Što ne kažeš odmah

„To se kaže nemaš izbora, gnjido“ u prenesenom značenju. Obrtanje malopređašnjeg stava za sto osamdeset stepeni, usled sagovornikovog otvaranja karata. Kako bi se izbeglo spuštanje na ucenjivačev nivo, a malo više radi očuvanja sopstvene guzice, poželjno je razgovor završiti ljigavo, kako to već ljudi umeju.

- Ništa Marko, ja moram da te oborim, jes' da si prvi koji će pasti, ali, brate, drugi su mi bar bombonjeru doneli!
- Doneo sam vam i ja poklon, znate, ja sam baš isprobavao kameru na novom telefonu, kad ste se vi zadesili iza škole sa Pericinim tatom! Moram priznati, fotogenični ste!
- Iju, ja pojma nemam o čemu ti pričaš. Ali vidi se da si pametan dečko, šteta da ponavljaš godinu!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- De si komšo, sto godina. Ti znaš da te ja ne bih nikad gnjavio da nije frka, nego imaš ti jedno 500 jevreja na zajam?
- E, da si samo došao juče komšo...
- A jesam, jesam, al' nisam hteo da te ometam dok si lemao ženu!
- Pa što ne kažeš odmah da je hitno, nego baš sam se sad setio, mislim da mi je taman toliko ostalo, a za takvog komšu kako da ne odvojim?
- Nego što se one pozajmice od pretprošle godine tiče...
- Ma opušteno, komšo, vratićeš čim budeš mog'o, pa jesmo ljudi ili nismo?!