Telefonske govornice

Dok su bile korisne i potrebne, bile su retke k'o beloglavi supovi. Sad, kad nikom ne trebaju, ima ih na svakom zidu. I, verovatno, sve su ispravne.

(Trafika na autobuskoj stanici. Godina: 1998)
- Dobar dan. Dajte mi... hm, šta znam, 4-5 žetona.
- Čega?
- Žetone za telefon.
- Aaaaa, to... Ma kakvi žetoni, to radi na dinare u metalu.
- Ali, ni jedan novčić ne paše...
- Pa kako bi pasalo, to su ti oni novčići od 500 dinara, ne kuju ih više, sad je "nov dinar". Sećaš se, glava im je bila sa nekim "buktinjama", a pismo...
- Ma gde se sećam. Nego, treba mi telefon, šta da radim?
- Hm, ništa. Jedino da uzmeš oglase i nađi: antikviteti. Pa traži: kupujem/prodajem stari novac. Al', kurac, i za to ti treba telefon, ha-ha.