Izuzimajući posećenije slave, ubedljivo, bez pravog razloga, najčestitaniji praznik u hrišćanskom kalendaru.
Ne-tako-dobar razlog dolazi iz neveštog, stihijskog pokreta vraćanja svojim korenima, gde odbacujemo sve strano, nekad nalazeći alternative bez mnogo smisla u našoj kulturi.
Naime, svakog 14. februara nailazim na podelu ljudi u tri grupe : Oni koji proslavljaju dan zaljubljenih, oni koje boli uvo i oni koji su radikalno protiv (pomenuti gore), koji, opet, u to ime čestitaju i strastveno se zahvaljuju na čestitkama u slavu Sv.Trifuna isključivo kao kontru pobornicima dana zaljubljenih, ne znajući ni ko je bio, ni šta je radio.
I ja sam pravoslavac, ali ako bih slavio Sv. Trifuna, osećao bih nekakvu potrebu da slavim sve ostale mučenike iz crkvenog kalendara. Lepo je malo se izdvojiti iz dogme i nekako obeležiti dan zaljubljenih, ako imaš povoda, naravno. :)
Ma to brate, meni je danas dan kada (tradicionalno) ženi pokazujem da je još uvek volim kroz simboličnu crvenu ružu. Puca mi ku*ac koji je praznik, ona od mene svake godine dobije tu ružu 14. februara.
P.S. zna ona da ja nju volim i bez te ruže, ali treba čoveku i neki ritual u životu - ne može sve prećutno :)
a ja volim da donesem ženi ružu iako sam pravoslavac i slavim Sv. Trifuna... zato ona meni svaki put spremi dobar ručak i posluži mi crno vino...