Veštački zubi, ali ona socijalna proteza. Ona čuvena, što prenoći u čaši kraj kreveta, što ispada kad se govornik uzbudi, puca na malo žilaviju hranu, alchajmerovski nestaje, i volšebno se pojavljuje na neočekivanim mestima u kući.
-Gde je deda?
-Šta ti je ćale? Što si besan?
-Gde je matora bitanga? Gde god sakrijem prase za slavu, on ga nađe i masakrira mu uši i repić.
-Kako znaš da je on?
-Pa svake godine mi to uradi, a i ostali mu veštaci zabodeni u prasetu. I kako sad da ga takvog odnesem u pekaru?
Čekaj, deda je jeo živo prase? Mislim, rekao si da tek treba da bude odnešeno u pekaru, što bi značilo da još nije pečeno? Plus svakako.
hahahaha! Nije jeo živo. Kad se krmad kolje, i dobro oprlji dlaka, naročito ako se prlji pod slamom, mnogi vole da jedu ''živu'' kožuru. Starij generacije obožavaju i uši i sam vrh repića. Valjda si čuo nekad za to? Bar za kožuru?
ahhahaha... bravo, čkode!
+++ primer jebe