U leto '68, i naši studenti su, kao i u ostalim zemljama,
hteli da menjaju svet, bez da ih je iko išta pitao.
Posle forsiranja podvožnjaka, Drug Tito im je rekao da su u pravu,
nakon čega su prestali da prave sranja i zaigrali kozarac.
Naravno, pošto je samo Drug Stari mogao da bude u pravu,
njegova izjava je bila logički paradoks.
Studenti to nisu shvatili i zato su ušli u legendu kao naivčine.
Posle toga, mnogi od onih koji su bili u pravu su najebali. A oni koji nisu odmah najebali, sve do devedesetih su imali prilepljenu etiketu "šezdesetosmaš". To je naravno bilo u negativnoj konotaciji. Teško ili nikako nisu mogli da se zaposle u nekoj državnoj firmi (a sve su fime bile državne) a i ako bi se zaposlili, mesto nižeg referenta bi za njih bilo vrhunac karijere.
student nije zapalio zito! :D