Strašilo za nedisciplinovane đake, kada učiteljica, ili nastavnica preti nekome da će ga poslati kod psihologa.
Ono što plaši nije sam psiholog, već šta će biti kada ostatak odeljenja vidi da je taj neko bio kod psihologa. Sasvim izvesno će ga proglasiti za ludaka, i shodno tome će ga zajebavati.
Kada neko ima tu nesreću da ode kod psihologa, predstoji mu čitavih 45 minuta trućanja o poremećenom sistemu vrednosti, potisnutim osećanjima i o nemogućnosti da se razlikuje stvarnost od fikcije. Na ne tako suptilan način, psiholog će pokušavati da izvuče informacije o porodičnoj situaciji đaka koji mu je poslat, da bi pljuvanjem po njegovim roditeljima objasnila njegovo loše ponašanje. Što se više đak trudio da objasni kako oni nemaju nikakve veze sa tim, psiholog je sve više uveren da je na pravom tragu. Čak iako se okane toga, onda će iskoristiti činjenicu da on (kao i svi drugi) igra nasilne igrice i da on nije u stanju da ih odvoji od stvarnosti, pa su mu one uništile sistem vrednosti.
Kada se seansa završi i đak dođe nazad u svoje odeljenje, svi ga zajebavaju da je ludak. Ovakvo iskustvo, deluje na đaka da ubuduće po svaku cenu izbegava odlazak kod psihologa, tako što će da se smiri kada to bude bilo neophodno.
Kada sam ja bio u osnovnoj, radili su šamari! Nismo ni imali psihologa, samo pedagoga koga smo prvi i poslednji put videli na testiranju pred upis u prvi razred. Ja lično bih pre izabrao odlazak kod psihologa nego šamaranje. A definicija je mogla biti bolja, duhovitija...
Ja sam jednom bio kod psihologa jer sam gađao učiteljicu kredom u dupe, i baš u trenutku dok je kreda letela ka dupetu ona se okrenula. Šta ćeš...Život.
Ma to za savremenu omladinu ništa ne pomaže...Smešan im psigolog...Nažalost...