Vrhovnog vladara sužnji su svakodnevno nosili, jednostavno mogao je da se ponaša kako mu se digne. On je car. Kada muka pritera, ustajao je na svoje slabašne i zakržljale nožice. Nespretno, poput deteta koje prvi put vozi bicikl bez pomoćnih točkića, trčao je ka mestu za olakšavanje. Taj momenat je bio baš carski, i nije želeo da ga deli sa drugima.
- Kume, ajmo još po jednu, aj' za Mrkonjićev most, u pičku materinu! Ne otvara čovek svaki dan most, jebem mu mater!
- Evo već četre's treći put ti izmišljaš neki novi razlog!
- Sedi bre kume! Nemoj da se ja naljutim! Stani bre da popijemo neku. Gde si poš'o?
- Idem tamo gde i car ide peške! Natoči ti!
