Književni pravac čijim je nastankom nastalo i ono čuveno "šta je pesnik hteo da kaže?". Do tada je pesnik hteo da kaže ono što je i rekao, šta tu ima da nije jasno koji moj. Jedino pitanje je bilo da li je lepo ili nije i kraj priče. E, a onda dolazi grupa što pijanih što drogiranih ludaka Francuza sa apsintom u ruci i olujom u lobanji, koji ni sami nisu znali ujutru kad se otrezne šta su to sinoć hteli da kažu svojim dubokoumnim stihovima.
Druga polovina 19. veka, krčma negde u Francuskoj, rano izjutra. Krčmar čisti haos od noćašnjih bahanalija i svojom nespretnom bukom budi svoje redovne i cenjene goste, preparirane, Stefana Malarmea i Artura Remboa. Malarme namešta oborenu stolicu i seda za sto. Nateže skoro potpuno presušenu flašu apsinta, sa kojom je podigao i papir prilepljen za njeno dno. Odlepljuje papir umazan velikom zelenom flekom i zagleda. "Labud". Teškom mukom čita, čudi se i pokušava da dokuži umetnički dojam stihova na papiru. Obraća se Rembou, koji sedi spram njega i poluotvorenih očiju pali cigaretu:
- Arture, sinko, šta si hteo da kažeš ovim Labudom? Čitam ovo i ništa ne razumem.
- Kojim labudom? Daj da vidim.
Artur čita, čudi se, stihovi su divni, zanosni, tako opojni, ali im smisao ostaje skriven.
-Ne znam. Ne sećam se ni da sam napisao ovo. Možda ovo nije moja pesma. Pjer, (obraća se krčmaru) da li ti je poznata ova pesma? (pokazuje mu papir)
- Oh, da, tu divnu pesmu je noćas napisao mesje Malarme, satima je ponavljao stihove gospodjicama iz separea.
- Eto ti ga labud, Stefane, konju jedan pijani, pa sam otkrij šta si hteo da kažeš u noćašnjem dubokoumnom zanosu, nošen krilima muza iz Marseja beše, ako se ne varam. Pjer, daj jednu flašu za dobro jutro!
Možda bi i siroti Malarme bio oboren na interpretaciji Labuda kod moje profesorke iz srednje. :) Šala, naravno, taj Labud je još i lagana pesma naspram "hardkor" simbolizma od kog ti mozak provri, dok pokušavaš da shvatiš ludilo u glavi pesnika. :)
I da, da napomenem, pošto je defka možda malo neukusna: Simbolizam je jedan divan pravac i ja ga veoma poštujem, možda manje od nekih drugih pravaca, ali ga poštujem, a ovde sam se samo našalio i nisam imao ni najmanju nameru da vredjam cenjene umetnike Malarmea, Remboa (ili Rembova, što bi rekli neki prooduhovljeni), Verlena i ostale, niti njihove poštovaoce. Možda je šala nekome glupa, ali je ipak samo šala.
Ma jasno ko Jasna Šekarić, nego raznih ljudi ima, ne bih da me napadnu neke nevladine organizacije i to, zajebani su oni, ovako se odmah ogradim amandmanom i mogu da mi pljunu pod prozor. :)
Браво, ево и доказниг материјала: http://a2.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/302529_2541530974759_1148233273_2977641_1108012931_n.jpg
"Absinthe Drinker" Виктор Олива 1901. :)
Case closed! :)
To je inače stvarno divna pesma. :) Zar nisu njih dvojica bili u šemi? Jedan (mislim Malarme, al' ne drži me za reč) je upuc'o drugog, verovatno pijan. :)
Ne znam ništa o tome, koliko znam obojica su umrli prirodnom smrću, Rembo od raka kao mlad čovek, a za Malarmea ne znam od čega je ugriz'o dasku, ali je prirodna smrt bila.
Možda je Malarme, teško uvredjen poslednjom opaskom Remboa iz primera potegao utoku, ali je srećom tu bio krčmar Pjer, koji je u poslednjem trenutku skrenuo cev, te je Rembo pogodjen u koleno. Inače je Rembo umro od raka kolena, tako da se sve uklapa. Da. To je to. :)
Узео си "очигледнију" песму, али верујем због познатости. Фина је ово дефка, пример скроз кул. +
Upravo tako. Nju velika većina zna, pa je zbog toga navedena, a svakako ima reprezentativnijih primeraka.
Hvala, Niko.
Vešto napisano.+