Врховног владара сужњи су свакодневно носили, једноставно могао је да се понаша како му се дигне. Он је цар. Када мука притера, устајао је на своје слабашне и закржљале ножице. Неспретно, попут детета које први пут вози бицикл без помоћних точкића, трчао је ка месту за олакшавање. Тај моменат је био баш царски, и није желео да га дели са другима.
- Куме, ајмо још по једну, ај' за Мркоњићев мост, у пичку материну! Не отвара човек сваки дан мост, јебем му матер!
- Ево већ четре'с трећи пут ти измишљаш неки нови разлог!
- Седи бре куме! Немој да се ја наљутим! Стани бре да попијемо неку. Где си пош'о?
- Идем тамо где и цар иде пешке! Наточи ти!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Edesi Dejse? Eve ti plus.
koristim +
Sleng i to odličan :) Bra'o!+
Da, ovo je dobra defka jednog jako čestog izraza +