Nekada su je preduzimali samo studenti jer je samo studiranje bilo skupo, a danas nam se standard po tom pitanju popravio pa sad ovako štedimo svi. Da se ne bi trošila voda, tuširanje je limitirano na dva puta nedeljno (po osobi u stanu), s tim da ima toliko tople vode da se ljudski tušira jedino onaj ko se tušira prvi. Dalje, u cilju štednje vode, istu pijemo u parku a ne u stanu, a wc šolja omiriše vodu tek nakon 10 malih nuždi (koje brojimo udarajući recke) i velike nužde na koju imamo pravo jednom nedeljno, za ostale potrebe snalazimo se po kafićima i sličnim objektima. Što se tiče struje, nju štedimo tako što sve na TV-u gledamo u reprizama koje su u okviru jeftine struje. Ako su u stanu starije osobe- nema potrebe da je svetlo uključeno, i onako ih je izdao vid. Problem je jedino što moramo da se grejemo na struju, ali niko ne posluje potpuno uspešno. Ne šaljemo sms, preskupo, a pisma su nam van dometa. Umesto toga, napišemo nešto, slikamo i tagujemo osobu na fejsu pa nek čita. Za razgovor, zahvaljujemo svim svecima što poslaše Skype. Ali se bar hranimo zdravo- skupljamo kestenje u parku i od toga pravimo večeru, jednu od luksuznijih u poslednje vreme. I za piće, naravno, mučenica, domaća. Živeli, Srbijo!
