Врховног владара сужњи су свакодневно носили, једноставно могао је да се понаша како му се дигне. Он је цар. Када мука притера, устајао је на своје слабашне и закржљале ножице. Неспретно, попут детета које први пут вози бицикл без помоћних точкића, трчао је ка месту за олакшавање. Тај моменат је био баш царски, и није желео да га дели са другима.
- Куме, ајмо још по једну, ај' за Мркоњићев мост, у пичку материну! Не отвара човек сваки дан мост, јебем му матер!
- Ево већ четре'с трећи пут ти измишљаш неки нови разлог!
- Седи бре куме! Немој да се ја наљутим! Стани бре да попијемо неку. Где си пош'о?
- Идем тамо где и цар иде пешке! Наточи ти!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Edesi Dejse? Eve ti plus.
koristim +
Sleng i to odličan :) Bra'o!+
Da, ovo je dobra defka jednog jako čestog izraza +