Imaginarnan strah bez osnova. Izvikana stvar.
Razložan je strah od nečega što može da ti se desi ponovo i poznate su ti posledice takvih događaja (lom ruke ili noge i sl.).
Dok sam živ, sve je u redu. Kad umrem, onda više nemam raznoga za strah.
(A nije ništa bolelo ni prošli put kad sam umro).A: - Šta da radim ako umrem od ovog svinjskog gripa?
B: - Ništa se ne brini, prepusti drugima da rade šta treba.
Strah od toga da postoji nešto negde tamo što bi nas htelo povrediti. Ako pogledamo dublje u ovaj strah, doći ćemo do raznih zaključaka o ljudskoj podsvesti:
1. Ljudi veruju da može postojati samo inteligentniji i napredniji oblik života na drugim planetama (valda pod utiskom da smo nazadni i ne baš tako inteligentni).
2. Ljudi se boje da bi nas ti isti vanzemaljci potlačili, pokorili i pobili, jer su superiorniji. U stvari, mi smo ti koji tlačimo i istrebljujemo druge vrste, pa i narode.
3. Od svega nepoznatog verujemo da je pretnja, na to gledamo bojažljivo i sa sumnjom i podozrenjem. U nepoznatom pre vidimo neprijatelja nego prijatelja.
4. Ljudi stiču utisak da bi na njima vanzemaljci vršili eksperimente, i držali ih kao zamorčiće. U stvari, mi sami koristimo životinje kao zamorčiće. mengele je čak koristio i ljude. Zbog čga? Zato što je polazio od toga da su Jevreji, Jermeni i Romi niža rasa i da se sa njima može postupati po svakoj volji.
5. Mnogi stiču utisak da, ako nas ne bi istrebili, sigurno bi nas kolonijalizovali da im služimo. U stvari, belci su to sa crncima i Indijancima uradili još odavno.
6. Na pitanje zbog čega bi neka sila došla da nas orobi, odgovor je da i možda došli da zemlju nasele, iskoriste je i odu u dalju invaziju. Nešto kao Amerika i Irak danas, i brojni primeri u proščosti. Valda zato što se nikada nije desilo da jača zemlja slabiju kolonizuje, izgradi je i obogati. Uvek je izrabi.
7. Možda bi isti ti vanzemaljci trebalo da strahuju od nas.
Verovatno najzastupljeniji strah kod muškaraca u Srbiji (ako izuzmemo strah od promaje, naravno). Za razliku od većine fobija, koje ipak imaju neke logike (fobija od visine - ok, pad ubija; fobija od zatvorenog prostora - ok, možeš se ugušiti, itd) - ovaj strah je, ako se vodimo zdravom logikom besmislen. Doktor je osoba koja pokušava da ti pomogne, i pokušava da ti spase život. Ironija je što najveći broj ljudi nema strah od toga da će doktor da ga ubije, ili tako nešto, nego da doktor, ne daj Bože, ne nađe neku dijagnozu.
- Jaooooo!!!!
- Milojko, već tri noći ne spavaš zbog tog želuca. Idi kod doktora, molim te
- Ma nije mi... Jaaoaooooo!!! ništa ženo. Neću kod doktora, samo me malo žigaaaajaaaooo majko mila, želudac. Ne treba meni lekar. Deder, daj ti meni onu moju prepečenicu, pa ćeš da vidiš kako se to leči!
Najčešće potpuno neopravdan i preuveličan strah čija je jedina potpora ubeđenje čoveka da je njegov život vredniji od života drugih samo zato što će iza njega ostati gomila para, ružnih reči i lešinara.
-Kume, šta je to bilo jutros?
-Šta?
-Ma čuo sam da je ispalo neko sranje...
-Sranje?! Kakvo sr... A, da bre... Pa ništa posebno, krenem ti ja po leba, i na semaforu mi čukne neki Čečen ladu mečkom, izađe iz kola, gurne mi ručnu bombu u usta, ispali par metaka u karburator i ode, ja šta ću- gurnem palidrvce na mesto osigurača i evo, doneo sam je deci da se igraju Rusa i Japanaca, nego, ova vodka neće sama da se popije......Joj, nećeš verovati šta mi se desilo- kada sam išla na tezgu u Boljevac, prošla sam pored neke farme svinja i od onog smrada sam dobila takvo gušenje da sam mislila da ću da umrem. Znaš koliko sam se uplašila... Onda me je moj meda odvezao u bolnicu i naredio direktoru da isprazni celo odeljenje jer nisam mogla da podnesem one bolesne ljude koji stenju i jauču kao da ih stvarno boli nešto... Mislim, neka se guraju seljaci u jednoj sobi- navikli su... A posle toga su došli paparaci i onda....
Pored onog od zmija, jedini strah koji gorštaci poznaju.
More - nema. Bazen - nema. Rijeka - potočić. Jezero - formira se kad aprilsko sunce otopi proljećne snjegove, ali je voda u njemu toliko hladna, da smočen nožni palac predstavlja potencijalni rizik od srčanog udara. Ljetni pljuskovi povremeno napune do vrha pojilo za stoku, na kome najhrabriji pokušaju savladati svoj strah, ali se to često zna završiti tragično.
Kada se tome dodaju slučajevi ljudi koji su slučajno upali u bunar i nisu preživjeli zbog vunene odjeće koja se natopljena ponaša kao balast i kada se to sve poveže sa iskonskim strahom od nepoznatog dobijate osobe koje prevoz skelom preko rijeke pamte kao najtraumatičnije iskustvo u životu, padajući ničice i ljubeći zemlju kojom hode, svečano se zaklinju da to u životu neće ponoviti. Kući se vraćaju preko mosta. Žmureći.
Voda nije dobra ni u koljenu, zar ne?
- Kuukuuu!
- Šta ti je, Milenija, što kukaš, kakav je kastig? Jeste li kući zdravo?
- Ma, jesmo, nego uzeli mi sina jedinca u soldate. Kuukuu!
- To ondak nije za kukanje već za pjevanje!
- Uzeli ga u mornaricu.
- Aok...- Radivoje, napunila sam ti kadu, idi speri taj smrad sa sebe.
- Je li puna?
- K'o oko!
- Jesi li normalna!? 'Oćeš da me ubiješ, a? I kad perem noge u lavoru, ako je pun ja malo odaspem, a treba da ti uđem u punu kadu?Stari most u Mostaru.
- Čiko, čiko, daj mi pet marki da skočim u Neretvu!
- Ti da skočiš? Bježi tamo, dijete, ja ne smijem ni da pogledam, a ti bi da skočiš. Šta to radiš? Siđi sa te ograde! Nemoj skakati, daću ti deset! Eno ga, skoči! Kud mu ne dade onih pet marki, Milovane, stipso! Pogibe dijete zbog mene. Ček - živ je! Živ!
- Čiko, sad mi daj dva'es' marki!
- Daću ti ja dva'es', al' batina po guzici! Sunce li ti tvoje, djetinje, kad umro nisam...
Zapravo strah od injekcije ima u svakome od nas....ipak je to kratki ali poveci bol...mnoga deca plase se igle koja izgleda veoma strasno...verovatno su se u detinjstvu povredili iglom za sivenje, pa sada ne smeju ni da pogledaju injekciju...
Kao mala volela sam da se igram sa masinom za sivenje...jednog dana prst mi se zaglavio izmedju igle i podloge za tkaninu i 5 minuta sam vristala i plakala od bola dok mi nisu izvadili iglu iz prsta...strasno...od tada sam se plasila injekcije, i moji roditelji su se trudili da ih i ne dobijam vec da rese problem lekovima...ipak jedanput, kada sam imala 8 god primila sam prvu injekciju i jeste strasno bolelo ali bilo je tolko kratko da sam posle 15 min jela sladoled i zaboravila na to...
STRAH je emocija (odnosno emotivno stanje) kod čoveka. Koliko god bio neprijatan on je veoma bitan po pitanju opstanka ljudske jedinke. Inače svi strahovi su stečeni tokom života osim dva koja su urođena:
-strah OD PUCNJA (iznenadnog zvuka visokog inteziteta) i
-strah OD PROPADANJA
SUMNJA je najgori crv u ljudskoj duši i svesti (tj. razumu)
a) granica se ne može nadgledati -STRAH ČUVA GRANICU
b) o, jesi li to ti - baka upada na žurku: "KO JE UZEO MOJU ČAŠU ZA ZUBE?"
strah kod ljudi svih uzrasta nastao zbog traume u detinjstvu doživljene u previjalištu zdravstvene ustanove koja je produkt pedagoškog ponašanja roditelja i zdravstvenog osoblja
dečaka Strahinju su jedva uhvatili posle bega iz hodnika zdravstvene ustanove.uz dva-tri šamara i njegov suzni jecaj uvukli su ga u smrdljivu prostoriju i bacili na otoman. dok su ga roditelji držali jedan za ruke a drugi za noge jedna debela žena mu je injekcijom bušila "dupe".Strahinja je vrištao ali je zato ozdravio.od tada mrzi bele mantile i injekcije
Narucili ste nesto preko interneta i treba da vam stigne u neko dogledno vreme. U vama se onog momenta kada ste to porucili javlja strah od kurira, na koji drugi gledaju sa podsmehom, i iz najave vam dijagnostikuju paranoju, a samo vi znate da ce kurir uvek da zaluta kada je vas paket u pitanju. Cekacete po pravilu 3 dana i cetvrtog pozeleti da mu... nesto kazete.
"Brate, je l' ti stigao onaj paket?
Nista me ne pitaj, cekam ga od petka..
5 dana?!
Ma da brate, kurir zalut'o."
Strah, prilično nov, koji se ustalio u predelu Balkana i okolini. Osobe koje pate od ove moderne fobije, plaše se bilo kakvog dodira sa drugim osobama, verbalnog ili neverbalnog, zbog mogućnosti da će biti izvozani.
Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.
Ćale dolazi sa posla mrtav umoran, pohasa nešto na brzaka, isere se i taman upalio eurosport i otkopčao prvo dugme na pantalonama, kad dolazi ćerka 1. razred osnovne, sva skrušena nije uradila domaći iz prirode i društva. Ništa ustaje ćale zakopčava pantalone, gasi evroligu i vata se knige.
- Dobro Miličice moja sad ćemo mi to da sredimo, prosto ko pasulj. Šta vidiš na slici?
-mmmm,oooovaaaj, pa nebo, životinje, drveće...
-Dobro a šta je sve to?
-(Blene u plafon)
-Šuma, Milice, šuma. I ko živi u šumi?
- Paa šumar.
- Ma koji bre šumar, od životinja ko živi?
- Lav, jelen, slepi miš...
-Ma gde njih nadje, na slici te pitam šta vidiš? Šta je ovo ovde?
-Zeka.
-Zeka jebem mu mater. I šta radi zeka?
-Sedi.
-I? (Već mu iskače vena)
-Pa gleda.
-More pička ti materina ja da arčim 8 sati da bi ti jela leba, a ti ne možeš da vidiš šta radi jebeni zeka, jede govna eto šta radi!
u tom trenutku banjava žena:
- Nemoj Milorade molim te!
- Mrš u kuhinju sad ću sve da vas pobijem, jebo vas zeka da vas jebo!
Najgori strah ljudske psihe od samog njenog nastanka, iz jednog prostog razloga - ljudi su navikli da imaju kontrolu, da su dominantna vrsta, da odlučuju i postavljaju zakone i pravila. Osim teških elementarnih nepogoda, ukrotili smo sve što se ukrotiti moglo, a veruje se da bismo i sa dinosaurusima lako izašli na kraj, jer imamo predstavu kako su izgledali, koliko su bili opasni i koje su im slabe tačke. Ali, nepoznato je nešto drugo:
Svi ljudi doživljavaju vanzemaljce kao naprednija i nadmoćnija bića od nas. U većini filmova oni napadaju ljude, nastoje da ih istrebe ili pokore, otimaju ih radi ispitivanja i rade im strašne stvari. Stvorili smo takvu sliku o njima baš zbog toga jer mislimo da su napredniji, i da bi bili dominantniji u odnosu na nas, a toga se jako, jako bojimo. Zašto?
- Ljudi inferiorne vrste ubijaju i jedu, istrebljuju radi slonovače i krzna, Danci ubijaju delfine iz običaja i zajebancije..Zatvaramo životinje u kaveze kako bismo naplaćivali njihovo posmatranje, vezujemo ih na lanac, dresiramo batinama u cirkusu, i jednom rečju, oduzimamo im slobodu, život, uništavamo im staništa, istrebljujemo ih, i vreme polako pokazuje da sve više ljudi boli ona stvar zbog toga. Polako ali sigurno, počinju da zavise od naše milosti, pohlepe i gluposti.
Zato se plašimo da će nas jednog dana, nešto drugo skinuti sa lanca ishrane, i da ćemo biti u nečijoj milosti - jer sve ovo bi moglo da nam se vrati.
Strah od glasovnih promjena.
Javlja se kod ljudi koji se plaše promjena u životu. Ustručavaju se da odbace nepotrebno i promijene neadekvatno, uvedu nešto novo, a zadrže neophodno.
Strah je uzrok raznim podcijenjenim napitcima, srbskim potstrecima i taočkim odkupima! Strah, kažem, onaj egzistencijalni!
Iskonski strah praćen nemim molitvama za život.
- Štaš od priloga?
- Ništa.
Strah u očima
Antonim floskuli svojim rečima. 100% ver(odostoj)no prepisati, prepričati i, uglavnom, ponoviti ono što je neko drugi nekada originalno napisao, odnosno (iz)rekao i to bez i najmanjeg sopstvenog udela u celoj stvari. Rečnikom odavno zastupljenim u muzičkoj industriji, azijatskoj geneologiji i međ' nama zaluđenima za Vukajlijom - isplagirati.
I ako je na Vukajliji metoda "od reči do reči" od kritične mase autora posmatrana kao sve samo NE LEGALAN način da zaradite plus, u sferi polaganja jednog ispita iz, na primer, "Metodologije čišćenja orgulja 2" kod iskompleksiranog gej profe koji je pritom i autor ispitne literature istog naslova, ne bi bilo na odmet napamet naučiti par citata/monologa iz iste, da ne kažem da je to u pomenutoj situaciji i više nego poželjno...tj. ako imate u planu da odgovarajući faks skinete s kurca u okviru jednocifrene količine godina. Elem, nadam se da si umr'o od neke zarđale šipke, govno jedno smrdljivo. Srdačan.
- Baš me zanima kakav je film "Nimfomanijak", brate. Ono, cenim, da je do jaja...
- Do jaja je kurac moj, tebra. Gled'o ja i smorio se, 'nači, k'o četnici na Krimu...
- Pa, o čemu se radi? Je l' ima scena, fazon, sve se vidi ili...?
- Ma, pazi, brate, film ti počinje sa scenom padanja kiše, tipa, kiša se sliva niz neki buđavi zid, kiša udara u kantu za đubre, svi ti različiti zvukovi padanja kiše i šta ti ja znam i, odjednom, vidimo jednu devojku, ženu - a ruuužna, brate, 'nači, 'naš koja grobina! - kako leži u nekoj zabačenoj uličici, ono, izmenjen joj lični opis, zonfa, ne mrda i to. A paralelno sa tim jedan drugi čova - igr'o je, ja mislim, u "Dobrom Vil Hantingu" onog profu smarača" - ide u radnju da kupi votku i u povratku prolazi ulicom iz koje sa vidi ta uličica u kojoj leži ova grobina. I priđe on i pita je "Jeste li dobro?" a ona će...
- Auuu, brate, mojne od reči do reči da mi prepričavaš film, 'nači, upravo sam im'o fleš štreberijane iz osnovne, jebote!!-----------------------------------------------------------------------------------
- Koje ste pitanje izvukli, kolega?
- Pojam muzike kod Platona...Je l' da počnem?
- Počnite, počnite...
- :khm, 3...2...1...: U Platonovim dijalozima muzika je predmet učenja o kosmičkoj harmoniji, ali i bitni elemenat vaspitanja u državi; budući da je polis samo "slika" kosmosa, njegova uređenost izraz je harmonije koja vlada celinom svega što jeste. Pojam muzike kod Platona ima više značenja; dovoljno je pomenuti da on terminom muzički (mousicos) označava obrazovanog, a terminom...
- Dobro, kolega, znam ja šta sam napisao u svojoj knjizi, ne morate da me podsećate, hehe...Možete li ipak na pitanje da odgovorite individualno? Dakle, svojim rečima?
- Ovaj, da, naravno...:khm, 2...1...: U Platonovim dijalozima muzika je predmet učenja o kosmičkoj harmoniji, ali i bitni elemenat vaspitanja u drž...
- Kolega, opet ste počeli od reči do reči...
- Izvinite, ovaj, nešto sam se zbunio...Dakle, ovaj, kod Platona je muzika, ovaj, predmet učenja o harmoniji iz Vasione, ali i bitan element, ovaj, vaspitanja u državi...
- Kolega, sigurno ćete se složiti sa mnom ako budem rekao da floskula svojim rečima nikako ne podrazumeva upotrebu poštapalice "ovaj" između reči u rečenici i to što ste umesto reči "kosmos" iskoristili sinonim "vasiona". 'Ajte pokušajte još jednom...
- Uf, ovaj, izvinite, ne znam šta mi je...:khm, khm:...Pojam muzike kod Platona ima više značenja; dovoljno je pomenuti da on terminom muzički (mousicos) označava obrazovanog...
- A sada ste samo preskočili prvu rečenicu u lekciji i dalje nastavili italikom...
- A vidite da neće, profesore, što pušite kurac?!
- Šta ste rekli?!?!
- Izdrkavaš se tu na mene, smrdo jedna, bre, zabole me kurac i za Platona, i za tvoj govnarski ispit, ima da platim u sekretarijatu k'o i svi ostali i ćao-zdravo!!
- Možete odmah i meni da platite, kolega. Mislim - da ubrzamo proces, hehe...
Spasonosna floskula nosioca tetovaža(najčešće) u mnogim situacijama, jer uglavnom ne ume da sastavi 1000 reči.
-Tebra, divi...ovo-ono...tatu...A?
-Š'a reći, a ne zaplakati...m'sm...ovo-ono...svaka čast...Slika govori više od hiljadu reči...
Opravdan strah kod zaposlenih u drzavnoj administraciji, koji imaju slabu politicku zaledjinu.
Takodje su u frci i vorkeri kod privatnika, koji nisu u bliskim rodbinskim vezama sa gazdurinom.
Momenat kad neko u društvu izbegava da uzme džokavac.
- Uzmi ga, vid' kak'i je ko da ga je majka povijala.
- Ne mogu matori, kasnije idem da se vidim sa jednom ravom, šta će reći kad mi vidi blago teleći pogled.
- Šta je bre ovo, strah od letenja, aj cimaj, pa pali dalje.
Strah i trema koji vas prate tokom celog sportskog razvijanja ako niste dovoljno psihički jaki i sazreli. Kada mislite da ste prokleti jer vam je za dlaku izmaklo prvo mesto na takmičenjima iz streljaštva milion puta.
Kada znate da vam je i osmica dovoljna da pobedite, a pre nje ste imali 5 vezanih centara...Ipak, nekim slučajem počnete da drhtite i pogodite šesticu....
Gorštaci se plaše malo čega. Život na planini i direktan kontakt sa prirodom uz naporan fizički rad i određenu dozu surovosti stvaraju nadljude koji se od šale pentraju na klicu jele visoke trideset metara, vukove dave golim rukama, a za divljim veprom trče sa mesarskim nožem isplaženog jezika i sa dvije kobasice u očima.
Za takvu sortu ljudi ne postoji protivnik u duelu prsa-u-prsa od koga bi zazirali, ali se užasavaju od podmuklog ujeda otrovnih zuba za nogu, jer od toga ne mogu da se brane snagom. Kažu da su u straha velike oči. Strah od zmija ima one najveće, buljave. Toliko velike da se zmijama pripisuju osobine koje one nemaju.
U narodnim pričama, zmija može da se premeće (pravi kolut naprijed) i u tom slučaju je brža od konja. Poskok, najotrovnija zmija našeg podneblja, je dobio ime po vjerovanju da može poput potezne mine da iskoči iz trave i da te poljubi francuski. A, tu je i "zapunjivanje". (Pitao sam nekoliko starijih ljudi šta, pored ujeda, zmija radi u tom postupku, ali niko nije znao da mi kaže. Uglavnom, kad te zmija "zapune" - ima da te nema!)
Cijelo to usmeno predanje dovodi do toga da za vrijeme kosidbe, po najvećoj vrućini, možete da vidite sijaset kosača u toplesu, sa Maradoninim šortsem i neizostavnim stilskim detaljem - dubokim čizmama modne kuće "Tigar" Pirot.
- AAAAAAAA UPOMOĆ!!!
- Š-šta je, sunce te jebalo?!? Je li z-zmija? Ako je zmija, ne idi 'vamo!
- NIJE ZMIJA! MEDVJED!!!
- Međed? Pa, što odma' ne kažeš! Neka tebe, sinovac, tu, a ja odo' tamo da mu opet jebem mater!
