Ko je početkom devedesetih bio klinac željan slušanja dobre muzike, nije mogao sebi da priušti luksuz svojih roditelja - da kupuje originalne ploče (pleonazam?) u velikim količinama i izvlači singliće iz časopisa Džuboks, već je morao da se grebe za neke stare ploče, preslušava ih bezbroj puta pre no što ih vrati vlasniku, eventualno ih presnimi na kasetu ako ume, ili da kupi kasetu svog omiljenog benda kod lokalnog nabavljača piraterije, pa je onda besomučno preslušava u dugim satima tinejdžerske dokolice... Presnimavali smo kasete i tako umanjivali kvalitet zvuka, ali je sve to imalo svoj šmek, svaki komad nabavljene muzike je bio dragocen i neopisivo drag, bez obzira na premotavanja, gužvanje trake, šumove... Albumi bi se gomilali, mi bi uporno tražili one koji nam fale, a trenutak njihovog pronalaženja bi bio trenutak najveće radosti. Onda bismo ih opet do besvesti preslušavali i tako u nedogled...
Onda su iznenada došli digitalni formati, opet smo se radovali tome što možemo da razmenjujemo našu staru muziku u novom ruhu, bez šuštanja trake i pucketanja ploče.
A danas klinci iz stolice za sat vremena skinu sve ono što smo mi morali ponekad mesecima da jurimo po pijacama, prolazima, SKC berzama i ostalim sumnjivim mestima...
Da, ovo danas pomalo postaje kao pre ona kupovina knjiga na metar; klinac od 8 godina skine iz dosade 350 terabajta mp3 fajlova i 99% toga nikada ni ne poslusa, a i da poslusa - nece se izlizati, dodavajuci svakom slusanju novu dimenziju. :)
aahhhh, good old times. jbt, sećam se da sam presnimavajući muziku sa diskova na kasete pravio "omote", odnosno rapidografima srtao logoe bendova, nekim "nadrkanim" slovima pisao nazivao albuma i spisak pesama. na nekima sam čak i napravio više stranica, pa sam sitnijim slovima pisao tekstove pesama. onda su na red došli rezani diskovi, kod ortaka koji su imali neke ne tako brze rezače i koji su naplaćivali možda i malo više i pored toga što smo blejali stalno u gradu i školi, ali nema veze, bitno je bilo da si to imao i u digitalnom formatu, cena je bila sitnica. a sećam se i kada sam kupio prvi originalni CD. e, to je tek bilo nešto. naravno, sa pristupom netu mnogo toga mi je olakšano, kao i svima nama.
palac gore za definiciju. svaka čast.
Trazenje muzike je izgubilo draz.Sta god mi treba ,nadjem za 5 minuta...dok nekad ispred SKC-a ili u Black Door-u je trajalo satima i danima,dok ne pronadjes ono sto ti treba
Nemoj više da pišeš ovakve definicije. Pročitam ovo i ujebem ceo dan. Inače, kada sam na poslu, kroz prozor gledam mesto gde su nekad bile tezge. Jbt, koliko sam samo vremena ovde provodio...
+, naravno.
Jebote, secam se koliko sam se nekada mucio da nabavim nesto... Usrao sam se dok sam nasao sva tri diska Live Shit Pinge and Punge od Metallike...pa tek kasete Alice Cooper-a... sada sve nadjem za pet minuta.
Ipak je ranije sve to imalo neki trip. Secam se koliko me je Robert Coban smarao da mi da neki snimak Led Zeppelina kako se zajebavaju u studiju... sada taj snimak se vrti netom kao dobar dan...
volim ovakve nostalgične definicije. da bude definicija dana, a!
jedino me rastuži što se setim kolekcije koju mi maznuše iz podruma 1995, kad sam preuređivao stan... no do sada bi već bila neupotrebljiva od izlizivanja...
Taman mi lik presnimio Blek Sabat na kasetu od 90 minuta i jedna masna metalika iz odeljenja mi uzme da preluša kao i ne vrati mi nikad. Pu, nadam se da radi na mešalici
sećam se jebote. skc, a? +++