Rogobatan izraz za prodaju nečega (kupoprodaju, da se tako izrazim) u upotrebi u raznim udžbenicima, u pravnoj nauci i u medijima. Neadekvatan izraz jer samo zbunjuje običnog čoveka, tera ga da lomi jezik i može se shvatiti da obuhvata i trampu dobara. Ali jebiga, kul zvuči, kad tako kažeš ispadaš pametniji nego prosto – trgovina, trgovanje. Naravno, cilj je naći pravu meru i pružiti što je moguće bolju protivvrednost.
- Dakle, jesmo li se dogovorili?
- Pa ne znam, baš. Ipak je to Moskvič. Zlatno njegovo doba, model iz ’79, nije ga čak ni rđa mnogo pojela, mož’ ga natovariš više nego magare i dalje ide, svaki seoski kovač ume da ga popravi ako ikada stane...
- ’Ajde ovako... Četiri kubika bukovine i zamrznut svinjski but što sam uzeo preko sindikata.
- Daj ruku!
..........................................................
- Prodade li bika, mužu?
- Ma jok! Ja mislio ozbiljan kupac, a on izgleda doš’o iz zajebancije.
- Pa nije baš, čula sam koliko nudi, nije baš malo.
- Nije, al’ je manje n’o što Rudonja vredi! Pogle’ ga samo kakav je, uh! E, pa ako hoće mog Rudonju, moraće da se uozbilji! Takvo govedo vredi mnogo više Dinkića!
hehe, baš mi se pominje robnonovčana razmena sada u osnovima ekonomije... ++