Idiom, koji i pored fonetske sličnosti, nema nikakve veze sa prostaklukom i ljaksicizmom, nego opisuje stabilnu, normalnu, prizemnu i skromnu osobu. On dobro zna šta može i koliko može, nije preterano ambiciozan, niti nabeđen, blago mu trne ćuna za sve, a sa druge strane ima dodir sa realnošću, jer čvrsto stoji na zemlji i uspravljen gleda životu u oči. Kakav je u komunikaciji, takav je u svim aspektima života: direktan i neposredan, ponekad osirov i prek, ali uvek pravičan i iskren.
Duševan čovek, veseljak i umereni hedonista, sa smislom za meru, smislom za humor, na svoj i na tuđi račun. Domaćin, porodičan čovek, spreman da se žrtvuje za svoje prijatelje i porodicu, posveti borbi za ideale, a u današnje vreme mukom zabavljen obezbeđivanjem suve egzistencije, jer je pošten način uvek teži put, put kojim kod nas jedino idu zanesenjaci-sanjari i dobroćudne poštenjačine, zbirno prozvani imenom "budala" od strane moralnih mizerija nakoćenih u žabokrečini sunovrata moralnih i ljudskih vrednosti. Nekada veoma čest tip čoveka sa naših prostora, ali danas u doba gde statistički na 10 ljudi dolazi 4 gladna čoveka, 2 radnika težaka, 1 beogradski organizator gej parade i 3 menadžera, vrsta koja izumire poput belog međeda, jer prost čo'ek ne da ne zna da se lakta po novokomponovanim pravilima kapitalizma, nego on to ne radi čisto iz džentlmenskog razloga: to mu je ispod časti. Vođen srpskim inatom, a sa moralnim vrednostima usađenim porodičnim vaspitanjem, radije će umreti gladan, ali uspravljen, ponosan i neokaljan, jer ipak postoji nešto važnije od punog stomaka.
Da, vrsta prostih ljudi izumire nezapamćenim tempom, jer se ne može efikasno lagati izražavajući se lakonski sa pešest reči kao što prost čo'ek radi, nego kurtoazno, evropejski, slatkorečivo u maniru ljupkoglagoljivih menadžera, srpskih političara, velegradskih korporativnih devojčica. Sitnim vezom gramatički pravilnih, kitnjastih reči, i lažnih obećanja zamađijati žgadiju, koja je, eto, dovoljno tupava i kratkovida da prostog čo'eka nazove seljačinom, a šarlatane i moralne mizerije gospodom. Jebeš ga, žgadija je oduvek bila teški mazohista - prvo dopusti nekom da je uzjaše, kulturno izjebe, pa onda lepo kuka i daje priloge u crkvu za bolje sutra. PU!
Koliko je ovo samo ozbiljna definicija i surovo realna, a odlično napisana. Izdvojio bih ovu konstataciju
*
Volim kako pišeš, nikada me ne mrzi da pročitam i nikada se ne pokajem, ali sam bila na ivici da minusiram samo zbog te jako ružne reči "žgadija", koju koriste samo neizlečivi kompleksaši, među koje tebe svakako ne ubrajam.
Ali, ne slušaj mene, ja sam samo optimista...
Natnat, hvala ti na komentaru... iskren da budem, negde sam između pesimiste i optimiste po pitanju vere u ljude. Možda neko loše iskustvo koje sam imao me čini pomalo negativno pristrasnim... ko će ga znati. Da se ogradim, ne mislim da su svi ljudi iz naroda žgadija, ali, čini mi se, kolektivne odluke koje su nas u tokom istorije unazadile, i novije i one malo dalje, ne bacaju baš najlepšu sliku na nivo kolektivne svestu našeg naroda....
Jasno, na muci se poznaju junaci, ali velika većina naših ljudi je već predugo na mukama. Daj mi politiku koja će sve ovo promeniti na bolje, daj malo više vere u sutra, pa da vidiš kako će dobre osobine isplivati na površinu za tili čas.
E ovo vidim kad odem u rodno mesto... zbog teškog života, nemaštine koja je pritisla narod već dugi niz godina žalosti me što vidim da je to mnogo ispilo ljude... postali su kao neke sive utvare, bez osmeha na licu, i od takvog života su postali mnogo ogorčeni i kiseli.
E, ovde, što kaže svet, ne mogu biti pametan. Ipak političare bira narod, dakle ovo je donekle da narodu... a sa druge strane, ipak je i sam taj narod toliko namučen da i ne vidi jasno, a i ostaje otvoreno pitanje koga izabrati... Džabe, nisam pametan da ovo odogovorim.
E, ovde mi se dešavalo da me ljudi ujedu za ruku kad im prijateljski pružim pomoć. Opet donekle mogu da razumem, a donekle ne.
Da me shvatiš pogrešno, nisam ja budala koja sve vidi ružičasto i živi u oblacima, samo mislim da nije fer nekoga nazivati žgadijom zbog toga što je na trenutak izgubio volju da nešto promenii. Smorilo, Učitelju, smorilo, ali gledam na ovu trenutnu situaciju kod nas kao na neki produženi mamurni vikend. Otreznićemo se...ili nas neće biti. Ali pre verujem u ovo da ćemo se otrezniti.
Čir ap!
Kakvi to, božemesakloni, gde bih to i pomislio? Em što se lepo ponašaš na sajtu, pa sam i sam mogao zaključiti, em što mi te na više nivoa hvale ljudi koji su te upoznali. ;-)
Nadajmo se da će biti tako. :-)
Ajte molim Vas :)
:trep, trep
Ето, ако бих већ нешто морао да издвојим. А не морам.
+++
Ал' прелџије не косе нити цепају дрва... Ал' опет они су сами божији изасланици на овој Земљи....
Kažem danas Alji da treba da se ošiša, malo je zarastao, kaže on: "Ma ja sam prost čojk, svejedno je to meni" :)))
Dobri vojnik Švejk. +