu ja kazne plaćati svaku utakmicu, ko da nemam pametnija posla.
Udovičić : Pa oću li kao budala igrati u šorcu? Zna se brate, spido gaće. Samo seljoberi idu na bazen u šorcu. Mislim, fudbal je ali princip je isti. A i u šorcu mi se ne vidi guta.
Vučić : Jao! Ivice, ti menjaš Vanju ove nedelje. A sad napad. Momci, slušajte me dobro. Svaka lopta da ide na Lazara ili Krku.
Antić : Krka umro. Biće sad prvog četr'est dana.
Vučić : Ništa onda. Valja meni igrati ove nedelje. Daj vamo bubamaru da vam pokažem koji fazon.Obaveštenje za navijače FK Partizan
Poštovani, utakmice vašeg omiljenog kluba od sledeće nedelje možete pratiti na stadionu FK Jedinstvo Morović, na pomoćnom terenu. Pod uslovom da ga imaju i da se voda povukla.
Znači nikako. Nema tu igre ni u romingu, lopta k'o da putuje na junikornu, meljavo, nepovezano. Nula bodova.
Konstruisati niz priča koje nemaju nikakvu važnost za početnu temu ili su toliko nepovezane i apsurdne da ih ni paranoidni šizofreničar ne može skontati.
-Kako prođe Malaga? Igr'o sam keca.
-Mislim da si pogriješio u preciziranju datog rezultata, kao što sam i ja mašio distancu centra gravitacije crne rupe Y1k.9/67, pretpostavio sam da je 29,43 kilometara, a bila je 28,415. Hehe, svi mi griješimo, ali kao što čitav apokrifni spis Evangelium veritatis propovjeda treba nastojati ne griješiti, a što je Isus sažeo u jednu rečenicu "Budite savršeni kao što je savršen otac vaš nebeski" (Matej 5,48). U
-Koji ti je kurac, šta prebacuješ? Šta ti dođe Albert Hofman?
-Pa samo razgovaramo u dokolici, hihi. Moram da pohvalim ovaj sataraš tvoje matere, de molim te pitaj je ko joj dila povrće. Inače, sataraš je veoma lagan za želudac, fan fekt. Kad smo kod laganog i dilanja, Eazy E je bio diler u srednjoj školi, dok nije osnovao N.W.A. Niggers with Attitudes, samoprozvali su se kao najopasnija grupa na svijetu hehe ali, ne slažem se po meni je Vojislav Šešelj najopasniji čovjek na svijetu bio i ostao. Zanimljivo ne zna izgovoriti slovo R, "možete samo da mi popušite kuvac", da umreš od smijeha. Frojd i Jung su se složili oko toga da ljudi sa određenim verbalnim defektom koji može biti plod biološkog poremećaja mozga, značajno odskaču u pojedinim oblastima. Šta kažeš Malaga je trebala dobiti Betis? Ne bih rekao, ćaćin ćaća kondicionog trenera Malage je bio bolestan, veliki nedostatak, ali opet to samo progovara moj skepticizam, eh Antika prelijepa..
-Alo, odvadi! STOP! Dosta jebem ti djecu sitnu, šta vežeš k'o mađarski fudbaleri. Polazi kući, da ne bi kašiku dobio.
Ekvivalent izrazima nećeš jebati (za kilave muškarce) i nećeš rađati (za ogavne žene), s' tim što se ovaj termin upućuje nesuđenim vlastodršcima. To su oni kojima je svako upinjanje uzaludno jer ih narod neće pa neće. Mogu da se opredele ekstremno levo ili ekstremno desno, da glume centar, da dele šećer, ulje i brašno, da drže pod kontrolom sve medije u Srbiji, štrajkuju glađu i žeđu, sede na stiroporu, prave proteste, kupuju glasove - opet džabe, no pasaran!
Naporan rad u kampanji, koji se uglavnom svodi na ljubljenje sitne dece i stoke i asfaltiranje ulica, može ih dovesti čak do 49.99% glasova. Čak i u tom slučaju oni neće vladati jer se neće naći budale da sa njima uđu u koaliciju i namaknu većinu. Razlog je isključivo taj što njihove napuderisane i našminkane njuške iz nekog razloga iritiraju više nego njuške ostalih, mada su realno svi podjednako loši.
Beograd, 2012.
Pičkousti Aca - Šefe, šta ćemo? Znate, ja bih da budem gradonačelnik. Prošlo put je malo falilo pa su me ispalili ...
Toma Grobar - I ja bih da budem premijer pa ne ide!
Aca - Zar niste rekli da biste da budete predsednik?
Toma - Otom potom. Sad je ovo aktuelno!
Jorgovanka - Hajde stvarno uradite nešto, da preuzmem već jednom državnu kasu! Čekam dvadeset godina, prvo u radikalima pa sad ovde ... hoću da vodim finansije!
Aca - U koje se razumeš k'o Marica u kriv kurac!
Toma - Smirite se, idemo polako! Da vidimo sa kim bi mogli. Imamo 45% sa Veljom, fali nam jako malo da napravimo većinu.
Aca - Niko neće sa nama. Demokrate dogovaraju sa radikalima.
Jorgovanka - A da pozovemo mi demokrate i lepo se ponudimo?
Toma - Jes' pa da mi Tadić otme mesto premijera! Nema šanse!
Jorgovanka - Da zovemo onda radikale?
Toma - Nikako! Da me Pop-Lazićka ubije što sam onomad pričao da diže noge predamnom ... ne mogu sa njom, jedva smo se razveli, mislim profesionalno. A i plašim se da ne počnu da me kunu ...
Aca - A da probate preko Šešeljeve porodice, ipak ste im kum?
Toma - Ne vredi!
Aca - A Dačić?
Toma - Taj nas je prošli put zajebao, više ne pregovaram sa njim! Mali je zajebaniji nego što je svojevremeno bio Sloba. Probao je Velja da zove Mrkonjića ali se ovaj ne javlja.
Jorgovanka - A Koštunica?
Toma - Taj ni ne zna da su bili izbori.
Aca - Čeda?
Toma - Pitao sam. Spominje neke zmajeve i nekih trista čuda ali neće!
Jorgovanka - Ljajić i Ugljanin?
Toma - Hoće ali neće zajedno. Ili jedan ili drugi a odvojeno nam ne znače, nije dovoljno. Mađari hoće ali opet nije dovoljno. Čanka ne smem ni da pozovem.
Jorgovanka - Jebiga!
Aca - Tomo, šta da ti kažem ... nećeš vladati! Jedino da opet pravimo novu stranku, još se nismo oprobali kao socijalisti i levičari ...
Suprotno opštem mišljenju, kung fu nije jedna borilačka veština, nego zajednički naziv za sve kineske borilačke veštine, a u kineskom jeziku često i ne mora da označava borilačku veštinu, nego može prosto da označava veštinu koja je dovedena do savršenstva velikim trudom i radom na sebi. Pravilniji naziv za kineske borilačke veštine bio bi vušu, što označava isključivo ratne, iliti borilačke veštine, mada može u užem smislu označavati i istoimeni borilački sport, jako popularan u Kini.
E sad, da se manemo štrebanja. Kako to izgleda?
Mali Kinezi, pošto nisu umeli da se biju, rešili da gledaju životinje koje su umele da se biju(pročitati primere). Kasnije im ni to nije bilo dovoljno, pa su počeli da kombinuju razne stvari. Jedna budistička sveštenica je htela da napravi dobar sistem koji je lak za učenje, a dovoljno efikasan da žena može tim stilom da se odbrani od napada muškaraca. Tako je rođen wing chun, koji danas ima mali milion stilova i podstilova.
Zavisno od toga koga pitate za mišljenje, kung fu može biti:
1. Ma govno jedno, najbolji je kikboks.(huligan)
2. DO JAJA, NAUČIŠ DA UBIJEŠ ČOVEKA SVOJOM UNUTRAŠNJOM ENERGIJOM SA RAZDALJINE OD 10 METARA, A FILOZOFIJA JE DO JAJA, POSTANEŠ KAO BRUS LI, NIKO TI NE MOŽE NIŠTA, AAAA, PET TAČAKA SMRTI, DIM MAK, OVO ONO, PAI MEI, PING PONG, TAI ČI, NE, NE ZEZAM SE, TAI ČI JE SMRTONOSAN, UBIĆU TE TAKO ŠTO SE POLAKO KREĆEM I KONTROLIŠEM SVOJ ČIIIIIIIIIIII.( neka budala koja o kung fuu zna samo iz legendi i trulih kung fu filmova)
3. Zavisi od stila, mnogi kung fu stilovi su prevaziđeni danas. (pravi poznavalac kung fua)
4. Meh... (slučajni prolaznik)
5. Ajde beži u kurac! (nepristojni slučajni prolaznik)
6. Ša ti meni kung fu bre! Sad ću ti jebem mater!(dizelaš sa početka liste kao slučajni prolaznik)
Prvo pravilo kung fua: ne pričaj o kung fuu (barem nemoj sa slučajnim prolaznikom)
jedan budistički monah je jednog lepog dana izašao u jednu kontemplativnu šetnju i, zamisli čuda, video kako se biju bogomoljka i skakavac. Kako je pomislio da je to mnogo zanimljivo, posmatrao je borbu. Iako je skakavac bio veći, bogomoljka ga je svojim brzim pokretima i ubodima u vitalne tačke brzo onesposobila. Monah je, pošto je bio pasioniran entomologijom, uhvatio bogomoljku, odneo je u manastir i proučavao njene pokrete. Taj isti monah je kasnije stvorio stil bogomoljke, a bogomoljku su pronašli seljaci i pojeli je za doručak.
......................................................................
Konfučije reče:"Jebo si mu kevu!"
Koštunica reče:"Nisam obavešten."
......................................................................
Česti termini u kung fuu:Či- ili unutrašnja energija. Svako ima či koji se kultiviše stalnim vežbanjem i meditacijom. Pojam unutrašnje energije postoji i u drugim borilačkim veštinama, u Indijskim se zove Prana, u japanskim Ki, a čak je postojao(ne znam da li sad postoji) i u Pankrationu sličan pojam koji se nazivao Pneuma (u prevodu, vetar).
Taolu- po naški forma. Forma je jako slična katama u karateu. Međutim, za razliku od kate, koja predstavlja borbu sa zamišljenim protivnikom, forma ne može apsolutno nikako da se primeni u realnoj borbi, sem ako se borite protiv paraplegičara. Forma služi za meditaciju i usvajanje nekih telesnih pokreta, pošto su mnoge napadačke i odbrambene tehnike inkorporirane u formu. Forma je različita od stila do stila.
......................................................................
Čak Norisov stil se zove Čun Kuk Do i predstavlja kombinaciju tekvondoa i tangsudoa (koreanskog karatea, nema veze sa temom, al eto, da dodam ;) )
Brus Lijev stil se zove Džit Kun Do (Put presrećuće pesnice) i to je kombinacija wing chuna, zapadnjačkog boksa i mačevanja (kako je mačevanje turio, nije mi jasno!)
Džet Lijev stil je kombinacija Wušua i Tai čija (bez zezanja, to je Čen stil Tai čija, koji je zaista primenljiv u realnoj borbi!)
Džeki Čen nemam pojma šta radi, ali mnogo je smešno!
......................................................................
“Q: Why are Pirates called Pirates? A: Because they Arrrrrrr!”
Jean-Paul Sartre on Pirates(nema veze sa definicijom i jeste kopi/pejst, ali ako mi neki od moderatora izbriše definiciju samo zbog ovoga, pokazaću im da je moj kung fu bolji od njihovog, tako mi Bude!!!
......................................................................
Za kraj, citat iz knjige Pet prstenova od Mijamota Musašija. Iako je Japanac, a ne Kinez, i iako je knjiga o mačevanju, mnogo šta rečeno važi za bilo koju borilačku veštinu, pa tako i ovo:"Neka vam je iskrenost temelj, vodite se ispravnim umom, imajte jasno i ispravno razumevanje i razmišljajte sveobuhvatno. Shodno tome prazninu ćete načiniti putem i videti put kao prazninu."
Retorsko pitanje u potpuno nepripremljenom i anarhičnom intervjuu. Karakteristično za voditeljke Beogradskog programa. Najčešće se odnosi na ime i prezime sagovornika, naziv njegove firme, državne institucije, pozorišta, benda, fakultet na kom studira, profesiju kojom se bavi ili bilo koji podatak koji je trebalo pročitati i memorisati u sklopu pripreme za iole kvalitetan razgovor. Na ovo se nadovezuje pitanje koje traje minutima, sklopljeno u hodu, na koje je apsolutno neizvodljivo dati iole razuman odgovor. Pošto zatečeni gost počne da zamuckuje, što je izrazito netelevizično, prekida se novim, još nesuvislijim pitanjem, što dovodi do još goreg odgovora, tako da nakon dva-tri minuta razgovora, na zadovoljstvo iscrpljenog sagovornika, voditeljka prekida intervju, da bi najavila sledeći prilog, koji će biti identičan ovom.
- Naš sledeći gost je Vladislav... (gleda papir) Mili..drag...ijević. Jesam dobro rekla?
- Milidragović.
- Branislav Milidragović, stečajni upravnik preduzeća za preradu papirne i kartonske ambalaže...
- "Kartonka Avala."
- "Kartonka Avala". Gospodine Milovanoviću, vi ste stečajni upravnik tamo?
- Pa da, ja...
- Juče je u pogonu Kartonke na Adi Huji pronađeno osamnaest burića tečnosti... koja je, ne znamo kako, dospela tamo, dok se ispituje poreklo, za koje vi kažete... ste rekli... da nema opasnosti... ali nadležne službe, evo vidimo na snimku... bili su i vatrogasci... Lokalizovano je područje... Nema opasnosti po zdravlje stanovništva, ali. Da li vi smatrate da odgovornost je i na vama?
- Pa, ja sam već rekao...
- Evo, dok gledamo snimak, vi ste stečajni upravnik od dve hiljade... Gospodine Miladinoviću. To dvorište je neobezbeđeno. Tu su mogla i deca, koja se igraju u okolini. (pauza, očekuje odgovor)
- Pa, iako to nije naša dužnost, jer smo mi u stečaju i to predstavlja odgovornost prethodne uprave, mi smo, u skladu sa zakonom o...
- Vi kažete zakon. Koliko je bilo burića? Četrnaest? Jesam dobro rekla? Po kom zakonu ste vi obavili pregled tih... otrovnih... supstanci? Ako ja dobro razumem, u pitanju je supstanca koja je mogla... ne znamo da li je to zapečaćeno. Policija je pomenula da se prevoz u toj situaciji mora obaviti. Vi ste dve hiljade sedme... (pauza)
- Pa da, ja sam na ovom mestu od 2008, ali morate imati na umu da se u stvari u opisu nadležnosti stečajne uprave ne nalazi...
- Dakle, vi niste nadležni?
- Pa da, ja sam, ovaj...
- Dakle, kao što ste videli, stečajni upravnik Avale Vojislav Milovanović kaže da je nenadležan, policija obavlja uviđaj, prevoz supstanci na deponiju je u toku, da li će biti okoline, uticaja na okolinu, kakve su posledice, pratićemo u sledećim emisijama, ovo je priča koja mora da nas zabrine, ne znamo kakve su posledice. A sada malo vedriji prilog. Znamo da je pas čovekov najverniji prijatelj, ali da pas dva meseca čeka gazdu ispred ograde zatvora, e, to malo ređe imamo priliku da vidimo...
Idealna prilika za pripadnika svake političke opcije da donese zaključak da je u to vreme bio na pravoj strani.
Socijalista : Gurali su se da skinu sa vlasti SPS, eto im ga sad! Ne mogu bez socijalista! Vidi se ko je od početka bio u pravu i čija je politika bila ispravna! Džabe ste krečili, okreni-obrni, opet smo na vlasti! Svi smo mi u duši pomalo socijalisti!
Demokrata : Da ih onda nismo skinuli sa vlasti ko zna koliko bi nas jahali Sloba i ekipa. Da nije bilo nas ovaj SPS se nikada ne bi reformisao niti bi shvatili da moramo u Evropu. Mi smo heroji 5. oktobra a ova demokratija koje sada uživamo je naša zasluga! Za vreme devedesetih smo bili u diktaturi, vidite da nam je sad bolje, zar ne? Jeste da je prosečna plata 350 evra ali možemo da putujemo bez viza!
Liberal : Čeda je uvek bio u pravu, on je heroj petog oktobra! Da ga nisu najurili iz DS-a danas bi BDP po glavi stanovnika bio 20.000 evra, imali bi švajcarski standard a Srbija bi bila u EU i NATO. I oslobodili bi se odgovornosti za Kosovo koje je Sloba izgubio ...
De-es-esovac : Koštunica je uvek bio u pravu, on je heroj petog oktobra! Da se nije razišao sa DS danas bi BDP po glavi stanovnika bio 20.000 evra, imali bi švajcarski standard a Srbija ne bi bila u EU i NATO jer ni Švajcarska nije a ništa im ne fali. I uz pomoć Rusije bismo sačuvali Kosovo koje su žuti izgubili ...
Radikal : Mi se petog oktobra nismo preterano mešali u dešavanja a sad se vidi da smo bili u pravu. DS, SPS - sve je to ista evropejska i antisrBska banda. Sloboda Šešelju!
Naprednjak : Mi smo petog oktobra bili radikali, dakle i mi smo bili protiv evropskih promena i bili smo u pravu. Ovi sad radikali ni za šta nisu u pravu, naša politika je bolja, sad žurimo u Evropu. Uvešćemo vas u EU pre Tadića, samo nas izglasajte! A Šešelj laže čim zine i hoće da ubije Tomu!
Rasprava traje u nedogled a za to vreme član G17+ zadovoljno trlja ruke dok visi na netu u kancelariji javnog preduzeća gde ga je preko veze zaposlio šurak od babine komšinice, takođe aktivan član G17+, stranke sa 2% podrške u narodu koja je već 10 godina na vlasti.
Natovariti veliki broj što realnih, što fiktivnih prekršaja i krivičnih dela na grbaču često nevinog čoveka. Radnja u kojoj su se oprobali i izveštili uniformisani autoriteti. Pribegava se onda kada su nadležni policajci loše raspoloženi, te svoj stres ne mogu izbaciti jednostavnom psiho-fizičkom torturom kojom inače kažnjavaju sve prestupnike. Iako imaju (pre)veliku slobodu pri privođenju i ispitivanju osumnjičenih, nadležni organi se vode onom ''Srbina je najbolje udariti po džepu''. No pošto prosečan Srbin (pre)često nema određena novčana sredstva kojima bi mogao da plati kaznu, vid izdržavanja zatvorske kazne se čini kao primamljiva opcija.
''Možemo te kazniti kako želimo i za šta želimo. Jer mi smo zakon, i radimo za državu, sistem koji nas štiti, a ti se povinuj tome. I budi zadovoljan što smo ti samo napipali jetru, a poštedeli zube.''
- E, brate, šta ima, kakav si?
- O, rođo, evo dobro sam, gura se nekako. Slave i to sve, debljam se.
- Haha, isto tako, nego reci mi, jesi video Markana u zadnje vreme? Nešto ga ne viđam u naselju.
- Brate, ti ne znaš?
- Šta?
- Auh čoveče, pa informisan si k'o Koštunica. Markan je žešće najebao. Kerovi ga okitili k'o jelku. Što fizički, što materijalno.
- Šta se desilo, jebote?! Daj, pričaj.
- Pazi 'vako... Znaš da je Markan i dalje zaljubljen u onu svoju malu?
- Da... Pričao mi je nešto.
- E, pa, pretprošli četvrtak je otišao kod njene zgrade. Kupio ružu i ostavio je pred ulaz. Seo na obližnju klupu i čekao nju. I tu dođe neka baba i pokupi ružu. On se ispali i krene za njom, ali ona uđe u zgradu i vrata se automatski zatvoriše. I nekako ti Markan tu kolio i naišao na neki par što tu živi, pa su ga pustili u zgradu. E tu kreće frka! Decxko je išao od vrata do vrata, sprat po sprat i tražio babu. Probudio maltene čitavu zgradu.
- Hahaha, daj, sereš?!
- Ne, jebote. Ma lud je totalno. I kako se vraćao sa zadnjeg sprata i silazio u prizemlje vidi dva drota kako stoje i čekaju. Kad izlete baba neka i pokaza na njega. I kerovi ga zgrabiše. Njegove reči! Ako on laže mene, ja sad lažem tebe. Počeli su tu valjda da ga drkaju, a on već bio ljut zbog babe, a i nadrkan je zadnjih dana. Jebiga, stres, ne diže mu se zbog svih tih sranja sa devojkom, i počne da kidiše na policajce. Urlikao, otimao im se, celu zgradu probudio! Ljudi mislili da je provalnik, kerovi viču ''NARKOMAN''! Kad je krenuo da im se otima izuli ga od batina. Polupali ga k'o pičku. Juče ga sreo, mora na sud. Kaže da će ga tužiti za opiranje pri hapšenju, ometanje javnog reda i mira, prepad uz osnovanu sumnju za pokušaj provale.
- A u kurac... Okitiše nam Markana k'o jelku. I to pre Nove godine.
- Jebiga, ipak je presrao sve granice. Kud nije sačekao devojku pa njoj dao ružu umesto što glumi Romea i Al Kaponea u jednom.
Smisao postojanja ovog filmskog žanra je u tome da, pored toga što propagira zastrašivanje ljudi i raznorazne oblike nasilja, na račun vampira, vanzemaljaca, duhova i drugih negativaca (sa kojima se u životu svakako nećete sresti), odvuče pažnju od svega onoga što ugrožava našu egzistenciju svakog dana. No, krenimo redom:
VAMPIRI : veoma popularna pojava u filmu, pandan bankama. Kao što vampiri ljudima piju krv i od njih stvaraju besmrtne robove, tako i banka pije krv, muze džepove a od klijenata stvara dužnike koji joj robuju do kraja života. Poput vampira koje na filmu danas tumače lepi glumci na koje se lože zaludne ribe, tako i banke nastoje da deluju sve primamljivije.
VANZEMALjCI : na platnu prikazani kao čovekolika nadmoćna bića koja otimaju ljude i na njima vrše razne eksperimente protiv njihove volje. Pandan hitleru, mengeleu, staljinu..I ko zna kakvim danas aktuelnim monstrumima koji ljude zatvaraju u logore, prisiljavaju ih na rad i na njima vrše ispitivanja raznoraznih gadosti, ukrštanje gena, viruse i gripove koje će u naredno vreme da puste po svetu i eksploatišu. Invazije neodoljivo podsećaju na američke invazije na inferiorne zemlje koje osvajaju, tlače i eksploatišu iz njih sve vredno.
ZOMBI NACIJA : horda žilavih i naizgled neuništivih mrtvaca, koji iz nekog razloga ustaju iz grobova, jedu ljudima mozak, pretvarajući ih u idiota. Pandan političarima i televiziji. Naizgled su neuništivi, Nikolić, Koštunica, Amidžić..Pomalo i podsećaju na zombije, a posmatračima vešto ispiraju mozak i od njih prave budale (ova pojava je kao i druge na globalnom nivou).
SMAK SVETA : apokaliptični trenuci skončanja ljudi, sveta i postojanja svega živog uopšte, pod uticajem komete iz svemira, najezde intergalaktučkih paukova, terminatora..Pandan klimatskim promenama, zatrovanom zemljištu i vodama, kancerogenim elementima u vazduhu, namirnicama, voću i povrću..Na šta utiču velike kompanije, fabrike - zagadjivači i razne ljudske navike.
VIRUSI : u nekoliko popularnih blokbastera tematika filma je globalno zaražavanje virusom koje je od ljudi stvorilo razne izobličene pojave, ili ih je potpuno ubilo. Pandan tumorima i raznim oboljenjima od kojih strada alarmantno mnogo ljudi svake godine.
DUHOVI, DEMONI, VEŠTICE.. I pored toga što je dosta ljudi imalo iskustava sa raznim neobjašnjivim pojavama, ove utvare koje napadaju ljude, ulaze u njih, upravljaju njima i potpuno im oduzimaju volju i svest, u stvari predstavljaju pandan vorkraftu, starkraftu i drugim popularnim video igrama koje ljudima oduzimaju život i samu volju za životom. U pojedinim slučajevima utiču ubilački i samoubilački.
LUTKE : oživele igračke koje ljude ubijaju kukama, noževima, testerama, šipkama i kućnim pomagalima. Pandan crtanim filmovima. Kao što lutke, simbol detinjstva i nevinog igranja postaju nasilne i povredjuju ljude, tako i crtani filmovi postaju sve morbidniji i iskrivljeniji.
MASOVNE UBICE : doduše, bolesnih umova je bilo, ima danas a verovatno će ih nažalost biti i u budućnosti. Ljudi koji nasumično biraju žrtve i ubijaju ih na najstravičnije načine, uz šta i oživljavaju iz filma u film, neodoljivo vuku na crnu hroniku. Otvori bilo koje novine, bilo kog dana, i naći ćeš gde je otac ubio sina, sin majku, učenik nastavnika, narkoman taksistu..I svi ti ljudi stradaju naizgled nasumično i bez razloga.
Ne boj se noću u mraku, kada ostaneš sam. Dan je postao mnogo strašniji.
Je intelektualac ciji je mozak poput pihtija, znaci razvodnjen i nepovezan. Medjutim, intelektualac je po definiciji obrazovan pa on tripuje da je i pametan, te da je jako bitno da zauzima STAV po mnogim pitanjima. „Intelektualni izbljuvak“ je zbunjen covek rezultat malogradjanskog okruzenja, sistematski loseg skolstva i njegove absorbcije svega toga sto ga okruzuje i nemogucnosti da na valjan nacin sve to sto ga zapljuskuje isfiltrira.
- zavrsio je visu ili fakultet, ili pak pohadja i sam sebe smatra mnogo vrednim zbog toga. Ponosni su i on i roditelji i devojka i papagaj, kao i celo selo sem onih sto mu zavide kojih ipak ima vise.
- Televiziju vidi kao nesto sto bi trebalo da bude duhovni vodja, stoga se gnusa svih Reality showA i vidi ih kao trovanje mladih podmetnuto sa zapada na nasu precistu pravoslavnu zemlju
- Grand show i slicne emisije pokusava da ismeje, uglavnom neuspesno, uporno pokusavajuci sebi da nafura visu vrednost (bravo care, jesi, i ti si od nekoga bolji, ako treba svi ti seljaci ce u dupe da te poljube, samo reci).
- Evropu dozivljava kao nuzno zlo. Jeste on za Jevropu ali pod NASIM uslovima (to mu dodje kao kada neki klub iz druge lige ulazi u prvu pa postavlja uslove ovim idiotima sto su vec neko vreme tu: „ne ne ne...od ove godine iz lige ispadaju samo dva umesto dosadasnjih 3 tima, a u ligu sampiona idemo mi sa wild card-om “). Jevropa mu se gadi jer ima pedera, kao da ih medju Srbima nema, pogotovo onih sa takvom karakternom osobinom.
- Ne pravi razliku izmedju SRS i LDPa, to su za njega dva ekstrema, dva jednako udaljena pola, i ovi sto su furali noz u zubima i doveli na kampovanje u Srbiju oko pola miliona Srba koji su ziveli van zemlje pre 90ih (tada republike), i sa druge strane jos vise su gadni ovi sto bi Jevropu pre nego on nauci gradivo i bude spreman. Isti su mu i ovi sto su pukli Kosovo i ovi sto konstatuju da je Kosovo izgubljeno (ko ga nadje njegovo). Uostalom nisu Radikali i Milosevic krivi sto su huskali glupake u rat, vec sto su te ratove izgubili.
- Amerika je naravno za sve kriva, i sto nema ribu, ili ako je ozenjen „gde bas ovaj skot od taste meni da zapadne, sigurno je americki spijun“. Amerikanci su svi isti, zli naravno, dok su Rusi ama bas svi do jaja. Ako im das primedbu, da nema neke velike razlike, da i Amerika i Rusija teze da budu imperijalisticke i da njega to svrstava u tupavog ostrascenog navijaca bas kao oni nesrecnici u filmu „Tri karte za Hollywood“, jos na to dodas da je Rusija sad negde kao Amerika 30ih godina proslog veka, uglavnom se umuse.
- Koketira sa nacizmom. „Nisam ja nacista, brate, kad su Srbi bili nacisti...ko je bre ova na TVu“... Ivana Dulic nesto prica ... „u mamicu joj ustasku...katolicku onu... sere kvocka nesto...ma sve bi ja te rvate... sta sam ono pric... naciz... hm...mm... ma sta se ja tu pravdam... jel ti znas sta su oni nama u II svetskom radili, jesi cuo ti bre za Jasenovac...“- Pogledao je i po neku epizodu South Park-a i odusevio se time kako oni ismevaju Jevreje, ne prepoznavsi ironiju. Vladika Nikolaj Velimirovic je do jaja i to tvrdo kuvano, uostalom jesi vid’o kako bi on te Jevreje, bas kako treba po kratkom postupku.
- Uclanjuje se u stranke i trazi zaposlenje na taj nacin. Njegovo politicko angazovanje u porodici dozivljavaju kao hodanje po oblacima, tzv. „nebeski hod“ jer postaje VIP, nesvesni da je to samo u njihovim ocima. Odlasci na partijske sastanke su kao susreti sa bogovima, Zevs, Apolon, Kostunica, Tadic i ekipa sa basketa, toliko mudrosti da se sam natripujes da si svetac (ili ako si nesto mladji da si Milos Obilic koji ce ovog puta da im zapali ambasadu).
- Obicno ima neku duplo stariju figuru od sebe koju vidi kao idola, koji ga zestoko truje glupostima i s kojim je „ortak“ na obostrano zadovoljstvo. Matorac to dozivljava kao da je on do jaja sa mladima, a nas junak matorog vidi kao prvi izvor mudrosti odmah posle Vladete Jerotica (upgrade-ovana, obrazovanija i namazanija varijanta Ljubise Trgovcevica – „Ljubisa Trgovcevic version 2.0“).
- Ima misljenje o mnogo cemu, poprilicno plitko, uglavnom povrsno, neretko ostrasceno zbog svojih frustracija i kad nesto isprdi to zove stav.
E pa saSTAVljeni, ti si produkt medijske i crkvene propagande, loseg i prosecnog okruzenja, ti si produkt lose skolske industrije, zavidis svemu sto je bogatije, modernije, naprednije i prevazilazi tvoj suzeni pogled, ne vidis perspektivu ne zato sto zivis u Srbiji vec jer je nema u tebi, kad bi imao zrno razuma i morala shvatio bi da je zbog tebe i takvih ovako najebana, drustveno si destruktivan mada ti to nazivas konzervativizam, ti si bre „intelektualni izbljuvak“.
Ma bre zanjeze :), ti si za sazaljevanje i ne bih te ja ni definisao vec mi se gadi to sto se ti ponosis svim tim
(Prethodni delovi: 1, 2, 3, 4, 5, 6)
I, eto, prošlog puta stigoh sa ovom epopejom do dela kada je Srbija napokon oslobodila sve teritorije koje je smatrala svojim, i još se pripremala za ujedinjenje sa Crnom Gorom i svima koji to budu želeli. No, ne lezi vraže!
Srpska vlada nije bila blesava: kada vam neko duž granice gomila trupe, koje pritom povremeno pucaju po vašoj pograničnoj straži, normalno je da preti da izbije (još jedan) rat. Jedino što su Pašić i ekipa mogli da urade, jeste da ne daju nikakav povod. No, baš kao što ni na stadionu vođe navijača ne mogu da kontrolišu sve budale koje bi sudiju i protivničke igrače gađale novčićima, mobilnim i upaljačima (zbog čega voljeni klubovi moraju da plaćaju visoke kazne), tako ni srpska vlada nije mogla da kontroliše sve svoje građane. A naročito ne Srbe izvan Srbije.
Prvi svetski rat- 1. deo
Odmah nešto da razjasnim: "Mlada Bosna" nije bila srpska nacionalistička organizacija, kao što se priča danas. Bila je upravo pro-jugoslovenski orijentisana organizacija, u kojoj je bilo i Srba i Hrvata i Muslimana. E, sad, da onaj nesrećni Gavrilo Princip nije bio Srbin, ko zna da li bi se njegovi revolverski pucnji uopšte pretvorili u povod za ono što je usledilo. Inače, jedina veza koju je "Mlada Bosna" imala sa Srbijom, bila je upravo preko pro-jugoslovenske organizacije "Ujedinjenje ili smrt". No, austrijska istraga nije gledala ideologiju, već samo činjenice. Jebi ga. Bosanski Srbin je ubio austrijskog prestolonaslednika, a oružje i motivaciju je dobio od Srba u Srbiji.
Elem, jednog mirnog jutra, u Pašićevu kancelariju je iz Beča stigao ljubavni telegram, od koga čoveka strefi infarkt: ultimatum. Austrijska vlada je otvoreno optužila Srbiju da joj je koknula princa prestolonaslednika, i zahtevala neke stvari, od kojih bi se i Sijera Leone osetio poniženim, da mu ih zatraži Amerika. Da stvar bude interesantnija, Srbija je prihvatila sve zahteve osim jednog: onog koji je podrazumevao da austrijski istražitelji i sudije mogu neometano po Srbiji da hapse koga god žele. Odgovor je, tipično srpski, poslat u minut do 12, dok se austrijski ambasador već pakovao da krene.
No vratimo se na opšte mesto: ni svet nije bio blesav. Još pre nego što su balkanske zemlje sklopile savez, sličan pakt su napravili Nemci i Austrijanci, i on je podrazumevao da se napad na jednu od njih smatra na obe. Nanjušivši sranje, slično su postupili Francuzi, Englezi i Rusi, stvorivši savez Antante. Srbija nije pristupila ni jednom od ova dva saveza (furao se Koštunicin fazon: politička i vojna neutralnost). Ipak, Pašić i Karađorđevići su dobili garancije od ruskog cara da će Rusija objaviti rat Austro-Ugarskoj, ukoliko ova napadne Srbiju. Najinteresantnije od svega je, ipak, što su sve evropske dinastije bile u veoma bliskim rođačkim vezama, tako da se ono što će uslediti može posmatrati i kao neko malo porodično raskantavanje sa milionima žrtava.
Elem, kada je odgovor stigao u Beč, nije zadovoljio tamošnje vlasti. Ipak, pre konačne odluke, carev izaslanik je otišao u Berlin. Nemački car je dao mig. Srbiji je objavljen rat. Pokrenut je domino-efekat.
Za divno čudo, Rusija je ispoštovala obećano: ruski car (koji je možda još uvek osećao grižu savesti što svoje kumove Obrenoviće nije zaštitio od atentata) objavio je rat Austro-Ugarskoj. Nemačka je momentalno objavila rat Rusiji. Francuska je objavila rat Nemačkoj i Austro-Ugarskoj. Dva dana kasnije, Velika Britanija je sledila Francusku. Telegrafija je činila svoje, pa su evropske sile o početku rata saznale pre nekih balkanskih, ali, čim je golub pismonoša stigao na Cetinje, kralj Nikola je postavio topove duž granice sa Hercegovinom, objavio rat Austro-Ugarskoj, i predstava je mogla da počne.
Narednih mesec dana, rat se uglavnom vodio međusobnim granatiranjima: austrijska artiljerija je gađala Beograd, a po prvi put, grad je bombardovan i iz aviona. Crnogorska artiljerija je gađala Hercegovinu. No, dok je na Balkanu, među zemljama koje su pokrenule sve, trajalo zajeb..., pardon, zahuktavanje, činjenica da su goleme borbe otpočele na istoku i na zapadu, svedočila je o pravim razlozima izbijanja Prvog svetskog rata: trebalo je da to bude sukob velikih sila, koji će okončati sve ratove. Nemačke trupe su prohujale kroz praznu Belgiju, i naletele na francusku vojsku. Rusi su formirali front širine stotine kilometara...
No, to nas ne interesuje. Mi se vraćamo na naš sporedni kolosek, sa koga je, jelte, ipak sve i pošlo. Elem, Austrijanci su posle mesec dana odlučili da pokrenu kopnenu ofanzivu. E, sad, način na koji su osmislili realizaciju dotične malo je zbunio i srpski generalštab. Umesto da pređu Savu i odmah osvoje Beograd, odlučili su da idu korak po korak, pa je ofanziva išla preko Drine. Ovaj genijalan plan ih je koštao kao ono kad je jednom `nomad Jamada ispao u prvom krugu Nindža ratnika, jer se previše osilio. Pripadnici Drinske divizije, a potom i celokupna Druga armija, posle nekoliko dana bitke na Ceru naterali su Austrijance u beg preko Drine (e, sad, neke budale su krenule za njima, pa su se podavile, jer nisu znali da plivaju). Dva meseca kasnije, ofanziva je krenula preko Drine, a onda i preko Save. Osvojeni su Beograd, ali i još neki gradovi. Činilo se da je Srbija gotova.
Ali, kurac! Sva srpska vojska koja je mogla da se sakupi, otpočela je ofanzivu na frontu koji je išao duž reke Kolubare. Čak je i kralj Petar uzeo pušku i učestvovao u borbama, štaviše, vojnik sa njegove desne strane je ubijen, a sa leve ranjen, dok samom kralju nije falilo ništa. Front je probijen, a Austrijanci su pobegli. Beograd je oslobođen.
Gotovo godinu dana, Srbija je imala priliku da sklopi mir. Štaviše, Austrijanci i Nemci su ponudili Nikoli Pašiću da potpiše separatni mir (odnosno, sama, bez obzira na druge saveznike)- Srbija nikada nije pristupila Antanti, što bi značilo da ne mora da vezuje svoju sudbinu za Francusku, Rusiju, ili druge. Ono što je usledilo, nije mi sasvim jasno: bez trenutka razmišljanja, Pašić je to odbio, tvrdeći da će nas Austrijanci i Nemci prevariti. Štaviše, u isto vreme, srpska vlada prvi put zvanično donosi odluku o neophodnosti ujedinjenja svih južnih Slovena- iako su se mnogi od njih borili protiv Srbije (izuzetak su Crnogorci, koji su u to vreme imali jedan izlet u Hercegovinu, i planirali su da zauzmu Sarajevo. Bezuspešno). Srbiju je morio još jedan problem- epidemija pegavog tifusa, koji su, navodno, preneli mađarski vojnici. E, sad, nisam baš nešto siguran otkud ta ideja- mislim, po čemu su mađarske vaške opasnije od srpskih. Mislim, logično je da je najveće žarište bilo Valjevo (jer se tu blizu vodila bitka), ali drugo najveće žarište je bio Bitolj, na krajnjem jugu zemlje (ne zaboravite šta je sve obuhvatala Srbija u tom trenutku), a otkud tamo Mađari, to stvarno ne znam.
Elem, posle 3 godine ratovanja (računajući i Balkanske ratove), Srbija je bila slomljena. Granatiranja pograničnih gradova su se nastavila, pegavac je ostavio traga, a Austrijancima su se na balkanskom frontu pridružili Nemci. Vlada i vrhovna komanda su doneli odluku da se izvrši povlačenje do Grčke, koja je prihvatila da ponudi utočište Srbima, iako je formalno bila neutralna. Taman se otpočelo sa time, kad su u rat ponovo ušli i Bugari, koji su sada uzeli celu Makedoniju za sebe. Još jednom velikom ironijom slučaja, Srbi su sada mogli da se povuku samo kroz jednu zemlju, protiv čijeg formiranja su bili, a zahvaljujući čijoj neutralnosti su bili bezbedni- kroz Albaniju. Crnogorci su u bici kod Mojkovca usporili austrijsko napredovanje, ali su ubrzo kapitulirali. Posle više meseci epskog povlačenja preko albanskih gudura, Srbi su stigli do obala Jadranskog mora. Bez ijednog broda na vidiku. Ruski car Nikolaj, ponovo se pokazao, nažalost, poslednji put: zapretio je povlačenjem Rusije iz rata, ako saveznici ne pošalju transport za iznurene Srbe.*
Posle nešto više od jednog veka obnavljanja nezavisnosti i teritorijalnog širenja, Srbija je faktički nestala sa svetske karte za svega nešto više od godinu dana. Tačnije, morala je da otpočne sa izgradnjom sopstvene budućnosti na grčkom ostrvu Krf. Ali kakvu su budućnost izabrali, u sledećem nastavku.
