Raid

Kako nas reklame sa malih ekrana TV prijemnika uče, nenadjebivo sredstvo protiv bilo koje dosade i/ili štetočine. Jer nema te nemani koju ne tamani: komarce (obične, a isto tako i tigraste), moljce, mušice, bubašvabe, miševe, pacove, nosoroge, slonove, drekavce, vanzemaljce... Šve što vas gnjavi i pravi vam štetu od toga mora da rikne, spasa mu nema.

- Auuu, tebra, šta ovo bi?! Opet izabraše Mićka za direktora! Taj čovek je neuništiv! Kako, bilo sve dogovoreno da litne? Koliko je firmi ojadio, koliko se samo nakrao, afere sa maloletnicama...
- Šta se desilo? Desili se crveni!
- Uh, sunce ti! Jebote, protiv njih ni Raid ne pomaže!
- Valabaš! Dogovorili se, kao, crveni da se i taj gad smeni, tapšali našeg kandidata i uveravali ga, kao, sve rešeno. A onda, verovatno, otišli na večericu sa Mićkom.
- Hehehe, mora da je pao neki plemenski kanibalizam!
- Jeste, dva praseta zbrisali. Onda se ponapivali i domunđavali i ujutru, onako mamurni, 'ladno digli ruke kad čuli Mićkovo ime i ostavili našeg zaprepašćenog da k'o neki štreberčić sam digne ruku kad pomenuše našeg kandidata!
- Šteta, lepa vam beše firma, al' sad kad vam doš'o Mićko, čuveni likvidator firmi i kolekcionar automobila, stanova, lokala i maloletnica, loše vam se piše.
- Džabe, brate. Dva parazita protiv kojih ni Raid ne pomaže na jednom mestu i u sinhronizaciji... Da l' da se ponudim Mićku da mu popušim il' da probam drugi pos'o da nađem?
- Vidi, pos'o se danas teško nalazi, pa, ovaj, vidi šta ćeš...