Vukajlijski bućkuriš

Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.

Gde sam to ja? Čekaj, nije ovo moj grad. :gledam levo, desno, ne verujem: Ma, ovo i nije tako loše, ajd' da ubijem šetnju oko: tražim saobraćajnu tablu: hmm, zanimljiv grad, Gornji Vukojebinac. Aaa, šta je ovo? Kafana kod veselog pevca??? Ne verujem :počinjem da se smejem na glas: a u kafani za jednim stolom sedi Vladimir Nikovski, poznati pisac u gradu. Maže ajvar na 'leba i igra šah sa Turgenjevim. U separeu se igra pokerica u sastavu: Johnny Kurajber, Laik, tigrić Dog i rakun. Ovaj zadnji baca fleš, opaaaa, nije debeooo. PuTiNcAn, koji je malopre sišao sa busa, sve to gleda i glasno reče: Sve bih ja vas na tucankamen. U tom trenutku dolaze Dva gospodina, Paninaro i Proviron.
- Molim vas, Da objasnim. :šljas, šljas:
- Nije to lepo, čoveče. Ms mojne više te reakcije tebrex.
Idem ja odavde, još ću i ja da dobijem batine.
Gladan sam. Super, evo je pekara.
- Dobar dan, izvolite – reče mlađa devojka sa pločicom na kojoj samo piše DBSK.
- Daće te mi dva pohovana vrapca u tortilji i stavi malo više sosa, onako da kipi.
- Hoćete li i zelen lukac?
- E, ajd' požuri, gladan sam. Koliko sam dužan?
- 80 kurika.
Izašao sam iz pekare i navalio da jedem. :TUP: Šta to bi? Pogodi me velika konzerva. Au, ovo je neki protestni skup. Eno je Vučica nosi transparent DRŽAVA DURADI NEŠTO POVODOM PLAGIJANJA, Selenijumka HOĆEMO PRETRAGU GROBLJA, Zumbul-aga i Skočimiš HOĆU DA POSTANEM KURD UMESTO KURDA. Agilni i Yeahbatch fataju neke drugarice iz stranke a ostalih 24000 urlaju na glas: Dokle_više! Dokle_više!
U tom trenutku pljusnu vatra sa nebesa i prolete zmaj. Masa se razbaca na sve strane a zmaj počeo da okreće drugi krug. Na glavi zmaja stoji jako opasan pas Javio sa megafonom koji urla:
Kajzena boli kurac
a i mene
decxaci nećete jebati
selenka jesi li toliko gladna

Iščupah se nekako iz gužve i odjednom sam se stvorio na periferiji grada. Šta li je ovo, jebem li ti sunce, k'o da sam u Teksasu. Dolazim do neke zgrade i ugledah poternicu na kojoj piše: Živi ili mrtvi, traže se pljačkaši : Miloš-88, Gavran sa mitraljezom, Sreta-Šteta i Mile zvani bubreg, nagrada 500.000,00 kurika.
Devetar Cokulić: Drž' ga Gile, ne daj mu da pobegne!
:nisam se ni okrenuo a već sam bio na zemlji sa sve lisicama:
Šerif Gile: Kako si siš'o sa ovog zida???
Ja: Aaa? ŠKK?
Devetar Cokulić: Nemoj da se praviš lud kad jesi! Malopre nam je Ludi psihijatar javio da je jedan pobegao ali srećom nisi otišao predaleko.
Ja: Ali, ja nisam taj koga tražite. Ovo je greška, samo sam stao da pogledam poterni… :vade se pištolji i lisice: Evo, polazim. Kako ste surovi!:pomislih u sebi:
Ni kriv ni dužan, onako isprebijan i zavezan, penjem se uz stepenice i vidim tablu na kojoj piše KlinikliInsejn. Jebo mamu svoju, završiću u ludari. Ulazimo u veliki hol koji je čist i uredan ali umesto da nastavimo ka II spratu, momci me odvode u podrum.
Ludi psihijatar: A, koji si ti?
Ja: Nalog ili pravo ime?
LP: Nije ni bitno, svi smo mi pomalo ćaknuti. Taman ima jedno slobodno mesto za tebe na kraju hodnika.
Ja: Ali, ja nis… :tras, tras, tras: jesam, jesam.
Dok prolazim pored ćelija gde su zatvorenici čujem neko lolisanje i mislim se ko to može biti i u tom trenutku me ščepaše ruke jednog kanibala.
- Jesi li poneo što za šerovat, lol? – reče ovaj strašni čovek.
- Idukurac bre Riha, prepade me!:pozdravom razmenjujemo šta imamo:
LP: Champy, skloni ove koske iz kaveza da se ne usmrdi ceo podrum i dovedi Über Djo, valjda će ga ona zasititi.
Želim da joj probam jetru, scscscs- uzbuđeno reče Riha.
Pored njegove ćelije videh jednog obnaženog momka koji plače i pitam se šta li mu je. Ček, ček, pa to je Nejked.
LP: Ne obaziri se na njega. Ko ga jebe kad šeta go po gradu i pokazuje tukidid ženama.
Ja: Verovatno je i imao šta da izbaci, ako me razumeš doco. A, što plače?
LP: Prebila ga g-đa Paperjasta malopre kao pičku.
Ja: ONA? Žena sa nežnim nikom? Ne mogu da verujem! Pa, gde je, ne vidim je?
LP: Upravo je izbacuje Champy.
Riha: Op, op, opaaaaaa!
Kakva ludnica 'bem ti sve. Taman se opustih kad me prekide: Bože, blagoslovenibilirabovibožiji…
Kakvo je sad ovo opelo? :gledam, okrećem se, bre isto podrum kao pre dve sekunde:
LP: Opušteno, Otac Gavrentije čita molitvu za Boxera i Andreya Arlovskog za sutrašnje takmičenje sa lazićevcima. Ovi naši ima da ih slože kao stog sena… Ulazi ovde!:gurnu me, zatvori vrata i zaključa:
- Eee, ks, ks… - neko me doziva.
- Ne vidim te, ko si ti.
- Ma to sam ja, majke ti ga glupe, Manijak. Kad me pre zaboravi?
- Aman čoveče gde si?
- Nećeš jebati rođo, ostaćeš tu zauvek. Ko jednom dođe, ne odlazi više.
- Sećam se da si i ti bio do pre neki dan tu. Šta beše, spemovanje četa ili spemo…
- Tiše pričaj čuće nas neko! Ispod prozora sam, ćorčo, zato me i ne vidiš. Došao sam da ti pomognem da pobegneš.
- Aha, dobro…
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Vutrincima.

… u nastavku defke saznaćete,
koliko je autor otišao u kurac,
na koji način i ko je tajanstvena ličnost koja ga je izbavila iz podruma,
zašto je Perović izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu,
ko će biti pobednik u NKV…

Nije fer

Ljudsko poimanje pravde uvek je bilo suprotno stvarnim zakonima prirode. Pravda po ljudskom shvatanju u osnovi se odnosi na reciprocitet, toliko sam dao očekujem toliko i nazad. Ali malo morgen rođaci.

Ćovek umro od srčanog udara jer nije popio tabletu na vreme, dolazi kod Boga.

Bog: Milisav Simović?
Milisav: Jeste i imam primedbu gospodine Bože.
Bog: Još jedan sa primedbom, ajde okini.
Milisav: Ovako, ceo život sam gradio, radio, štedeo paru na paru, jeo koske i kačamak, pušio najgoru krdžu i šta sam uštedeo? Ništa! Al nije ni bitno. Elem, hteo sam da kažem sledeće: Tog dana kad sam umro, čitavo jutro sam spašavao neke prasce iz reke što pobegoše komšiji pa uleteše u Moravu. Popodne sam unucima uradio domaće zadatke, a uveče opremio babu i dao sinu celu penziju da ga žena ne tuče. I jebeš ga zaboravim to da popijem. Hoću da kažem, dobar sam čovek Bože, što me uze zbog te jedne tablete, nije fer?
Bog: Isuse čuješ li ovoga?
Isus: Jašta.
Bog: Vidi Milisave, stalno mi dolaze slični tebi. Jel tebi doktor rekao da redovno piješ tablete inače cvrc?
Milisav: Jeste, ali sam mislio...
Bog: To što si ti mislio možeš da okačiš Đavolu o rog.
Milisav: Slušaj Bože, što si tolko jajo, ako sam bio OK lik jel ne možeš da mi oprostiš jednu jebenu omašku?
Bog: Aman čoveče tako sistem funkcioniše. Ako staviš tukidida pod motornu testeru on ode. Nema odstupanja. To što si ti dobar čovek nema veze sa obavezama koje treba da ispuniš. Šta si ih bre ti Isuse učio tamo?!
Isus: Pa ja krenuo po nekim crkvama fazoni i tipa dođe neki lik Juda i donese neke džidže i fazon krenemo neke tripove da im prodajemo, ma ludilo bilo.
Bog: facepalm Slušaj Milisave, sad će tebe malo čika Đavo da prevaspita, pa ćemo posle da vidimo. A ti Isuse da se spremiš i kaldrmu pod noge pa na Zemlju.
Isus: Joj koja smorina, nema Jude više, aj sledeći vek ću.

Ničija zemlja

Njiva, vinograd, šuma ili voćnjak u produkciji jednog preminulog, 102 člana uže i šire rodbine i nijednog testamenta. Prošla sa'rana, pa se svi razgoropadili, štaš...

Uključujemo se uživo u rodbinsku koljačinu oko par ari neke ilovače...

M: Aman, ljudi, kako možete tako da se svađate, pa pokojnik se još ni o'ladio nije a vi...
R: More, jedi govna ti sa tvojom demagogijom, Mitre!! Sad tu sereš i miriš, a posle ćeš da vadiš papire i 'artije sa Todorovim potpisom na tvoje ime, je l'?!
T: Eh, pokojni Todor je mene najviše voleo od sve tri sestre...:šmrc:
A: Joooj, matora baba a tako laže!! Pa, svi u selu vrlo dobro znaju da smo ja i on imali poseban odnos...
V: Odnos, odnos...al' ko zna kakav, hehe...Dajte, bre, ljudi da se ne sramotimo više, slušaju nas ova sirota deca, čemu ih učimo!? MENI je pokojni Todor 3 dana pre nego što će da umre lično rekao da...Šta se ti nakašljavaš, Časlave??!
Č: Ma, niiiišta...pitam se samo dokle ćeš više da lažeš ove ljude ovde, govedo jedno bezobrazno!!
O: Ih, ko mu kaže...Pa, zar si već zaboravio kad si ono 'teo dubiješ Todora zbog neke pevaljke, pa si otiš'o pijan do njegove avlije i puc'o mu u prozore, a?! Ja sam mu posle nabavio nove prozore, JA! Čak sam u Beograd iš'o po nji'!
V: Uf, bre, Obrade, ti k'o da si na Mars iš'o, majkumu! A gde si bio kad je ono Todor mor'o dide..
E: ...na operaciju prostate!? Ja ću ti reći: ko i svi vi što sedite ovde - NIGDE. Samo smo moja familija i ja otišli da ga posetimo dok je bio u bolnicu, u Beograd! Bre, OVIM RUKAMA sam mu ljuštila pomorandž..
K: A ja i moja porodica?! Pa, ako iko ovde polaže pravo na taj plac - to smo mi! Ma, koliko smo samo puta dolazili na rođendane, Slave, proslave, uvek donosili pića, kafe...
P: E, a Todor je najviše voleo moju rakiju, e, ovoga mi Krsta!
A: Joooj, a moju doboš-tortu što je voleo...uvek je 3 parčeta uzim'o...:šmrc:
R: Pa, zato je i umr'o, nesrećnik...
A: Umr'o je jer ste ga ti i tvoja familija otrovali, bre!!
V: Ma, MENI je Todor lično rekao 3 dana pred smrt da...
R: Koga, bre, briga za tvoje izmišljotine, budalo, bolje gledaj gde ti je žena...
E: A tek banane što su mu se dopale...
D: Da l', bre, među vama ima i jedan Hrišćanin, seme vam se krvavo zatrlo da vam se zatre?! Slušam vas već pola sata kako tu serete i vređate uspomenu na pokojnog Todora, sigurno se, siroma', okreće u grobu zbog vas! Grobu koji sam mu, inače, ja pomogao dizabere...
I: Deda, mi smo gladni...

Romantična komedija sa piscem kao glavnim akterom

(film po američkoj licenci, za srpsko tržište)

Padne tako nekom niko-i-ništa tipu da postane pisac. Dosadio mu ćelavi, brkati, grozni šef da mu svako jutro drži pridike. Daje spektakularan otkaz, nabija šefu u usta papir, frajerski odlazi među onim paravanima, iritatnoj koleginici udara cajper. Onda ode na neki tavan-mansardu-kuću u Sabanti, ponese staru pisaću mašinu jer nije fora da piše na kompjuteru, kuva kafe, razbaruši kosu, sav je u zanosu, opet kuva kafe, unajmi ženu koja će da mu čisti brlog i kuva podvarke i to je to. Al onda nastupi blokada, jer šta koj kurac on da piše kad je realno glup, smarala ga Ana Karenjina u srednjoj. On se onda nervira, gužva papire, kuva kafe, kanta je prepuna papira, opija se, ide u Kazino božemeprosti, zaljubljuje se u devojku koja mu pomaže, kuva kafe, ne zna šta će sa sobom. Odjednom se seti da napiše sve to što mu se desilo, prianja na rad, sav je u ekstazi, kuva kafe, dođe do kraja al ne lezi vraže! Ova krava otvara prozor da vidi bolje zvezdu padalicu ili ipak da se najebe majke deci što bacaju petarde ispod, napravi se promaja i odnese sve, ali sve listove sa stola u reku Lepenicu koja se odjednom pojavila ispod prozora. Vuče od reke(!) jebiga. Pisac trči, devojka takođe, kupaju se u Lepenici do članaka, kupe listove, kuvaju kafe, i odbacuju usput komad po komad odeće, došli već do Maršića, taman da se poljube al on udara glavom o kontejner koji su ubacila u reku(!) opet ona nestašna dečica s petardama mamu im jebem. I ode sve u Batočinu. On se onda budi u bolnici i kaže: možda sam roman izgubio al sam ljubav steko, ona kaže: i sve što si steko potrošiće neko, tu se ljube u smrdljivoj sobi punoj staraca, starkelje pare oči, upada sestra Antonija koja zgranuta stavlja ruku na grudi i kaže ijuuu! I tu je kraj i kreće neka njanjava muzika a dr Lovčević i dalje ne zna gde su njegove klompe i koje je boje sljezina:

kredits

Mladi pisac................................Miloš Biković (jebiga Bosiljčiću prestareo si)
Pralja, siroma al poštena...............Neka mlada glumica koja se jebala sa rediteljem (ispravka, kakva predrasuda, producent je bio u pitanju)
Nadkrani šef koji priča
a u kurac a u kurac......................Petar Božović
Piščev deda Solunac....................Đuza Stojiljković (nije umro)
Piščev najbolji drug.....................Neki isto iz Montevidea, onaj plavi
Reka........................................Nešto što teče kroz Kragujevac
Arkan.......................................Sergej Trifunović
Matija Bećković ..........................Predrag Ejdus
(odbija roman)
Šefica jebačica...........................Podmalđena Mirjana Karanović
Nikola Kojo................................Nikola Kojo
Zoran Cvijanović.........................Zoran Cvijanović
Slovenac turista..........................Zoran Cvijanović
Kritičar faca koji pomaže piscu........Dragan Nikolić
Ajd da ga ubacimo radi fore
možda mu poslednje hahaha...........Vlasta Velisavljević
Hrvat,
za proboj na tržište u hrvatskoj.......Neko iz Bitangi
Bosanac, isto..............................Emir Hadžihafizemir,omir,amir,aman,begović
Crnogorac, isto...........................Mima Karadžić
Makedonac, isto..........................E jebiga sad
Antonija....................................Emilija Popadić
Dr Lovčević................................Ivana Žigon
Kaskaderi: Bata Kameni, Zoki Stena, Zvonce Pigi, Mile Rambo, Sarma

Muzika,
Manjifiko i Željko Joksimović:

Ajde pišče stari lišče takni koljena mi više, izvodi: Manjifiko
Samo malo, malo, malo, ti meni nadođi, izvodi: Jami
Tu dolaze mladi momci Maršićanci i Kormanci, izvodi: Tozovac
Stara majka, majko mila, Milenija, izvodi: Tirke
Ima nešto u tome što nećeš da mi trljaš leđa, al ja se ne vređam, izvodi: Ž. Joksimović
Jedi govna pisac!, izvodi Marčelo

Režija: po želji, Dragoje Bjelogrlić recimo
Scenario: po želji, sva trojica kolko ih ima, ekipa koja zajedno loče
Producent, po želji, ali istog prezimena ko reditelj
Direktor fotografije, istog prezimena ko jedan od scenarista
Sponzor: Verko, do pola, (posle ga ispušio) nešto malo Fiat, ostalo Ministarstvo kulture

Kraj

U ovom filmu nije ubačen nijedan kontejner u reku(!) a da pre toga nije bio tamo, niti je jednom detetu zaista psovana mamica bezobrazna.

Trivija: Na snimanju Petar Božović pojeo Bogaoca, bio odložen Božić.

Napušteni vagoni

Spomenik palim železnicama Srbije.Iz praktičnih razloga se odustalo od podizanja klasičnog spomenika,jer bi to zahtevalo mnogo vremena,novca,dizajnerskog truda i teško bi se obezbedio u svakom gradu po jedan spomenik,kao što je sada sa napuštenim vagonima slučaj.Tj. oni predstavljaju jedinstveno monumentalno obeležje,gde se spomenik ne podiže već ostavlja.Tako je otklonjena svaka neizvesnost,jer se golim oko odmah vidi zašto je i kome namenjen spomenik,što nije uvek slučaj sa spomenicima.

Kad bi znali da pričaju,ovi vagoni bi nam sigurno ispričali mnoge zanimljive priče iz davnih vremena..

-Aman više,oće li nas prodati u staro gvoždje?

-Malo malo pa kreneš s tom kuknjavom,dosadan si.Ćuti i rdjaj

-Pa kako da ne kukam brate moj?Svako ko ovuda prodje nas zapišava i sere po nama,korozija mi izjela obe bočne strane,duva promaja da te bog sačuva.Prošlo leto mi se uselila ciganska porodica,sreća što je na jesen zaključila da je previše hladno kod mene,inače bi umro od smrada..

-I da te podsetim,ta ista porodica se onda uselila kod mene,jer je kod tebe previše duvalo.I evo još uvek je tu,pa se ne žalim..

-E a jel se sećaš,kad smo bili mladi vagončići ofarbani u plavo,pa kad nas za Prvi maj il koji ono već beše praznik,okite zastavicama,pa tako okićeni prolazimo kroz sela i gradove,a narod nam se smeje i maše...

-Sećam se,bilo pa prošlo.Aj ne čantraj više,probudićeš deku Krkovagonića.

-Eee moja deco komunizma,ne znate vi kako je nekad naša železnica bila moćna i poštovana u narodu...evo recimo baš ja sam bio deo prve kompozicije koja je pre više od stotinu godina krenula iz Beograda za Niš! Kroz svako mesto gde smo išli,ceo narod,i staro i mlado,izašlo da nas pozdravi,a na stanicama niko ne sme da nam pridje,a kamoli da nas pipne.Eh,ko to nije video...

-Jesam ti rekao?Sad ima celu noć,po stoti put,da slušamo njegova čantranja o praistoriji srpske železnice...

-A jednom,sam vozio i kralja Petra lično,iz Beograda za Pariz!Pa kad smo stigli na francuski peron,a sve njihove lokomotive iskrivile vratove da vide kralja,i kraljevski voz.Ja se šepurim kao paun,a vojska puca u moju čast.E deco,deco,nikad vi to nećete doživeti..

-Šta ćemo sad?
-Ništa,kao i uvek,pravi se da si zaspao.Ako budemo imali sreće,zaspaće kod dela kad su ga ustaše minirale 1941. na savskom mostu.

Poslovni partneri koji vas zovu dok ste na letovanju

Bića dosadnija od vašaka i buva zajedno. Mada načelno ljubazni, poješće vam tonu živaca svojim pozivom koji se događa uglavnom u najneugodnijem mogućem trenutku. Ključno pravilo: javite se jednom, zvaće vas ponovo, ma koliko ih molili da vas ne zovu dok se letovanje ne završi.

Jovana: Klinci su spremni, krećemo na plažu!
Mika: Važi, samo da pokupim suncobrane sa terase.
:zvrrvijuvijuvijuvijuzvrrvijuvijuvijuviju...:
Jovana: Jaoj, breee! Ko ti je to sada?
Mika: Ma, jedan davež!
Jovana: Otkači ga, za ime svega, na odmoru smo!
Mika: Važi, samo da mu se javnem i kažem mu da ne davi do daljnjeg... Halo!
Laza: E, gde si Mikane, šta ima?
Mika: Slušaj, na odmoru sam u Grčkoj sa porodicom, u romingu sam. Ako ti nešto treba, kolege su u firmi, ja se vra...
Laza: E, stvarno kratko. Slušaj, znaš one kvake što radimo? Pa jebiga, stvarno ne znam da li treba da se rotiraju poprečno ili upravno...
Mika: Zovi firmu, imaš tamo Peru, on...
Laza: Ma daj, brate, ti si bos, Pera je balavac. Nego, ja nešto čuo da je sada in da se rotiraju poprečno, pa reko, jebote, da krene proizvodnja odm...
Mika: Dobro, ako to ide, neka budu poprečno. Aj, zdravo!
Laza: Ček, ček! Nego, ako će poprečno, pazi, znam čoveka koji ima iskustva. Radio u Nemačkoj 30 godina. Iskustvo, jebote...
Mika: Dobro, matori, čućemo se kad se vratim...
Laza: Čekaj bre, ja već čoveku dao kaparu. Pa rekoh, ako hoćeš da pitam Peru da da i tvoj deo kao neki ceo avans...
Jovana: Aman!
Mika: Lazo, moram da idem! Ćao!
11 uveče
Mika: Odlično ovo grčko vino!
Jovana: Da znaš.
:zvrrrrrvijuvijuvijuviju...:
Jovana: Da li me zajebavaš!? Nemoj slučajno da se jav...
Mika: Slušaj, Lazo, rekao sam ti da sam na odm...
Laza: Miko, jebemmumater, onaj tvoj balavac ne da lovu za kaparu. Daj bre, zovi ga interveniši, ja ti kažem, čovek je kvalitet, nemoj sada da ga zajebemo, radio u Nemačkoj, e bre...
Mika: Marš bre u pičku materinu!
(gašenje mobilnog)
11 dana kasnije
Mika: Šta ima novo ovde?
Pera: Ma svaki dan dolazio onaj Laza, prvo obigravao, tražio da mu hitno dam neke pare na ruke, što mi nije padalo na pamet, a onda pretio da će se ubiti jer se ti ne javljaš, rekao da smo neozbiljni, da ne shvatamo ozbiljne kombinacije...

Poricanje želja osuđivanjem

Sindrom koji se javlja kod osoba koje imaju neodoljivu želju nešto da urade, tipa da uvuku minđušu, urade tetovažu, kupe neki ekstravangantan odevni komad, smuvaju ribu druge nacionalnosti, imaju grupnjak... ali ne smeju to da urade zbog nedostatka hrabrosti, straha ili nekog desetog razloga. Da bi sebi i drugima pokazali kako to u stvari ne žele, onda ispiraju svoja usta osobama koja su bez ikakvih problema sebi tu želju ostvarila.

- Eno Mirka, 'ajde da mu se javimo, nisam ga video odavno.
- Ja ne znam šta je se sa njim desilo. Nekad je bio tako normalan, a onda se skroz promenio. Eno ga uradio je onu tetovažu na vratu, čujem da je još jednu na bicepsu, nisam siguran. Jel on uopšte svestan kako će te tetovaže izgledati na njemu kad ostari?
- Aman, šta se više brineš oko toga, njegovo telo, njegova stvar, nije tebe istetovirao!
- Ma, znam, al' ono... Kako će, na primer, sutra naći neki posao, gde ne sme da se vide tetovaže, kako će ih pokriti?
- Jaoj, kakve gluposti lupetaš, za koju godinu to neće biti uopšte bitno! Eno, u firmi mog ćaleta advokat ima tri minđuše, pa mu ništa ne fali. Još ćale kaže da firma boljeg pravnika do sada nije imala! Sve će se to uskoro promeniti, na rukovodeća mesta dolaze ljudi naše generacije, a oni su isto kao i mi, tetovirani, bušni, čudnih frizura...
- A kako će jednog dana kad dobije dete objasniti mu zašto je uradio tu tetovažu?
- Jebote, naporan si k'o kvočka! Ponavljam ti, uradio je sebi, a ne tebi! A ti bi očigledno želeo da uradiš jednu takvu, jer o tome pričaš svaki put kad ga neko pomene! Brate, ako ti se radi tetovaža, stisni zube i uradi, jebe ti se šta će ko misliti! Idemo sad da se javimo čoveku!

*

- Još uvek ne mogu verovati da se Ivana kresnula sa onim Kubancem od prošle noći! Takvi putuju svetom i kresnu koju stignu! Ko će znati da li imaju neku polnu bolest! Uh, samo kad pomislim na to, dođe mi da prestanem da se družim sa Ivanom!
- E, jel vidiš da gledam Sulejmana?! Priznaj da si ljubomorna i da bi želela da je tebe taj Kubanac plodio i prestani da me smaraš tom pričom! Vidi se da si već duže vreme neobrađivana!

Ulaganje amandmana

Očajničko teranje vode na svoju vodenicu jer u suprotnome, zaobiđe li te tih par kapi tog vodenog toka, niti ćeš jučerašnjeg 'leba jesti niti ćeš mlake vode piti.
Hedonizmu u smislu vrućeg lepca i mrzle vode u ovim redovima nema mesta. Borba je za goli život i za onaj minimum Ustavom i Ženevskom koncencijom zagarantovanih ljudskih prava.

"Slušaj me. Slušaš li me? Ništa ti mene ne slušaš! Aman čoveče, okani se tih bolesti japanskih, crtaća i pipaka, sve ti jebem da ti jebem! SLUŠAJ ŠTA TI PRIČAM!"
"Ovo je Fajnal fantazi trineska. Neću uopšte da ti objašnjavam zašto to nije japanski crtać u smislu u kojem ti poznaješ takvu umetnost, život je previše kratak da bih ga traćio na takav način. Reci, šta si htela."
"Kao prvo, jebaću ti majku zbog ovog bezobrazluka, samo kasnije, sad žurim do turističke agencije da nam uplatim letovanje."
"Gde idemo?"
"U pizdu lepe materine! Rekla sam ti da idemo na hrvatsko primorje, uopšte me ne slušaš!"
"Super, idem šokcima ostaviti krvavo zarađene 3 i po plate, ovaj...ma slušam te ljubičice moja, nešto sam nervozan zbog ove jare, ajde, kaži ti meni kako si ti to isplanirala nama, ajde, šta ćemo sve raditi, kuda tačno idemo?"
"Slušaj ježiću..."
-
"...je l' ti stvarno misliš da ću ja na ODMORU, ne znam da li si primetila kako sam akcentovao i naglasio ovaj odmor, da ću ja na tom odmoru zajebavati petla, ustajati u cik zore i obilaziti kojekakve znamenitosti? Mislim, hoću, hoću ako ćeš mi dati odmah izjutra? U tom slučaju da. Drugačije me nećeš probuditi. I šta, ti si kao na dijeti pa treba i ja sa tobom da berem koprive i lišajeve, alge da ti izranjam za salatu? Da preživarim? Svako jutro dva jajeta minimum da mi se ubiju! Neće Srbin jesti što su šokci zapišavali!"
"Jes' ti kršten? Šta pričaš br.."
"U obilazak tih tvrđava možemo, srednjovekovna arhitektura me oduvek zanimala, tu nemam zamerki, samo predveče kad zahladi, moramo hladne glave planirati takve stvari. U taj šoping centar, odmah da ti kažem, neću da idem. Daću ti novce pa ti idi, meni ostavi koji evro ili kunu, tekuće obaveze da podmirim i miran sam. Tako možemo svaki dan što se mene tiče, naveče prošetati još malo i vratiti se u apartman, šta ide posle možeš već da naslutiš, jarebice moja, he he..."

Miraz

Svadbena biografija ili, što bi naš narod rekao - svadbeni CV.

Dobar dan, tata, kako ste?

- Polako s tim tata, imaš ti svoje još uvek. Kako si?

Dosta dobro. Kako vam je Branka rekla, a verovatno i znate, ja sam došao da pitam za ruku vaše kćeri...

- Šta mi reče...

Znate, ja sam diplomirao ekonomiju na Univerzitetu u Beogradu, prošle godine sam odbranio master tezu pod nazivom...

- Dobro, de, jeb'o to...

Ove godine sam upisao doktorske studije...

- Posle to... Nego, gde ste mislili živeti, hoćeš kupiti kakav stan u Beogradu ili da se selite u Svrljig kod tvojih?

Pa, meni je Branka, verujem buduća supruga, rekla da živimo kod vas, pošto imate veliko imanje i...

- Znači, ovde da dođete?

Pa, da. Za mene je znanje i obrazovanje ono što čini čoveka, a ne kule i gradovi.

- Eeee, moj sine, slaba tebi svadbena biografija, tanko mnogo...

----------------------------------------------------------------------------------------------------

Dobar dan, čika Jovo, kako ste?

- Gde si, Radojice, stara kajlo, kako živiš?

Bajo slatki, malo mi falilo d'umrem po ovu vrućinu, ovlažio sam se, da prostite, k'o staračka pička!

- Ha, dobar si! Nego, da mi odma' pređemo na pos'o...

Jašta! K'o što znate, ja bi' da ženim vašu ćeru Branku...

- Ma, šta mi napriča... Nego, kakav ti je svadbeni CV?

Svadbeni šta?!

- Ma, svadbena biografija?

To mislite na porodično stablo?

- Aman, šta unosiš u miraz?

A, to... pa, moji imaju kuću na Ledinama, jednu u Malom Mokrom Lugu, imam imanje u Stepojevcu, jedan manji plac u Marinkovoj bari, po babi sam nasledio plac na Goču, sad treba da nam se vrati kuća u Novom Sadu što su komunisti posle rata uzeli...

- Radojice, zete, dođi da te tata izljubi!

A što se škole tiče...

- Jeb'o školu, ko se od nje usrećio! Kad pravite svadbu?

Pa, mislio sam na jesen, a videću šta Branka misli...

- Ma, šta ima ona da misli! A ti to u braku slobodno klepi, mora da sluša, k'o ova moja, nema tu zajebavanja!

Jašta!

- Ženo, zakolji dva komada iz Upravnog obora, našli smo zeta.

U duhu Rambujea

Dugi, naporni i na kraju se ispostavi bezuspešni pregovori sa štrumpfom koji je čvrsto rešio da ispuni svoj dnevni bonus u vidu kazni.

- Dobar dan.
- Dobar dan, zemljak.
- Nismo mi nikakvi zemljaci. Jeste pili?
- Samo jednu čašicu.
- Ja bih rekao, na osnovu oštrine vazduha koji izlazi iz vašeg auta, da je bilo nekoliko.
- Bilo je više, evo priznajem, a ko prizna pola mu se prašta. Dobar si ti čovek.
- Nažalost, ja se ne pridržavam te poslovice. Šta bi bilo da ste ubili čoveka? Duvajte!
- Evo.
- Opa, 2.01! Lepo. Da ja vama napišem kaznu. Vidim da možete da vozite pa nema potrebe da vas vodim u stanicu na trežnjenje.
- Je l' baš mora? Imam decu!
- Imam i ja i decu, i ženu, i stare roditelje.
- Stariji sin mi ide na eksurziju sledeće nedelje, matursku. Mlađeg vozim u školu, a ko će da ga vozi ako mi uzmeš dozvolu?
- Trebalo je o tome da razmišljate pre nego što ste seli u auto.
- Je l' trebaju tebi drva?
- Imam ja čoveka za to.
- E al' ja bih ti doterao kvalitet. Bukova, od miline da ih slušaš kako pucketaju.
- Rekao sam ti nešto.
- Kajmak, sir? Imam ovči, kravlji, prevreo, mlad... Kakav ti duša hoće.
- Imam i ja. Šalju ženini sa sela.
- Kominjak mi najbolji u okolini. Prošlogodišnja berba, ne pamtim da je nekad bila bolja. Flaširano, a imam i iz bačve, al' sam to zapečatio kad budem ženio sina. Rakija, šljiva, dvajes'četiri grada, ja je pijem 'mesto vode.
- Aman čoveče, samo odmažeš sebi i oduzimaš mi vreme.
- Znaš, ima tamo na izlazu iz grada ona kafana "Kod Milovana". Roštilj im je dobar, pamtićeš ga dok si živ. Završi smenu, ja dolazim po tebe i idemo da se ispričamo k'o ljudi.
- Znaš kako, izbegavam ti ja po kafanama. Ali kao i sve moje kolege i ja imam svoju tarifu pa kad si već zapeo mog'o bi eto da mi suneš nešto za decu makar.
- Pa fala bogu, jesmo mi ljudi ili ne. Evo izvoli, ako je za decu...
- Dvadeset mi nudiš? Pa nisam ja prike za dvadeset gulio četiri godine u Kamenici. Moj uslov ti je osamdeset. Ako napišem kaznu, mnogo ćeš gore proći i ostaćeš bez dozvole.
- Nemam i neću! Mafijo pokvarena, mame vam ga nabijem svima redom, od komandira pa do školskog pozornika. Bando!
- Sad još i vređaš službeno lice. Izvol'te cedulju, javite se sudiji za prekršaje. Imate rok od sedam dana.

Telekomplikacije

Naizgled jednostavna, i nadasve poprilično bezazlena stvar. Ali avaj, ne i ako ste Srbin, pretvara se u problem astronomskih, nadčovečijeh razmera duševne patnje i uvaljivanje u postporođajnu depresiju.

Odista, ukoliko zovete svog mobilnog operatera, sa skromnom željom da, u što sažetijim crtama dobijete odgovor za sređivanje opcija na telefonu, upašćete u veštičije kolo koje vas navodi da pomislite da je kružni tok u Konjevcima, u poređenju sa ovim, bištenje boranije.
Ni proboj solunskog fronta, gastroskopija, ni otvaranje vakumirane tegle s` krastavčićima ne mogu stati na kantar sa ovom višečasovnom agonijom.

<Zvrrrrrnnn>

Za informacije o pripejdu pritisnite 1... za informacije na engleskom pritisnite 9 .... za informacije o procentu požnjetog kukolja u Zaglavku pritisnite 425... za operatera pritisnite taster ...

Molimo vas da sačekate, prvi slobodan operater će vam se uskoro javiti...

Napaćeni- Ajdee...
(nakon desetljeća)
Operater1- Dobar dan, ovde Gvozden Blathamadević. Izvolite?
Napaćeni- Alo! Hteo bih na telefonu da isključim internet, imam...
Operater1- Samo momenat.
Napaćeni- Alo!?

...

(Sledi duhovni čas muzičke polifone melodije u kojima doživljavate katarzu i spoznajete blagodeti kratkoće i prolaznosti zivota)

Operater2- Dobar dan, ovde Ivana Tetreb. Kako mogu da...
Napaćeni(izmoren od halucinacija zlatorunog ovna i dlakavih kokošaka)- Dobro, dobro. Oću da isključim internet na telefonu.
Operater2- Koji telefon imate?
Napaćeni- Nokija 6300.
Operater2- Momenat.

.....

Napaćeni- Ha? Koji đavo sad... Alo?! Aloooo?!?! O, aman brate rođeni...Sveti Savo iz Kikinde, pomoz ...
Operater2- Molimm?!
Napaćeni- Ništa, moj mali Savo mi se mota oko nogu. (u prazno) Ostav to!
Operater2- Da, da. Ok, uđite u podešavanja, pa konfiguracije, pa idite na internet podešavanja, pa na željene pristupne tačke...
Prenapaćeni- Jaoo bree, čekajte. Ja nemam te „pristupne tačke” na telefonu.
Operater2- Hmm, kako ste rekli, Erikson GH688?
Prenapaćeni- Ma koji bre Erikson CG263... Nokija 6300! N-O-K-I-J-A!
Operater2(Bože imbecila...)- Uredu. Samo trenutak...

Život kaska dalje. Srbija ušla u evropsku uniju, Halejeva kometa već treći put vidjena, emitovani svi delovi Umri muški

Operater2- Gospodine, tu ste?
Prenapaćeni(Koluta očima)- Da, tu sam.
Operater2- Idite u podešavanja. Pa internet, pa ako tu uzmete veza na podržavanom provajderu onda ne morate preko servisa, ali ako aktivacija podržava u svim aplikacijama onda ćete morati da dodjete kako bi intravenska urografija odredila kakav vam je mokraćovod, pa posle do biohemijske-mikrobiološke laboratorije, jer adaptacija šifrovanog telefona bla bla bla bla bla, tako rešiti problem sa internetom.
Ultramegainfranapaćeni- ....
Operater2- Gospodine?!?
Ultramegainfranapaćeni- `leba mi, ništa te ne razumem. Je l` vi imate tu da mi prosledite nekog sakatog pantomimičara?
Operater2- Svašta... Slušajte, idite u podešavanja. PODEŠAVANJA. pa internet, INTERNET, pa odatle izabe...
Ultramegainfranapaćeni –Šta? Ej?! Alo?!? Eeeej!! Idi u… (pogled u telefon)

(Battery ended! Recharge your mobile)

Onda uzmeš telefon, poturiš ga pod neravnomerne nogare stola. Odeš na Prokletije, usavršiš telepatiju, izučiš nemušti jezik i tako...

Ruka spasa

Podrška u pravo vreme i na pravom mestu. Deo tela koji se i žrtvuje ako treba, za prijatelja. Bez razmišljanja. Ma, iz govna ako treba će da vadi.

Pošto živimo u svetu u kakvom živimo, neretko nam takvu ruku pruža potpuni stranac jer prijatelji trenutno nisu tu ili im se puni mobilni. U, narodu poznat kao Žika ciganin.

Oče, blagoslovi tu ruku...

po istinitom događaju

... na starom kragujevačkom putu za Milanovac...

- Brate moj mili, ovo nikad neću da ti zaboravim :cmok u čelenku: Ti ne znaš koliko ti meni sad pomažeš :cmok u obraz i čelo:
- Dobro bre, ne mora me balaviš. Sad će da stignemo kod čika Ljube.
- Jedva čekam da mi odgonetne šta se sa mnom događa.
- Ma videćeš. Čovek je prva liga, sto posto. Nema kome nije pomog'o. Si poneo vodu, končć i beleg od majice?
- Jesam, jesam. Vidim, poneo si i ti?
- Pa, kad ideš i ti ajd da odem i ja. Nemam nekih problema, al' ono, valja se.
... Nakon čekanja od 15 minuta Željko je ušao kod seoskog vrača u sobu punu ikona, krstova, pehara sa vodom i pozlaćenim krstom...
- Zdravo mladiću, šta tebe muči, jebo te kurac ludi?
- Pa, čika Ljubo, sve me muči, ne znam odakle da počnem...
- Daj ovamo to što si poneo, sipaj vodu ubacuj i da vim... Hmmm, nisi jebo skoro, a?
- Pa, nisam, ali...
- Da viš kako sam ja jednu pičku otrsio pre neki dan. Ne prestaje da mi šalje poruke. Al' ja mogu još, jes mi je 62 al mogu da teram... Jesi li bio pre neko izvesno vreme sa nekom crnkom?
- M, daaa.... a šta sa njom?
- Ta ti je prijatelju moj pušila... jebote, gde sam ja došao u pičku materinu, koja je ovo budala... nisi znao, ne, kurva je ovo ona... alo čoveče, ikone su tu, aman... ne daj ženi da ti siše spermu, ščuo, isisava snagu... Ustani sad i ne plaši se.
- Što da se plašim, nije mi prvi put da idem kod vračare. :ukoči se jer je osetio stisak za jaja: Čika Ljub...
- Ne brini, nisam peder. Moram da skinem čini odatle.
- Pa, je l' stvarno ovo neophodno? :mrtvačka ukočenost:
- Da, da :šašoljenje je u toku i čitanje molitve:
... Okreće se soba od haosa u glavi jadnog i napaćenog Željka, zar i ovo da mu se desi jebote, posle svih sranja koji je doživeo, da naiđe na neku budalu. Kako da pogleda ikoni u oči, onaj bosiljak ili krst dok ovaj skida magije... Ali, muka natera čoveka na sve. Samo da bude bolje...
- Ovaj kamenčić stavi na gaće i ujutru baci na zapad. Umivaj se četeres dana ovom vodom. Javi se za dva meseca da vidimo kako napredujemo.
- Ma, samo da krene.
- Videćeš, pa ja sam čika Ljuba. Iz Australije dolaze kod mene kad imaju muku... Kaži sad Filipu da uđe.

... na starom kragujevačkom putu za Milanovac, povratak... nakon desetak minuta ćutanja u autu...

Željko: Što ćutiš?
Filip: Onako.
Željko: Pa, dobro.
Filip. Aj, malo otvori prozor, vruće je u autu.
Željko: Hoću.
Filip: Aa... je l' i tebi pušio?
Željko: NE SERIIIIII!? HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA.

Šta će mu biti

Retoričko pitanje kao uvod u ćaletovu dalju naraciju. Neposredno pre čuvenog "ja sam u tvojim godinama", garant je da ćete se naslušati ogromne količine baronisanja voljenog vam taje. I naravno, sve bi to bilo ok, da ga je neko pitao...

Neretko uz glorifikovanje sebe ima i još jednu ulogu - omalovažavanje tebe, i tvojih postupaka. Još nedoBog da si nešto dodatno zasr'o, ne gine ti jadikovanje, prigovaranje i gomila propratnih fraza. Taman da si Unicefov ambasador, ne bi ti pomoglo. Jasno je njemu da l' ti hoćeš, i da vrlo verovatno srljaš u nepoznato, od kojeg te majka odvraća, ali nisi ti prvi koji je to sve prošao, preživećeš...ili bar tako ćale kaže.

- Kevo, ajd mi spremi jedno troje pantalona, čarapa, sve šta treba, i gomilu 'rane obavezno, idem malo na planinarenje, kampovaćemo na Ravnu Goru nedelju dana, sad se baš dogovorili...
- Kukuuu crni Petre, pa gde da kampujete, eto vam toliko dvorište, što morate čak na vr' planine d' idete? Pa treba da brinem jesi živ, jesi zdrav, šta će vam to...
- Koje more Milunka? Šta će mu biti? Tvoj je ded bio Dražin poštar, red je da i ti 'poznaš malo planine i rodni kraj, a i dobro je za kondiciju. Znaš li ti, ja kad sam sa svojim dedom išao, pa mi smo ti pešačili po 50 - 60 km u cugu... kakvi, ni za vodu nismo stajali, a jok ko oni, neće da izađu ni u dvorište, samo na onim kompjuterima sede.
- Pa ćale kažem ti da idem da planinarim, koji je sad problem?
- A ja sad da krenem mog'o bih do Beograda peške stići, ni zadih'o se ne bih! Joook, kak'i, ova današnja omladina...ja bi' njima uveo radne akcije, da se malo dovedu redu!
- Aman ćale, pa idem u KAMP JEBENI, jese drogiraš? Eto ti komšije Milenka, pa njemu pričaj i kako je deda dobio sanduk zlata od Draže, ja palim!
- Čekaj sine, a sendviči? Šta ćeš jesti, imaš li šta da obučeš?
- Ma bolje da jedem dudinje, nego njega da slušam...ajd zdrao.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Sine, dođi der 'vamo, da te ljubi tvoj tajooo, mva, mva, mva, pa čestitam sine, dobio si poziv u vojsku! To je moj sin!
- Heh, do jaja ćale, kul ti foraa.
- Koja fora, kakva bre fora? Drž' na, da se u ponedeljak javišu regrutni centar!
- Ćale, na čemu si, kakvu bre ja vojsku, na šta ti ja ličim? Ne idem u vojsku, ići ću u onu civilnu ako baš mora...
- Kukuuuuu! Pa jesam ja to zaslužio? Tako li mi vraćaš, k'o malo vode na dlanu sam te držao, ima da ideš u vojsku makar te ja puškom terao!
- A daj kevo reci mu! Šta tripuje bre ovde? Celo leto da provedem ko kreten da kopam kanale!
- Daj Rajko pusti ga, sva ta vojska, oružje, šta ako se zarati ne daj Bože...nisam luda da jedinca pustim u rat!
- Što? Šta će mu biti? Opružio se tu k'o veprić u detelini, a ja mu za 'leba zarađujem! Kako sam ja dva rata preživeo, s ćaćom Albaniju peške prelazio, on da me sramoti!
- Ja sam ti rek'o, taman iš'o ispod mosta, u vojsku - neću! I koje si ti ono beše godište?
- '66, što pitaš?
- Heh, pa...ma ništa ja onako...

Granule za kuniće

Extra organsko-neorganski hit za mawene zeke koji znaju zasxto. Znaju i njihove vlasnice, al' ajd sad.

Nije dosta što postoje trenerke i šorcevi za kučiće… dijamantski obložena zdelica za mleko da bi macxak srkutao… gel za brijanje sa Q10 za sanske koze, ma jebote… jok, hromirano pojilo za kokoške…
Šta će bre životinji pamučni ogrtač? Ej, ili onaj dentifix za karijes?
Sve razumem i poštujem ali… Ako samo pođemo od pretpostavke da su i oni živa bića kao i mi, i da ne spominjemo novac, pa koliko je stvarno potrebno za sreću? Pa jel se Aristotel ispalio na pijaci kad je kukao da mu nijedne sandale ne odgovaraju a pored njega bio čovek bez jednog stopala? Kad je video kolko je ispao glup hteo posle da vata na neki xumor, ali c.
To bi isto bilo kao kad bi brazilac tražio da gaji ruže ili gerbere? Koj će mu moj pored lepota amazonije?
Što bi naši stari rekli, imam da pojedem, popijem, mene dosta. Ako ispadne još nešto, super.

Sad da mi odnegde izađe Dusxko Dugousxko i da me pita koji mi je vrag, jebo bi' mu mamu onu ušatu!

- Ljubavi izađi na terasu, molim te?
- Što? :ustaje sa kauča: Šta je bilo?
- Jao pogledaj Milicu?
- Hehe, zekan mali. Ma, super je.
- Je l' ti se čini da je malo smršala?
- El me tovariš?
- Ne. Pa pogledaj. Nešto joj fali sigurno jer nije onolika bila kad smo je dobili!?
- Ma daj bre, jesi li normalna? Šta joj fali? Brsti seno, moram da sadim englesku travu, šargarepu odavno ne viđam u supi a gde je salata iz plastenika, to neću ni da pitam.
- E jesi šarov. Kako ti nije žao, pogledaj koliko je slatka.
- Ma i meni je draga ali aman bre. Em si me naterala da je ne zakoljem, em sam se kecao ceo dan sa geometrima oko izrade plana i prostora za nju, pa ograda…
- Stvarno je smršala, pa kako ne vidiš?
- Šta bre smršala, jel'…
- Ajde trk u pet šop i idi kupi granule za zeku!
- Izvini, šta koristiš i od koga nabavljaš? Kakve bre granule???
- Neću da se raspravljam, znaš da me hormoni pucaju i da mogu da ZAKUKAM KAD GOD OĆEŠ!
:odlazi besna u sobu i zatvara vrata mahnito… čovek se nadlaktio na terasu, pogleda u horizont, nemoćan i nezaštićen, spusti pogled na svog džulova Lakija, zajedno odmahuju glavama, i pogleda u zeca:

Čovek: Hm, samo ti grickaj travu, mamu ti jebem, posle ćeš i granule. A ko će da ti kupi? Ja. Licxno ja. Mala, bolje bi ti bilo da hrana nije skupa inače ja okrećem ringlu na trojku, ma neće da te spasi ni ona, ni tašta…
Milica: Šta je matori? Ima čekove da ispisuješ samo polako, hehehe. Jedi ti po ceo dan salate i kupuse. Šta misliš, el mi ne pođe voda na zube kad kučićima bacaš meso, koske, salamu... Kad ne znaš, onda plaćaj lolo.
Dodž: Gazda!
Čovek: Kaži Laki?
Dodž: Oš da ja završim posao?
Čovek: Si normalan bre? Oš da nas ubije Milena?
Dodž: Vidim da se loše osećaš i želim da ti pomognem, a i meni se popela na onu stvar. Paj sad, čim vi odete negde, upadam u boks, vatam je i vodim gde oćeš. Neće znati niko da sam ja, ne brini. Mislim, znaš me.
Čovek: Samo završi posao, ne pitam šta košta. Hoćeš posle da te vodim duzmeš patike? Trenerke? Nike, adidas, kenzo? Samo kaži.
Dodž: Ništa od toga. Kad nekad budeš kupio zaječarsko i kad ga o'ladiš, i ako se setiš, samo mi malo sipaj u plavu šerpu.
Čovek: Ma kakva šerpa, vodim te u Prag!: ulazi u sobu: Ljubavi, sad sam se čuo sa ćaletom, kaže da ima široki asortiman hrane za glodare i da požurimo jer nestaje polako.

Vukajlijski bućkuriš (II deo)

Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.

- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Gornje Vutrovo.

… u nastavku defke nećete saznaćeti…
da l' je autor još više otišao u kurac,
zašto je Perović izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu
ko će biti pobednik u NKV…

- Jebem te u ruke te bagaljive. Kako ću sad da dohvatim ovaj kur…
-Zdravo bato.
-AAA! Debeli pacov, upomoć!!!
-Ne plaši se dečače, ja nisam kao drugi glodari, ja sam džentlmen.
-Pa, jok, nisi Splinter, jebo te Jova Mikelanđelo.
-Hoćeš li da pozovem doktora da ti gurne jajca u šteker.
- E, nemoj još ti da mi staješ na žulj, nego ajde gurni mi to da mogu da vidim šta je.
Samo što je počeo da kotrlja nešto nalik na džezvu, poče da izbija neki gusti dim. Pacov poče da se trese k'o da pojeo neki pokvareni mišomor a ja se samo zakašljah.
- Zdravo momče, sigurno i ne znaš ko sam ja, ohohoho. Dolazim niotkuda i ne idem nikuda,a evo me ovde. Ja sam…
- Duh iz lampu!!!
- Bra'o, tri bambija za tebe. Požuri, reci dve želje moram da se vratim na okretnicu, požuri.
- Kao prvo, izvuci me odavde a kao drugo, želim da me prebaciš direktno u G. Vutrovo.
- Nema problema, šaljem dvojicu durade nešto. Palim, ajde ćao.
Hmm, duhovi komentari, šta li je sad smislio?
… nakon pola sata od razgovora, otvaraju se vrata podruma. Pošto je malo mračno ne vidim baš najbolje ali siguran sam da vidim jednog omanjeg čoveka koji se polako ali sigurno šunja oko LP. Poznat mi je lik ali ne mogu da se setim odakle. Sad je konačno iznad doktora. Ubiće ga sigurno. Poklopio sam uši jer ne želim da čujem ništa.
Aaa? Ne, ubistva nema, oni se raspravljaju naveliko ali ne čujem ništa jer sam daleko. Čujem da doca pizdi.
- Pustiću ga, jebo ti pas mater, i tebi i pečatu!!! Serem vam se u birokratiju!!!
Zycloneee, vodi ovog ludaka u pizdu materinu, Zoki nam preti inspekcijom.
U tom trenutku osetih jaku promaju i vetar poče da me nosi. Auuu, kako je moćan osećaj. I am in the air, I am in the air, Đurđoooo…
Osećam se kao banos bananos.
…letimo već pola sata…
Daj bar da uzmem da pročitam neke novine. Da vidim šta ima ovaj ombre u džepu. Ihh, novo izdanje Kosmopolite, al' ajde šta je tu je pa barem naslove diščitam. ''enemyofthefreeworld-feljton'', ''Pedofili, Remac i Gonzo pušteni na slobodu, Mala Vidra(15) traži pravdu'', '' Faca Faca, poznat po pogrebnom preduzeću, spalio Đenku'', ''Mr Testis, akademik, optužen za falsifikovanje nastavnih planova i programa u -PDF- formatu'', ''Još se ne zna gde je simeSrbin… SMarkan ne želi da da intervju???'', NN(ne'amnadimak) počinioc uspeo je da pobegne policiji… mole se građani da ako spaze crni auto marke (….Krajsler…) registarskih oznaka |Nana Og| da obaveste najbližu pol.stanicu''…
Eee, Bogo moj, gde sam ja bio!!!
- Zyclone, hoćemo li brzo stići? Pripišalo mi se.
- Evo, još malo pa će granica a tamo ima drva koliko hoćeš pa se izmočaj.
- Ne pišam na drva a pogotovu ako je Hrast…Agrrr, ne mogu više da izdržim, jedva čekam da… :spazih osobu na oblaku: Atifeee, Atifeee, šta radiš tu na nebu i odakle ti krila? Nije valjda da…
- Đe si ba, š'a ima? Jesam, rahmetlovan sam i sad kuliram.
- Super mi izgledaš ovako, nije loše. Što bar ne radiš nešto kad si već dobio krila?
- Menijesamodosadno a i čekam Đenku pa da letimo zajedno.

Napokon granica a gužva u pičku materinu kol'ka je al' sam se bar olakšao kao čovek.
- Zyclon se poziva na čelo kolone. Zyclon se poziva na čelo kolone. – ču se sa zvučnika.
Ko li nas je spazio svaka mu čast!
- Momcovi, pa gde ste vi, čekam vas već dugo. – reče carinik.
- Srklslk, pa, pa ti si…
- Nego koj moj, nisam više električar. Oko moje vidi sve, zato su me i postavili tu, a i bolje mi je, veća je zajebancija. Ajde prolazi i lepo se provedi, druga dimenzija čuda čini.
Pređosmo granicu, zahvalio se vetru i krenuh kuda me noge nose.

Hm, kakvo mesto, baš je veselo. Kako je ovde dobro, vazduh miriše, ptičice cvrkuću, ma milina Božija. Evo ga i jedan slikar, namestio platno i crta pejzaž.
- Dobar dan.
- Zdravo mladiću. Molim te pomeri se malo u stranu, bacaš mi senku. :pomerih se: Hvala.
- Lep crtež, mlada damo, ako mogu da primetim.
- Drago mi je. Ja sam Goga, VanGoga.
Predstavih se i ja, malo popričali i krenuo dalje. Simpatična devojka.
Nailazim na plantažu. Ne mogu da verujem, pa ovde se gaji… Ugledah tablu sa natpisom SZTR ''boysie & Spavalica'' i sve mi je bilo jasno. Uđoh da vidim ima li nekog kad začuh glas: ''Zgaziš li me, jebaću ti mamu!'' Gledam levo, desno ali ne vidim ko mi priča.
- Dole sam, ćoravi.
- Auu, na šta ti ličiš! Jesi li ti strašilo ovde?
- Na žalost, jesam. Ćuti, nije mi lako da izigravam zlog maslačka, jebiga. Gazda me je postavio da plašim ptice. Mada, oni su sada na odmor otišli, tu su ti samo Jamajčanin i Torima. I eto tak… Alo, breee, prestanite više da pasete travu!!! Sejo, stvarno si govedo a i ti drogirana veverice, aman više! Sad ću pozvati Penzionera opet da se žalim! Nema više smisla to što radite.
Pomerih se u stranu da ne slušam svađu i spazih radnike kako pevaju.
''Evo dobre vuuu, za batice, ceee, i sekice, ceee, za bakice, ceee, i dekice, ceee, za mamice, ceee, i tatice, ceee… evo dobre vuuutrice.''

Ja: Dobro bre Jamajčanine, vadiš li ti te smešne cigare iz usta?
Jamajčanin: Ne,:uvlači dim: a i što bih kad gazda boysie rek'o da možemo da se poslužimo kad god hoćemo. Hoćeš li da ti smotam:vuče dim: jednu buksnetinu da probaš?
Torima: Ccc, budalo jedna, umesto da ga pitaš da l' je umoran ili gladan ti ga pitaš to. Ne obraćaj pažnju na njega. Pusti ga u kurac, samo se zajebava :pogleda u njega a jamajčanin se kezi i opet uvlači dim: i ne radi ništa. Neozbiljan je puno. Jesi li gladan? Imam neki spanać u frižideru.
Ja: Nisam stvar…
J: E, Torima, da ne zaboravim, zvao te je malopre neki drug, kako reče da se zove… Kosta, Draško, Paja, Pera, tako nešto.
T: Drug Raja?
J: Apiš ga za jaja!
T: Majmune jedan drogirani!
Ja: Ljudi odoh ja a vi nastavite sa radom i zezanjem, ajde ćao.
Tek sad kontam šta je srklrkl mislio kad je spomenuo dimenziju. Skroz o'tkačeno! Sviđa mi se ovo mesto, ali baš pravo.

Nailazim na školu ''Mihajlo Pupin''. Ne bih da ulazim ali gledaću iz offa.

............ to be continued............

Rep u Srbiji

Prava stvar za tebe ako ne znas da pevas, a znas sta ces da kazes.

Ja sam inspirisan mojom patnjom, mojim bolom,
zenskim polom, osnovima, vozovima, starom shkolom,
za mikrofonom danas nisam solo
tu je stari crnjak gic, vec je srolan peti mic,
pozdrav mic, iskren stih, zdrav lik,
u snovima Mobiklik opet tajno krijesh shpil,
zao mi je zbog greshaka i ljudi punih laznih smeshaka i kiselih osmeha,
moja slika iznad proseka, verbalna osveta onima koji cute,
ma mogu probati sve podici sve moguce valute,
i jos da se ljute kad su moje rechi ljute,
nece moci da me sjebu, svakog dana ja imam neverovatnu potrebu,
da izjavimo po potrebi to zna svaki pravi MC,
ti sada slusas Djusa kako po ritmu rechima puca (pu-puca),
i sama pomisao na narednih par godina zivota u ovoj zemlji,
mi govori da ce moj mozak biti poremecen vakum,
ove godine sam se izvukao za dlaku,
(i da bi imao punu kesa shaku iskoristi akciju svaku i gde si sad)?,
i dok hodam nocu po kraju gde svi pocheci staju,
ortaci rolaju, psi laju i ruzni kerovi su tu (uuu),
gledaju u mene ljudskim ochima da tripujem sliku,
da piju metak u potiljak jer oni ne znaju, ma nek se jebu i one plave svinje,
i moroni kompleksashi i kurtoni vi ste moji mikrofoni,
sad lichno predstavljam ne beogradsku scenu vec beogradske ulice,
hip hop jos chuli ste, vi sto me kopirate truli ste,
zivot grub je nekad ali kesha butka sve je veca,
a to brate nije uspeh nego umishljena sreca,
gledam ekipe bash su prsle, nove generacije su psihichki pukle,
lirichki su te moje bure tukle, sa vrhova lista slushanosti svukle,
"aman do zampinje" sad se moj zeljeni stil sa ozbiljnim uplice,
pichku ubice,niko danas te ne stedi, (vishe ne vredi, sve ledi, ti uporedi),
mocnih ima mnogo ali ne i pametnih korektnih,
te loshe prijave zajebi il odjebi da pricham tebi,
ne nikad nisi video, iako istim ulicama idemo i mi se ne znamo,
pogledi se susrecu i razilaze ko dushe, na ulici si danas na ulici si bio juche,
i sutra si, stigni novac ili puko si, beshe zbog toga juche kuko si.
(Refren):
Da bi zaradio kesh, gde si - NA ULICI,
znacesh kolko smesh, gde - NA ULICI,
gde si ceo zivot proveo gde - NA ULICI.
gde ti lupa chuka kad je frka - NA ULICI.
Gic: Ne osecam se kao ranije, sve je banalnije,
ono shto bi trebalo da bude sjajnije vishe nije,
dok kisha mojih melodija lije, u meni se razlika krije, (Ugh,ugh),
A kasnije, na ulicama postaje sve opasnije, a ranije,
narkomani i nishtarije ulichnu prichu
koliko su poludeli i sami sebi klichu (ugh),
a tako elegantno, suvishe apstraktno, da li je tako,
obuci svoj sako upashcesh u prljav biznis lako,
a svako posle ima svako da te gotivi,
jer se niko parama ne protivi (ugh,ugh,ugh).

Dok je jos bio normalan.