Većina ljudi nikada ne bi živela na selu. Briga oko domaćinstva i kuće je prevelik zadatak za njih.
No, kad bi samo znali šta se sve dešava na selu. Ne bi imali isto mišljenje.
Ustaneš. Nema buke, nema galame, samo tišina i zvuk petlova.
Naravno, jutro na selu počinje uz jednu crnu bez šećera i jednu izuvaču.
Odradiš ono što imaš, odeš do prodavnice, svratiš do kavane usput i popričaš malo sa ljudima koji nemaju te brige da će se zaglaviti u saobraćaju ili šta će jesti na brzinu. Dođeš kući, a za doručak baba iseckala malo šunke, domaćeg sira, pogaču i naravno kao aperativ još jedna izuvača.
Odeš na njivu, poradiš poslove, vratiš se malo odmoriš, gledaš televizor, vidiš da opet neki čiča kenja o poštenju dok kurva klima glavom.
Ugasiš televizor. Dosta ti je sranja za jedan dan. Svratiš do komšije, pitaš kako su mu deca. Jel su se snašla međ zidinama. Priča je ista. Radi se, uči se. Sedneš na klupu ispod velike Lipe i slušaš tišinu i zvuk mira. Jako dobro zvuči.
Polako pada noć nad selom. Opet se sve umrtvilo. Tišina. Puše se dimnjaci, suši se meso, a ljudi u birtiji pričaju do sitnih sati, uz nešto narezano pod 90 stepeni i jednu domaću, čisto da sklizne kroz grlo. Ležeš, upališ televizor. Opet sranja. Ubistva, silovanja i saobraćajne nesreće. Gasiš televizor, sklapaš oči i veoma si srećan što nisi deo te priče.
nema veze sto je nerealno, fino je. malo marcelo promice, to mi se ne svidja, inace dobro, obzirom da je skraceno do maksimuma. ja +.
koje selo, rodjace?
I ova ti malo podseca na dnevnik al simpaticno, evo ti plus