Jebo mater tako se osjećam svaki put kada je ovo pomjeranje satova naprijed-nazad. Pogledam na telefon, piše da je 9 sati.
Siđem do kuhinje, sat pokazuje isto 9 sati.
Nosim kafu, kad onaj mali sat kod televizora pokazuje 8 sati.
Onda stanem i počnem da razmišljam koji me sat jebe, jel ovaj na telefonu i kuhinji ili onaj mali kod televizora kog smo kupili u Sloveniji 92-e.
A nije taj mali garant, on je miljenik u čitavoj kući, njega prvog namještaju.
I tako stojim, ladi mi se kafa, molim Boga da me niko ne pita kada sam ustao, zbuniću se, počeću da cimam glavom u stranu.
Oladi mi se kafa, et'...
Zato ja ne gledam na sat. Ako zakasnim - jebiga. Nisi u vojsci? Nisi. Nije radni dan? Nije. - opusti se.
Danas nikakvi dogovori, već se desilo da neki dođu u 8, drugi u 9, a treći ostanu zbunjeni.
+
Imaš sat za struju, ako ti ostali nisu baždareni. +