Uzmeš prosečnog pingvina, otprilike proceniš koji može da podnese tvoju telesnu masu, oboriš ga na leđa, sedneš i sankaš se. Moraš ga oboriti na leđa da bi izbegao mogućnost da pingvin koči kljunom i nogama, a istovremeno imaš dvostruki benefit što mu držiš krila imobilizovana dok njima menjaš pravac kretanja.
I sankaš se, gore-dole, malo se penješ do vrha pa se onda spustiš uz veselo podvriskivanje onima koji se penju za svoj sledeći spust.
A ostali pingvini ništa. Kuliraju i dalje. Njima je ionako bitno da nije mnogo vruće ili hladno i da ima dosta ribe za jelo i pravljenje malih pingvina.
- Predsedniče kad će ono moje?
- Koje tvoje?
- Pa ono što ste mi obećali kad ste me zvali da se učlanim...
- Aaa, biće, nismo zaboravili, nego moraš još malo da sačekaš.
- Pa dokle da čekam?
- A jebiga brate, ima puno onih koji su došli pre tebe, moraš još malo da se dokažeš...
Mogla si linkovati bar, da ima vajde lolo
Šalim se, žimi, nemojte što zamjeriti, šega.
Gde su mladi, tu je šala... Hm, malo neprimerena izjava, ali dela
i sjedi da ti muda ne vise xaxaxaxaxa