Izuzimajući posećenije slave, ubedljivo, bez pravog razloga, najčestitaniji praznik u hrišćanskom kalendaru.
Ne-tako-dobar razlog dolazi iz neveštog, stihijskog pokreta vraćanja svojim korenima, gde odbacujemo sve strano, nekad nalazeći alternative bez mnogo smisla u našoj kulturi.
Naime, svakog 14. februara nailazim na podelu ljudi u tri grupe : Oni koji proslavljaju dan zaljubljenih, oni koje boli uvo i oni koji su radikalno protiv (pomenuti gore), koji, opet, u to ime čestitaju i strastveno se zahvaljuju na čestitkama u slavu Sv.Trifuna isključivo kao kontru pobornicima dana zaljubljenih, ne znajući ni ko je bio, ni šta je radio.
Pravoslavni svetac koji nikada ne bi bio tako poznat da se ne pada na Dan zaljubljenih.Malo ljudi ga slavi (ako ima takvih uopšte), ali ga ipak svi znaju zbog poznatijeg ''praznika'' koji se pada na taj dan.Puno je primera kao što je ''Sv.Trifun'' rasprostranjeno kod nas...
On: Srećna godišnjica ljubavi.
Ona: Jaooo kako si se samo setio, uvek si govorio da to nije važno.
On: Ma gde da zaboravim tako nešto, pa ti si mi uvek bila najvažnija. (u sebi) Jes baš bih se setio, da se ne pada na Vidovdan...
