U poslednjih dvadeset godina, jako popularna fraza u neodemokratskoj retorici, posebno oko izbora. Izvorno se ova fraza odnosila na osobe koje ne pripadaju konstitutivnom narodu (ili narodima), ali se u zadnje vreme značenje proširilo, pa su polako dodavani invalidi, homoseksualci, deca, žene, penzioneri, mladi... Zapravo, opšta je tendencija da se svi osim radno sposobnih muškaraca od 30 do 50 godina, heteroseksualnog opredeljenja koji pripadaju matičnom narodu svrstaju u neku od manjinskih grupa, što znači da bi ne-manjinske populacije ostalo oko 15%, to jest da bi većina bila u manjini. Možda ovo nekome zvuči paradoksalno, ali sociolozi su sve to lepo objasnili i poduprli teorijom.
Takođe je popularna ideja da većinsko stanovništvo treba da se brine o manjinskom, to jest da 15% populacije treba da se brine o osamdeset-peto-procentnoj manjini. Nekada davno je bila popularna drugačija ideja - da treba svima dati ista prava i pomagati zapošljavanje svih ljudi, bez obzira na (ne)pripadnost manjinskim grupama, kako bi mogli da se brinu sami o sebi. Međutim, u neodemokratskoj teoriji se ovakve ideje smatraju fašističkim.
Ujedinjene nacije govore da bi, u narednih pet godina, svaka država članica trebalo da se stara o deci, o ženama, o Romima, o osobama sa invaliditetom i LGBT populaciji, rekao je Čiplić u Jutarnjem programu Radio-televizije Srbije.
Sem problema da im se preti i prebijanja na ulici samo zato sto si GAY?? Ne, to nije problem. Ili odbijanje da se upise u skolu jer je gay, ili odbijanje da se uzme krv od dobrovoljnog davaoca jer je gay...
O čemu ti to? Kakav upis u školu? Gde je to i kome bio problem? Azdejković živi u mom gradu i viđam ga skoro svakodnevno, ceo grad ga zna i nikada mu se nijedna neprijatnost nije dogodila..A ni jednom drugom homoseksualcu, barem od onih koje lično poznajem.
A možemo i da navedemo primer žene koja se na poslu ucenjuje seksom ako hoće da zadrži radno mesto, da li to onda znači da smo sve mi ugrožene i da treba da nas izdržavaju muškaci?
Mislim, naravno da smo daleko od savršenog društva, ali nemojmo da preterujemo..I to za davanje krvi, drugarica mi je u Crvenom Krstu i nikoga ne odbijaju na kontu seksualne pripadnosti, to pouzdano znam!
Ja verujem da nije lako biti gej i znam koliko je samima njima teško da prihvate to što jesu, pa onda da prihvate i da će u nečijim očima uvek biti "bolesni, perverzni" ili šta već..Ali, to su problemi koje ne možeš da prevaziđeš zakonima. Što se tiče problema koji mogu da se prevaziđu zakonima, milsim da sa time stoje sasvim ok, s obzirom na to kako stoji ova država sa prevazilaženjem svih drugih problema. Naravno da smo daleko od Norveške ili Švedske ili Holandije po pitanju homoseksualizma, ali daleko smo i po svim ostalim pitanjima.
I samo da naglasim, tri homoseksualca su mi prijatelji i nijedan nije bio za gej paradu niti smatra da je u istom položaju kao invalidi u Srbiji.
Vrlo moguće da sam malo preterala u ovim mojim komentarima..sad tek kad ih vidim, ne liče mi na mene uopšte..malo sam nervozna, pa pljujem bezveze..izvinjavam se ako sam nekoga uvredila.
Samo ne želim da neko shvati pogrešno, jer mi se iz ove perspektive čini da su moji komentari nekako puni gorčine, a ja to zaista nisam. Samo ne volim kada se mešaju stvari.
http://agitpopkultura.blogspot.com/2007_07_01_archive.html tekst je skroz dole, saopstenje GSA. LAzar Pavlovic mi je prijatelj. Drugog diskriminanog ne znam.
Azdejkovic nije jedini gej muskarac u Srbiji. Ako on nije diskriminisan, ne znaci da drugi nisu.
Ok, to za davanje krvi stvarno nisam znala, niti bi mi ikada palo na pamet..Ali, zar takvo ponašanje nije nezakonito? Odnosno, zar u zakonu već ne stoji da je svaka diskiminacija gejeva već zabranjena? I ovo za upis u školu, ako je stvarno tačno, takođe bi bilo protivzakonito, to je moja poenta bila.
Ja ne negiram da postoje predrasude prema gejevima i daleko od toga da mislim da je u Srbiji potpuno isto biti gej i biti strejt, ali stvar je u tome što se radi o ljudskom mišljenju, koje teško da zakon može da promeni..
I događaj za ženu koja je ucenjivana seksom ako želi da zadrži radno mesto je stvaran, pa ona opet nije imala kome da se obrati da joj pomogne, a tu se radi o mnogo značajnijem odbijanju od odbijanja davaoca krvi, jer egzistencija njene dece zavisi od toga da li ona ima posao.
Veruj mi da ima mnogo užasnih priča o raznim načinima diskriminacije u Srbiji, ali treba razlikovati ono što može zakonom da se reguliše i ono što ne može, kao i ono što je izuzetak od onoga što je ustaljeno ponašanje.
I meni tu neke stvari nisu jasne-kako mogu u istu kategoriju da se svrstaju homoseksualci i invalidi, recimo? Po kom su to kriterijumu oni slični?? I danas, po zvaničnoj psihologiji, homoseksualizam NE spada u patologiju, dakle po kom osnovu se oni guraju u grupacije kojima treba pomoći?
Mnogo me iritiraju izmišljanja problema u poslednje vreme..Kad vidim onog Azdejkovića kako kenja da mora da se izbori za neka prava..Pa čoveče, živiš najnormalnije, završio faks, radiš, zarađuješ, niko te ne pita sa kim si u vezi i šta radiš u svojoj kući..Šta bi više hteo?...
Uh! Mrzim izmišljanje problema!!!