Ti si “mladja” generacija koja je od nosača zvuka prvo upoznala kasetu. Kao dete iz radničke porodice, tata ti je u drugoj polovini osamdesetih kupio Iskrin kasetofon crne boje sa ručicom koja se izvlači i uz njega ti doneo kasete Novih Fosila, Bokija Miloševića i Dragane Mirković. Iako još uve dete, prilično si zbunjen tom muzičkom kobinacijom koju ipak moraš prihvatiti jer radio emisije uskoro ne možeš da snimaš a sve to zahvaljujući jako kvalitetnoj glavi. Dok si se okrenuo prošle su godine i neuspeli pokušaj vezivanja za Bajagu i Prodavnicu Tajni. Odjednom REVELATION! Tu je Jugoslav Pantelić I ĆAO HM TOP LISTA. Tvoj ukus ide sigurnim koracima preko Heart i All I Wanna Do Is Make Love To You, Skid Row i Guns n Roses, do Metalike koju si taman svario kad eto ti ga Enter Sandman, pu živote! Nekako se okreneš Iron Maidenu i Megadethu, dakle uličnim prodavcima nasnimljenih kaseta kad ono vojska! Ostavio si kući 92 kasete a kad se vratiš, brat harmonikaš nasnimio Kodića i Kemiša. Ne žališ mnogo jer tu je fakultet i društvo koje te lagano truje sa Violent Femmes, Suede, Presidents of the USA i taman ti krene a ti razočarano shvatiš da su tu neki tamo gej. Bogami, nije ti svejedno i odma udariš po protestu 96/97 i Obojenom Programu, DLM, a za one još malo specifičnije Ništa Ali Logopedi. Fakultet prodje, dodje posao i kafana. Nekako se dosećaš da si u stvari sve vreme voleo Tomu i gorko plakao kad je umro a odlaziš na koncerte gospodski, u dvorane ili trgove, na Van Gog i Bregu, eventualno Galiju ako su ti komšije pa iz poštovanja. Tad uhvatiš sebe da prvi put kažeš kako slušaš sve što je dobro a shvatiš da si u stvari omatoreo i da nemaš pojma šta se to u stvari sluša tih dana. Ništa ti drugo ne preostaje nego da odgovaraš ubuduće šaljivo : Od Silvane do Nirvane!

A može i ovako. Kad si bio mali, umro Tito, puštali klasiku na svim stanicama, a ti se oduševio saznavši koliko divna muzika može da bude. (Po tome ćeš se sećati Titove smrti sa zahvalnošću, do kraja života). Kad je prošlo doba žalosti, ti pokušavao da šteluješ dugme na radiju na stanice sa klasikom, a tvoji matorci prebacivali, ne mogavši da podnesu "škripanje i drndanje". Onda počeo da slušaš domaći rok, dok te opet matorci nisu ubedili da u pesmi "Nemoj da ideš mojom ulicom" ne postoji ništa plemenito i lepo, već da je to uvod u obračun uličnih bandi. Zatim... Uh, indoktrinacija donetim kasetama Lepe Brene i Vesne Zmijanac... Na sreću, tu negde iskoči Zabranjeno Pušenje i EKV i Idoli... Put do panka beše kratak... A ostalo je već istorija...