Zvoni do kraja, pa još jednom

Katkad dok blaženo spavate, radite nešto važno, ili vam pak jednostavno nije ni do čega i želite samo da vas svi ostave na miru - zazvoniće fiksni telefon. Po pravilu, onaj ko zove uopšte ne traži vas, ali je istrajan u tome da nekoga dobije. Njegov rezon je da ako nema nikoga, niko se neće ni javiti, ali ako je neko u kući javiće se sigurno - samo treba malo duže zvoniti. I tako telefon zvoni, i zvoni, i zvoni...
Nervozno grizete jastuk, lupate tastaturu ili pokušavate da odzenujete u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazite. A on i dalje zvoni li zvoni. I to traje, i traje, i traje. A onda posle višeminutne agonije - muk... Divna tišina. Mmm.
I dok blaženo zaranjate u jastuk, nastavljate da radite to što radite, ili sami samujete - DRRRRRRNNNNN! Evo ga opet! DRRRRN! DRRRN! DRRRN! Sve iz početka. Zvonjač misli da ukoliko nekoga nema kod kuće neće se ni javiti, ali ako je neko tu - pa sad nema šanse da se ne javi.
Najjači voljom će stoički podneti zvonjavu do kraja. Ponekom će pak volja u jednom trenutku popustiti, i kada teškom mukom bude otišao do telefona da podigne slušalicu čuće samo "tu-tuuu". A najveći nesrećnici... Oni zaslužuju poseban primer.

More. Jahta. Mazna plavuša sunča batake na palubi. Sniffff. Ahhh. Klik! Puf-puf, huuuu.
- Dušo, sipaj i meni malo šampanjca.
- Stiže, bejbe.
- Mmm. Ah, kako mi je divno.
- Tek će da ti bude divno kad te razvalim od kurca! He he!
- Ihi hi hi hi
DRIIIIIIIINNNNNNNNNNNGGGG!
Oh, ne! Šta je ovo dođavola?!
DRINNG! DRRRING! DRIINNGGG!
Ne, ne! Prestani prokletniče! Iskuliraj. Još uvek si u polusnu. Prestaće. Zen, zen, zen.
DRRRINNNG! DRIIING!
Spavaš, još uvek spavaš. Još samo malo, još samo malo.
...
Ah, stalo je. Uh.
- Dragi, kakav mir i tišina ovde.
- Da stvarno je...
DRRRRRIIIINGGGG!
Neeeeeee! Zar opet?! Pa saću da ti jebem majku!

- HALO?!
- 'Alo! Perice ti li si?
- Nije Perica!
- A ko je?
- Njegov cimer!
- A, živ bio. A di je Perica?
- Ne znam.
- A dobro. A ti spavaš, a?
- Spavam.
- Ovde njegova baba Stamena, znaš.
- Aaaa...
- Nešto imam problem sas varenje. Tvrdu stolicu, znaš. Pa ima neki lek za to, da se izklistiram. To mi Perica kupovo onomad, pa reko' da vi'm da l' se seća kako se zove. Ja zaboravila.
- Aha. (Jebem ti život)
- Dobro kaži mu da sam zvala. Aj lepo spavaj, ljubi te baba.

Virus

Po shvatanju velikog dela populacije, a i pojedinih doktora - glavni krivac za svako loše zdravstveno stanje.

Primer br.1:
-Šta ti je brate, nešto mi ne izgledaš dobro?
-Ne znam, imam temperaturu i proliv dva dana.
-Ma to ti je virus, kupi vitamin C i lezi, odmaraj.
-Pa ne znam, jutros sam imao krvavu stolicu, moram ipak ići kod lekara...
-Pa ja sam ti reko šta da radiš, a ti kako oćeš...

Primer br.2:
-Kažite, šta vas muči.
-Ne znam doktore, imam potpuni manjak energije, psihičke i fizičke.
-A, pa to ste pokupili neki virus, pa vam je iscrpeo malo organizam, ništa strašno. Uzmite vitamin C, dosta tečnosti, odmarajte i biće sve u redu.
-Pa ne znam baš, znate... ja se tako osećam već mesecima. Moja žena kaže da je to možda depresija...
-A jel vaša žena lekar?
-Ne, ali...
-Znate šta, idite vi lepo kod vaše žene, pa nek vas ona leči!
-Ali doktore...
-Završili smo, izvolite karton. Dakle, tablete vitamina C i dosta tečnosti, limunadu napravite, to je odlično.
-Znam doktore, ali eto recimo, kada uzmem nož da isečem limun, svašta mi prolazi kroz glavu... Dođe mi da uzmem taj nož i...
-Aman čoveče, izlazite napolje, imam još dvadeset pacijenata da pregledam, ako ne volite limunadu, niko vas ne tera! Bože me sačuvaj, kakva budala...

Brzo jahanje

Sposobnost pojedinaca koja je u mnogim hitnim slučajevima doprinijela srećnom završetku. Sposobnost koja je spašavala i spašava žive glave. Nema svako sreću da se rodi sa vrlinom da umije brzo jahati, to mogu samo istinski junaci. Danas, poželjno je da samo ženski rod usavršava tu tehniku. Nažalost, nađe se i pokoji peškir u toj priči.

3434. godina Trećeg doba - Međuzemlje

- Aragorne, moram ga voditi ocu da ga izleči! Ovdje neće preživjeti!
- Ali Arven, do Rivendela ima čet'ri dana jahanja! Nazguli su posvuda, nećeš uspjeti!
- Ne brini, brzo jašem! Kad pređem rijeku, čuvaće nas snaga moga naroda!
- Čuvaj se ljubavi! Eto nas za sedam dana!
:klop klop klop klop:
- Pa pička ti materina ona hobitska da ti pička materina!!! Zbog tebe emo majmuna, još ću i malu da izgubim! Seme brate, što ti nisi uzeo prsten, a ne ovo govno mrljavo!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------

2011. godina - Srbija

- Dragi dođi časkom u kujinu da mi pomogneš!
- Šta je bilo ženska glavo?! Ne mogu da ostavim šefa samog tamo, jel' hoćeš ti da dobijem promaknuće ili nećeš?!
- Ma znam ljubavi, al' treba mi jedna partija hitno!
- Jesi ti normalna?! Pa treba mi najmanje pet minuta, ne mogu čo'jeka ostaviti toliko?!
- Ma ništa ti ne brini, skini se i sjedni na stolicu! Znaš i sam da brzo jašem, gotovi smo za minut!
- Aj' aj'! Samo požuri, zajaši za Ginisa ovaj put!

Kosmodisk

Malo ljudi zna za ovo što ću vam sada ispričati. U samom srcu Afrike, ipod jezera Viktorija, živelo je nekada drevno pleme Kosmodijana, ljudi srednjeg, zdepastog rasta, punijih usana i crnog tena. Oči su im obično bile crne crne, jer na površinu nisu izlazili, a jelte, logično da onda ne mogu imati svetlu boju. Bilo kako bilo, nisu ni oni bili baš naivni, il kako ih mnogi zamišljaju dobroćudni. Naprotiv, neretko su lovili slepe putnike i bacali ih u roblje gde bi radili do iznemoglosti. Bavili su se i oni istim radnjama kao i mi, živeli istim životima, ali su imali jedan nerešiv problem. Bili su grbavi. Neko mi je pričao da je to posledica nekog prokletstva, ali ja tad u to nisam verovao. Njihovi debeli listovi nosili su teret sve krivlje kičme koja bi u jednom trenutku došla do stadijuma kada izgleda kao banana. Njihov kralj Rektar I Hadžasempulatimirkovister već decenijama se borio sa tom neizlečivom bolešću. I tako, jednom on, kad mu je već dopizdelo da se lupa tukijem o čelo dok trči, naredi da se angažuje 10000 radnika i da se iskopa dijamanata dovoljno za jedan pojas koji bi se prostirao od bulje do moždine, sa sve prilepcima za oko kuka i grudi. Radili su danonoćno, kažu da je postojao red takozvanih "stepenika", kosmodijana poredjanih prema veličini grbe, tako da su oni koji najviše dohvataju bili na kraju i kopali pri vrhu, dok su najgrbaviji bili na početku i kopali pri dnu. Red se tako zvao jer ako bi ih pogledali iz profila, zbog veličine grba ličili bi na stepenice. Vratimo se na priču, oni su tako kopali dobrih godinu dana i bili bi nagradjivani svake 2 nedelje dobrom jebačinom sa okolnim kuravama... i to za džabe. I tako, kada skupiše potrebnu količinu dijamanata, kralj naredi da mu skuju gore pomenuti pojas, i na to se baci 1000 najboljih kovača. Kada je konačno stavio pojas, zanemeše celo kraljevstvo pred nesvakidašnjim prizorom. Pojas zasvetle i izleči kraljevu kičmu u sekundi. On čovek ne veruje, pa poče da trči, kad primeti "Tuki me više ne udara u čelo", i tad povika "Večeras slaviće kraljevstvo celo!". Ljudi počeše da se raduju, nabiše se u red da i njima pomogne ova magična sprava. I tako je kosmodisk u jednom danu izlečio više od 10000 zadovoljnih korisnika širom Kosmodije. Od radosti, i sam kralj se složi i nadenuše pojasu ranije pomenuto ime "Kosmodisk", što na kosmodijanskom znači "da se svetli u tami". Vremenom, njegova je funkcionalnost opadala sa opadanjem broja nepokradenih dijamanata, pa je danas napravljen od neke jadne plastike i još nekih gluposti. Šta ćeš. Ali ključna stvar u svemu, zapamtite, cena raste obrnuto od funkcionalnosti. Nekad je za dž lečio sve vrste kičmenih bolesti, vraćao sreću u kuće, babama i dedama podario unučiće, nesrećnim parovima darivao ljubav a neki kažu da je mogao i da reguliše stolicu. Ne znam, možda. Danas ne samo da te izadje pola plate sa još kamatom, već ti od manjeg problema napravi više većih, pa ti deluje kao da je taj mali nestao. Al jebiga, 21. vek je ovo, posle jebanja nema kajanja.

Kosmodisk- Vaša ledja će Vam biti zahvalna!

Još jedan novi dan

Otvoram oči. Umorne oči, umorne kao celo moje telo. Bunovan, razdražen, slomljen, neispavan. Ponovo. Ponovo ista priča, toliko puta ispričana, dosadna, iritantna i smešna. Da, smešna. Smešna jer je toliko žalosna. "Udri brigu na veselje" - tradicija mog naroda, vekovima unazad. Pa, zašto da je i ja ne nastavim.

Otvoram prozor, da sivilo sobe zamenim sivilom neba. Da jednu prazninu spojim jednom drugom prazninom. Da udahnem taj hladan, rezak i vlažan vazduh u svoja nekada pušačka pluća - da ih osvežim nekim drugim isparenjima, drugim otrovom.

Uključujem šporet i stavljam džezvu sa vodom na ringlu. Vreme je za prvu u nizu kofeinskih doza za danas. Treba održavati kondiciju - nivo kofeina mora biti visok u mom organizmu, inače nisam ni za šta. Sedam u stolicu i prelistavam vesti na netu. Depresija, bes, želja za suicidom - sve to moram odmah na početku dan potkrepiti. Za to ne postoji ništa bolje od vesti. Nazivi članaka, način na koji su napisani, informacije koje sadrže, komentari na njih. Tragikomedija. Antičke tragedije im nisu ravne. Latino sapunice su boza za njih.

Mmmm... kafa baš prija, iako je u suštini sranje. Mislim, naravno da je sranje kad sam ponovo uzeo onu najjeftiniju. Nije ona loša zato što je najjeftinija; loša je zato što je jednotavno loša, zato jer su je sjebali, goveda jedna lopovska. Al' navika, zajebana stvar - ne da ti da odrasteš.

Vraćam se na nastavak sesije sa kockom ludila, prozorom u budućnost. Još vesti, još komentara. Ohoho, vidi vidi - još jedan armagedon. Pa, da je 666. u nizu, opet sam siguran da je žvaka za budale. Mada, vole to ljudi, da budu sjebani i u haosu - to ih održava normalnima. Ako ne polude, nisu normalni - ako nisi normalan, onda si strani plaćenik i domaći izdajnik ili samo prvi komšija, onaj sumLJivac, drogoš. Ah, opet ta tradicija... I opet je u duhu tradicije, još jedanfin, miran, povučen dečko napravio neko sranje - bacio bombu k'o Sandokan MC... ovaj, pardon - k'o Boško Buha, izaš'o na dnevnik (i to 2), majke mi.

Ah, pa danas mi je slobodan dan - super. Šteta samo što sam ga prespavao. Dobro, gledamo u budućnost, sutra mogu da odradim ono što sam mogao danas. Ustvari, ne mogu - moram da prvo odradim sve ono što se skupilo poslednjih dana. Godinu dana. Deceniju. Čitav eon.

Hm... prija ova kafa, iako je sranje. Znaš kako, loša kafa, dobra karma - ili neka varijacija na temu. Hajde de, da se spremam lagano. Da vidimo koje ću krpice nabacati na sebe. Ma, samo da pokrijem ovaj godinama održavani stomak, nebitno šta stavim na sebe. Mrzi me da budem poseban, a da me i ne mrzi, brzo bi me smorilo. Kakvih klovnova ima u spoljnom svetu, ja i pored najvećeg truda nikada ne bih mogao da im pariram. Ili se to samo tešim?

Hajd' sad, da odem na neki has, neki anti-makrobiotički otrov, po mogućstvu vruć burek (i to onaj omrženi sa sirom). Narvno - sa fit jogurtom A posle? Eeee, to je već neka druga priča. U malom tranzicionom gradu, punom malih tranzicioznih ljudi, sutrašnji dan je daleka budućnost.

Bela bočica

Iliti bočica za kakanje, bočica za izbacivanje đavola, bočica koja je poznata svima koji su išli na sanitarni pregled. Bočica koja vas hipnotiše i ne dozvoljava da obavite ono najosnovnije u toku dana. Naime ono što vam je svakog dana uobičajeno naprosto postane teško kada ispred sebe stavite ovo malo zlo, moguće zato što nam je tako teško da podelimo sa drugima naše dragoceno blago koje svaki dan darujemo wc šolji. Međutim, u koliko ne uspete u činu darivanja svog fecesa sanitarnoj službi čeka vas još gora situacija, takozvani "Kučeći stav" ili "Doggy style".

Situacija je ovakva
Pojavljujete se u zavodu za javno zdravlje, prazne bočice, stisnutih guzova, crvenog lica, naduvenog stomaka sa jakim grčevima
Med. sestra: izvolite
Pacijent: hum, znate...hm, ja sam, avaj, došao na sanitarni pregled
Med. sestra: izvolite, možete ostaviti bočicu na pultu, samo zalepite ovaj flaster sa svojim imenom na nju i idite u sobu broj dva da vam uzmu bris grla i nosa
Pacijent: pa znate, ja nisam mogao, baš me je neki baksuz uhvatio, neće pa neće
Med. sestra: ni to nije problem gospodine, sad će sestra Veca da se pobrine o vama
Pacijent: Znači neću morati da dajem stolicu
Med. sestra: ne, samo će da vam uzmu bris

Pacijent sa olakšanjem ulazi u ordinaciju
Sestra Veca(kršna, zdrava žena, rumenih obraza, nacrtanih obrva): Molim vas skinite pantalone, i namestite se na sto
Pacijent: Šta? Kako?
Sestra Veca: čoveče, šta vam je, samo se malo nagnite, eo kao kuče, ispravite ruke, savijte noge, i sve će brzo da se završi

Posle par minuta, pacijent tiho izlazi iz ordinacije, postiđen, crvenih obraza, čudnog hoda, noseći praznu bočicu sa sobom, proklinjući dan kada nije mogao da se posere ko čovek

Alkohol

Ono od čega postajemo mnogo zajebani. Obično posle par čašica jebemo majku svima, smuvamo neku ribu (obično najružniju koju smo mogli da nađemo u tom trenutku). Ovo hemijsko jedinjenje nas dovodi u stanje sulude hrabrosti i nepobedivosti

Primer 1
1999. godina, Ameri nas uveliko rokaju, u podrumu jedne kuce u
Beogradu ide prica izmedju dva ortaka:
Ortak 1: Jebote šta nam uradiše ovi Ameri
Ortak 2: Daj jednu šljivu
....
nekoliko sekundi kasnije
Ortak 1: Neće biti lako....
Ortak 2: Daj još jednu šljivu
....
nešto kasnije
Ortak 1: Ma neće oni lako sa nama
Ortak 2: Neće, neće... Nego mrzi me d a sipam više, cugaj iz flaše
Minut kasnije... Flaša prazna, unezvereni pogledi
Ortak 1: Ma jebaćemo im majku, mamu im njihovu
Ortak 2: Daj pušku

Primer 2
Dva tipa u noćnom klubu (posle par litara piva) pričaju olešeni k'o
bulje, sede jedan na stolu, a drugi se upravo pridiže jer je omašio
stolicu....
Tip 1: Vidi onu hik likušu tamo pored one
Tip 2: U do hik jaja izgleda, navali hik brate
Tip 1: Odoh brate, pa ćemo da hik nazdravimo kasnije, e de si mačko,
šta ima, mislim ono hik ja ovako vidim da svetliš, pa hik doš'o da
te pitam hik da li bi svetlela hik kod mene gajbi, hik crkla mi
sijalica
Likuša (srećna što joj je neko prišao): Jao kako je sladak, pa što
da ne, jel idemo?
Tip 1: (uh koji sam šmeker) 'Ajde
par sati kasnije tip se budi, a pored njega spava neko biće.......
I sad se on misli: U jbt pa de nađe ovu, k'o prstom u dupe,
neću više nikad da pijem....

Primer 3: Ako počnete da smišljate pesmice kao što je ova ste ili
pijani ili niste baš čitavi:
Ej stolice moja tugo,
ne mogu sedeti dugo,
kad stanem na te,
noge pocnu da se klate,
jedan okret, mozda dva
i vec na podu lezim ja

Rambo Amadeus i glavena anomalija

Jutro je. Svježi beogradski vazduh (ahahahahaha, kao da nešto takvo postoji) ulazi kroz prozor našeg junaka koji mirno spava nakon još jednog veselog druženja sa publikom koje je uključivalo razne alkoholne derivate, kao i punomasne đakonije. Vesele ptičice sletješe na poluotvoren prozor njegove sobe i krenuše da zapjevaju da bi probudile junaka. Međutim, hitrim pokretima ih preteče udarna bušilica marke Hilti, koja je veselo poskakivala po vrelom beogradskom asfaltu. Prenu se naš junak iz sna veseloga sa golfom punim manekenki (90-60-90 sve do jedne), i bi mu žao što radovi na putu baš tog jutra svratiše pod njegov pendžer. Ljutito drmnuvši prozor, otvori ga još malo te reče sebi u bradu koju psovku, i pomisli čak i da pljune dole, zamišljajući kako tekućina nalazi svoj cilj u vidu ćelave glave radnika građevinskog preduzeća i pogađa ga tačno u centar, ali brzo odustade od takve pomisli.

Upalivši svjetlo u kupatilu, i ušavši pred ogledalo, naš junak se pogleda, te posegnu rukom za četkicom za zube. Kako je posegao, tako se i zaustavio i svoj zabezeknuti pogled vratio tačno na ogledalo. Postade mu pogled još zabezeknutiji kad vidje da mu je njegova divna kovrdžava griva - ravna. Ravna jebote. Od toga mu ispadoše i naočare na pod, te Rambo izgubi već drugi trejdmark od jutros. Potrča on do frizera, ali shvati da mu je frizer na drugom kraju grada, te se maši za džepove i iskamči iz njih teškom mukom tačno 149 dinara i kovanicu od 10 para iz sedamdes' treće. Ugleda autobus koji ide do frizera, autobus stade, otvoriše se vrata, pogleda vozač Ramba i Rambo shvati užasnu istinu. Niko ga ne prepoznaje. Vozač ga čak i naruži što je imao dinar manje za kartu, ali se sažali i pusti ga, jer je na alkohol bazdio najstrašnije.

Prolomi se nakon pola sata zvonki glas Rambov viknuvši "MAJSTORE, SREDNJA", na šta majstor stade i značajno ga pogleda. Rambo sleže ramenima, vozač poče da klima glavom u negativno, odahnu malo i pritisnu prekidač za otvaranje vrata. Izašavši napolje, mladi junak ugleda frizerski salon. Nakon što uđe, zasjede na stolicu jer nikoga nije bilo. Njegov frizer uđe par trenutaka kasnije i ne poznade ga. Uplaši se Rambo, pa trk u Crnu Goru, kod jedne babe u Vasojevićima. Kad dođe tamo, a ono trošna kuća a stara baka gleda. Postavi se on ispred nje. Pogleda ga baka kroz krmeljive oči pa otvori usta da izusti nešto, a zadah joj se provuče između zuba i izleti napolje umalo ne ubivši Ramba. Reče mu baka da zna šta je i šta treba da radi. Odvede ga ona u tor s ovcama, a ono ovce kovrdžave da ih kovrdžaviji' nema. Upita Rambo odakle take kovrdže baba, a ona mu reče da je do jednog izvora. I pokaza mu baka đe da ide do izvora.

Kad dođe do izvora, gleda on u njega i ne vjeruje koliko je voda čista. Uze on rukama da se umije i kosu opere i umi se od vode i kosu opra al izvor ostade čist k'o suza. U to ugrija sunce i Rambu se opet ukovrdža kosa, a Rambo sav srećan krenu nazad u BG. U to ga vidje i baka i prepozna ga sade isprve i reče mu da dobro čini i dobru muziku da stvara.

- Jebote, nikad više pijanke. Nikad.

Underground kategorije rakije

Rakije obično razlikujemo po pitkosti, jačini i voću od kog su napravljene, i u zavisnosti od svega toga odredjujemo njihov kvalitet i dopadljivost. Medjutim, vremenom je došlo i do drugačije kategorizacije, u narodu jednako prihvaćene. Tako su danas poznate i sledeće vrste, mada nikada nisu etiketirane i javno priznate:

1. Prozorača : izuzetno nekvalitetna rakija. Pije se u krajnjoj nuždi i nedostatku drugog alkohola, i može da posluži za dezinfekciju povreda. Može i da se podvaljuje drugima, kako bismo uživali gledajući do sada nevidjene grimase na njihovim licima. Posledice - mučnina, glavobolja, mamurnuk i gorko kajanje.

2. Izuvača : ubica rakija. Služi za proveru budućeg zeta, a ispija se uz obilne količine vode. U slučaju preterivanja izaziva prženje i ozbiljne povrede unutrašnjih organa.

3. Fajt klab rakija : rakija koja potpada pod borilačke sportove. U slučaju preterivanja u konzumiranju iste, dolazi do agresije, konfliktnog ponašanja, samoblamiranja (boli te kurac) i vrlo verovatno do fizičkih obračuna i oštećenja tudje imovine. Treba je izbegavati.

4. Katatonka : zajebana rakija. Izaziva hiperaktivnost, napetost i paranoju. Na katatonku nije lako naleteti, ali kada vam se to desi, računajte na crne rupe, budjenje u miliciji, i iščudjavanje kada vam budu pričali kakva sranja ste pravili. Dodir sa ovim pićem ozbiljno pokreće pitanje ostavljanja alkohola.

5. Knjaz miloš : random rakija koja je, u nedostatku staklene flaše, završila u ambalaži od kisele vode. Izuzetno nezahvalna kada se iz grada vratite mučno pijani, i obradovavši se kiseloj vodi nategnete iz sve snage..

6. Ćutovača : od svih rakija, najmisterioznija. Nije sa sigurnošću zaključeno od čega je ispečena, ali o njoj kruže razne priče, od one da je sa drugog sveta, pa do one da je pravljena u oblasti 51. Dobila je ime po jednom čudnom čoveku koji je dolazio u Rakija bar i tražio samo nju (reč nije progovorio nikada - uperi prstom, popije par komada i ode.). Poslednji put kada smo ga videli popio je par komada, ustao, uzeo stolicu i iz čista mira demolirao čitavu kafanu. Ćuteći. Flaša i danas stoji na istoj polici. Još se nismo ohrabrili da je probamo.

Profajler

U americkim akcijama i trilerima, psiholosko kriminalisticki detektiv.
U urbanim sredinama,kod nas,to je vremesni,dobrodrzeci penzos,bivsi zasluzni clan saveza komunista,koji je pokupio pored partijske doktrine,i paranoju,maniju gonjenja,sizofreniju, teoriju zavere i ostale manije i fobije.
Klinci ga zovu i Windowmen,jer non stop visi na prozoru,ukoliko nije ispred zgrade.
Ne tangira ga to ni malo,koliko kucni red,i odrzavanje bezbucnosti od strane klinaca u vreme istog,na sta nesebicno upozorava.
Svaku "sumnjivu situaciju" pred zgradom,u korenu resava tako sto upozorava i opominje.
Kad te ulovi na hodniku ili pred zgradom,toliko ce suptilno odraditi ulogu Serloha Holmsa ispitujuci te o tebi i tvojima i svima ostalima,da je tebe blam od uspesnih provokacija,i pocinje da te boli glava.
Posto je sam sebe pobedio u reizboru predsednika kucnog saveta,red je da se pozabavi odrzavanjem liftova,zelenilom, popravkama, gde revnosno kamci pare komsiluku,ali i zavrsava sve u roku i pedantno.
U zgradi nema kucnih ljubimaca, a muzika u kasne sate je podlozna verifikaciji od strane MUPa,po anonimnoj dojavi.
Jednom recju - harmonija!

Vreme Nato bombardovanja 99:
Profajler(besno):
Opet nisi strazario ispred ulaza,na sta to lici? Vi, Markovici i Sretenovici niste bili ni jednom,morao sam ja,ionako ne spavam danima,ne mogu da izdrzim to vise momce!
Ja:(lazljivo)
Nisam stvarno ni znao, komso da ima ta straza,a sto to!?
Profajler:(Jos besnije)
Pa tebi izgleda nije jasno sta se dogadja?
Napravio sam raspored straze zbog lokatora!
Ja:(nevesto):
Cega?
Profajler(usiljeno)
Nije cega nego koga,momce,koga?! Javljeno je da spijuni postavljaju po krovovima uredjaje za navigaciju i lociranje.
Ja:(zabrinuto)
CIA snajka CIA,komso.
Bojim se da su jednog mog drugara uhvatili,te likvidirali. Nema ga vec 5dana.
Krecu se u trojkama.
A trojke su,sta komso?
Specijalne jedinice diverzantske grupe!
Profajler:(raskolaceno)
Sta jos znas u vezi sa spijunima?
Ja:(usplahireno)
Jednog su uhvatili 2ulice nize, kazu da je i narkooman. Nasli mu ovoliku iglu! On kaze seceras, a znamo mi da je on narkoman,a mi droge nemamo!
Profajler:(iznenadjeno)
Auuu! I jel priznao?
Ja:(zabrinuto)
Nije nista priznao,nije hteo ni da mu oproste sto su ga tukli. Iskoristio trenutak i pobegao zavezan za stolicu.
Al sve jedno.
Nadam se da ce komsija Djuru koji ga je uhvatio,ipak da se sete na dan bezbednosti.
Ako ga se sete na dan bezbednosti - sete - ako ne sete - nikom nista. To je bila njegova gradjanska duznost!

Kurs nemuštog jezika

Kamšotovanje u usta. Ko je čitao bajku 'Nemušti jezik' zna da zmija uči glavnog junaka nemuštim jezikom tako što mu tri puta pljune u usta. Ovde se isto radi o pljuvanju zmije u usta, doduše ova zmija je druge sorte.

Kada sam bio u srednjoj školi svi smo dobili određene upitnike na kom jeziku želimo da slušamo nastavu, ja sam hteo da ispadnem mangup pa sam napisao 'na nemuštom'. Dolazi razredna, tries' i kusur godina a neudata, nedojebana baba-devojka i počinje da me kori. Ja mrtav ozbiljan, ne popuštam pred odbranom nemuštog jezika i još joj ponudim da je naučim da se i ona sporazumeva njime. Nasmeja se ona i pristane. Priđem ja njoj i kažem joj da sedne na stolicu, zažmuri i otvori usta. Učini ona sve kako sam joj ja rekao, a ja priđem, izvadim svoj penis i počinjem da masturbiram a odeljenje se jedva suzdržava da ne umre od smeha. Neke devojčice pokrile oči samo Sandra kurva gleda i smeje se, pička joj materina kurvinska. Osetim ja da sam pri kraju a razredna već nestrpljiva al' žmuri i dalje. Nacentriram ja lepo i započnem rafalnu paljbu- napunim joj usta, okrečim joj lice, košulju a odeljenje piša u gaće od smeha. Razredna počela da vrišti i kreću joj suze koje su se odmah pomešale sa mojim semenom pa je izgledala još smešnije a još nije imala gde da se opere jer taj dan nije bilo vode u školi, a svi se pravili ludi pa joj ne daju maramice da se kolko- tolko dovede u red. Ja odmah kidno' kući naravno, sutradan dolazim normalno u školu, očekujem da sam izbačen kad ono- sve u redu. Razredna ljuta na mene, al' čudno mi da me nije prijavila ili uzela na zub. Završava se čas i zove ona mene u kabinet za strane jezike, zaključava vrata i tera me da uradim isto ili da letim iz škole. Ja normalno sve ponovim, jebiga nije mi svejedno. Ma terala me skoro svaki dan, sav sam presušio, a kasnije nam se pridružio i neki crnac iz studentskog doma pa smo joj obojica svršavali po faci ali to je druga priča.

Da se vi školovani šta pitate

U meri kojoj pečurka znači Mariju, stajling Zvezdama Granda i Ajronmenu onaj metalni kurac u grudima, nešto najbliže fejtelitiju koji zadaje Liu Kang u zadnjem delu poznate sage. Sentenca čijim izgovaranjem mediokritet upada u katarzu i orgazmičnost koje je najpribližnije stanju nakon sabijanja bombe pred Miletovim dućanom ili bambusanjem žene o "Mitrovini".

-Rako da ti pričam, ček da pivo donesem prvo.
-Može, suv sam ko dren!
-Evo saću.
-Lepo si pokosio dvorište.
-Ma to Darinka tandrljala nešto pre nego što su dolazili ovi iz suda.
-Koji?
-E to sam hteo da ti pričam!
-Ja!
-Znaš li onda kad sam se tužio s Milošem oko one medje?
-Znam bre!
-E on zvao tamo iz Austrije, sad je on tamo znaš, ove njegove i reko da odu u sud da dodju ovi otud da uknjiže, duvedu u katastar i to.
-Dobro?
-I sad navodno ja uš'o parapetom dvaes santima u državno.
-Ono parče onde jel?
-Jes! I oko toga nastala furija.
-Ih sad!
-Da vidiš, došli ovi. Ja razapeo onu baštensku stolicu uz'o pivo i čekam, seo po sred dvorišta i gledam. Njih dvojica doterali se u odela neka, dobra kola, ko da nisu geometri, ko da ne nose letvu, knjige neke nose i to. Javiše se oni meni, ja otpozdravih, oni nešto pričaju, gledaju, nišane, i na kraju vele da moram da rušim parapet.
-I jebem ti sunce!
-Ja reko mert'e, zašta su vam te letve! Uzeše oni da mere.
-I?
-Dolazi onaj pirgavi jedan, kaže: "Gospodine izvinite mi smo pogrešili vi ste ovo legalizovali" , a meni to kum Rale smutio lane, njegova svastika tamo radi pa ona.
-Sposoban bre Rale, nisam znao.
-I ja ti pridjem kod njih na kraju reko': "Znaš šta, da se vi školovani šta pitate ovaj narod bi se sav satr'o i mršte mi iz avlije dok nisam zvao Darinku da donese vile da vas izbušim ko sir!"
-Nisi valjda tako?!?!
-Jesam, odoše k'o popišani! Da vide kako je kad selo bije po ušima, e! Oš još jedno pivo?
-Može! Lud si Jovo svakad bio.

Put u središte proizvodnje

Prvi odlazak novopečenog kancelarijskog pacova iz njegove udobne pećine na spratu, ispod, u proizvodnju.

Devičanski silazak uglavnom obavlja uz iskusnijeg kolegu, koji je to već prošao mnogo puta, zato što mu treba neko da mu se nađe u pomoći ukoliko stvari krenu po zlu, jer u magli, prašini, teškom vazduhu, folk arijama koje se kroz taj vazduh probijaju i samom grotlu proizvodnje, čovek može da doživi svašta.

Novajlija: Nikola treba da siđem dole u halu da nađem nekog Peru Mrtvaka, šefa rezača. Ko je taj i gde je dole?
Johnny: Evo saću i ja dole sačekaj me. Samo da obavim jedan razgovor.
Novajlija: Važi. Idem do WC-a. Čekam te ispred.
Johnny: Dobro Ruki. E evo zvoni, vidimo se kod WC-a. Ej ćao Golube. Silazim sada sa ovim novim kolačićem dole kod vas. Javi svima. Znaš već šta treba da radiš.
Golub: Jašta!

Tri minuta kasnije. Proizvodna hala.

Novajlija: Au šta se ovo čuje? Čuj koja seljana hehehe. Slušaju Draganu Mirković. Au.
Johnny: Jesi lud bre! Tiše, čuće te.
Novajlija: Ko, šta?
Johnny: Golub. Šef farbara. O'š d'izginemo? Čovek je bio petnaest godina na robiji jer je razbijenom flašom zaklao lika, samo zato što je rekao da je Dragana Mirković imala nos kao kuka pre operacije. Ćuti. Evo ga. Eeej Golube.
Golub: De si Džoni. Šta se radi?
Johnny: Evo ništa Goksi, došao novi kolega, pa mu pokazujem malo fabriku.
Golub: Novo meso hehehe dobrodoš'o.
Novajlija: Dobar dan, ja sam.....
Golub: Ijaooooooj stani. Kroz šljivike i livade. Au Peroooooo daj pištolj.
Pera Farbar: Polako Golube, stoko jedna. O'š opet da rikošetira pa pogodi nekoga. Nećeš se opet izvući za to k'o prošli put.
Golub: Dobro, sipaj onda onu majstoraču odmah da nazdravimo, sa ovim novim.
Novajlija: Neka ne treba, ne pijem ja na poslu....
Golub: Ma šta bre ne piješ. Fin si suviše. Ne odgovara ti društvo.
Novajlija: Ma ne, ne, gospodine, samo ja na poslu znate.....
Golub: A muzika ti ne odgovara. Ne voliš Draganu Mirković. Džoni jel rek'o nešto za Draganu Mirković loše?
Johnny: Nije Gošo, 'leba mi. Gotivi Draganu čovek sto posto.
Novajlija: D...d...d....da, da, obožavam je, imam sve pesme na empetriju....
Golub: Na čemu? Jel ti to mene psuješ?!
Novajlija: Ne, ne, ne, to je uređaj za muziku znaš...
Johnny: Ne psuje Goksi, to je neki uređaj za muziku, staviš brdo pesama na njega, ubodeš sluške i slušaš muziku.
Golub: A dobro, dobro, ja rek'o psuje me nešto.
Johnny: Moramo da idemo Goksi, tražimo Mrtvaka nešto. Jesi ga video?
Golub: Jesam, tamo je kod onih materijala, znaš na koje mislim, ljut je kao ris.
Johnny: Fala Gošo. Vidimo se.
Golub: Ništa Džoni. Aj Novajlija vidimo se i pazi šta radiš.
Novajlija: Doviđenja. Au ovaj je lud kao struja.
Johnny: Pa pazi, svi su ti ovde dole pomalo uvrnuti na ovaj ili onaj način. Evo i Pere Mrtvaka, kod onih kanistera i buradi. Mrtvaaaak. De si čoveče, šta se radi?
Mrtvak: Šta de si? Šta se koji kurac smeškaš tu? Gde su moje rukavice? Gde su zaštitna odela? GDE!?
Johnny: Polako bre Mrtvak, evo ovaj novi kolega je zadužen za to.
Novajlija: Ovaj dobar dan. Ja sam......
Mrtvak: Ma šta dobar dan svileni, gde su zaštitna odela? Gde su? Ljudi mi krv kašlju, a ti se ovde švrćkaš. Dođi 'vamo bliže, dođi.
Novajlija: Pa stanite, ja sam juče tek počeo da radim....pa ne znam ja kakva odela....ko kašlje krv, ne znam o čemu pričate.....ja......
Mrtvak: Ma šta ne znaš, juče si se ti rodio, dođi 'vamo. Džoni pusti me, ubiću ga ovom dizalicom.
Johnny: Polako Mrtvak, polako. Nov je momak, nije još ni počeo, polako. Ajde smiri se. Ajde. Smirela. Evo videćemo šta možemo da uradimo brzo.
Mrtvak: Dobro evo miran sam. Polako. Kada stižu skafanderi za moje ljude? Hoćete da pomremo svi dok se vi setite? Jel to hoćete?
Johnny: Evo stigao je novi, dobar je Mrtvak ne brini brzo će on to da odradi.
Novajlija: Naravno, samo da vidim šta vama tačno treba i.....
Mrtvak: NEEEEE!!!! Pa gde si se tu naslonio čoveče, jesi lud ti?
Novajlija: Šta, šta, šta je bilo? Što?
Johnny: Ok, stani polako Ruki. Najbitnije je da ne paničiš u redu.
Novajlija: Što, šta je?
Johnny: Ti burići su radioaktivni, zato i trebaju Peri ta odela i rukavice.
Novajlija: Šta bre radioaktivni? Kako? Pa ovo je fabrika autobusa? Šta tu da bude radioaktivno?
Johnny: Polako, ne znaš ti sve šta se ovde radi. Ovo je za vojni program. Ajde ovuda sada idi do Transporta i traži šefa transporta Boru Picu. Dobro, nemoj da kažeš Pica, poludi kada to čuje. Jednom je u kancelariji mučio jednog našeg kolegu ceo dan zbog toga. Vezao ga za stolicu, mada nema sada to veze. Reci samo Bora. Odmah kreni, tamo sam za pet minuta, biću sa tobom u bolnici.
Novajlija: Evo idem, idem. Požuri samo ovamo.
Johnny: Ne tuda, čistačica je malopre čistila, ubiće te ako joj sada izgaziš.
Mrtvak: Hehehe au bre Džoni kako ti nije dosadno da ih tako cimaš više? Meni već pomalo žao ljudi. Ali i dalje ne mogu da verujem da se izlože na tu radijaciju.
Johnny: A malo ono, inicijacija jebiga.
Mrtvak: Bole tebe pičke, klimica, internet, fotelja, i sprdnja sa ovim novim pacijentima, dok mi ovde ginemo.
Johnny: Ne seri bre Mrtvak i ti ovde po ceo dan ladiš jaja. Nego odo' do Borine kancelarije, sigurno ga je već vezao za stolicu onako istraumiranog i preti mu heftalicom.
Mrtvak: Ajde ludaku, vidimo se.

Gde si bio za Novu godinu?

Pitanje koje je nadjebalo glupošću pitanje Gde ćeš za Novu godinu?

- Ma bili u Saksu, dobro bilo, buljuk ljudi, problem samo što se nisam upakovao u pelene jer je otići do WC-a bio pravi izazov, četvrto pivo je zajeb, znao sam ja, a pio klipače, ne one pederske Bavarie, jebeš to, onda su puštali neki rok osamdesetih, Zoca se popela na barsku stolicu, bila viša od ostalih pa joj bilo drago, Mare pušio neku kubu, a bože dragi što to dimi, ne možeš verovati, malo treperim sad, ali dobro je sve mada je Goca bila pijana,iako je posle došla sebi, Veki izvukla neku mezu iz džepa, malo onako, hteo Bane doneti gusle, al gde ćeš brate, nema se mesta, kažem mu ja, jedva odjeba čoveče onda došla i Beba, dobro ona slabo pije al hajd razvodnili brate pelindžer a naplaćuju 120 dinara pa gde to ima, delili i neke Jeger bedževe pa smo svi šljaštrili, valjda da nas mogu naći u prtinama posle. Nisam ja pio to iz epruveta, to je meni gej, a i podseća na davanje urina, ne mogu, što jes-jes. Mlata rek'o ženi Budeš li pod sto pala ja te ne vozim kući pa ti gledaj, mene krenulo fino, nakresan onako al nisam kresao, ne ide kresanje s nakresavanjem, šta ćeš, jebi me još malo s glupim pitanjima, ajd.
- O, pa ti si dobro dočekao Novu.
- Pravo da ti kažem jedva sam se dočekao na nogama, ali i četvoronoške je za ljude, zar ne? Izvini sad odoh peglati. Što od tebe što od piva.

Ima da mre!

Izraz se koristi pri opisu događaja sa nezasitim ženkama koje sada moraju da dožive pročišćujuće iskustvo.

- Je li, sine, šta je bilo sinoć sa Mirelom, baš te zažareno gledala tamo kod šanka?
- Pa vodila me posle kući... da me gleda.
- Idi: da te gleda?!?
- Aha. Pocepao sam joj gaće na pola pretsoblja, i golu je namestio na trpezarijsku stolicu. Dobra stolica, solidna, od bukovine.
- Mojne da kenjaš da je bukovina?
- Razumem se u drvo, slušaj dalje: jednu nogu joj naslonim na sto, drugu na radijator, raskrečim je ko svetu Rimljani Paraskevu ... ili je to bila Evdokija? Nema veze, glava joj padne tamo iza naslona, ne može da drži glavu. Ja se upro o stolicu, udobno mi, mogu da ja nabadam kao torero mladog bika u predigri koride. Procurelo do poda, ona se obeznani. Istresem ga u nju, i legnem na kožni kanabe.
- Dobra priča. Baš umeš da pričaš, plastično, ono, mislim, doživljajno...
- Nije kraj: ona dođe, legne na mene. Meni vrućina, malo je pomerim. Tu pričamo jedno frtalj sata, kad ona uzme mačora u usta. Mačor odgovori brzo, i tu je naguzim tako da joj levu nogu popnem na naslon za ruke, malo asimetrije uvek oživi situaciju. Znoj joj se sliva niz leđa: snošaj produženog trajanja, normalno... Pred kraj počne da vrišti. Prozori bili otvoreni, ona kaže: Blago meni, pored prozoraaaa... zagrcne se od naboda. Neka prozora, kažem ja.
- Jadna devojka...
- Nije jadna: pričamo mi tu, slepljeni ko šiptarske krpe na sladoledžijskom štandu u ponoć na porečkoj rivi, kad ona počne: "Hm, Miško, znaš, imam jedan problem?". Koji je kurac sad, pomislim, da joj nije neko bolestan pa joj treba kinta za lekove? "Koji problem imaš, maco", procvrkućem ja. "Pa", kaže ona, "mislim... veliki problem". "Nisam mislio na veličinu", spustim ja diskusiju u realne okvire, "mislim: šta te muči?" "Pa", nastavi ona da žilavi , "mislim...". Tu ja skapiram: "Pa ti nisi svršila?!?" I tu ona zasija okicama!
- Au, jebote, pa šta ćemo sad?
- Kako šta "ćemo"? Šta ti tu imaš da radiš koj moj? Uputim joj ja tu jedan pogled koji sam pokupio od Gari Kupera u "Vera Kruzu" sa Bertom Lankasterom, ono kad se spremaju na poslednji dvoboj kog će Lankaster završiti u prašini, i kažem: "Bejbi, daj mi minut vremena". A onda dodam: "I potrudi se malo za svoj orgazam, nemoj da mi gotovanišeš tu...". I ona se baci na blajv ko koker na porciju mesnih kuglica... Ne znam jesam li ti pričao da kokeri ne umeju da stanu dok jedu, mogu da prsnu ako im ti stalno doturaš hranu, to je zbog neke digestivne anomalije koja...
- Daj ne seri sa psima, drž' se teme!!!
- Dobro, dobro... i tako ti ga ona tu polira jedno 15 minuta... i Krstivoje se podigne iz mrtvih. I da vidiš: uzmem da privlačim onu stajaću vešalicu za sakoe, prazna vešalica, stajala pored kanabeTa, podmetnem joj pod pregib kolena, noga joj visi kao otkinuta, napali me ono stopalo... ja se uprem o parket, dobar, čist parket, lakiran...
- NE SERI PRIČAJ!!!
- ... i krenem da joj ga guram u rč! Mirela zavrišti i baci se prstima na kliću, samo mlati glavom. Prozori otvoreni, komšije već sigurno pozauzimale poze sa grickalicama po svojim sobama... al ko ga jebe. Ima da mre ženska, sama je tražila!

Kolonizacija

Period od 1945 pa sve do 50-tih godina proslog veka kad je komunisticka vlast, nesto milom, a negde bogami i silom, naseljavala vojvodjanska mesta sa celim porodicama iz Like,Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Vecina tih ljudi nikad do tada nije cula za pojmove kao sto su elektricna struja, traktor, kombajn itd, tako da je taj period pun tragikomicnih dogodovstina sa tim ljudima. Vecina njih otrgnuta od svog zavicaja, nikako nije mogla da se prilagodi novom podneblju, pa su na sve moguce nacine pokusali da prilagode situaciju prema svojim prilikama. Mladji narastaji su se lako privikavali, ali stariji su imali prilicno muka i jada...

Primer I

Cuje se ogromna buka i lupanje iz kuce teg pristiglog koloniste. Naravno, starosedelac, znatizeljan da vidi kakve su mu komsije, ide da vidi o cemu se radi. Ulazi kod komsije u kucu i vec sa ulaznih vrata u kucu ostaje zatecen i zabezeknut. Novopeceni komsija razbija plocice na podu u kupatilu,koje je jos nemacki domacin pre njega postavio.
- Komsija sta to radis???
- Ma nocas sam ovde ostavio jarca i kozu, pa se polomise po ovome, pa reko, da se resim ovoga da mi marva ne izgine...

Primer II

Ulazi kolonista, zadihan i crven ko rak u prostorije mesnog odbora u selu. Pokusava nesto da kaze, ali nikako nemoze da dodje do vazduha. Presednik odbora ga slusa ali ovaj nikako da prozbori neku razumljivu. Napokon mu uspeva.
- Precednice dolazi i pomagaj ako znas za boga!!!
- Sta je sad Obrade?
- Ma dolazi odma kod mene u kucu, bojim se ono cudo ce mi pogusiti celjad...
Covek ustaje i ide, a nista mu nije jasno. Ulazi u kucu kod domacina, a ovaj mu pokazuje sijalicu na plafonu.
- Ima vec sat vremena kako duvam u ovo cudo i nikako da ga ugasim.
- Obrade, covece, jel se ti samnom salis il si ozbiljan?!?
- Ali sat vremena....
Presednik, videci da je ovaj mrtav ozbiljan, prilazi zidu i pokazuje mu prekidac pokusavajuci da mu objasni sta je struja i sijalica, ali ne vredi....Na kraju se penje na stolicu i odvrce sijalicu. Tek tada se domacin smiruje.

Neurasteničnost

Kad te uhvati ništa te ne drži.

Skraćeno: neurast.

Fajerfoks, Vord, Medija Plejer i SC2 se guraju na taskbaru pored 3 Skajp razgovora i 4 čet prozora. Na stolu pored mutiranog TV-a opružena knjiga, raščepljena kao deveruša jer je preko nje bačen strip, isto tako otvoren, da mogu senzualno da razmenjuju mastiljave fluide. Svuda okolo razbacane folije od načetih kutija napolitanki koje ti se plaze sa patosa. Polupopušena pljuga zabodena u humku u piksli na komodi, pahulje pepela popadale naokolo, ali uholaža koja tu šnjura ih samo zaobilazi i ništa se ne tangira. Kreneš po ubrus, u stvari samo misliš da kreneš, jer dlanom si već prešao preko svega, i pepela i uholaže, a onda samo duneš da rasteraš najsitnije trunje. Od toga ti se malo zamanta u glavi, jebiga, morao si da se sagneš. Shvatiš da si sedeo valjda zamišljajući da imaš rimski tepidarijum, šta li, a ne govnjivu Forma Ideale “radnu” stolicu: sve ti bila skliznula guzica na ivicu, savio si se kao da će da te fotografišu za članak o skoliozi. Ispraviš se i pogledaš kroz prozor i tako trepćeš neko vreme. Nije loše. Postaneš svestan desne noge koja radi kardio u ritmu treptaja pa je lepo svesno primiriš, ali to samo učini da postaneš svestan i svog disanja. Jedino što tad ostaje jeste da pripališ novu pljugu i otvoriš prozor tako što se dokotrljaš do njega na stolici, ne ustajući, a onda ipak ustaneš i pogledaš napolje. Na krošnji prekoputa je svraka, koja zauzvrat tebe pogleda kao da si poslednja budala, što i jesi. I šta ćemo sad?

Letnje osveženje

Kada te, dok kenjaš, zapljusne voda iz šolje po guzici.

Leto, 37 stepeni, ne smeš napolje u fila papučama jer se tope u dodiru sa asfaltom.
Odjednom, osetiš bol u stomaku, kao da ti digestivni trakt igra boćanje.
Shvataš da moraš da napustiš online igricu u kojoj neviđeno dominiraš jer ti se prikenjalo još pre sat vremena, a ako prdneš usraćeš se pa ćeš morati da menjaš i stolicu, a i moraćeš kevi da objašnjavaš kako se online igra ne može staviti na pauzu.
Odlaziš do wc-a, konačno, sedaš na šolju, kreće istovar.
Mislio si da će ovo da se završi lagano, bezbolno, he he he, varaš se. Bitka već uveliko traje nekih 20 min.
Odlučio si sa mu daš ime, red je, pa i žena kad se porađa da ime detetu odmah, zar ne? Nemaš pojma lupio si, nema veze, moraš se koncetrisati. Okej, osećaš da je kraj blizu, poslednje napinjaje i trebalo bi da se završi ovaj egzorcizam.
Konačno izleti napolje brzinom od četiri maha, naravno pogadja vodu u šolji koja zbog jačine udara pravi cunami koji ti zapljusne guzicu, pomisliš kako sad ni ne moraš da se brišeš, realno te je rashladilo i osvežilo na neki uvrnut način. Baciš pogled da vidiš sta si rodio...realno po veličini i obliku izgleda ko ona gumica gde je jedna strana predviđena da briše običnu olovku, a druga, plava strana, za hemijsku (ili bar tako kaže legenda).

Biće sranja...

Često korišćena sintagma sa izraženim proročkim elementima koji se ravnomerno prenose kako na globalnom, tako i individualnom planu. Dok na globalnom nivou procenat verovatnoće da će se konkretno sranje zaista i dogoditi varira u rasponu od 1-99%, u individualnom kontekstu taj procenat pre ili kasnije, gravitira ka apsolutnoj istini, tj 100%.

1. Globalno (ver. 1)

Proleće 1941. Na radiju krkljaju o Hitleru, Osovinama i Antantama, Cvetkoviću, Mačeku, ratu, paktu, robu i grobu. Milutin sve to sluša i češka se po glavi ispod šajkače. Stoka je uznemirenija nego inače, a i onaj orah u avliji se nekako snuždio. Dok posmatra četu kraljevih vojnika kako gaca blatnjavim drumom, Milutin lagano skida opanke, poteže šljivovicu iz čuture i konstatuje:

"Biće sranja..." (u ovom slučaju i bi tako)

2. Globalno (ver. 2)

Sadašnjica. Mladi japi sunča guzicu na nekoj predivnoj peščanoj plaži na Mediteranu. Zapljuskivanje talasa i poj cvrčaka remeti samo generički "beep" njegovog Blackberry-a. Dok čita o globalnom zagrevanju, podizanju nivoa svetskih mora i opštoj kataklizmi u najavi, shvata da je nadošla plima i odvukla mu papuče 50m od obale. Žurno se pakujući, oprašta se od papuča mrmljajući sebi u bradu:

"Biće sranja..." (još uvek mrdamo)

3. Individualno

Radosav je uvek voleo železnicu. Leskovačku naročito. U prvom vagonu pljeske, u drugom ćevapi, trećem, četvrtom i petom pečenja - praseće, jagnjeće i jareće, a na začelju sve ono punjeno, rolovano i dimljeno što jedan voz čini vrhunskim i kompletnim. Kompoziciju predvodi lokomotiva pogonjena kajsijevačom, a uredno se staje na svakoj stanici za salate i lebac (ipak nije Express). Nakon druženja sa kondukterima u svakom vagonu, uz obavezne posete mašinovođi, u jednom trenutku Rade počinje da se mršti, a iz stomaka se čuju uvodni taktovi njemu tako dobro poznate simfonije. Dok zamućenog pogleda konačno izlazi iz voza i smešta se na šuplju stolicu na konačnom odredištu, Rade može samo da konstatuje neminovno:

"Biće sranja..." (procenat verovatnoće istog - čista stotka)

Negativno i pozitivno emocionalno uzbudjenje

Negativno emocionalno uzbudjenje je jace od pozitivnog.
Ostavi jaci utisak i duze ga se secamo.
Strah je najjaca prirodna emocija.
Proizilazi iz instinkta za odrzanje zivota.
Sex izaziva najjace prirodno pozitivno osecanje proisteklo iz instinkta za odrzanje vrste.
Kako je instinkt za odrzanje zivota primarniji, tako ultimativni strah izaziva jacu unutrasnju reakciju od vrhunskog sexa, iako se tako ne cini, posto nismo zivotno ugrozeni da bi to osetili.

Skoncentrisi se i pokusaj da izmastas situacije iz sledecih primera, pa uporedi sam sta ti je izazvalo jacu reakciju. Muzjaci nek citaju primer za muzjake, a zenke nek citaju primer za zenke.

MUZJACI:
1.Zamisli vrhunsku ribu, koja apsolutno zadovoljava sve tvoje top kriterijume...
Al stvarno se skoncentrisi i zamisli...
Ako te dodatno pali, zamisli i najlon carape sa halterima, cipkasti ves, sve sto te pali, mozda priguseno svetlo, bezobrazne reci, muziku tihu, darkmetal, kako god hoces zamisli...
Radi ti sve ono sto najvise volis...
Mmmmmm...
Namesta ti se u tvoju najomiljeniju pozu.
Krecete u akciju, najjaci sex u zivotu... ...
2.Sad malo razbistri glavu...
Ne moras sad narocito ni da se koncentrises i udubljujes.
Jednostavno, prilazi ti obican covek, moze i zena. Zavezane su ti ruke i noge i oko stomaka, skroz si imobilisan i skroz si go.
Prilazi ti i ne pokusava da te narocito iznenadi. Jednostavno iz torbe izvlaci metalnu krckalicu za orahe, klesta papagajke, makaze za zivu ogradu, i dve tanke dugacke igle.
Pridje i saopsti ti mirnim glasom da ce oba muda prvo da ti probode, potom da ti zgnjeci ili isece na po pola, prinoseci ti iglu, pita te da li zelis prvo levo ili desno. Posto nisi narocito zainteresovan da odgovaras, kaze ti:
-Pa dobro,necemo iglu...
...Krckalicom cemo prvo levo mudo, a posle prelazimo na makaze za desno...

ZENKE:
1.Konacno si upoznala coveka tvog zivota.
Potpuno se kapirate i prozimate, telepatija na delu.
Situiran, obezbedjen, privatnik, jak ko crna zemlja, a obican covek, ne kurci se, pare ga nisu pokvarile.
Svidja se tvojima...
Ali skoncentrisi se, stvarno probaj da zamislis idealnog, tvoju ultimativnu ljubav, koji ispunjava sve tvoje psihofizicke kriterijume, pa cak i ako ti nisi sigurna da li je to ono sto zelis, on te apsolutno ponasanjem i gestovima u to uveri, ma koliko puta da probas da budes skepticna.
Jednostavno, on je tvoja sedmica na lotou, i to je jednostavno to...
E sad zamisli ambijent koji ti prija, enterijer, muzika lagana, svetlo, mirisi,sve izmastaj po zelji, ako te vise pali seno i stala nek bude to...
Mazi te, sapuce, duuugo...
Vodite ljubav onako kako ti volis i sve je vrh vrhova.
Nisi ni znala da posedujes E, F, i G tacke, i sad si se konacno uverila, ne samo sta je to orgazam, vec i multipli orgazmi uz snazan osecaj povezanosti i ljubavi.
.. ...
2.Sad malo razbistri glavu...
Ne moras narocito ni da se koncentrises, samo se opusti...
Budis se. Sama si. U vlaznom, smrdljivom i hladnom podrumu.
Na sredini prostorije je stolica, ti stojis na njoj gola, nemas pojma kako si se tu nasla. Ruke su ti iznad glave, vezane za kuku prikacenu za plafon, a noge za stolicu na kojoj stojis.
Vices i deres se. Nista.
Bol na zglobovima te potseca da ne sanjas.
Odjednom ugledas ogromnog, zalizanog masnog pacovcinu od preko pola metra.
Pojma nisi imala da toliki pacovi postoje.
Glava mu je nabijena u telo, sitne zle okice, ostri, pravi brkovi, jos ostrija 2 prednja zuba, zmijoliki rep duzine koliko i telo vuce se po zemlji...
Ne zna se da li jezivije smrdi ili cijuce.
Pocinje da kruzi oko stolice.
Javlja se promukao horor glas preko ozvucenja:
-Upoznaj se sa Glodarom. To je tvoj drugar veceras. Nije jeo 2nedelje i jako je gladan. Dresiran je da se penje uz nogu, butinama, skroz do gore,i da zaroni glavu i pocne da jede...
...Odjednom pacova vise ne vidis...
Okreces glavu levo, desno, iza, nema ga...
ali, posle desetak sekundi tisine...
Cujes...
Ponovo onaj piskavi cccijuk, i osetis kako kandzama grebe drvenu nogicu, polako se penjuci na stolicu...