Spremati bukliju

Svadbeni vir centrifugira sve brže i više povratka nema. Mali je isprosio mladu, verio je, pa kud bi on sad?
Broj dviski u toru je optimalan, a krmača je onomad oprasila 12. S groverom, eto njih na 40 kila do jeseni. Pogođena je najbolja muzika za sva tri dana, obaška lokalni 'armonikaš za doček gostiju na suvo. Šljivar je iskrčen da stanu dva šatora, kaparisana sa sve stolovima, klupama i sudovima, da može 450 komotno da sedne, i da ima mesta da se povede kumovo kolo. Kuvar Mića je obećo da kuva svadbarski kupus. Burad sa vinom i rakijom su na zadovoljavajućem nivou, a i mladin deda se ponudio da doda balonče od 20 litara prepečenice, biće.

Dakle, vreme je da se okiti buklija i naspe ona što je 'k'o zejtin', pa da se krene po rođacima do sedmog kolena, komšijama u radijusu od 6 kilometara, prijateljima i nazovi-prijateljima, bivšim kolegama, vršnjacima iz osmoljetke, klasićima iz JNA, budžama iz mesne zajednice, opštine i sreza...

Kad si spremio bukliju, red je da okreneš telefon da se najaviš ili da poručiš po čoveku, da ćeš u taj i taj dan doći da zoveš da se dođe na svadbu. Kad stigneš, bolje da svi članovi domaćinstva budu u kući, svako mora malo da cugne iz ove bukove čuture, a domaćica već ima spremljenu kariranu košulju da stavi na bukliju. Novu. Mislim, neoblačenu. Dobro, možda jednom.

Satnica se zna, u 9 kući na doručak, u 11 se kreće po mladu, a i da se tamo zamezi, u 1 je u opštini, a u 2 u crkvi. Ako baš ne možeš da stigneš na sve ovo, dođi na ručak u 3. Teraćemo dok ne popadamo, pa i posle toga.
Eto, sve sam ti lepo reko, dospi malo tvoje rakije nazad u bukliju, pa didem dalje, znaš kolko kuća još treba obići?

"Srećno bilo o čemu se radi, ove da venčamo, dogodine da krstimo. Zdrav se!''

Dok ne zamiriše ruzmarin i ne počne veselje...