Ljudi koji rade protiv sebe.
Ljudi su po prirodi samodestruktivni. Bilo da je u pitanju čisto zadovoljstvo, navika, potreba ili nezainteresovanost za bilo šta, pa i život.
Većina nas misli da ne možemo umreti, iako znamo da smo smrtnici.
Nismo sposobni da shvatimo da možemo biti obrisani sa lica planete zbog jedne male greške, mislimo da je smrt daleka i da smo večno mladi. Superiorniji smo u odnosu na druge, od miliona ljudi koji rade pogrešne stvari, mi smo ti koji će proći sa tim bez ikakvih posledica.
Jurimo bezvezne ideale i oblikujemo telo kako želimo, odbacujemo oblik koji je namenjen za nas i prihvatamo kalup kom svi teže.
Bilo da gladujemo ili se prežderavamo, svesno ili nesvesno.
Svi ti otrovi koje unosimo u telo.
Dim cigarete koji nikada ne želimo da napustimo, koji stvara zamišljeni veo oko našeg lica i smiruje nas kad god nam zafali malo pažnje, prijatelja i radosti.
Brza vožnja motorom koja nam uliva adrenalin...
Nalivanje alkoholom kada smo tužni, kada smo srećni, kada smo smoreni, sami ili u društvu.
Čini mi se da treba da se zabrineš ako jednog trenutka shvatiš da radiš stvari bez imalo žara.
Ako hodaš ivicom litice ne zato što žarko želiš, nego zato što te ništa ne sprečava da to radiš.
Ako prelaziš ulicu iako gomila automobila ide ka tebi zato što te donekle nije briga da li će te išta udariti, ili je to postala toliko česta radnja da ne vidiš nikakvu opasnost.
Svi mi mislimo da se razlikujemo od drugih, a u suštini svi su isti.
Ako pokušavaš tako nešto na silu, onda nisi osoba koju samo opisala u definiciji.
Fino je to što razmišljaš i ne uklapaš se u kalupe plitke zabave koje je aktuelna zadnjih meseci ovde...
+
ta samodestruktivnost je vid pobune, pogotovo kad si u tinejdzerskim godinama, to nam je u prirodi. ne vidim kako onda mozemo svi biti isti kad je svaciji nacin pobune drugaciji, a mnogi se i ne pobune vec zive svoje dosadne zivote.
Uroše, koje si godište? Nemoj da shvatiš to pitanje kao nešto loše, ali svakako razmišljamo drugačije kako vreme prolazi. Poprilično sam buntovna (valjda se tako kaže?!), ali retko kada to svesno radim. Često se samo osvrnem na stvari koje sam radila i pomislim kako sam strašno samodestruktivna, a nemam pojma zašto samo to radila.
A to što sma rekla da su svi isti, pa, svi se bune, samo na različite načine. Neki protiv roditelja, neki protiv sistema...
Ophidia svidja mi se ovaj komentar gdje si napisala:
"Svi mi mislimo da se razlikujemo od drugih, a u suštini svi su isti."
Velika istina. Najzalosnije je kad pokusavamo da se isticemo time sto smo drugaciji,a kad se osvrnemo... isti smo kao i svi drugi,samo drugacije prikazani.
"Jurimo bezvezne ideale i oblikujemo telo kako želimo, odbacujemo oblik koji je namenjen za nas i prihvatamo kalup kom svi teže."
To je neka percepcija koju ljudi prihvataju,a koju im redovno namecu TV emisije i casopisi koji namecu sliku toga sta je "in" a sta "out".
Nedavno sam gledao jednu emisiju na kojoj su podijelili muskarce na "strebere" i "frajere". Zalosno je sto su za primjer strebera stavili 30-godisnjeg uspjesnog glumca koji ima zenu i dijete,a za primjer frajera stavili lika od nekih 25-28 godina koji je frajer po tome sto je povalio ko zna koliko cura.
Jadno :(
+ na defku i omijena.
93.
svaki bunt je = greska, to znam, ali se ne kajem ni zbog cega sto sam uradio, i sto je najgore, znam sta ce mi svaki los postupak doneti, a ipak ucinim to.
po mom misljenju - ogroman broj njih se nikad ne pobuni, precute ono sto bi rekli, ili ne urade ono sto im padne na pamet.
Zanimljivo. Mada je ta vrsta ljudi po meni kampanjski samodestruktivna. Na primer u teskim periodima u zivotu, posle teskih trenutaka i slicno. U ostalim pozitivnijim situacija ne verujem da se ponasaju destruktivo prema sebi, barem ne u tolikoj meri. +
Sviđa mi se kako si objasnio ovo.
@UroshTheTrooper
Nije uvek dobro buniti se. Imala sam perode kada sam se bunila protiv svega i nisam želela da me stave u kalup, ali što se više buniš sve više gubiš vreme koje možeš da utrošiš na nešto pametno.
Kada se buniš zbog sebe, a ne da bi se razlikovao, to je dobro. Jednostavno, u jednom trenutku ćeš naći nešto što će ti skroz odvući pažnju od toga i usmerićeš energiju u pravom smeru. Mada, da mi je to neko rekao tad, ne bih ga slušala, ali videćeš već.:)
negde moram emotivno da se ispraznim, nadam se da razumes to, a bunt je nekako najprihvatljiviji nacin.
imam potrebu da se razlikujem, uopste mi nije bitno da li ce neko primetiti razliku.
sve u svoje vreme :)
Danas se najobicniji ljudi najvise razlikuju i upadaju u oci. Ljudi ce prestati sa samodestrukcijom kada shvate da zadovoljenje i sreća nisu isto.
a sta ako radimo neke od tih stvari jer se razlikujemo od ostalih?