Vrlo bitna stavka u životu svakog srednjoškolca u Srbiji i uopšte svakog muškarca vernog Nišu,Leskovcu,Banjaluci i Sarajevu.Smatra se da izbor priloga više uposli vijuge omladine nego celokupan fond časova filozofije u četvrtoj godini.Tajna prave kombinacije priloga je drevnija i mističnija od pretvaranja olova u zlato.Takodje se šupka da je Koeljo umesto *Alhemičara* hteo da napiše *Urnebes i ljutenica* ali se plašio reakcije iluminata i malteških vitezova.
Je l to ono kad svako ima svoj mix.
Radnica: -Sta cete u prilog?
Ja: - Senf, pavlaka i majonez
Drug: - Kecap, majonez, senf i krastavčići.
radnica:(uslužno) šta od priloga?
gvozdenović:(radosno) kečap, luk, kupus, krastavce, ljuto, majonez, pavlaku... hm....
radnica:(indiferentno) još nešto?
gvozdenović:(zamišljeno) hmmm pa hajde i malo senfa... ne, ne, ne tako malo, još malo...
radnica:(smoreno) još nešto?
gvozdenović:(sav srećan što se setio) pa naravno, urnebes i aaaako može ova ruska ako je sveža? a? a?
radnica:(neprijatno) pa i nije nešto...
gvozdenović:(u zanosu, dok mu bala curi sa levog ćoška donje usne) ma nema veze, da probam...
radnica:(razdragano) da nećete i zelenu salatu?
gvozdenović:(uvređeno) pa nisam željko da uzmem sve priloge... DŽIZS!
(plaća i guta pljeku u 4 zalogaja)
A jes' bitno majku mu, svaki put se baš izintrospektiram.